Konstituisana Komisija za reviziju biračkog spiska. Kontroverzni paket pravosudnih zakona i dalje svima na pameti. Ministar kulture u optuženičkoj klupi. Izmene Zakona o unutrašnjim poslovima reanimirane.

Ceo Skupštinski nedeljnik možete pročitati ovde. 

Vanredno zasedanje završeno, usvajanje Mrdićevog paketa pravosudnih zakona propraćeno novim kritikama. Poseta delegacije EP: hladan prijem od strane vladajuće većine, topao doček od opozicije.

Ceo Skupštinski nedeljnik možete pročitati ovde. 

Vanredno zasedanje se nastavlja, poslanici fokusirani na posetu delegacije Evropskog parlamenta. Nimalo neočekivano, postupak izbora Saveta REM-a je zapao u ćorsokak. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal u plamenu, predmeti spaseni. Opozicioni poslanici dobili neočekivani poziv.

Ceo Skupštinski nedeljnik možete pročitati ovde. 

U toku je 6. vanredno zasedanje Narodne skupštine, sazvano na zahtev 109 poslanika. Na dnevnom redu je 25 tačaka, među kojima su izbor članova Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, i pravosudni zakoni koje je predložio poslanik Uglješa Mrdić.

Prenos sednice možete pratiti ovde.

Vratili smo se! Bukvalno svi. Vanredno zasedanje počelo je 14. januara, sa 25 tačaka na dnevnom redu – uključujući Komisiju za reviziju biračkog spiska i paket pravosudnih zakona. Poseta delegacije EP se približava, a najviši državni zvaničnici imaju pametnija posla.

Ceo Skupštinski nedeljnik možete pročitati ovde. 

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić sazvala je, na zahtev Vlade, Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu, za ponedeljak, 23. septembar 2024. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Izveštaj o praćenju akcionih planova za zajedničko regionalno tržište - Regionalno digitalno područje i Zelenu agendu - Oblast dekarbonizacije  u okviru projekta  „Parlamentarna diplomatija: Regionalna saradnja kroz unapređeni parlamentarni dijalog“

Nakon što je Ustavni sud 11. jula poništio odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta “Jadar”, ekološki aktivisti i građani su još aktivnije, kroz proteste i javna obraćanja, zagovarali donošenje zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i ekploatacije litijuma i bora u Srbiji. Litijum se kao tema našao u fokusu javnosti, a redovnim praćenjem skupštinskog zasedanja uočeno je da se ova tema prelila i na debatu parlamentaraca, uprkos činjenici da nije bila na dnevnom redu tog zasedanja. 

Tokom 6 dana i skoro 50 sati trajanja prvog vanrednog zasedanja u 14. sazivu, poslanici su u objedinjenoj raspravi raspravljali o 60 tačaka dnevnog reda, od kojih se 12 odnosilo na nove kredite i servisiranje starih dugova. Pored Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, na sednici se debatovalo i o novoj fabrici u Nišu, i o RTS-u i o projektu “Čista Srbija”. Međutim, iako nije bio na dnevnom redu, u obraćanjima poslanika se kao važna tema izdvojio i litijum. 

Deskriptivna analiza podataka 

Tokom zasedanja tema litijuma zauzela je oko 16% ukupne rasprave, odnosno u svakom danu zasedanja tema litijuma je prosečno zauzimala od 10 do 25 procenata od ukupne rasprave u ukupno 164 obraćanja 68 govornika. 

O zastupljenosti teme iskopavanja litijuma u ovom vanrednom zasedanju govori i podatak da se u obraćanima u parlamentu tokom šest dana pojmovi litijum, Jadar, Rio Tinto, ili jadarit pojavljuju više od 600 puta. Poređenja radi, ti isti pojmovi su u celom prethodnom sazivu, tokom više od godinu dana, pomenuti samo oko 400 puta.

Litijum se našao u obraćanjima i poslanika i ministara, ali i u govorima sa mesta predsedavajućeg, koji, po Poslovniku, ne bi smeli da učestvuju u raspravi. 

