Hvala.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Treća tačka dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA.
Primili ste amandmane koji su podneti na Predlog zakona.
Primili ste izveštaje relevantnih odbora.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Ivana Rokvić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Izvolite, Dragane.

Hvala.

Imajući u vidu da je u toku postupak za izbor članova Saveta Regulatornog tela, smatramo i predlažemo brisanje ovog amandmana i ne samo ovog, nego svih koji se vežu za ovaj Zakon o elektronskim medijima, jer smatramo da nema smisla menjati članove i diskutovati o njima kada je u toku postupak izbora za članove Saveta REM-a.

Nisu ni bitni ovi članovi o kojima sada pričamo. DŽabe nam i oni i džabe nam i ceo zakon ukoliko se on ne primenjuje, ako ostane mrtvo slovo na papiru ukoliko nemamo reakciju REM-a. Medijska zloupotreba frekvencija traje i bez ikakvih sankcija.

Najsvežiji primer ovoga dešava se u Kosjeriću. Trenutno pokušavate da skrenete pažnju sa izborne krađe koja se desila i svih malverzacija, pa ste počeli i da hapsite. Hapsite omladinu, hapsite decu zbog navodnog napada na novinare, ali pre toga, pre hapšenja na određenim medijima desila se jedna prava medijska hajka na tu decu, nazivajući ih najpogrdnijim imenima, njih, njihove porodice, targetirani su i sve to da bi posle toga proisteklo hapšenje i to kakvo hapšenje. Hapsite na granici ljude, ujutru upadate u stanove kao najveće teroriste i najveće neprijatelje ove države.

Da li znate koga ste uhapsili, između ostalog? Uhapsili ste juče ujutru u 8.00 sati Lazara Erčevića, maturanta gimnazije „Sveti Sava“. Danas je pušten napolje. Dvadeset i četiri časa se zadržao.

Možda to nije ništa strašno ukoliko bi se zakon poštovao i važio za sve, ali je tužno što je taj Lazar sinoć imao matursko veče i vi ste njemu upropastili matursko veče i ne samo njemu, nego celoj generaciji koja je došla sinoć ispred suda u Užicu da podrži svog kolegu i ne samo njima, nego i porodicama celim. Sramota.

Istovremeno, imamo situaciju kada je vaš lojalista u selu Makovište, na nekom tandrbalu tamo koji ste pravili, LJubiša Knežević fizički je nasrnuo i napao kamermana TV N1. Šta se desilo posle toga? Otišao je do policije i posle pet minuta prijateljskog razgovora, uz datu izjavu je pušten, a ni to mu nije bilo dovoljno, pa je posle dva, tri dana nasrnuo na svog sugrađanina Aleksu Pavlovića, fizički, udario ga, napravio mu podliv ispod oka i opet otišao na informativni prijateljski razgovor i posle pet minuta pušten.

Dakle, za omladinu, decu, budućnost našu, 24 časa zadržavanja, a za vaše lojaliste pet minuta. Nepravda. Ne, gospodo, to nije nepravda, ima nešto gore od nepravde, a to je selektivna pravda. To vi primenjujete.

Šta mi možemo od svega ovoga što sam rekao da čujemo i da vidimo na medijima? Ništa, sem targetiranja političkih neistomišljenika, pretnji, ucena, sve vi to sprovodite bez ikakvih konsekvenci od REM-a.

Opet kažem, džaba nam sve to i svi ovi zakoni ukoliko ostanu mrtvo slovo na papiru i ne budemo li ih primenjivali. Hvala.

