Članom 106. stav 3. zabranjeno je, kako ovde piše, za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno između ostalog i dobacivanje. Juče tokom naših ….Pustite me da završim.

Dakle, kad mi kao bošnjački narodni poslanici u ovoj Skupštini kada god imamo nešto da kažemo, bilo da je u pitanju naš stav o nekom zakonu ili kada obrazlažemo amandmane, konstanto poslanici većine dobacuju i onemogućavaju nas da govorimo. Vi očigledno, ne možete da sakrijete mržnju i ono što je u vašem…(Isključen mikrofon.)

Hajde molim vas, da ne pričate gluposti.
Hajde da idemo dalje. Nemojte takve stvari da radite u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kakva bre mržnja? Hajde ljudi, uozbiljite se. Nije fer. Nije u redu.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč?
Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Ja bih se na trenutak osvrnula na gospođu, ne znam ime, bilo je izlaganje o multipraktik, malo o tome kako mi rušimo Srbiju, malo o nacionalnim interesima, ne znam šta je tu sa Kosovom, Borom, malo je pričala o REM-u, malo o univerzitetu. Dakle, sve nekako zajedno.

Ono što želim da napomenem je da Zakon o elektronskim medijima nije zakon o REM-u, tu je i nadzor, monitoring sadržaja, pružanje medijskih usluga, mere za unapređenje kulture itd. itd.

Što se tiče konkretno ovog amandmana, Narodni pokret Srbije je predložio brisanje ove izmene, jer ona nema apsolutno nikakvu svrhu. Do sada se navodno REM starao o tome da pružioci medijske usluge ne objavljuju sadržaje koji podržavaju, pa kaže sledeće - pod 1. – narkomaniju. Da li je REM podneo bilo kakvu prijavu ili obavio bilo kakvu istragu kada je Dragan J. Vučićević u sred programa šmrkao kokain, za šta postoje dokumentovani snimci i bilo ko može ovo što ja sada izgovaram da ukuca u Gugl pretraživač i izaći će mu snimci uveličani. Tako da može predsednik Republike da ga pravda, da pokušava da ga rehabilituje, da priča kako živi zdrav život, kako je sjajan čovek i slično, ali car je go.

Šta je REM uradio? Nije uradio ništa. I sada hoćete da se više REM ne stara o tome, koji se već nije starao, i da prebacite da se o ovome stara sam pružalac medijske usluge. To je kao kada bi rekli lopovu da ne krade, jer smo mi fino upeglali zakon.

Regulator, dalje kaže, se stara da mediji ne objavljuju programski sadržaj koji propagira prostituciju. Da li je REM podneo ikada bilo kakvu prijavu ili sankcionisao na bilo kakav način kompletan sadržaj „Pinka“, s obzirom da se isti gotovo čitavih 24 isključivo bazira na programu koji promoviše rijalitije u okviru kojih je prostitucija, u okviru kojih je otvoreno nasilje, najvulgarnije psovke, tuče, alkoholisanje, pornografski sadržaj, tj. seksualni odnosi pred kamerama.

Evo jedne informacije za građane Republike Srbije, sedam od 10 međunarodno priznatih ekspertskih grupa i međunarodnih organizacija je srpski rijaliti opisalo kao najgori u celoj Evropi.

Da li je REM ikada pokušao da utiče na ovaj programski sadržaj „Pinka“? Pitala bih ministra Bratinu, ali on, uvidom u njegovu profesionalnu karijeru, nema ama baš nikakvog iskustva u oblasti informisanja, novinarstva ili medija u širem smislu pa eto mogu ja da vam kažem da je REM apsolutno ignorisao i sada vi očekujete da „Pink“ kontroliše sam sebe. Stvarno? Hvala.

Ne, nije stvarno. Nigde to ne piše u zakonu, ali nema veze.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, ja u Guglu upisao – britva i odjednom izađe jedna gospođa nervozna. Na svim tim slikama i pojmovima izašla gospođa koja je, gle čuda, isekla antifašistički transparent.

Znači, ono, direktor im je tamo neke „Nove S“ promovisao logore, tražio da se pristalice legalne političke stranke stave u logore, tražili su da se takvi ljudi mogu jahati, tražili su da nas bace u Savu i Dunav, da nas jure ulicama, vređali su patrijarha. Sve ono što piše, što je predviđeno ovim zakonom da bude zabranjeno, sve su oni to već uradili.

