Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru predsednika i četiri člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, iz nekoliko razloga. Posebno naglašavam razlog jačanja institucionalnih kapaciteta, jačanje pravnog institucionalnog okvira monetarne politike.

Želeo bih da dodam da je za našu poslaničku grupu Narodna banka biše od institucije. Ona je simbol državne suverenosti, jer istorija banke duga skoro vek i po potvrđuje da nema snažne države bez snažne Narodne banke. Sigurni smo da će predloženi sastav Saveta guvernera Narodne banke Srbije kao deo tima guvernera Jorgovanke Tabaković ustrojiti rad banke na način da može u svakom trenutku profesionalno odgovoriti finansijskim i monetarnim izazovima, a shodno međunarodnim standardima, kao i da će nastaviti da unapređuje reputaciju bankarskog sistema koja skoro nije ni postojala pre 12 godina.

Dopustite mi da kao lokalni patriota budem i malo neskroman. Možda razlog uspešnog rada Narodne banke Srbije leži u činjenici da je guverner Jorgovanka Tabaković iz Vojvodine, a istorija pamti upravo guvernere i ministre finansija poreklom iz Vojvodine kao uspešne. U vreme dok je Laza Paču obavljao funkciju komesara Narodne banke i u tri mandata ministra finansija dinar je bio konvertibilan, a Đorđe Vajfert je transformisao Narodnu banku u emisionu ustavnu Kraljevinu SHS.

Kada govorimo o reputaciji bankarskog sistema dovoljno je da pogledamo 12 godina unazad, u periodu od 2012. do 2024. godine dinarska štednja je povećana skoro 11 puta i bila je isplativija od devizne, kako u kratkom, tako i u dugom roku. Veća isplativost i štednja u domaćoj valuti u odnosu na štednju u evrima, osim viših kamatnih stopa na dinarsku štednju i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju, nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15 %, doprinela je dostignutoj i održanoj makroeonomskoj i finansijskoj stabilnosti u proteklim godinama. U 2024. godini ispunjen je jedan od ključnih strateških ciljeva naše zemlje, a to je dobijanje kreditnog investicionog rejtinga.

Poslanička grupa SVM posvećuje posebnu pažnju izboru Saveta guvernera, budući da je pored guvernera Izvršnog odbora ovo treće Zakonom o Narodnoj banci utvrđen organ koji vrši niz važnih poslova i u skladu sa tim raspolaže odgovarajućim važnim ovlašćenjima i, između ostalog, donosi najvažniji opšti akt banke – Statut Narodne banke Srbije, utvrđuje režim kursa dinara, donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, donosi fiskalni finansijski plan NBS, usvaja godišnje finansijske izveštaje itd.

Treba naglasiti, od nastanka u prethodnih 141 godinu članovi različitih odbora i Saveta NBS uvek su bili predstavnici privredne, trgovačke i bankarske elite. Nakon donošenja Ustava, u prethodnih 15 godina razmatrali su se različiti modeli, bilo je mišljenja koja su se protivila formiranju Saveta guvernera, da Srbija do ulaska u Evropsku monetarnu uniju treba da ima jakog guvernera. Mislim da je važno da smo usvojili praksu većine evropskih država i da je ustanovljen Savet kao kolektivno telo koje može da doprinese izbalansiranju odluke.

Kada govorimo o kreiranju institucionalnog okvira Centralne banke, različite škole mišljenja nisu samo naša osobenost. Jedan od najuticajnijih ekonomista 20. veka, u pet mandata čelnik američkih federalnih rezervi, Alen Grinspen je rekao, kao mlad ekonomista je izjavio da je formiranje sistema federalnih rezervi bila jedna od najvećih katastrofa u američkoj istoriji. Naravno, menjao se, kao što se menjao i svet druge polovine 20. veka. Iako na vodećoj poziciji najmoćnije centralne banke u svetu, morao je da prihvati činjenicu da mora da poštuje pravila zajedničkog rada, pa je jednom prilikom kada je ideju o unapređenju određenih statističkih procedura izneo pred FEDEL, Savet guvernera mora da se pomeri sa činjenicom da ne može to sam da uradi, iako je to želeo, već to mora biti zadatak celog tima. Poslanička grupa SVM veruje da će u sličnom maniru zajedničkog rada i izbalansiranog donošenja odluka raditi i novi sastav Saveta guvernera NBS.

