Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Petog vanrednog zasedanja.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? Reč ima Đorđo Đorđić.
Izvolite, Đorđo.

Dame i gospodo, želim sve da vas pozdravim.

Građane Srbije, imam par pitanja, a prvo pitanje je za ministra finansija Sinišu Malog. Slušao sam ga pažljivo u utorak. Čuo sam da je rekao kako je bilo po stoti put 2012. godine i kako je država bila na ivici bankrota, što, „baj d vej“, nije baš tačno, ali je on pompezno najavljivao kako je minimalna zarada 457 evra ili 53.000 dinara i kako je nekada zarada od kojih prosečan čovek Srbin može da preživi, a kako će povećanje biti od 1. januara 550 evra ili 64.000 dinara.

Onda mi nije bilo teško i počeo sam da sabiram, evo npr. iz mog mesta iz kog dolazim, počeo sam da sabiram da je grejanje 10.000 npr. struja 12.000, komunalije 2.000, telefon sa internetom 10.000, voda 3.500 i ako ne registrujete Pasata B6 tog meseca i bez goriva vi potrošite 37.500 dinara. Znači, ostane vam za život oko 15.000 dinara. Ako se lečite, znači ne možete da kupite ni lekove.

Mene sada interesuje pošto je Siniša Mali, pošto je on doktor za finansije - kako je moguće da sa 15.000 dinara jedan prosečan radnik može da preživi?

Bilo bi dobro da se najprostijim jezikom obrati javnosti i narodu i da kaže kako je to uopšte moguće? Da li je povećanje veće nego što je bilo? Jeste. Ali su cene otišle u nebesa i ne može normalan čovek da preživi ni pet dana kada dobije platu.

Druga stvar, vi u Srbiji imate po statistici 91.000 ljudi koji prima minimalni lični dohodak, ali imate 300.000 ljudi koji imaju minimalni lični dohodak i topli obrok od jednog dinara plus. Vi znači imate preko 350, 360, 370.000 ljudi koji imaju lični minimalni dohodak. Kako ti ljudi da prežive? Znači, najobičnije pitanje. Mene to interesuje da mi ministar Mali odgovori, koji mi nikada nije odgovorio.

Druga stvar. Pitanje za ministra Zlatibora Lončara. Godine 2023. mi smo imali pompezno najavljivanje za svaki grad, ne opština, da će imati magnetnu rezonancu, da će imati ljude, doktore, koje će država subvencionisati, gde će se obučavati za magnetne rezonance, da će imati digitalne mamografe. Sada je 2025. godina, Sremska Mitrovica, grad koji servisira, da kažem, i u kome se leči više od 300.000 ljudi nema magnetnu rezonancu. Lekara radiologa ima sve manje i ljudi ne mogu da postignu. To je toliko rada da oni ne mogu da pregledaju i da urade najobičniji skener, koji „baj d vej“ više od šest meseci ne radi, jer nema ko da ga popravi i nema ko da na njemu radi.

Jednu informaciju želim da pošaljem ministru poljoprivrede, da vrlo brzo neće imati da bude ministar čega, jer ministar poljoprivrede ne može da bude neko u čijoj se državi poljoprivreda ugasila. Vi imate ljude, bar u mom kraju, koji imaju 10 i 20 hektara zemlje, koje daju u arendu. To se nikada nije desilo. To nikada nije bilo. Stalno se priča, bivši ministar Martinović, koji nema pojma o poljoprivredi, pričao je non stop kako ljudi imaju nove traktore, kako imaju subvencije. Vi imate situaciju da sada te traktore ne mogu da servisiraju, ne mogu da otplaćuju kredite. Ti ljudi su na kolenima, a država Srbija treba da bude fabrika hrane. To je prosto neophodno.

Na kraju želim da postavim pitanje ministarki za zaštitu životne sredine, Sari Pavkov - kada će naložiti vanrednu kontrolu vazduha? Šta to znači? Kada će u gradove poput Bora, Sremske Mitrovice, Smedereva poslati ljude koji će izmeriti količinu otrova koje te fabrike ispuštaju? Ne da im se najave pa da dođu u kontrolu, nego kada će doći vanredno izmeriti koja je zagađenost vazduha u tim gradovima?

Apsolutno su potrebne fabrike, apsolutno je potrebna teška industrija. Hiljade građana i država živi od poreza i građani žive od tih fabrika. Ali, mora da znate da je bitnije od tih plata zdravlje svih tih ljudi koji tu rade.

