Dame i gospodo, želim sve da vas pozdravim.

Građane Srbije, imam par pitanja, a prvo pitanje je za ministra finansija Sinišu Malog. Slušao sam ga pažljivo u utorak. Čuo sam da je rekao kako je bilo po stoti put 2012. godine i kako je država bila na ivici bankrota, što, „baj d vej“, nije baš tačno, ali je on pompezno najavljivao kako je minimalna zarada 457 evra ili 53.000 dinara i kako je nekada zarada od kojih prosečan čovek Srbin može da preživi, a kako će povećanje biti od 1. januara 550 evra ili 64.000 dinara.

Onda mi nije bilo teško i počeo sam da sabiram, evo npr. iz mog mesta iz kog dolazim, počeo sam da sabiram da je grejanje 10.000 npr. struja 12.000, komunalije 2.000, telefon sa internetom 10.000, voda 3.500 i ako ne registrujete Pasata B6 tog meseca i bez goriva vi potrošite 37.500 dinara. Znači, ostane vam za život oko 15.000 dinara. Ako se lečite, znači ne možete da kupite ni lekove.

Mene sada interesuje pošto je Siniša Mali, pošto je on doktor za finansije - kako je moguće da sa 15.000 dinara jedan prosečan radnik može da preživi?

Bilo bi dobro da se najprostijim jezikom obrati javnosti i narodu i da kaže kako je to uopšte moguće? Da li je povećanje veće nego što je bilo? Jeste. Ali su cene otišle u nebesa i ne može normalan čovek da preživi ni pet dana kada dobije platu.

Druga stvar, vi u Srbiji imate po statistici 91.000 ljudi koji prima minimalni lični dohodak, ali imate 300.000 ljudi koji imaju minimalni lični dohodak i topli obrok od jednog dinara plus. Vi znači imate preko 350, 360, 370.000 ljudi koji imaju lični minimalni dohodak. Kako ti ljudi da prežive? Znači, najobičnije pitanje. Mene to interesuje da mi ministar Mali odgovori, koji mi nikada nije odgovorio.

Druga stvar. Pitanje za ministra Zlatibora Lončara. Godine 2023. mi smo imali pompezno najavljivanje za svaki grad, ne opština, da će imati magnetnu rezonancu, da će imati ljude, doktore, koje će država subvencionisati, gde će se obučavati za magnetne rezonance, da će imati digitalne mamografe. Sada je 2025. godina, Sremska Mitrovica, grad koji servisira, da kažem, i u kome se leči više od 300.000 ljudi nema magnetnu rezonancu. Lekara radiologa ima sve manje i ljudi ne mogu da postignu. To je toliko rada da oni ne mogu da pregledaju i da urade najobičniji skener, koji „baj d vej“ više od šest meseci ne radi, jer nema ko da ga popravi i nema ko da na njemu radi.

Jednu informaciju želim da pošaljem ministru poljoprivrede, da vrlo brzo neće imati da bude ministar čega, jer ministar poljoprivrede ne može da bude neko u čijoj se državi poljoprivreda ugasila. Vi imate ljude, bar u mom kraju, koji imaju 10 i 20 hektara zemlje, koje daju u arendu. To se nikada nije desilo. To nikada nije bilo. Stalno se priča, bivši ministar Martinović, koji nema pojma o poljoprivredi, pričao je non stop kako ljudi imaju nove traktore, kako imaju subvencije. Vi imate situaciju da sada te traktore ne mogu da servisiraju, ne mogu da otplaćuju kredite. Ti ljudi su na kolenima, a država Srbija treba da bude fabrika hrane. To je prosto neophodno.

Na kraju želim da postavim pitanje ministarki za zaštitu životne sredine, Sari Pavkov - kada će naložiti vanrednu kontrolu vazduha? Šta to znači? Kada će u gradove poput Bora, Sremske Mitrovice, Smedereva poslati ljude koji će izmeriti količinu otrova koje te fabrike ispuštaju? Ne da im se najave pa da dođu u kontrolu, nego kada će doći vanredno izmeriti koja je zagađenost vazduha u tim gradovima?

Apsolutno su potrebne fabrike, apsolutno je potrebna teška industrija. Hiljade građana i država živi od poreza i građani žive od tih fabrika. Ali, mora da znate da je bitnije od tih plata zdravlje svih tih ljudi koji tu rade.

U narednom periodu ja ću se baviti fabrikom iz mog grada i biću vrlo temeljan, jer se tu svašta nešto dešava. LJudi su toliko postali osetljivi na kritike da su počeli da podižu raznorazne prijave, samo ako kažete da su zagađivači, a da ne idemo dublje o to. Zahvaljujem.