Za 141 godinu postojanja NBS je bila stub devet država. Više puta je menjala svoj naziv, monetarnu i deviznu politiku je vodila i u Kraljevini i u Republici, u režimu privatne, državne, društvene javne svojine, u ratnim okolnostima, okolnostima hiperinflacije. Sve se menjalo, osim činjenice da je usled društvenih turbulencija nepoverenje građana prema dinaru bilo visoko, da su građani uvek štedeli više u stranim valutama nego u dinarima.

Ono što se promenilo u proteklom periodu i uvereni smo da će novi Savet nastaviti tu politiku je konstantan godišnji rast dinarske štednje. Krajem 2024. godine dinarska štednja stanovništva dostigla je 191,2 milijarde dinara, što predstavlja rekordni godišnji rast od 53,3 milijarde dinara i povećanje od 38,6%, u odnosu na 2023. godinu, kada je dinarska štednja iznosila 138 milijardi dinara.

Prva pisana informacija o potrebi osnivanja Narodne banke je objavljena 1854. godine u „Novinama srpskim“, u članku „Današnja novčana kriza“. Dakle, vidimo da je od samog početka rad banke pratila novčana kriza i tražili su se odgovori na tri ključna problema – kriza, stabilizacija i inflacija.

Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je od posebnog značaja da je, poštujući zakonom propisanu ulogu Narodne banke, Narodna banka uspela da, pored obaranja stope inflacije i održavanja monetarne stabilnosti u prethodnom periodu, zatvori insolventne banke, na način da ne ugrozi stabilnost bankarskog sistema. Takođe, više puta je uspela da odbije napade špekulanata, koji su pokušali da obore kurs dinara i na takav način da ostvare ekstra profite.

Uspešnost Saveta guvernera i guvernera Narodne banke se ceni upravo kroz odgovore na problem stabilizacije inflacije, a važan razlog zbog kojeg će Savez vojvođanskih Mađara podržati izbor predsednika i članova Saveta guvernera je taj da je gospodin Ivan Nikolić u prethodna dva mandata, zajedno sa guvernerom, uspeo da ojača finansijsku stabilnost i olaška otplatu kredita. Privremeno su ograničene kamatne stope na stambene kredite, aktivno se pomagalo korisnicima finansijskih usluga. Platni sistemi su funkcionisali bez prekida, uz redovno izvršavanje svih transakcija, ojačan je Dina kard sistem. Banke su obavezne da sprovedu dinarizaciju kredita, umanjene su naknade za transfer sredstava i uskoro će biti uvedene i elektronske menice.

Kreditna politika je jedna od ključnih politika, koju prethodnu 141 godinu uređuje Narodna banka Srbije. U 1. članu zakona po kome je osnovana, utvrđeno je da se pokreće rad Privilegovane narodne banke, u cilju da se jeftinim kapitalima i dobro uređenim kreditom trgovina i radinost u Kraljevini Srbiji unapredi.

I danas, setom finansijskih zakona, koje je pripremila Narodna banka, a koji su na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine, za buduće korisnike stambenih kredita predviđena su rešenja kojima se ograničavaju kamatne stope i kamate na kreditne kartice. Takođe, propisana su i ograničenja na kamatne stope u slučaju gotovinskih i potrošačkih kredita.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, o kojem smo raspravljali prošle nedelje, propisane su mere zaštite korisnika kredita, propisana je obaveza banke da korisnicima koji imaju problem u otplati stambenih kredita ponudi dve opcije kao olakšice. Pod jedan, nekretnina dužnika se neće oduzeti automatski, već je ustanovljen rok od 60 dana da je oni sami prodaju, a ako ne uspeju, mogu predati nekretninu banci, čime se smatra da je obaveza izmirena.

Sve predložene izmene znače dalje usklađivanje naše monetarne politike sa Poglavljem 17 – Ekonomska i monetarna politika, što je, između ostalog, i od posebnog značaja za realizaciju reformske agende.

Početkom oktobra 2024. godine, Vlada Srbije je usvojila Reformsku agendu, kojom je predstavljen jasan plan povlačenja sredstava u okviru instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan. Za nas je jedna od najaktuelnijih tema pristupanje Republike Srbije jedinstvenom području za plaćanje u evrima – SEPA.

Da bi se država priključila SEPA-i, mora da se u pravnom i tehničkom smislu uskladi sa propisima Evropske unije u oblasti platnih sistema i platnih usluga, sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, poslovanja banaka, zaštite konkurencije, zaštite podataka o ličnosti.