Narodni poslaniče, mi ovde u Narodnoj skupštini bi morali da osuđujemo svaki fizički napad na novinare, svaki, bez razlike.
Novinarku Draganu Ćendić su linčovali, ti vaši su je u glavu nogom šutnuli i mi treba ovde, šta, u Narodnoj skupštini da damo kakvu poruku javnosti, slobodno tuci, bij majku dvoje dece, zato što radi svoj posao? Stravično, stravično.
Ne, iz ove Narodne skupštine ćemo osuđivati napad na sve novinare.
Pa, kako se slažete kada ste sad rekli - e jadan čovek samo je ošamario novinarku, jadan? Hajdete, molim vas. Mislim, stvarno sramota.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Dakle, kao što sam rekao u utorak, zaista ove izmene zakona o kojima danas raspravljamo, o kojima ćemo uskoro glasati, one su prilično farsične. Farsične su ne iz razloga teksta koji stoji u njihovim izmenama, već zato što one neće biti praćene bilo kakvom promenom u praksi funkcionisanja i Javnog medijskog servisa i generalno televizije sa nacionalnim frekvencijama i drugim medijima. I dalje će se nastaviti praksa davanja ogromne količine novca, državnog novca onim televizijama i onim tabloidima koji u stvari kreiraju jednu vrstu paralelne stvarnosti, koja nema baš nikakvih dodirnih tačaka sa onim stvarima koje se dešavaju u realnom životu u Srbiji.

Pa tako, recimo, građani koji su osuđeni na to da svoje informacije dobijaju od nacionalnih frekvencija, u prethodnom periodu nisu mogli da znaju da je tokom ove nedelje celokupan bezbednosni aparat u Srbiji iskorišćen da bi se pisale prekršajne prijave građanima koji su ćutanjem odavali počast žrtvama vaše korupcije u Novom Sadu.

Takođe, nisu obavešteni o tome da ste juče uhapsili dete na dan njegove maturske večeri, kao što ne znaju da ste juče uhapsili troje profesora u Novom Sadu, a da ste nekoliko dana uhapsili osamnaestoro studenata u Beogradu. I to ono čime se bezbednosni aparat danas u Srbiji bavi.

Ali, šta je ono što im prolazi ispod radara? Prolazi im ispod radara da je pre nekoliko dana u centru Beograda ubijen mladić od 24 godine, a da su plaćene ubice imale 20 i 16 godina, da su dva dana pre toga na trojicu maloletnih momaka pucali iz automobila u pokretu, da su pre dve večeri, nakon odigravanja košarkaške utakmice, na kojoj je bilo 20.000 hiljada ljudi, huligani motkama i pištoljima napali suparničku ekipu na najprometnijem mostu u Beogradu, na Gazeli, u trenutku kada su se ljudi sa svojom decom vraćali sa te utakmice. Troje ljudi je povređeno vatrenim oružjem. Da li znate koliko je ljudi moglo da strada, nevinih ljudi moglo da strada u tom trenutku?

Šta su radile naše bezbednosne službe? Šta su radile da se takvi incidenti spreče? A vrlo dobro znaju da to nije izolovani incident, već da je to nastavak serije međusobnih obračuna koji traju već 10 dana. To svako u ovom gradu zna.

Gospodo naša zemlja se pretvara u Kolumbiju iz 80-ih i Srbiju iz 90-ih godina. Došli smo do toga da deca ubijaju drugu decu za novac. Urušavanje društvenih vrednosti i ta inflacija je dovela do toga da ljudski život u Srbiji danas vredi nekoliko stotina ili nekoliko hiljada evra, koliko je dovoljno da bi neki očajnik drugom ljudskom biću oduzeo život.

Šta nam radi za to vreme ministar unutrašnjih poslova? On peva na Zlatiboru i on hapsi decu koja se bore za istinu, ne bi li nekako dobio milost od strane svog političkog dželata, ne bi li nekako na mala vrata našao svoje neko mesto, neku foteljicu u tom novoosnovanom pokretu za državu i narod, ne bi li politički opstao nakon četiri hiljade godina koliko je proveo na vlasti.

Zato i ovih prethodnih dana slušam, pa ja bih rekao i neuobičajeno histerične reakcije od strane određenih socijalista koji da li na taj način leče svoje rane zbog kataklizme koju su doživeli u Zaječaru ili sa druge strane možda hoće da dokažu svoju bezuslovnu lojalnost većem partneru kada shvataju da su sada na ivici ponora ili pak samo neki od njih su u stvari pronašli adekvatan način kako da se lično preporuče možda nekim drugim opcijama, jer zlu ne trebalo, u budućnosti će trebati neke druge političke tezge.