Ali, pružalac medijske usluge ne sme objaviti programski sadržaj kojim se podstiče na otvoreni ili prikriveni način izvršenje terorističkih dela. Ti mediji upravo to čine. NJihovi mediji su sponzori njihovog terorizma. Ja imam pravo to da kažem zato što definicija terorizma kaže – smišljena upotreba nasilja radi realizacije političkih ciljeva je terorizam.

Piše u čl. 391. 391a. i 391b. Krivičnog zakonika da kada neko želi naterati državu Srbiju da nešto uradi ili ne uradi, kao što je slučaj kod njih, da se recimo bez slobodno izražene volje naroda formira prelazna kaubojska revolucionarna vlada, da se uspostavi revolucionarna pravda, da se ljudi jašu, streljaju, vešaju, da ih ne treba vešati, kako je onaj jedan rekao, Đoka Vlah, na Terazijama, nego nas treba vešati negde da se to ne vidi jer su se na Terazijama vešali rodoljubi. Dakle, sve ono što su oni radili mi predviđamo zakonom da bude zabranjeno.

Ali, Bože moj, po pitanju „Pinka“ čisto da kažem da je njihov lider koji je formirao tu opozicionu listu na kome je britva izabrana bio jedan od suvlasnika „Pinka“, čovek koji je prvi uspostavio rijaliti u Srbiji, a ona je sada govorila protiv rijalitija, protiv „Pinka“, da je deo „Pinka“ čak kupio njihov lider ili njihov šef, onaj Šolak itd. Tako da ne znam na koji „Pink“ je ona tačno mislila kada imamo u vidu da je onaj govorio kako je „Pink“ platio 50% prihoda REM-a, da je bolje ne plaćati nego plaćati, kao što njihove televizije rade.

Ali, promocija terorizma se na njihovim medijima vrši svakodnevno. Dakle, imaju podršku i kada ulaze u parlament treba da vide da sa leve strane ima Car Dušan koji drži zakon i ovaj će zakon biti usvojen. On drži zakon u levoj ruci i na ramenu. Naravno, britva to ne vidi. Ali, drži nešto i u desnoj ruci, ali ne drži britvu. Drži topuz. Topuz predstavlja moć države da sprovede zakone. Ta moć je prepuštena sudovima. Nemamo mi problem sa izborima i poverenjem vladajućoj većini. Mi imamo problem u obrazovanju da treba zavesti red i u tužilaštvu i pravosuđu treba zavesti red. Dakle, moć države da sprovede zakone, državu čini državom i to ćemo učiniti pre ili kasnije i zaustaviti ovaj njihov terorizam. Hvala.

Reč ima Ivana Rokvić.

Hvala.

Prvo, ja bih zaista zamolila gospodina Rističevića da ubuduće izvadi žvaku iz usta, jer ja stvarno pola ne razumem šta govori, a volela bih da se javim i da imam repliku, ali ne razumem.

Ono što sam htela da kažem je da ja nisam imala nikakvu britvu u rukama, ja sam imala perorez, na žalost vašu, veličine šest centimetara. Ali, šta je najvažnije?

Moj šef, pošto niste upućeni, nije nikakav Šolak, moj šef je Miroslav Aleksić, evo ga sedi ovde u prvoj klupi, tako da možete da se obratite njemu. Hvala.

Gospodine Rističeviću, izvolite.

LJudi, ova je kao Gugl, ja pomenem britvu, iskoči ona. Ja stvarno ne znam jel se ona to prepoznala. Ako je britva, a ona je imala perorez, kako se prepoznala u britvi? Ista kao Gugl.

Međutim, kaže ona još - na našu žalost, bilo je samo šest centimetara. Znači, ona otprilike pledira da sledeći put donese neku veću mačetu, da to bude na njihovu radost.

Stvarno ja ne znam, gospođo predsedavajuća, da li je meni dozvoljeno da spomenem britvu? Možda sam mislio na Mila Đukanovića, ali ona je izgleda po Srbe opasnija od Mila Đukanovića i britva.

Reč ima Ivana Rokvić, izvolite.