U narednom periodu ja ću se baviti fabrikom iz mog grada i biću vrlo temeljan, jer se tu svašta nešto dešava. LJudi su toliko postali osetljivi na kritike da su počeli da podižu raznorazne prijave, samo ako kažete da su zagađivači, a da ne idemo dublje o to. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Borislav Antonijević.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, ja bih se isto usmerio na pitanje ministru finansija vezano za ove stanove za mlade.

Ne znam da li je ministru poznato da uslovi pod kojima je dato da mladi mogu da pomognu kredit, odnosno da je jedan od uslova da stan ima izdato odobrenje za upotrebu, a iznos kredita za kupovinu stana u Beogradu od 100.000 evra ograničava kvadraturu koja može da se kupi, znači ograničava kvadraturu na male stanove a ti mali stanovi pod rezervacijom od momenta zidanja. Odobrenje za upotrebu se za većinu zgrada u Republici Srbiji u zavisnosti od organa koji je nadležan i izdao dozvolu izdaje godinu, čak i do dve godine nakon završetka objekta, a jedan od uslova je da bude izdato odobrenje za upotrebu i da se kupi od investitora.

Znači, baš me interesuje kako su tih 1.000 kredita odobreni i da li to neko može da nam kaže?

Drugo pitanje je zašto država Srbija na svom zemljištu, koga ima dovoljno, ne izgradi stambene objekte za mlade, ako već hoće da napravi pomoć, gde bi cena kvadrata bila oslobođena i ne bi bila opterećena troškovima cene zemljišta, troškovima izgradnje infrastrukture i priključenja na istu, kao što je već urađeno i poznato da je već urađeno u Beogradu na vodi, gde cena kvadrata ne bi bila veća od 1.000 evra, te bi onda stvarno mladi mogli po povoljnim cenama da dođu do kvadrata. Normalno, ograničiti da te stanove ne mogu da prodaju u nekom periodu. I, da li bi to bilo lakše i za državu i za naše mlade?

Još jedno pitanje za gospodina Sinišu Malog – da li je i kada je u budžet Republike Srbije ušlo ovo besomučno asfaltiranje u Kosjeriću gde je asfaltirano skoro 70 kilometara u predizbornoj kampanji?

Da vas podsetim da ima preko 970 mesta u Srbiji gde se obećava asfaltiranje ali, eto nažalost, tamo nisu bili lokalni izbori nego su organizovani ovako.

Interesuje me kojim je to budžetom predviđeno i zašto se to tako radi i da li Ministarstvo pravosuđa će reagovati na masovne pritužbe o neregularnosti izbori, dokazanim, pronađenim duplim spiskovima, pronađenim glasačkim listićima koji nisu na mestima, itd.? Odnosno, generalno pitanje – kada će institucije početi da nam rade?

Drugu grupu pitanja imam konkretno za Vladu. Po čijem je ovlašćenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sramnom pojavljivanju u Odesi obećao da će Republika Srbija renovirati, odnosno učestvovati u obnovi dva grada u Ukrajini, odnosno jedne manje oblasti i kojim je budžetom to predviđeno? da li je uopšte predsednik svestan koja je cena toga i da li je moguće da osim što non-stop iznosi laži pred republikom i građanima Republike Srbije sada je to počeo da radi i u Ukrajini i građanima Ukrajine?

Da li se obnavljanje ukrajinskih gradova odnosi samo na stambene objekte koji su uništeni srpskim granatama i projektilima prodatim u Ukrajinu ili i na pomoć siročićima koji su ostali bez očeva ruske nacionalnosti a državljanima Ukrajine ubijenim srpskom municijom?

Hoće li se obnavljati samo zidani objekti ili i ogromna ukrajinska groblja nastala produžavanjem ratnih dejstava zbog našeg snabdevanja Ukrajine našom municijom? Da li će Srbija obnoviti u Ukrajini i spomenike sovjetskim vojnicima poginulim u otadžbinskom ratu ili samo ova novija groblja, odnosno da li ćemo preuzeti odgovornost za to što smo direktno snabdevanjem municijom i nekonvencionalnim ostalim sredstvima učestvovali u produžetku sukoba u Ukrajini?

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jonić.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo, niz pitanja.

Prvo pitanje je za Ministarstvo pravde – po kom osnovu se tužiteljki Zagorki Dolovac povećava zarada na 603.000 dinara za njen nerad pošto je već duže vreme u statusu nestale osobe dok se profesorima u obustavi za tobožnji nerad ona smanjuje?