Još jednu stvar bih voleo da kažem, ne vama, zato što vi to, naravno, neće razumeti, već pre svega građanima Srbije, juče smo dobili obaveštenje od strane predsednika Aleksandra Vučića kako je on velikodušno ponudio svog kolegi iz Ukrajine da Srbija rekonstruiše dva grada u Ukrajini. To, naravno, nije problem ljudima koji su u nevolji, ljudima koji su žrtve agresije, treba im pomoći. Ali, da bismo mogli nekome da pomognemo, mi moramo da pomognemo prvo sebi.

Dakle, pre nego što počnete da rekonstruišete po drugim zemljama, hajde potrudite se da u 13 godina apsolutne vlasti omogućite ljudima u Banatu da imaju vodu. Hajde potrudite se da u tom Zaječaru, pored stadiona sa grejačima trave, imamo i škole sa grejanjem za decu, da ne moraju da izlaze u januaru da protestuju zato što se smrzavaju u školama. Hajde omogućite da ne padaju plafoni u bolnicama i da porodilje u porodilištima imaju dostojanstvene uslove. Hajde obezbedite da gradite, a ne da rušite mostove. Hajde sprovedite jednu rekonstrukciju u Srbiji bez ljudskih žrtava, pa onda krenite da rekonstruišete druge države.

Šta vam je plan, da u Ukrajinu pošaljete tamo „Galens“ i ove druge vaše investitore, „Milenijum tim“? Pa, taj narod je suviše propatio, pri tom je to narod koji nam apsolutno nikada nikakvo zlo nije učinio. Ja vas molim da od takve namere na vreme odustanete i da se posvetite rešavanju problema u svom dvorištu, za šta imate nadležnost, za šta imate odgovornost, za šta imate resurse i kapacitete, jer ste zarobili apsolutno sve u ovoj zemlji, sav kapital, sve nadležnosti, svu vlast. Bavite se rešavanjem problema građana Srbije, a nemojte da maštate o tome kako ćete vi da rešavate neke svetske probleme, dok nam padaju plafoni na glave. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Kratko ću samo o tome, što reče Kena, pa i Kosta Kecmanović je dete. Jel to znači da ne treba da bude uhapšen? Jel to znači da ne treba da bude tamo gde jeste? Jel to znači da treba neko da lamentira nad tim što i to dete će propustiti školsku godinu, priredbe i ne znam šta?

Dakle, ako neko prekrši zakon, treba da odgovara u skladu sa zakonom, a neka vodi računa svako šta radi. Pri tom, ovde se radi o punoletnoj osobi. Tako da, nema smisla to raditi, iz prostog razloga što sve to što ta deca, kako ih sada branite, rade zato što ih vi na to huškate i podržavate to što rade, umesto da osudite nasilje i kažete im – ne, nasilje nije dobro, vi na njihovo nasilje aplaudirate i onda oni misle da to tako može, jer vi kad gađate jajima, niko to ne osudi, kad maltretirate ljude u Nišu, niko to ne osudi, kada pravite haos na univerzitetu, niko to ne osudi i onda kad oni krenu tako da se ponašaju, krene država da reaguje, e onda vi kažete – pa, pustite ih napolje, znate, to su deca. Da, oni jesu po godinama mladi, ali sa druge strane, vi ste ih zloupotrebili, nahuškali, objasnili da to tako može, pa sada na teži način uče da to tako ne može.

Međutim, ima jedna bitna stvar koju je rekao i mislim da joj treba posvetiti pažnju i mediji bi tu imali važan uticaj, a tiče se toga i spomenuto je bilo kako se mladi ubijaju i ovo i ono.

Mi smo imali jednu priliku pre dve godine, nažalost, upravo kada je taj monstrum pobio one svoje školske drugove ovde u Beogradu, da kao društvo, da kao Skupština razgovaramo o tome šta i kako treba da se promeni u našem društvu, ako je samo naše društvo tema, a ja se bojim da je to malo mnogo, mnogo, širi problem i kako da se ponašamo da se to nikada više ne desi.