U debati o litijumu su približno podjednako učestvovali i predstavnici opozicionih stranaka i vlasti (gledano u brojkama, opozicija je imala  25,794 reči u stenogramu koje se odnose na temu litijuma, odnosno 23,485 reči je imala vlast), pri čemu se, prema broju reči u segmentima koji su u stenogramu posvećeni litijumu, posebno ističu ministarka Dubravka Đedović Handanović, i poslanici Milenko Jovanov, Aleksandar Jovanović Ćuta, Marinika Tepić i Miroslav Aleksić. 

Među govornicima u čijim obraćanjima je izraženije prisutna tema se nalaze četiri predstavnika vlasti, među kojima predsednik Vlade, ministarka i dvoje poslanika među kojima je Ana Brnabić, i šestoro iz opozicije. Od opozicionih aktera u čijim se obraćanjima našla tema litijuma, najviše ih je bilo iz Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije. Od aktera iz vlasti ukupno, najviše je poslanika iz PG ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane (12), zatim ministara (6), dok su poslanici ostalih poslaničkih grupa iz vlasti minimalno zastupljeni. Dve poslaničke grupe, Savez vojvođanskih Mađara i Socijaldemokratska partija Srbije, nisu se nijednom u toku zasedanja bavile ovom temom. 

U obraćanjima predstavnika vlasti litijum se posebno ističe 3. i 5. dana zasedanja, dok se primećuje da je opozicija koristila mehanizam Traženja objašnjenja i obaveštenja (utorkom i četvrtkom) kako bi komunicirala ovu temu kroz pitanja upućena vlasti. 

Glavne poruke

Opozicija je u svojim porukama pretežno ispoljavala protivljenje realizaciji projekta “Jadar”, pružajući podršku protestima građana i aktivista. Kao razloge najčešće su iskazivali zabrinutost da vlast svojim delovanjem štiti interese stranog investitora na uštrb građana i javnog interesa, kao i da je sam projekat štetan za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Istakli su da netransparentno funkcionisanje Vlade stvara nepoverenje građana u institucije, aludirajući na kontroverze sa projektima vlasti poput rudnika u Boru i Majdanpeku, mini-hidroelektrana, Ling-longa, istražnih bušotina u okolini Homolja, itd. Opozicija je u obraćanjima sugerisala i da predstavnici vlasti izbegavaju debatu na ovu temu, uz opasku da su temu litijuma namerno izbegavali i tokom junske i decembarske izborne kampanje.

S druge strane, predstavnici vlasti su isticali da projekat "Jadar" predstavlja razvojnu priliku za Srbiju, ali su naglasili da moraju biti ispoštovani najviši ekološki standardi, o čemu će odlučivati stručnjaci. U obraćanjima poslanika iz vlasti dominirao je stav da opozicija koristi temu iskopavanja litijuma za sticanje političkih poena. Predstavnici vlasti su u svojim govorima takođe isticali i to da je upravo opozicija dovela kompaniju Rio Tinto u Srbiju, te da je sadašnje protivljenje iskopavanju litijuma pokušaj opstrukcije razvoja zemlje.

Zaključak

Iako nije bila deo dnevnog reda, tema iskopavanja litijuma se u diskursu parlamentaraca nametnula kao važna tema jer je bila veoma prisutna u šestodnevnoj diskusiji prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine. 

Kako nije bila na dnevnom redu, o temi iskopavanja litijuma se dosta govorilo kroz institut traženja obaveštenja i objašnjenja, najčešće u govorima opozicionih poslanika, ali je i van toga bila prisutna u obraćanjima svih poslanika, kao i članova Vlade, bez obzira na to o čemu se u tom trenutku formalno raspravljalo. U debati su podjednako učestvovali i predstavnici vlasti i pozicije, ali se tema litijuma, uprkos zabrani koju propisuje Poslovnik, našla i u govorima predsednika i predsedavajućeg doma Skupštine. 