Imajući sve navedeno u vidu, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava i predloženi set finansijskih zakona, koje je pripremila Narodna banka Srbije, jer je za Srbiju pristupanje SEPA od velikog značaja. Postaćemo deo panevropske inicijative, u koju je uključeno 36 država, kroz koju se pojednostavljuju, ubrzavaju i harmonizuju elektronska plaćanja, uz znatno smanjenje troškova.

Narodna banka je temeljno radila na pripremi. Srbija već sedam godina ima instant platni sistem u kome se finansijske poruke razmenjuju po istom standardu koji se koristi i u SEPA. U oktobru prošle godine Narodna banka Srbije je uputila Nacrt aplikacije za priključivanje Republike Srbije u SEPA područje na preliminarno mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu. Odluka Evropskog platnog saveta se očekuje tokom ovog meseca.

Zašto je važno pristupanje Srbije SEPA panevropskoj inicijativi? Prema analizama koje je sprovela Svetska banka, prenos 5.000 evra između malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu u proseku je deset puta skuplji nego kada se ista transakcija obavlja između država koje su deo sistema SEPA. Ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko 3%, to će dovesti do uštede od pola milijarde evra na nivo Zapadnog Balkana.

Veze Narodne banke sa evropskom monetarnom tradicijom nisu nove. Privilegovana Narodna banka Srbije je osnovana kao šesnaesta centralna banka u svetu i možemo reći da smo se prvi put Evropi predstavili u tadašnjem procesu usaglašavanja sa evropskim bankarskim i fiskalnim politikama.

Budući da biramo novi sastav Saveta guvernera, mislim da je pravi trenutak da podsetim na nekoliko tema koje sam pominjao prilikom rasprave o budžetu Republike Srbije i o finansiranju deficita.

Naime, u Zakonu o budžetu je navedeno da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita Ministarstvo finansija planira da obezbedi iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada, kroz emitovanje državnih hartija. Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način.

Predlog poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara je da Ministarstvo finansija izdaje posebne obveznice koje prate inflaciju i koje mogu kupiti državljani naše zemlje, odnosno fizička lica. Kupovinu državnih obveznica treba obaviti kroz trezor, sa minimalnim troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme eksternih događaja, kao što je bila pandemija ili svetska ekonomska kriza, a pored toga minimizira se mogućnost napada inostranih spekulanata na dinar.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima, koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima. Susedne zemlje već praktikuju takve načine prodaje državnih papira građanima. Mislim da je saglasno stavovima naše poslaničke grupe i rešenje o uvođenju prava Narodne banke na preču kupovinu zlata, koje je dobijeno eksploatacijom rudnih bogatstava Srbije. To za nas znači da je prioritet državne politike očuvanje prirodnih resursa Srbije i da se uz poštovanje tržišnih principa, uzimajući u obzir cene zlata na svetskom tržištu, radi na uvećanju deviznih rezervi.

Takođe, izuzetno je bitno da je Narodna banka Srbije i tokom 2024. godine nastavila da uvećava zlato u deviznim rezervama, ukupno za 8,1 tonu na rekordnih 48 tona. Uz rast cene zlata na svetskom tržištu, vrednost zlatnih rezervi dostigla je vrednost od 3,9 milijardi evra, što predstavlja oko 13% deviznih rezervi. Poređenja radi, 2023. godine zlato u deviznim rezervama je uvećano za jednu tonu iz domaće proizvodnje, ukupno na gotovo 40 tona, ukupne vrednosti 2,4 milijarde evra.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara ova zakonska rešenja vidi kao jedan od načina jačanja snage i suverenosti države. Za našu poslaničku grupu je važno da je merama Narodne banke u efikasnoj koordinaciji sa fiskalnom politikom ojačana vitalnost naše ekonomije i obezbeđen prostor za njen dalji rast.

U uslovima izazovnih međunarodnih okolnosti u kojima se suočavamo sa energetskom, ekološkom, imigrantskom, bezbednosnom krizom i smanjene eksterne tražnje ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji u 2024. godini merena realnim kretanjem BDP zabeležila je rast od 3,9% u odnosu na 2023. godinu. Poređenja radi u 2023. godini BDP je drugu godinu za redom rastao po stopi od 2,5%. Ne treba zaboraviti da je bruto priliv stranih direktnih investicija u 2024. godini iznosio 5,2 milijardi evra, dok je neto bio 4,6 milijardi, nešto veći u odnosu na prethodnu godinu kada je bio 4,5 milijardi evra.