Nažalost, ta situacija je zloupotrebljena da se napadne vlast, a ne da se razgovara o ovim temama. Vi sada imate da se slična stvar desi pre neki dan u Austriji. Naravno, niko nije ni pokušao da o toga pravi miting i da optuži Vladu ili bilo koga drugog da je kriv za to, ali hoću da kažem da mi živimo u svetu koji objektivno, vi ste do duše dosta mlađi od mene, ali ja za sebe mogu da tvrdim, pa i ove starije od mene, sve manje razumemo, jer to što se dešava, dešava se tolikom brzinom i menja se tolikom brzinom da je pitanje koliko mi to koji smo rođeni krajem prošlog veka možemo više da ispratimo, a ne možemo da utičemo u tom smislu na našu decu, jer i ne znamo šta je ono sve što mogu da koriste ili im je dostupno preko mobilnih telefona.

(Dobrica Veselinović: Ostarili smo i mi, nema šta.)

Ja kažem da jesmo, da ostarili smo, a kažem i da se stvari toliko brzo menjaju da ne možemo da ih ispratimo, čak ni vi mlađi, a to što se vi sprdate ponovo najbolje govori o vama i daje odgovor i ovom vašem kolegi iz opozicije koliko je moguće ozbiljno voditi bilo kakav razgovor na bilo koju temu, pa čak i na onu zbog koje je ovo društvo pretrpelo ogroman gubitak, nenadoknadiv gubitak i ima ožiljak koji će večno da traje.

Šta je bila kontra priča? Za to su krivi rijaliti koje niko od tih ljudi ne gleda. Gledaju ih bake po selima zimi kada nema šta drugo da se radi. U njima učestvuju ljudi koji služe za mimove i za sprdnju ovim mlađim generacijama. Dakle, ni na koji način to ne utiče. Kriva im je bila Skupština, jer se ovde koriste ne znam koje reči, jer mladi inače, umesto da sede i drndaju telefone, po ceo dan sede i gledaju RTS 2 i Skupštinu i šta ću da kažem ja ili neko drugi od vas. To im je jako važno u životu, pa je Skupština uticala na njihovo ponašanje, pa je kriv, naravno, predsednik, pa je kriv ne znam ko i svi su krivi, samo nije kriva realnost u kojoj živimo.

O toj realnosti smo propustili da govorimo i sada je malo licemerno da posle dve godine kažete – e, pa znate ima problema ovakvih i onakvih. Da, ima ih. I jedan od vaših stranačkih kolega je danas govorio o tome da nam treba dijalog. Evo, ovo je taj dijalog. Ovo je dijalog i ovo je mesto za dijalog i danas treba da vodimo dijalog o tome da li Zakon o Alimentacionom fondu treba da izgleda ovako ili onako, da li Zakon o garantnoj šemi treba da izgleda ovako ili onako. To su teme za dijalog, današnji, ali i to je iskorišćeno da se priča o sasvim drugim stvarima, da se priča o Zaječaru, Kosjeriću, o više ne znam ni ja čemu i da se, naravno, dosoli nečim što nikakve veze sa životom nema.

Prema tome, ako vam je do dijaloga, tu smo. Naravno da smo za svaki dijalog, jer šta je alternativa dijalogu? Verovatno da se bijemo. To ste pokušali, pa ni to nije prošlo. Dakle, ostaje vam samo da razgovaramo, ali ajde da probamo da, uz sve što razumem, zaista, opozicione te neke čarke i potrebu da se vlast prozove, bar na tim nekim važnim temama koje kvalifikujete razgovaramo ozbiljno, bez želje da na bilo koji način optužimo drugu stranu da je ona za nešto odgovorna, iako znamo svi da to nije. Na kraju krajeva, to ste na kraju posle haosa koji ste napravili rekli sami – pa znamo mi da to nije imalo nikakve veze sa vlašću, ali eto bila je prilika da se to iskoristi.

