Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje pitanje ispred SVM upućujem Ministarstvu zdravlja, a tiče se primene Zakona o zdravstvenoj zaštiti sa posebnim osvrtom na planove, reorganizacije i realizacije rada zavoda i službe Hitne medicinske pomoći.
Naime, iako je zadnjih godina puno se ulagalo u infrastrukturu i kadar zdravstvenih ustanova širom Srbije, i zavodi i službe Hitne pomoći u većim gradovima uglavnom su zadovoljavajuće kadrovske i tehničke opremljeni, a u manjim sredinama stanje je značajno lošije. Uočava se očigledna nepravičnost u dostupnosti hitne medicinske pomoći što dovodi do neravnopravnosti građana u ostvarivanju prava na brzu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu u urgentnim stanjima.
Pitanje za Ministarstvo zdravlja glasi, koji su konkretni planovi Ministarstva u vezi sa otklanjanjem ovog nesklada? Kako će se obezbediti ravnomernija raspodela kadra i opreme, unaprediti dostupnost Hitne pomoći u manjim ruralnim sredinama?
Podsećam da je Ministarstvo zdravlja još 2021. godine izgradio Master plan – optimizaciju mreže zdravstvenih ustanova, kojim je predviđena regionalizacija službe Hitne pomoći i postupno preusmeravanje specijalista urgentne medicine iz terenskih jedinica, prvo u ambulante i u sekundarni nivo zdravstvene zaštite. Istovremeno sa tim planirano je obučavanje medicinskih tehničara za sprovođenje naprednih mera održavanja života, dok bi vozači sanitetskih vozila prošli obuku za ALS, znači naprednih mera održavanja života dok bi vozači sanitetskih vozila prošli obuku za BLS, znači za osnovne mere održavanja života.
To bi bio korak ka racionalnijem iskorišćavanju stručnog kadra, pogotovo u uslovima hroničnog nedostatka lekara koji su voljni da rade u manjim mestima. U zadnjim godinama Ministarstvo zdravlja ima ozbiljnih ulaganja nabavkom velikog broja opremljenih sanitetskih vozila, ali nažalost vozni park se koristi i haba, vrlo brzo, te je potrebno kontinuirano dalje ulaganje u iste, jer oni omogućavaju siguran i efikasan transport pacijenta ka urgentnim centrima i bolničkim prijemno trijažnim odeljenjima. Dodatno povlačenje specijalista urgentne medicine u bolničke prijemne jedinice i u ambulante hitne pomoći povećalo bi kvalitet zbrinjavanja pacijenata koji ionako u velikom broju završe na sekundarnom nivou lečenja i time bi se znanje tih stručnjaka optimalno koristilo.
Drugo pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja u vezi sa planovima za izradu standardizovanih i aktuelnih protokola i algoritama koji bi se zasnivali na savremenim stručnim smernicama i dobroj kliničkoj praksi, a koristili bi se istovetno i obavezno u svim zdravstvenim ustanovama.
Potrebno je jasno definisati kompetencije svih učesnika u zdravstvenom sistemu, na osnovu čega će lekari i medicinski tehničari znati tačno šta im je u opisu posla, šta im je odgovornost a šta nije. To bi značajno olakšalo svakodnevni rad, smanjilo nepotrebna čekanja i dupliranja procedura, te omogućilo bržu i efikasniju dijagnostiku i terapiju.
Treće pitanje odnosi se na položaj fakultetski obrazovanih medicinskih sestara i tehničara, tzv. strukovnih medicinskih sestara. Iako su godinama prisutni u našem zdravstvenom sistemu, njihov doprinos nije ni zakonski ni organizaciono prepoznat. U trenutku kada se suočavamo sa ozbiljnim manjkom lekara i sestara, posebno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, strukovne sestre bi mogle igrati ključnu ulogu u sprovođenju skrining programa, praćenju stabilnih hroničnih pacijenata, sprovođenju jednostavnih dijagnostičkih procedura u tumačenju nalaza poput EKG, anketiranja pacijenata i produžavanja hronične terapije kod stabilnih bolesnika i tako dalje.
Poštovane kolege, mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da regionalizacijom rada u zdravstvu i reorganizacijom rada u zdravstvu možemo postići maksimalnu optimizaciju postojećih resursa, posebno u trenutku kada već više od šest meseci nemamo nove diplomirane lekare sa naših fakulteta koji bi pojačali naš zdravstveni sistem. Hvala vam na pažnji i želim vam dobro zdravlje.