Godina 2024. je bila sedma od poslednjih osam u kojoj je NBS bila neto kupac deviza u ukupnom iznosu od 11,6 milijardi evra, a krajem prošle godine bruto devizne rezerve su bile na do sada nezabeleženom nivou od 29 milijardi evra. Nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija doprinosi rastu produktivnosti, zaposlenosti i konkurentnosti naše privrede.

Stopa zaposlenosti se povećava u pravnim licima, odnosno privrednim društvima je bilo 1.900.430 zaposlenih, što u odnosu na 2023. godinu predstavlja povećanje od 0,3%. Budući da NBS ne može direktno da daje kredite privrednim subjektima, naš predlog je da NBS sredstva pozajmi poslovnim bankama i da limitira maksimalnu kamatnu stopu na nivou 2,5% pa da umesto kupovine visoko likvidnih hartija od vrednosti poslovne banke iz tih sredstava pokrenu program razvoja privrede i zelena ulaganja.

Narodna banke Mađarske uspešno je pokrenula sličan program pre 11 godina malim i srednjim preduzećima i svake godine ponavlja konkurs. Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je ključno da NBS predstavlja simbol monetarne suverenosti, a monetarna suverenost je temelj i ekonomske i političke suverenosti jedne zemlje.

Sigurni smo da će Savet guvernera kreirati mere, strategije i planove koji će značiti garanciju nezavisnog i samostalnog vođenja monetarne politike i čuvati političku suverenost Srbije u procesima pristupanja i pridruživanja EU. Zbog svega napred navedenog poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati predlog odluke za izbor predsednika i četiri člana Saveta guvernera NBS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.

Hvala potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, najpre da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije podržati predlog da Nevena Đurić bude potpredsednik Narodne skupštine i nadamo se da će sa tog mesta učestvovati u radu takvih sednica gde će i ona ali i drugi poslanici poštovani Ustav, Zakon o Narodnoj skupštini, Poslovnik o radu i Kodeks ponašanja.

Namerno ističem Poslovnik o radu i Kodeks ponašanja jer smo bili svedoci da je na prvoj sednici ovog prolećnog zasedanja bila takva situacija da određeni poslanici nisu shvatili Skupštinu kao hram demokratije, kao najvažniju instituciju u našem sistemu podele vlasti, već kao poligon za jedan neprimeren obračun sa političkim neistomišljenicima.

Uvek govorim da političke partije treba da suprotstave svoje ideje, da suprotstave svoje programe, ali pojedine naše kolege iz redova opozicije su tog dana uveli u politički život i u parlament jedan sasvim neprimeren i neprikladan oblik političke borbe.

Koliko god da smo politički protivnici, imamo različite programe, nikoga ne smatram za biološkog protivnika. Nažalost, upravo tog dana 4. marta ovde su od strane poslanika opozicije poleteli suzavci i dimne bombe prema poslanicima vlasti. Nikada neću moći da razumem da neko fizički nasrne na kolegu sa kojim deli isti radni prostor, samo zbog toga što ima različito mišljenje, samo zbog toga što zastupa različit politički stav.

Podsetiću da sam pre oko godinu dana, prilikom izbora predsednice Narodne skupštine u najboljoj meri rekao da treba da poštujemo jedni druge, da treba da čuvamo dostojanstvo Narodne skupštine, da to sve treba da radimo zbog građana Srbije koji su glasali za nas. Takođe, tada sam i podsetio sve da su nekada poslanici bili čuveni pisci, Dobrica Ćosić, Ivo Andrić, da je potpredsednik Skupštine bio Josif Pančić. Pitam se sada šta bi bilo, odnosno kakav bi primer i model ponašanja oni ostavili u svom vremenu u kome su živeli da su se ponašali kao pojedini poslanici pre neki dan.

Sa druge strane, drago mi je što smo svi zajedno iz vladajuće koalicije uspeli da održimo sednicu i što smo uspeli da je privedemo kraju. Naša obaveza i zadatak jeste da posle svega sačuvamo ugled Narodne skupštine, da vratimo poverenje građana u parlament ma koliko neko pokušavao da ga diskredituje.