Prema tome, iz svega toga proizašli jedni parlamentarni izbori, jedna pokidana i pocepana stranka, jedna koalicija koja se brzo raspala. Posle toga nastala je jedna nova Vlada, a mi smo kao društvo propustili priliku da se ozbiljno pozabavimo jednom temom, da svi pokažemo odgovornost i povučemo određene poteze koje bi sprečile da se takve stvari ponavljaju. Nadam se da takve prilike nikada više neće biti, ali će prilike za razgovor uvek biti, pa ako dođe do toga i kada shvatite da je vreme za to, na nas bar u tom smislu možete da računate. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Dušan Bajatović.
Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovane kolege, nisam imao ideju da diskutujem, ali imam jedno pitanje – a što svi ovi sa moje desne strane ovih dana napadaju baš Ivicu Dačića? Jel vam to neko rekao? Platio? Ne znam ja, sve je moguće, samo pitam.

Prvo ministar Ivica Dačić je ministar unutrašnjih poslova. Ko poznaje organizaciju u MUP-a, on zna da postoji direktor policije, da postoje direkcije, da postoji ono što slabo funkcioniše u srpskom društvu, a zove se pravosudni deo sistema…

(Pavle Grbović: Državni sekretar, recimo.)

Može i državni sekretar, zašto da ne? Šta je sada sporno? Ja te nisam prekidao, slušao sam te vrlo pažljivo. Ne razumem. Šta je tu sporno?

(Pavle Grbović: Doprinosim diskusiji.)

Nemam pitanje za tebe? Ti ovde ideš, gledaš ovaj nesretni NDH1 i Novu SS i onda dođeš u Skupštinu i onda se žališ za medijske zakone, pa gledajte malo i ove luksemburške televizije koje ovde niko nije zabranio. Ako ćete da pevate tu pesmicu, onda čitajte član 27. Poslovnika ove Skupštine. Ja zaista imam iskreno pitanje. Smatram da toliko možemo da razgovaramo.

(Aleksandar Jovanović: Spuštaj loptu, prijatelju.)

Ćuto, ti dižeš ceo dan, pa nema veze, Nova SS, kakve to veze ima.

(Aleksandar Jovanović: Nova SPS.)

A, to kada dođemo mi na vlast.

LJudi, bre, zar vi stvarno smatrate da treba da slušam mog kolegu Pavla Grbovića kome je 12 članova uhapšeno u akciji BIA kako spremaju terorizam i onda je šest pobeglo, a šest je pušteno pod pritiskom ulice na rad nezavisnih organa, jer oni zahtevaju rad sistem. Hajde onda da vidimo o čemu pričamo. Policija koga god privede od vas, vi svi idete da ga oslobodite, ali on je sveta krava i vaš aktivista. A kad zarobe ovu četvoricu iz Novog Sada, nisu iz moje stranke, to je četiri meseca uz priznanje krivice koje je usledilo drugi dan. Jel to onda pravda o kojoj vi govorite? Hoćete li možda da nam crtate kukaste krstove po vratima? Čekajte, ako hoćete dijalog, ako hoćete promenu sistemu, ako hoćete da se medijski zakoni izmene…

Ja sam vas vrlo pažljivo slušao. Ja ne znam čemu kakofonija. Zašto kakofonija? Narod gleda, narod će gledati da li sam pametan ja ili vi, ali to je nebitno. Oni će da sude.

Čekajte, ljudi, šta god se dešava državi, evo, na Pravnom fakultetu u Novom Sadu u zadnjih pet plenuma nema više od 20 ljudi, a imaju 3400 studenata. Sad je Milenko čitao da su sad i profesori protiv studenata, što znači da neće biti studensko-profesorske liste.

LJudi, vi ubijate Srbiji pravo na slobodu sedam meseci. Ja to nikada neću prihvatiti. Prihvatiću da imate kakav god hoćete kritički stav prema vlasti, ali ovo nije realno. Znate, šta u Srbiji nije najrealnije? Voleo bih da pogledate zadnja istraživanja.

