Još jednom, molim vas, izvadite žvaku kad govorite, stvarno vas ništa ne razumem.

Ja sam pokušala sad čak i na Guglu pretraživaču da ukucam Marijan Rističević, izašlo je "eror", "eror", "eror". Tako da niti vas prepoznaju u Skupštini, niti šta govorite. Hvala.

Da, da, to je taj amandman, dobro smo pogodili.
Ne znam jel blitva ili britva?
Reč ima Dušan Nikezić.

Hvala.

Pre dva dana smo na Javnom servisu imali prilike da gledamo Aleksandra Vučića u svom originalnom izdanju - red mržnje, red laži, red uvreda. I da postoji bilo koje regulatorno telo, do danas bi se već oglasilo.

Ali, na mene je najveći utisak ostavila priča o studiji ekonomske opravdanosti, za koju Vučić kaže da ne postoje studije opravdanosti, jer da postoje, ne bismo nikad ništa izgradili.

Gospodo, studije opravdanosti su zakonska obaveza a ne vaša dobra volja. Kaže on još da ne bismo nikad imali ni Moravski koridor. Pa naravno, kada ste u decembru 2012. godine za Fruškogorski koridor i Moravski koridor zajedno ugovorili cenu od 642 miliona evra, a danas samo Moravki koridor košta 2,2 milijarde evra.

Nastavlja Vučić - ne može nacionalni stadion da se isplati za pet ili deset godina. Odmah da vam kažem, ovaj stadion koji vi gradite, ne može nikad da se isplati, jer jedna stolica košta 18 hiljada evra. Za razliku od Skoplja, gde košta 1.800 evra, novog stadiona Atletiko Madrida i novog Maksimira, gde košta 5.000 evra, ili stadiona Puškaš arena u Budimpešti, koji košta 8.000 evra.

Zašto se to uopšte zove ekonomska opravdanost? Zato što se radi o narodnim parama koje morate da opravdate. Nije te pare izvadio iz džepa ni Siniša Mali, ni Aleksandar Vučić i ne možete da se bahatite narodnim parama, već morate da ih opravdate.

Juče smo videli vrhunac ludila, kada je predsednik četvrte najsiromašnije zemlje u Evropi koja nema para da izgradi kanalizaciju na levoj strani Dunava ponudio obnovu dva ukrajinska grada. To je kao onaj čiča u filmu "Ko to tamo peva", koji kaže - Ko, jel ja sirotinja? Daj pet karata! Mislim, daj dva grada ili jedan omanji region u Ukrajini. E, to je to vaše licemerje. Nema pare za lečenje dece, a ima para za nacionalni stadion.

(Predsednik: Isteklo vam je vreme, molim vas privedite kraju.)

Nema para za đački obrok, a ima za EKSPO. Nema za plate lekara, a ima za delfinarijum. A zašto? (Isključen mikrofon.)

Hvala vam što ste priveli kraju, isteklo vam je vreme, pri tom ni jednu jedinu reč niste rekli o amandmanu.
Ministar Boris Bratina ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Sve ovo me pomalo podseća na ono što se događalo pre 25 ili 26 godina, kada su na Filozofskom fakultetu isto tako neki opozicionari terorisali nastavnike i tada na besmislene tvrdnje profesor Mirko Zurovac umeo je da kaže - Sve bi to bilo tako, da je to zaista tako, ali to je prokleta laž.
Teorije istina su propadale kroz vekove i kroz decenije, ali ako ne znamo šta je istina, bar znamo šta je laž i u to svako od vas može da se uveri u samoprisustvu.
Žao mi je što kolega Grbović nije tu, njemu bih kazao, kao i mnogima ovde, da se ovo ministarstvo ne bavi radom i procedurama rada REM-a i da se u Zakonu o elektronskim medijima ne pominje nikakvo sufinansiranje niti finansiranje bilo koje vrste, već da je to u Zakonu o javnom informisanju i medijima. Kada budemo raspravljali o tome, možemo da diskutujemo i o tome kome se novac dodeljuje.
Druga stvar, da nije bilo opstrukcije oko izbora članova Saveta REM-a do sada, REM bi verovatno već odavno radio.
Treće, gospođa Rokvić se očito meša upravo u taj rad REM-a, tj. u rad nezavisnog tela.
Nadalje, „Pink“, kao ni „Informer“, nisu državni mediji, već su to privatni mediji.
Što se tiče nekih ovde, oni su dokazali svoju brigu oko RTS-a u petnaestodnevnoj fejkovanoj opsadi RTS-a i talačkoj krizi koju su tada izvazvali.
Dakle, pošto je ovde očigledno, vidim da samo gospodin profesor ovde ume da razlikuje te zakone, kazao bih ipak da one nedoslednosti koje ste naveli, profesore, premda su istinite, a čini mi se da još uvek nisu dovoljno to da biste izveli najširi zaključak o tom radu.
Napokon, kada već imam priliku, to bih rekao za kraj, svi ovi medijski zakoni nikad se ne bi desili i dogodili i želim da se zahvalim predsednici Narodne skupštine i bivšoj premijerki Ani Brnabić na ogromnom, kolosalnom trudu koji je učinila da se ovi zakoni pojave. Zahvaljujem još jednom.