Mi moramo da insistiramo na jednom zavidnom nivou političke kulture kako i dolikuje parlamentarizmu, a ako želimo da ovu instituciju krasi dostojanstvo onda svi poslanici moraju da se ponašaju u skladu sa tim principom. Bilo je neprimerenog ponašanja i pre ovog incidenta u Skupštini, bilo je neprikladnih govora, ali zaista imam utisak da sve ovo što se pre toga dešavalo i što se dešavalo tog dana da ne može da se poredi, da ovo pre toga dođe kao koncert Bečke filharmonije u odnosu na ono šta smo doživeli tog 4. marta ovde u Skupštini.

Svi mi iz vladajuće koalicije već mesecima govorimo i poslanici ovde u Skupštini i članovi Vlade i predsednik Republike, govorimo da treba da se okrenemo dijalogu. Govorimo da treba da se spusti tenzija i da je neophodno da vodimo dijalog da bismo prevazišli sve nesuglasice koje imamo, da bi naše društvo nastavilo da se kreće progresivnim putem. Svako pitanje se rešava u institucijama, ne na ulici, između ostalog i Skupština je jedna od institucija gde možemo da rešavamo otvorena pitanja.

Upravo kao proizvod tog nekog neodgovornog ponašanja sa druge strane i odbijanje dijaloga imamo i danas napad na studenta Miloša Pavlovića u Pionirskom parku. Mi iz SDPS osuđujemo i to nasilje kao i svako drugo nasilje. Pozivamo još jednom sve da se okrenu razgovoru, jer jedino razgovorom možemo da rešimo sva pitanja.

Kada govorimo o zahtevima da vidimo onda, da sednemo, da vidimo ako zaista ima nešto što nije ispunjeno, da vidimo šta to nije ispunjeno, na koji način treba da se ispuni. Dakle, mesto za razgovor su institucije i nikako ulica, ulica jedino može da posluži kao oblik političkog pritiska, ali moramo da budemo svesni da i najkompleksnija pitanja na kraju krajeva moraju da se rešavaju dijalogom i moraju da se završe nekim razgovorima.

Svako od nas u ovoj situaciji treba da pokaže odgovornost, ali očigledno da nije dovoljno da samo jedna strana u ovom slučaju vladajuća koalicija koja nudi dijalog. Mi moramo zajedno da promovišemo vrednosti na kojima želimo da gradimo naše društvo. Mi moramo zajedno da unapređujemo rad institucija.

Podsetiću da nikada vladajuća koalicija nije bežala od diskusije, nikada nismo bežali od dijaloga. Pre skoro dve godine upravo smo ovde skoro mesec dana diskutovali na sednici koja se dogodila posle tragedije u Ribnikaru, koju je tražila opozicija i tada smo otvoreno razgovarali o svim pitanjima. Pre šest meseci, takođe na inicijativu opozicije sazvana je sednica Narodne skupštine gde smo svi mogli da iznesemo svoje stavove i gde smo otvoreno razgovarali o pitanju litijuma. Zato kažem da svi treba da budemo odgovorni i mi prema našem poslu, ali i ostale institucije u državi i ostale profesije treba da budu odgovorne i prema svom poslu i prema državi i prema građanima. Ne smemo da dozvolimo, odnosno niko ne sme da dozvoli da upadne u zamku, da ga ponese određena atmosfera ili vruće glave i da na taj način nanesemo dugoročnu štetu našem društvu.

Pošto danas biramo i članove skupštinskih odbora i delegacije, želim da se osvrnem i na tu temu i da kažem da u vremenu jednog turbulentnog međunarodnog ambijenta svaki segment spoljne politike je važan. Tako je važna i parlamentarna diplomatija i danas još više, čini mi se, dobija na značaju nego ranije. Rad parlamentarne diplomatije u eri složenih i osetljivih međunarodnih okolnosti je važan i važno je da donosimo mudre odluke i da ostvarujemo uspeh i pobede na međunarodnom planu.

Rezultat jedne od takvih odluka i jednog posvećenog rada jeste i rezultat naše parlamentarne delegacije pre dve sedmice u Parizu, na političkom Komitetu Skupštine Saveta Evrope. Mi smo govorili ovde o tome, ali baš namerno danas želim da istaknem taj uspeh delegacije, da bih pokazao značaj parlamentarne diplomatije za ostvarivanje nacionalnih interesa.

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je najvažnije da sačuvamo mir, da obezbedimo stabilan sistem, sa jasnom vizijom progresa na svakom polju i da time pošaljemo poruku da smo država koja je i dalje okrenuta razvoju.