Vi seirite nad sudbinom SPS. Mi smo bili otpisani još 5. oktobra, onda kada ste vi kao banda došli na vlast, a vi ste drugi, treći izvod, jel tako, ali su ciljevi isti. Hoćete da ih nabrojim? Znate ono kako, kad neko hoće da vas prevari, kad đavo hoće da vas prevari, on se u anđela oblaci i zato oni pričaju o pravu i pričaju o pravdi, a previđaju i Republiku Srpsku, i Kosovo i Metohiju, i stanje srpskog naroda u Crnoj Gori, oni previđaju i ekonomske rezultate, oni previđaju i odličnu međunarodnu politiku, bar ja je tako ceni. Sve to ljudi previđaju, a zašto previđaju? Zato što oni ne nude ništa drugo, osim toga da oni nađu način da dođu na vlast bez izbora, a to smo videli kad – 5. oktobra, kao što sada lažu za rezultate u Zaječaru i u Kosjeriću. Koštunica nije imao 50%, ali su oni izmislili 51,3%. Na ulici su branili taj rezultat. Ne kažem, verovatno bi Milošević izgubio u drugom krugu, ali vi ste te izbore pokrali i šta je onda bilo? Zapalili ste Skupštinu. Sad hoćemo možda da palimo institucije, sad hoćemo čekiće da razbijamo stakla. LJudi, šta hoćete vi, gde je taj program? Gde je to što vi želite da prikažete srpskom narodu, a ja znam da vi želite ali vam ne može biti, jer vas neće ni narod ni studenti.

Ja sam se javio samo zbog časne poštene priče koja važi i za Vučića i za Dačića i za poštene policajce – pendrek spasa dobiti nećete. Što vas je manje, sve ste agresivniji, ništa niste promenili. Agresija, anarhija, svete krave aktivisti, sada ekstremisti i stvarno se pitam kada ćemo dobiti konačne oblike terorizma.

Više neću, Pavle, polemisati sa tobom, niti sa nekim drugim, ali razmislite šta radite. LJudi, sedam meseci mnogo velika manjina blokira Srbiju.

Samo još jedna stvar. Kad su blokirali GSP i u Novom Sadu i u Beogradu radnici su seli u autobuse i krenuli da idu po druge radnike, da ti drugi radnici idu da rade, da naprave plate, da možemo da damo ovim njihovim profanima plate i da platimo njihove stipendije. Oni nisu želeli da ti vozači izađu i voze druge radnike.

Cela priča u propalom generalnom štrajku, u propalom pokušaju da se ne plaćaju računi znači da to narod nije podržao, građani nisu podržali, radnici nisu podržali. NJihova ideja je bila socijalni nemiri, da se rasturi sistem u Srbiji, to njima treba, i da se onda u toj atmosferi pokuša uraditi ono što se na regularnim izborima neće desiti, a to je da gospoda dobiju priliku da vrše vlast.

Hvala vam.

Hvala.
Idemo dalje po amandmanima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, radi o izveštajima koje regulator REM treba da podnose Narodnoj skupštini. Ono što bih ja voleo da u izveštajima piše je odnos stranih medija, tzv. tajkunskih, luksemburških medija, u odnosu na oglašavanje koje se vrši po Zakonu o oglašavanju i koje treba da bude predmet u izveštajima koje regulator REM treba da podnosi Narodnoj skupštini.

Naime, mediji koji tvrde, a koji podržavaju jedni druge, koji tvrde da reemituju program po Zakonu o oglašavanju član 27. nemaju pravo na marketinško tržište u Republici Srbiji.

Dakle, postoje mediji iz nadležnosti Republike Srbije koji plaćaju sve obaveze, registrovani su u Srbiji, i postoje mediji koji preuzimaju program iz inostranstva, koji ne plaćaju ništa, ne plaćaju ništa i nemaju pravo na marketinško tržište Republike Srbije, što je pravedno jer jedni plaćaju sve, drugi ne plaćaju ništa. Oni ne zloupotrebljavaju zakone tako što se u jednoj situaciji po pitanju plaćanja obaveza ponašaju kao da stvarno reemituju program iz Luksemburga, što nije slučaj, i ne plaćaju apsolutno ništa. Po drugom pitanju, korišćenja marketinga, oni se ponašaju kao da su domaća televizija i kao da su registrovani u Republici Srbiji i na takav način regularnim registrovanim medijima u Republici Srbiji otimaju deo prihoda jer reemituju domaće reklame koje po Zakonu o oglašavanju nemaju pravo.