Hvala vam.
Reč ima ministar Sava Pavkov. Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, drage kolege narodni poslanici, drage kolege iz Vlade Republike Srbije i uvaženi građani Srbije, osvrnula bih se na predlog koji je stigao od gospodina Jovanovića. Moram da primetim da je persiranje opet stupilo na snagu, ali sa druge strane, istaknuta je i od strane Jovanovića potvrda da veruje u Vladu Republike Srbije, u Ministarstvo za zaštitu životne sredine, jer ako sam dobro čula, rekli ste da verujete u mene.
Što se tiče vašeg predloga za implementiranje Dušanovog zakonika i predloga da se sakate ljudi koji vode nebrigu o životnoj sredini, moram da podvučem da to nije politika Vlade Republike Srbije, jer je naš narod dosta bio sakaćen u prošlosti, dosta je pretrpeo i svojim sopstvenim životom je potvrdio da nema potrebe više da na bilo koji način podnosi takav vid žrtve, kako bismo mogli u bilo kojoj oblasti da napredujemo, a svakako ni za mene, ni za Vladu Republike Srbije nasilje nije rešenje.
Što se tiče Dušanovog zakonika, možda će vam biti interesantno, član 23. istog govori o sankcijama koje su imali Sasi u tadašnjem vremenu, a bavili su se najrazvijenijom granom tadašnje privrede, rudarstvom, šta je Dušanov zakonik govorio po pitanju pošumljavanja, odnosno na koji način je to definisano.
Najavljivanje tragedije, poput pominjanja nadstrešnice nije put ni za zaštitu prirode, ni za zaštitu vazduha, ni za građane Srbije. Obećala sam vam da ću proveriti pojedinosti o predmetu koji ste i danas isticali, ali ono što jeste put, je da Ministarstvo za zaštitu životne sredine ove godine ima na raspolaganju 23,8 milijarde dinara. Put je to što ćemo menjati ove godine Zakon o zaštiti prirode, Zakon o nacionalnim parkovima, Zakon o upravljanju otpadom, što ćemo doneti novi program o cirkularnoj ekonomiji sa akcionim planom, što ćemo doneti najvažniji strateški dokument, a to je strategija zaštite životne sredine, koja u potpunosti transportuje pet stubova Zelene agende.
To je ono što je moj zadata, a ja sam sigurna da vi želite takođe najbolje životnoj sredini i u tom kontekstu vas molim da narativ nema više nikakav prizvuk nasilja, već da radimo konkretno, jer u mojoj agendi postoji samo aktivnost koja se odnosi na opravdanost poverenja građana Republike Srbije, među kojima ste i vi. Hvala vam.

Hvala vam.
Ovim završavamo za danas, nastavljamo u ponedeljak u 10,00 časova.
Izvinite, samo gospodin Miljuš ima povredu Poslovnika.

Hvala vam.

Stvarno bih vas zamolio, gospođo Brnabić, da se starate o dostojanstvu Skupštine pošto ovde imamo dva ministra koji se prema narodnim poslanicima ponašaju u najmanju ruku nedopustivo, vređaju ih, viču. Gospodin Bratina koji je ovde ukupno govorio 14 minuta, od tri kolosalna zakona, a ni o jednom nije ništa nikad rekao, zaboravio je da odgovori na svako racionalno pitanje oko javne rasprave, je sebi uzeo za pravo da kaže da ovde niko ništa ne zna. Ne, nego samo on zna.

Molim vas da ubuduće ministre, posebno ove novokomponovane ministre koji su došli iz „Informerovog“ studija obavestite kako treba da se ponašaju u Skupštini. Hvala.

Da li želite da se izjasnimo u Danu za glasanje? (Ne.)
Hvala vam.
To je toliko za danas, vidimo se u ponedeljak u 10,00 časova.