Zašto je važno da sačuvamo stabilnost? Zato što je naglašena povezanost između političkog okruženja i međunarodnog biznisa, međunarodnog poslovanja. Moramo da imamo stabilnost ako želimo da i dalje imamo atraktivno tržište, da i dalje respektabilne međunarodne kompanije ulažu u Srbiju. Zadatak svih nas je da vodimo računa i o građanima, ali kada govorimo o privredi, da vodimo računa o uslovima privređivanja i o preduzeću.

Još jednom, bez obzira na sve što se dešavalo u ovoj Skupštini, na sve incidente, nastavićemo da radimo i da promovišemo duh tolerancije u parlamentu, da sačuvamo ugled i dostojanstvo Skupštine, jer to je najmanje što dugujemo građanima Srbije koje predstavljamo ovde. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Risto Kostov. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, nemojte da mi zamerite što ću ovaj tekst držati ispred sebe, jer dva su osnovna razloga. Prvi, Ciceron mi je tek dalji rođak, a u mladosti sam slušao Fidela Kastra, on je umeo da govori do sedam sati, pa bih uštedeo vaše vreme.

Dozvolite mi, pre svega, da u ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, uputim najdublje saučešće porodicama stradalih i makedonskom narodu povodom nezapamćene tragedije u Kočanima, gradu koji je do pre samo nekoliko dana gotovo u celom svetu bio prepoznatljiv po kočanskom orizu, odnosno pirinču visokog kvaliteta, a sada, nažalost, po tragediji koja je odnela 59 mladih života.

Dobio sam ogroman broj poruka od građana Severne Makedonije kojima se zahvaljuju predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, zatim ministarstvima, lekarima i kompletnom medicinskom osoblju, svima koji pomažu, zahvaljuju se srpskom narodu na iskrenoj solidarnosti i pomoći da spasu mlade živote građana našeg južnog suseda. Kamo te sreće, bilo bi neuporedivo bolje da sada nismo u prilici da im se revanširamo za krv koju su dobrovoljci iz Makedonije dali u vreme bombardovanja 1999. godine i da se ta tragedija u Kočanima uopšte nije dogodila, a ni ona iz 1999. godine. Nadam se da će makedonski narod sve svoje probleme rešavati dijalogom, koji je i nama jedina blagotvorna opcija.

Dopustite mi sada da kratko pročitam poruku koja je stigla na viber grupu PUPS-a, a poslao je predsednik gradskog odbora Pančevo, Vladimir Đurica. Ona glasi: "Danas smo u ime gradskog odbora PUPS Pančevo upisali izjave saučešća u knjigu žalosti koja je postavljena u sedištu Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine i time iskazali poštovanje našoj makedonskoj braći u vremenu njihove velike tuge".

Sada bih da se osvrnem na aktuelne tačke dnevnog reda današnje sednice. Reč je o predlozima za važne funkcije, počev od izbora potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, preko tri člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći, zatim o predlogu da izaberemo predsednika i četiri člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije itd. PUPS će podržati sve predloge koji su danas na dnevnom redu. Kratak komentar samo o nekim predloženim kandidatima.

Drago mi je što ćemo za potpredsednika Skupštine Srbije imati još jednu mladu profesorsku matematike, njoj je samo 32 godine. Podržaćemo i kandidate za izbor tri člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći na period od pet godina, Biljanu Makević, Goranu Kukrika Jovanović i Luku Miloševića. Posebno izdvajam izuzetno bogato međunarodno iskustvo gospođe Biljane Makević.

I beogradski podaci dr Ivana Nikolića su za poštovanje. Njega je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predložio za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Pored toga što je gospodin doktor Ivan Nikolić prvi put za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije izabran 2012. godine, pažnju mi je privukao podatak da je završio kurs Međunarodnog monetarnog fonda, finansijsko programiranje i politika i da je bio na stručnom usavršavanju u SAD i Narodnoj Republici Kini.

Vratio bih se na podatak da je koleginica Nevena Đurić, buduća potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije, izuzetno mlada. Misao je brža od svega, najbrža i rađa asocijacije, a navešću samo dve. To mene neodoljivo podseća na prosek godina dobitnika "Kuća na selu" koju u ime države Srbije dodeljuje Ministarstvo za brigu o selu. Do sada je dodeljeno 3.520 kuća a krov nad glavom je dobilo 16 hiljada mladih ljudi. Njihov prosek života je ispod 30 godina, trećina je prešla iz grada u selo a 90% njih ima visokoškolsko obrazovanje. Konkurs se nastavlja i ove godine, a to je izuzetno značajno za Srbiju i sa demografskog i sa ekonomskog, ali pre svega sa vojno-bezbednosnog stanovišta, da nam pojedini predeli Srbije ne ostanu prazni. Mladost Nevene Đurić me takođe podseća na izuzetno mlade članove Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na čelu sa predsednicom Milicom Nikolić.