Kada taj novac steknu, a ministar je tu, može da proveri, onda taj novac usmeravaju na tridesetak prekograničnih kanala koji su registrovani u Luksemburgu, koji ne reemituju program ali im oni plaćaju reemitovanje koje ne postoji. To je usluga koja se plaća, koja ne postoji, i probajte, bilo ko od nas, da nešto plati u inostranstvu, da plati neku uslugu koja ne postoji, da prebaci milion evra, taj će biti odgovoran za pranje novca.

Oni godinama taj novac peru. Ja sam podneo krivičnu prijavu pre četiri godine, zajedno sa kolegom Komlenskim, koji je ovde prisutan, i Tužilaštvo, odnosno Zagorka Dolovac odbija, nije odbila krivičnu prijavu, ali odbija da naredi istragu.

Kad smo već kod istrage da kažem – ne hapsimo mi nikoga, hapsi ovo bogaljasto tužilaštvo, i to tek onako kao sportski ribolovci. Privedu, poljube, puste i onda se to nastavi.

Tu, po pitanju napada novinara, imamo poslanike promotere napada na novinare. Recimo, Branku Lazić je napao jedan poslanik koji je sa Albancima dogovorio dan kada oni treba da proglase nezavisnost i za to nikada nije kažnjen. To je promocija nasilja i većina ovih mladih terorista su na njihovim primerima videli da nasilje može da se vrši. U Novom Sadu su otimali opremu policajcima, vršili više krivičnih dela, napadali iz neregistrovanih tajnih udruženja, koja su Ustavom zabranjena, napadaju, zauzimaju nezakonito zgrade, nezakonito sakupljaju, protivustavno sprečavaju ljudima pravo na slobodu kretanja, protivustavno pravo na rad, protivustavno sprečavaju pravo na obrazovanje. Šta treba još da urade, a da to ne bude smišljena upotreba nasilja radi realizacije političkih ciljeva, a politički cilj im je uspostavljanje vlasti bez slobodno volje građana, što su pokušali u Kosjeriću.

Na izborima u Kosjeriću i Zaječaru ukupno su dobili negde oko 13.500 glasova, vlast je dobila preko 19.000 i oni pokušavaju na tome da kažu da je vlast izgubila poverenje građana i na dalje nastavljaju akcije koje su po definiciji teroristički. Smišljena upotreba nasilja radi realizacije političkih ciljeva.

Nemamo mi problem, žele neke izbore koje bi devastirali, eliminacija Narodne skupštine koja bi bila raspuštena, tehnička vlada, tehnička skupština i oni to vide kao šansu da uspostave neku svoju revolucionarnu vlast i tome teže i otuda sve ono što se desilo u Kosjeriću.

Nemamo mi problem sa vladajućom većinom, što je utvrđeno u Kosjeriću i Zaječaru, imamo problema, imamo problem sa pravosuđem i sa obrazovanjem. To su dve stvari koje treba da lečimo. Nije normalno da vas boli bubreg, a da vi operišete srce gde nemate problem jer nećete rešiti problem, i dalje će posle operacije, ako preživite, vas bubreg da boli.

Prema tome, po meni ne treba prevremene izbore vršiti, jer nema potrebe, vlast nije očigledno izgubila poverenje, što je utvrđeno na izborima i na nekim sledećima će verovatno ponovo biti potvrđeno.

Šta je? Šta dobacujete? Britvarka, jel? Gospođo britvarka, nemojte da bi dobacujete. Ovo što govorim je tačno.

Dakle, prevremeni izbori neće rešiti problem zato što će se oni ponašati na isti način, promovisati nasilje, terorizam, ne bi li uspostavili svoju vlast bez slobodno izražene volje građana i zato je moj poziv da rešimo problem u tužilaštvu, pravosuđu da rešavamo, da rešavamo problem u obrazovanju.

Ko neće da studira – napolje, ko neće da predaje na studijama – napolje, ko neće da vrši organizaciju obrazovanja – napolje i tako se rešava problem. U tužilaštvu ko neće da goni terorizam – napolje i tačka. Hvala.