Opozicija je uglavnom isticala opasnosti projekta "Jadar" po zdravlje ljudi i životnu sredinu, dok je vlast naglašavala potencijalnu razvojnu šansu Srbije, uz obećanja da će se poštovati ekološki standardi. Tema iskopavanja litijuma je u velikoj meri u debati služila za diskreditaciju i negativnu kampanju protiv političkih oponenata. 

Prva vanredna sednica u ovom sazivu se završila. Poslanička pitanja održana. Predsednica Skupštine u poslaničkim klupama. Tim Otvorenog parlamenta na pauzi.

SVIRAJ KRAJ

Prvo vanredno zasedanje u Četrnaestom sazivu počelo je 23. jula i završeno je juče, 31. jula.

Tokom sedam dana, poslanici su raspravljali o 60 tačaka dnevnog reda u objedinjenoj raspravi. Dvanaest od tih tačaka dnevnog reda odnosile su se na nove kredite i servisiranje starih dugova.

Neobično je da poslanici nisu usvojili svih 60 tačaka dnevnog reda, već samo 59. Novi i stari dugovi, kontroverzno autentično tumačenje (prim.aut. izbegavanje Zakona o javnim nabavkama - Parl.belež. 25. jul - U crveno) - sve je to usvojeno.

Poslednja tačka dnevnog reda, odluka kojom se jedan član Odbora zamenjuje drugim, i koju je predložila opoziciona poslanička grupa Narodni pokret Srbije-Novo lice Srbije, je ta koja je zaustavljena. 

NEURAVNOTEŽENO

Poslednjeg četvrtka u mesecu, a po prvi put u ovom sazivu, održana su poslanička pitanja. 

U skladu sa članom 205. Poslovnika, počela su u 16.00, a završila se u 19.00 časova. Tokom tog vremena, dva poslanika (prim.aut. jedan koji ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi i jedan iz redova vladajuće većine) uspela su da postave pitanja u prisustvu 19 ministara, uključujući premijera Vučevića.

Zbog rupa u Poslovniku, neograničeno vreme koje izvršna vlast ima da odgovori na jedno pitanje postalo je instrument ometanja ovog važnog kontrolnog mehanizma. Čak i kada se parlamentarna pitanja održe, sama pitanja dobiju malo vremena. Većina poslanika koji se prijave da postave pitanje Vladi ne dobiju priliku - jer neograničeni odgovori premijera i ministara potroše najveći deo vremena predviđenog za pitanja.

Tri sata određena za poslanička pitanja raspodeljena su među poslanicima koji su postavljali pitanja i ministrima koji su na ta pitanja odgovarali tako da je poslanicima koji su postavljali pitanja pripalo ukupno 11,5 minuta, dok su ministri odgovarali 157 minuta.

(prim.aut. Broj poslanika koji uspevaju da dođu na red da postave pitanje stabilno opada tokom godina. Primera radi, u decembru 2012. godine, 16 poslanika uspelo je da učestvuje sa svojim pitanjima.)

U KLUPAMA

Predsednica Skupštine postupila je neočekivano, a u skladu sa pravilima. Kako bi učestvovala u raspravi, Brnabić je prepustila mesto predsedavajućeg potpredsedniku Skupštine i pridružila se poslanicima u klupama (prim.aut. u skladu sa članom 100. Poslovnika).

Iako ovaj postupak nije bez presedana, ovo pravilo nije poštovano godinama, a sve u svrhu zloupotrebe vlasti i predsedavajuće pozicije, što je zajedno sa pristrasnom primenom pravila, služilo stvaranju neravnopravnosti u korist vladajuće većine. 

Poslednji put kada je predsednik/ca Skupštine prepustio/la stolicu radi učešća u raspravi bilo je tokom Jedanaestog saziva (2016-2020), kada je predsednica Skupštine bila Maja Gojković, poslanica Srpske napredne stranke.