Takođe pitanje za Ministarstvo pravde – zašto se ne ukida Odluka Vlade o ukidanju statusa zaštićenog kulturno-istorijskog dobra za kompleks Generalštaba budući da je Goran Vasić, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, potpisao Sporazum o priznavanju krivice radi falsifikovanja predloga, što znači da u pravnom sistemu Republike Srbije egzistira nevažeći pravni akt? Da li je to, po vama, vladavina prava?

Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – po kom osnovu se investitoru dozvoljava gradnja u novobeogradskom bloku 4 i zašto se ne šalje inspekcija da utvrdi stanje i zabrani radove?

Da podsetim javnost da se tamo odvija nezakonita gradnja na svega dva metra od postojećih zgrada. Znači, zgrada se podiže od komšija na rastojanju koje ne obezbeđuje normalna život i kojim se sprečava prodor dnevne svetlosti. To je, dame i gospodo, hajdučina investitorska, to se tako zove.

Takođe pitanje za isto ministarstvo – da li je tačno da se na području parka prirode, odnosno budućeg nacionalnog parka Stara planina u okviru trećeg stepena zaštite planira širenje mreže skijališta i skijaških staza ka Žarkovoj čuki i Midžoru i postavljanju gondole iz pravca Selišta ka Midžoru i Babinom zubu?

Da vas podsetim, trenutno skijalište radi sa gubitkom već godinama. Oni nemaju dovoljno vode, otpadne vode se slivaju u nekakve polu improvizovane septičke jame na području gde žive retke zaštićene vrste biljaka i životinja.

Sada pitanje za Ministarstvo pravde, a možda i za Ministarstvo zaštite životne sredine – šta se dešava sa istragom akcidenta kod Pirota u decembru 2022. godine kada je 35 tona amonijaka iscurelo u reku Nišavu, zagadilo biljni i životinjski svet, kada je došlo do pogibije dvoje ljudi i ranjavanja 61 osobe?

Ministarka juče reče, žao mi je što nije ovde, ali će valjda čuti, da su merenja pokazala da koncentracije nisu bile iznad graničnih vrednosti. Pa, moram ministarku da podsetim da su merenja u Pirotu, koji se nalazi sedam kilometara od mesta akcidenta, izvršena tek sutradan, te mislim da je obmanula javnost pričom o tome da nije bilo opasnosti po stanovništvo jer je želela da obavesti građane Srbije o tome.

Činjenica je da je ogromna količina amonijaka istekla u reku Nišavu, da se pojavljuje veliki oblak amonijaka koji je nekoliko dana bio u području zahvaćenom akcidentom.

Takođe, za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za zaštitu životne sredine – da li je sproveden bilo kakav istražni postupak povodom dvostrukog požara u kompleksu fabrike medicinskih uređaja „Sutjeska“, u Despota Stefana, i njenoj hemijskoj laboratoriji u novembru i decembru 2022. godine? Dame i gospodo, to je na dva kilometra vazdušne linije odavde, od naše Skupštine.

Koleginica Milica Marušić Jablanović i ja smo obišli kompleks ubrzo posle prvog požara i zatekli ga potpuno neobezbeđenog, sa opasnim hemikalijama koje su bile na dohvat ruke. Molim kameru da uveća, evo jedne impresionističke slike šta smo mi tamo zatekli. Gradski štab za vanredne situacije nije obavestio stanovništvo ni o čemu, pa me zaista zanima da li je neko za to odgovoran i da li će iko ikada položiti račune? Ne možemo se ponašati kao da to zagađenje nije postojalo. Podsećam kolege iz vladajuće stranke da zagađenje nema granicu i da su trom prilikom oni bili ugroženi isto kao i mi, zbog čega se ne smeju zatvarati oči nad ovim.

Takođe, simptomatično je da je taj kompleks vrlo brzo prodat Miroslavu Miškoviću, koji tu planira da gradi veliki kompleks. Nekako se uvek požari dese na elitnim lokacijama, posle čega imovina u kratkom roku bude prodata „investitorima“. Hvala lepo.

Hvala vam.
Idemo dalje. Narodna poslanica Marija Jevđić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, koristiću svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu poljoprivrede, u septembru prošle godine sam uputila pitanje Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu, vezano za Spomen park u Kraljevu, odnosno za „Spomen vagon“ u parku i mogućnost da se preko Ministarstva obezbedi novi vagon, od „Srbija voza“ i „Infrastrukture železnice“. Kada kažem novi, ne mislim na potpuno nov vagon, već na rashodovan, da ga postavimo na mestu starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale.