Kada sam već pomenuo taj odbor, čiji sam član, da podsetim da smo do sada održali 19 sednica i tri javna slušanja o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, a uskoro nam predstoji još jedno u Novom Sadu.

Na sednicama Radne grupe za unapređenje izbornog procesa krenuli smo i razgovarali u demokratskoj atmosferi, uz poštovanje kulture dijaloga. Nismo uspeli da se dogovorimo, mi imamo jedan predlog, tako da na javnim slušanjima u ponudi imamo dva predloga, predlog Pavla Dimitrijevića, odnosno CRTE i predlog dr Uglješe Mrdića. CRTA nije napravila ni jedan korak ka približavanju stavova, smatrajući da je njihov predlog sveto pismo i ne može da se menja i dopunjuje, dok je Uglješa Mrdić dva puta to učinio.

Dakle, upućen nam je ultimatum koji nismo mogli da prihvatimo. U tom finišu razgovora dogodio nam se Trojanski konj. Konkretno, CRTA je predložila da Komisija za kontrolu izbora ima devet članova i, gle čuda, od toga tri člana iz opozicije, tri člana iz redova nevladajućih organizacija i tri člana iz vladajuće većine.

Poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, svakome je jasno da tu nešto veliko krupno nije u redu. S obzirom da nevladine organizacije i opozicija najčešće imaju identičan, u stvari, isti vrednosni stav o političkoj stvarnosti i političkom životu, to nije 3 - 3 - 3, već faktički 6 - 3 za opoziciju i nevladine organizacije.

Već sam pitao gde ste, dame i gospodo, videli da se Dunav uliva u Savu. Nevladine organizacije i opozicija sada ne koriste svoje demokratsko pravo da učestvuju u javnim slušanjima.

Na kraju, podsećam da sam više puta postavio sledeće pitanje. Gospodo, ozbiljno se bavimo pitanjima ODIHR-a, Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, a da li ODIHR ima preporuke povodom najgrubljeg mogućeg kršenja ljudskih prava Srba u našoj južnoj Pokrajini Kosovu i Metohiji?

Najpre, nekoliko nedelja nije bilo odgovora, ne znam da li su nevladine organizacije pravovremeno prenele to moje pitanje ODIHR-u, da bi na jednoj sednici u internet komunikaciji njihov predstavnik, gospodin Raul priznao da ODIHR nema preporuke za KiM. Pre više od mesec dana jedan od direktora ODIHR-a na sastanku u ovoj zgradi izjavio je da ODIHR nema preporuke za Srbe na KiM, da su prisutni u više od 120 zemalja, ali da svoj posao rade na osnovu preciznih ovlašćenja. Dakle, očigledno nemaju takvo ovlašćenje. Toliko o demokratiji, pristrasnosti i dvostrukim aršinima.

Dakle, PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, koja ove godine beleži 20 godina od svog osnivanja sa svojim članstvom u 145 odbora širom Srbije na čelu sa predsednikom Milanom Krkobabićem snažno i nedvosmisleno podržava sve napore za očuvanje nacionalne i državne stabilnosti i napretka Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović.

Zahvaljujem.

U prepodnevnom delu sednice predsednik poslaničke grupe SNS je imao nadahnuto izlaganje, u jutarnjim satima je bio i duhovit, ali uprkos vrlo efektnoj retorici u nekim bitnim elementima ja ne delim njegove ocene političkog događaja od 15. marta, odnosno od onoga što se dogodilo u subotu. Objasniću to odmah i nešto kasnije ću objasniti jedan detalj gde se ne slažem sa ocenama koje je dala u prepodnevnoj raspravi potpredsednica Paunović.

Dakle, 15. marta, odnosno u subotu po meni imamo dve ključne političke poruke. Jedna je da su i studenti protiv vaninstitucionalne promene vlasti, da su daleko najveći broj građana koji je bio na skupu i koji se razišao na njihov poziv da je skup završen protiv vaninstitucionalne promene vlasti, vladajuća grupacija je protiv vaninstitucionalne promene vlasti, MI- Glas iz naroda je protiv vaninstitucionalne promene vlasti i pojedini poslanici. Dakle, dobili smo jedinstvo protiv ovih koji su hteli da zapale Skupštinu, koji hoće da sruše državne institucije, protiv svih proglasa, „Kreni – promeni“ i ostalih koji žele da bude tuče, svađe i nelegalnih postupaka kojima bi se neko dočepao vlasti.

