Hvala, predsedavajuća.
Imam nekoliko pitanja za Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje čini mi se formira jednu novu praksu, a neki bi rekli i možda novu studentsku stambenu politiku. Ima navoda da je Miloš Pavlović, student koji se deklariše kao student koji želi da uči, od strane Ministarstva unutrašnjih poslova dobio boravišnu dozvolu i da je njegovo boravište prijavljeno na lokaciji Pionirski park.
Moje prvo pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova jeste – na osnovu kog zakona je moguće da lice dobije odluku o boravištu koje ne podrazumeva fizički objekat za stanovanje? Ja sam isto neko ko je u ovaj grad došao da studira i apsolutno razumem sve poteškoće koje studenti imaju kada dođu ovde i kada, recimo, treba da prebace zdravstveni karton iz svog grada. Onaj koji je prebacivao zdravstveni karton iz svog grada u Beograd zna da mu ni pakao neće teško pasti. Takođe znam i da veliki broj studenata koji dolazi da studira u ovaj grad zapravo nema novca da priušti sebi krov nad glavom. S obzirom na to da ovo može da bude jedna nova stambena politika, mene zanima da li postoji praksa u Ministarstvu unutrašnjih poslova da se licima dodeljuju boravišta u javnim prostorima, poput parkova, i ako da – koliko takvih slučajeva ima?
Naime, trećina studenata koji dolaze u ovaj grad da studiraju, za njih nema mesta u studentskom domu. Ukoliko nema mesta u studentskom domu, oni moraju da iznajmljuju stan. Većina njih koja dolazi da ovde iznajmi stan bude suočena sa time da mesečna kirija košta više nego što verovatno njihovi roditelji zarade za šest meseci.
S obzirom na to da očigledno institucije ove države nisu baš bile rade da prihvate zakon koji je Zeleno-levi front predlagao, o tome da kirija treba da bude kontrolisana, mene zanima na koji način će se ovo odraziti, jelte, na stambeno pitanje mnogih studenata koji ovde dolaze.
Takođe, mnogi studenti koji ovde dolaze zapravo ćute pred stanodavcima, koji im daju nepisane ugovore, zabranjuju posete i mole da ne prijavljuju boravište, jer to pravi problem sa porezom. Vidimo da je očigledno Ministarstvo unutrašnjih poslova nekim studentima našlo način da reši te probleme.
Druga stvar koja me interesuje jeste, s obzirom na to da je Zeleno-levi front zajedno sa Pokretom slobodnih građana podneo krivičnu prijavu protiv uništavanja zaštićenog kulturnog dobra, što Pionirski park predstavlja, pa zanima koliko lica u Beogradu ima ukupno boravište na javnim lokacijama. Zašto ovo pitam? Znamo da je Pionirski park zaštićeno kulturno dobro, pa smo podneli krivičnu prijavu. Mene stvarno interesuje da li mi sutra branimo isto Miloša Pavlovića kao pokretni element istorijskog pejzaža ili kao organsku urbanu figuru ili kao neku vrstu dekadencije državne politike.
Na kraju me zanima da li postoje propisi koji uređuju kada i kako osoba može da ima boravište van registrovanih stambenih objekata. Videli smo da su se u Pionirskom parku 15. marta nalazili i neki državni funkcioneri, poput Relje Ognjenovića, kog PIO fond ne može da nađe kada treba da se odobre penzije, pa ukoliko je dobio boravište tamo, čisto da obavestimo ljude da bi znali gde da nađu direktora i ostvare svoja prava.
Na kraju, imam pitanje zapravo za sve institucije ove države. Nekome se dodeljuju u ovoj državi boravišta, a nekome se dele pritvori. Zašto je maturant gimnazije iz Požege „Sveti Sava“ juče svoje matursko veče proveo u pritvoru, a njegovi drugari ispred policijske stanice?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nekome je juče oduzet momenat odrastanja, zato što ova država neke štiti i deli boravište, a nekome deli pritvor i oduzima budućnost. Hvala.