Samo da podsetim, u Kraljevu se 14. oktobra 1941. godine, dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo u tom trenutku imalo oko 13.000 stanovnika, većinu streljanih su činili Srbi, ali bilo je Rusa, Slovenaca, Roma i drugih. Na mestu gde su streljani građani Kraljeva 1971. godine, izgrađen je Spomen park, jedan od simbola ovog parka predstavlja putnički vagon koga „Fabrika vagona“ 1977. godine, preuredila i koji je smešten na koloseku u Spomen parku. Ovaj vagon je predstavljao simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova, koji su u to vreme našli utočište od ratnih razaranja u Kraljevu.

Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke, koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.

Moram da naglasim da je posle mog postavljenog pitanja 14. oktobra prošle godine, direktor „Srbija voza“, prisustvovao komemoraciji, to je prvi put da neko od predstavnika železnice oda počast, ne samo građanima Kraljeva, nego i stradalim radnicima železnice.

Obećano je da će do sledećeg oktobra se obezbediti vagon, i zato upućujem pitanje Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu da li su preduzeti neki koraci u dogovoru, naravno sa „Srbija vozom“, na obezbeđivanje vagona za Spomen park u Kraljevu. Ovo je ujedno i prilika da u ime Kraljevčana resorno ministarstvo zamolim da 14. oktobar ove godine dočekamo sa novom spomen sobom i tako pokažemo našim sugrađanima da njihovo stradanje nije zaboravljeno.

Upućujem pitanje Ministarstvu prosvete da li postoji mogućnost da se za sledeću školsku godinu 2025. i 2026. godinu i naravno, svaku sledeću, u nastavnom programu 14. oktobar bude obavezan istorijski čas za sve osnovne i srednje škole na teritoriji grada Kraljeva, da tog dana umesto u klupama svi đaci prisustvuju komemoraciji u Spomen parku?

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se izmene Zakona o dobrobiti životinja, i Zakona o veterinarstvu sa ciljem unapređenja zaštite dobrobiti životinja u skladu sa međunarodnim standardima. Zakon o dobrobiti životinja donet je 2009. godine, relativno kasno u odnosu na zakonodavstvo drugih država u regionu. Nakon skoro 16 godina njegove primene stanje u praksi pokazuje da nisu ostvarena očekivana poboljšanja. Republika Srbija se i dalje suočava sa problemom velikog broja napuštenih životinja o kojima nadležne institucije ne vode dovoljno računa.

Odsustvo primene zakona rezultira ogromnim brojem napuštenih životinja, stradanjem više stotina hiljada životinja i užasnim uslovima u prihvatilištima. Potreban je dosledna primena Zakona o dobrobiti životinja, Zakona o veterinarstvu, Krivičnog zakonika i drugih propisa koji se odnose na dobrobit. Naravno i obaveza saradnja sa udruženjima koje imaju iskustva na terenu.

Svedoci smo da nepoštovanje zakona, a pre svega ponašanje nesavesnih vlasnika za rezultat imamo hiljade pasa po ulicama i azilima, enormno trošenje sredstava iz budžeta, a problem se ne rešava, ta sredstva bi mogla biti usmerena da na human način rešimo problem.

Smatram da je neophodno ispitati važeći normativni okvir u Republici Srbiji, utvrditi potrebe za izmenama i dopunama zakona, postojećih zakonskih rešenja. Potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede inicira sastanak sa Ministarstvom saobraćaja kako bi se izvršile izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima u smislu da se pojačaju ingerencije komunalne inspekcije i policije na poslovima zaštite dobrobiti životinja.

Ministarstvo poljoprivrede mora da izradi pravni akt koji će propisati način i postupak rada privatnih prihvatilišta u smislu ko i na koji način vrši hvatanje napuštenih, izgubljenih pasa na javnim površinama. Mora da se promeni i Pravilnik o prihvatilištima u smislu da moraju biti ne samo registrovani već odobreni objekti što podrazumeva da Komisija Ministarstva za poljoprivredu utvrđuje uslove za obavljanje delatnosti.

Ukazala bih i na važnost da se izvrši analiza rada i delovanje uprave za veterinu veterinarske inspekcije kako bi se utvrdili eventualni propusti u primeni zakona koji direktno utiču u oblasti dobrobiti životinja. Trenutno najveći teret dobrobiti životinja snose udruženja za zaštitu životinja. Nažalost u praksi ta udruženja imaju otežanu saradnju sa državnim organima, naročito sa veterinarskom inspekcijom. Pitanje upućujem Ministarstvu, da li se radi na izmenama i dopunama postojećeg zakona i da mi kao nacija treba da se pronađemo u jednom citatu da se veličina i moralni napredak jedne nacije ogleda u odnosu prema životinjama. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Molim narodne poslanike da vode računa o vremenu.
Reč ima narodna poslanica Emeše Uri.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje pitanje ispred SVM upućujem Ministarstvu zdravlja, a tiče se primene Zakona o zdravstvenoj zaštiti sa posebnim osvrtom na planove, reorganizacije i realizacije rada zavoda i službe Hitne medicinske pomoći.