Predsednici Skupštine u Dvanaestom i Trinaestom sazivu ostajali su na mestu predsedavajućeg pri učešću u raspravi.

MALI ODMOR

Kako broj akata koji čekaju u parlamentarnoj proceduri nije značajan, deluje da će Narodna skupština napraviti pauzu u radu na neko vreme. U pitanju je pre slutnja nego tvrdnja, jer ne postoji godišnji plan rada i sednice mogu biti nepredvidive. 

Tim Otvorenog parlamenta će se vratiti sa prvim znacima života u Skupštini.

Prvo vanredno zasedanje u ovom sazivu počelo je 23. jula. Na dnevnom redu 60 tačaka u objedinjenoj raspravi. Više od milijardu evra novog duga stiglo na dnevni red. Zaobilaženje zakona.

VARLJIVO LETO

Predsednica Skupštine Brnabić je 18. jula sazvala prvo vanredno zasedanje Četrnaestog saziva za 23. jul u podne. Dnevni red sadrži čak 60 tačaka. Poslanici su ovog utorka glasali da se svih 60 tačaka raspravi u objedinjenoj raspravi (prim.aut sve zajedno, kao da je jedna tačka dnevnog reda - što znači manje vremena za raspravu i značajan broj tačaka može proći bez diskusije).

Poslednji put kada je dnevni red imao ovoliko tačaka bilo je u oktobru 2023. godine, tokom poslednje sednice Trinaestog saziva. I tada je dnevni red imao 60 tačaka, uključujući i budžet za 2024. godinu (prim.aut. jedina značajna razlika je što je ta sednica sazvana 24 sata unapred, dok je sednica u toku sazvana 5 dana pre početka; međutim, s obzirom na broj tačaka dnevnog reda, to je i dalje nedovoljno vremena za adekvatnu pripremu - Parl.belež. 26. oktobar 2023. - Trka s vremenom).

Skupština nema godišnji plan rada (prim.aut. iako član 28. Poslovnika predviđa da se godišnji plan rada utvrđuje od strane predsednika Skupštine), što doprinosi neizvesnoj atmosferi i otežava adekvatnu pripremu poslanika.

DUŽAN I BOGU I NARODU

Dnevni red možda jeste pretrpan, ali se jedna grupa tačaka posebno izdvaja - 12 tačaka dnevnog reda odnosi se na nove kredite i servisiranje starih dugova - ukupno 1,2 milijarde evra (prim.aut. Parl.belež. 11.jul  - Toplo/hladno, 27. jun - Ciao amore).

Najveći iznos se odnosi na predlog refinansiranja ('roll-over', odnosno produženje perioda otplate) dva kredita od po milijardu dolara, uzeta 2014. i 2022. godine od Fonda za razvoj Abu Dabija.

Kredit za Nacionalni fudbalski stadion sa pristupnim saobraćajnicima jedan je od najvećih novih kredita, u iznosu od oko 358,8 miliona evra koji Srbija planira da uzme kod Banke Poštanska štedionica. Što se tiče ostalih kredita, neki su namenjeni putnoj infrastrukturi, dok su drugi povezani sa obnovljivim izvorima energije.

Deo kredita biće uzet od komercijalnih banaka, što je obično najskuplji način zaduživanja (prim.aut. detaljniji pregled i ekonomski uvid u ove kredite možete pronaći u analizi magazina Nova Ekonomija).

OBILAZNICA

Na dnevnom redu se nalazi i kontroverzno autentično tumačenje. Odnosi se na član 2. Zakona o potvrđivanju Okvirnog protokola o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije u oblasti infrastrukturnih projekata. Ovaj predlog autentičnog tumačenja usvojio je Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja u aprilu ove godine, i prosledio ga plenumu na hitno razmatranje.

Transparentnost Srbija upozorila je na moguće zloupotrebe ovog mehanizma i utvrdila da je njegova namera da se ugovori vezani za ovaj protokol o saradnji zaključuju "bez primene odredbi Zakona o javnim nabavkama".