Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, koristiću svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu poljoprivrede, u septembru prošle godine sam uputila pitanje Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu, vezano za Spomen park u Kraljevu, odnosno za „Spomen vagon“ u parku i mogućnost da se preko Ministarstva obezbedi novi vagon, od „Srbija voza“ i „Infrastrukture železnice“. Kada kažem novi, ne mislim na potpuno nov vagon, već na rashodovan, da ga postavimo na mestu starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale.

Samo da podsetim, u Kraljevu se 14. oktobra 1941. godine, dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo u tom trenutku imalo oko 13.000 stanovnika, većinu streljanih su činili Srbi, ali bilo je Rusa, Slovenaca, Roma i drugih. Na mestu gde su streljani građani Kraljeva 1971. godine, izgrađen je Spomen park, jedan od simbola ovog parka predstavlja putnički vagon koga „Fabrika vagona“ 1977. godine, preuredila i koji je smešten na koloseku u Spomen parku. Ovaj vagon je predstavljao simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova, koji su u to vreme našli utočište od ratnih razaranja u Kraljevu.

Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke, koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.

Moram da naglasim da je posle mog postavljenog pitanja 14. oktobra prošle godine, direktor „Srbija voza“, prisustvovao komemoraciji, to je prvi put da neko od predstavnika železnice oda počast, ne samo građanima Kraljeva, nego i stradalim radnicima železnice.

Obećano je da će do sledećeg oktobra se obezbediti vagon, i zato upućujem pitanje Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu da li su preduzeti neki koraci u dogovoru, naravno sa „Srbija vozom“, na obezbeđivanje vagona za Spomen park u Kraljevu. Ovo je ujedno i prilika da u ime Kraljevčana resorno ministarstvo zamolim da 14. oktobar ove godine dočekamo sa novom spomen sobom i tako pokažemo našim sugrađanima da njihovo stradanje nije zaboravljeno.

Upućujem pitanje Ministarstvu prosvete da li postoji mogućnost da se za sledeću školsku godinu 2025. i 2026. godinu i naravno, svaku sledeću, u nastavnom programu 14. oktobar bude obavezan istorijski čas za sve osnovne i srednje škole na teritoriji grada Kraljeva, da tog dana umesto u klupama svi đaci prisustvuju komemoraciji u Spomen parku?

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se izmene Zakona o dobrobiti životinja, i Zakona o veterinarstvu sa ciljem unapređenja zaštite dobrobiti životinja u skladu sa međunarodnim standardima. Zakon o dobrobiti životinja donet je 2009. godine, relativno kasno u odnosu na zakonodavstvo drugih država u regionu. Nakon skoro 16 godina njegove primene stanje u praksi pokazuje da nisu ostvarena očekivana poboljšanja. Republika Srbija se i dalje suočava sa problemom velikog broja napuštenih životinja o kojima nadležne institucije ne vode dovoljno računa.

Odsustvo primene zakona rezultira ogromnim brojem napuštenih životinja, stradanjem više stotina hiljada životinja i užasnim uslovima u prihvatilištima. Potreban je dosledna primena Zakona o dobrobiti životinja, Zakona o veterinarstvu, Krivičnog zakonika i drugih propisa koji se odnose na dobrobit. Naravno i obaveza saradnja sa udruženjima koje imaju iskustva na terenu.

Svedoci smo da nepoštovanje zakona, a pre svega ponašanje nesavesnih vlasnika za rezultat imamo hiljade pasa po ulicama i azilima, enormno trošenje sredstava iz budžeta, a problem se ne rešava, ta sredstva bi mogla biti usmerena da na human način rešimo problem.

Smatram da je neophodno ispitati važeći normativni okvir u Republici Srbiji, utvrditi potrebe za izmenama i dopunama zakona, postojećih zakonskih rešenja. Potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede inicira sastanak sa Ministarstvom saobraćaja kako bi se izvršile izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima u smislu da se pojačaju ingerencije komunalne inspekcije i policije na poslovima zaštite dobrobiti životinja.

Ministarstvo poljoprivrede mora da izradi pravni akt koji će propisati način i postupak rada privatnih prihvatilišta u smislu ko i na koji način vrši hvatanje napuštenih, izgubljenih pasa na javnim površinama. Mora da se promeni i Pravilnik o prihvatilištima u smislu da moraju biti ne samo registrovani već odobreni objekti što podrazumeva da Komisija Ministarstva za poljoprivredu utvrđuje uslove za obavljanje delatnosti.

Ukazala bih i na važnost da se izvrši analiza rada i delovanje uprave za veterinu veterinarske inspekcije kako bi se utvrdili eventualni propusti u primeni zakona koji direktno utiču u oblasti dobrobiti životinja. Trenutno najveći teret dobrobiti životinja snose udruženja za zaštitu životinja. Nažalost u praksi ta udruženja imaju otežanu saradnju sa državnim organima, naročito sa veterinarskom inspekcijom. Pitanje upućujem Ministarstvu, da li se radi na izmenama i dopunama postojećeg zakona i da mi kao nacija treba da se pronađemo u jednom citatu da se veličina i moralni napredak jedne nacije ogleda u odnosu prema životinjama. Hvala vam.