Naime, iako je zadnjih godina puno se ulagalo u infrastrukturu i kadar zdravstvenih ustanova širom Srbije, i zavodi i službe Hitne pomoći u većim gradovima uglavnom su zadovoljavajuće kadrovske i tehničke opremljeni, a u manjim sredinama stanje je značajno lošije. Uočava se očigledna nepravičnost u dostupnosti hitne medicinske pomoći što dovodi do neravnopravnosti građana u ostvarivanju prava na brzu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu u urgentnim stanjima.

Pitanje za Ministarstvo zdravlja glasi, koji su konkretni planovi Ministarstva u vezi sa otklanjanjem ovog nesklada? Kako će se obezbediti ravnomernija raspodela kadra i opreme, unaprediti dostupnost Hitne pomoći u manjim ruralnim sredinama?

Podsećam da je Ministarstvo zdravlja još 2021. godine izgradio Master plan – optimizaciju mreže zdravstvenih ustanova, kojim je predviđena regionalizacija službe Hitne pomoći i postupno preusmeravanje specijalista urgentne medicine iz terenskih jedinica, prvo u ambulante i u sekundarni nivo zdravstvene zaštite. Istovremeno sa tim planirano je obučavanje medicinskih tehničara za sprovođenje naprednih mera održavanja života, dok bi vozači sanitetskih vozila prošli obuku za ALS, znači naprednih mera održavanja života dok bi vozači sanitetskih vozila prošli obuku za BLS, znači za osnovne mere održavanja života.

To bi bio korak ka racionalnijem iskorišćavanju stručnog kadra, pogotovo u uslovima hroničnog nedostatka lekara koji su voljni da rade u manjim mestima. U zadnjim godinama Ministarstvo zdravlja ima ozbiljnih ulaganja nabavkom velikog broja opremljenih sanitetskih vozila, ali nažalost vozni park se koristi i haba, vrlo brzo, te je potrebno kontinuirano dalje ulaganje u iste, jer oni omogućavaju siguran i efikasan transport pacijenta ka urgentnim centrima i bolničkim prijemno trijažnim odeljenjima. Dodatno povlačenje specijalista urgentne medicine u bolničke prijemne jedinice i u ambulante hitne pomoći povećalo bi kvalitet zbrinjavanja pacijenata koji ionako u velikom broju završe na sekundarnom nivou lečenja i time bi se znanje tih stručnjaka optimalno koristilo.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja u vezi sa planovima za izradu standardizovanih i aktuelnih protokola i algoritama koji bi se zasnivali na savremenim stručnim smernicama i dobroj kliničkoj praksi, a koristili bi se istovetno i obavezno u svim zdravstvenim ustanovama.

Potrebno je jasno definisati kompetencije svih učesnika u zdravstvenom sistemu, na osnovu čega će lekari i medicinski tehničari znati tačno šta im je u opisu posla, šta im je odgovornost a šta nije. To bi značajno olakšalo svakodnevni rad, smanjilo nepotrebna čekanja i dupliranja procedura, te omogućilo bržu i efikasniju dijagnostiku i terapiju.

Treće pitanje odnosi se na položaj fakultetski obrazovanih medicinskih sestara i tehničara, tzv. strukovnih medicinskih sestara. Iako su godinama prisutni u našem zdravstvenom sistemu, njihov doprinos nije ni zakonski ni organizaciono prepoznat. U trenutku kada se suočavamo sa ozbiljnim manjkom lekara i sestara, posebno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, strukovne sestre bi mogle igrati ključnu ulogu u sprovođenju skrining programa, praćenju stabilnih hroničnih pacijenata, sprovođenju jednostavnih dijagnostičkih procedura u tumačenju nalaza poput EKG, anketiranja pacijenata i produžavanja hronične terapije kod stabilnih bolesnika i tako dalje.

Poštovane kolege, mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da regionalizacijom rada u zdravstvu i reorganizacijom rada u zdravstvu možemo postići maksimalnu optimizaciju postojećih resursa, posebno u trenutku kada već više od šest meseci nemamo nove diplomirane lekare sa naših fakulteta koji bi pojačali naš zdravstveni sistem. Hvala vam na pažnji i želim vam dobro zdravlje.