Dakle, dobili smo jedan nukleus zajedništva koji prethodno nije postojao. To je jedna poruka.

Druga poruka koja je izuzetno važna zbog atmosfere i broja, za koji niko ne spori da je izuzetno veliki. To je poruka vama u vladajućoj grupaciji da ovako kako ste do sada vladali nije dobro za jedan značajan broj ljudi, veoma značajan broj ljudi nije dobro i šalje vam se poruka upravo u oblasti kriminala i korupcije i upravo u oblasti kadrovskih rešenja. Predsednik Vučić kaže da pola Vlade treba da se menja.

Dakle, sa 12 godina vladanja naravno da je to odgovornost vladajuće grupacije. Da li su prethodni bili korumpirani, da li su razrađivali mehanizme kriminala i korupcije? Pa, nesporno. Apsolutno nesporno, ali posle 12 godina to je vaša odgovornost i vi morate, ne morate, ali bi bilo na veliku korist građana da od danas pa u buduće bitno drugačije sami vodite te poslove. To pred nas sve postavlja jedan zahtev da razmišljamo naročito u oblastima transparentnosti svih oblika trošenja državnih para.

Ovde u parlamentu treba da razmislimo, ako bude prilike, ako se ne bude išlo na vanredne izbore, to je opet samo pitanje vladajuće grupacije da li hoće Vladu ili vanredne izbore, to je vaše, ali šta treba promeniti da ne dolazimo u situaciju da su nam ugovori o stranim ulaganjima zacrnjeni, da imamo problema oko finansijskih podataka kako se to finansira, itd. To moramo da menjamo i moramo da menjamo u kontrolnim organima ono što inače DRI radi, da prati. Ne kad se nešto dogodi, pa unazad, nego dok se događa kroz sve organe.

Imamo, dakle, dve vrlo važne stvari koje su se dogodile koje su pozitivne, ali imamo zaista pokušaj rušenja države Srbije. To nije većinski studentski deo. Dakle, da li i tu ima ubačenih elemenata koji žele? To je nesumnjivo, ali to nije većinski.

Ono što mene brine kada čujem te mlade ljude na televizijama koji kažu – mi smo apsolutno protiv nasilja, to je što oni ne razumeju, čini mi se da najiskrenije ne razumeju da je blokada fakulteta nasilje. Izgleda da tamo profesori i dekani koji to treba da ako im već nije jasno objasne rade suprotno. Za gospodina rektora sam siguran da doliva ulje na vatru ne bi li bilo sve gore i gore. To sam siguran, prema njegovim javnim nastupima. Zašto oni to ne razumeju, to je meni neshvatljivo, i tu se sad sa koleginicom Paunović ne slažem. Ona je rekla – zadatak rektora i dekana je da vode računa i o ovim studentima koji žele da studiraju. Ne, zadatak rektora i dekana je da samo vode računa o onima koji žele da studiraju jer je to ljudsko pravo zagarantovano Ustavom i bezuslovno se mora obezbediti svakom studentu koji hoće da studira da može da studira.

Pod b) može da se razmatra da li neki fakulteta želi da prihvati neke plenume sa nekim savetima, ali ne u blokadi fakulteta, nego kad nema blokade fakulteta studenti ne žele da se organizuju na zakonom predviđen način, nego imaju neku želju da svoje interese i na neki drugi način rade, ali bez blokade nastave.

U ozbiljnom smo problemu kada smo došli do toga da veliki broj nastavnika u srednjim i osnovnim školama, ne mislim da je većina, ali zabrinjavajuće veliki broj nastavnika takođe primenjuje nasilje u još gorem obliku prema deci koja žele da se obrazuju i prema roditeljima koji žele da im se deca obrazuju a ne mogu.

Studenti, nastavnici i svi drugi, nije teško razumeti kad primenjujete nasilje, vi ćete rađati tenzije i potencijalna nasilja dalja onih koji neće to vaše nasilje više da trpe.

Dakle, imali smo danas taj najflagrantniji oblik, sad bukvalno neko ušao i studenta bukvalno fizički oštetio, ugrozio, ne znam sad tačne podatke. Ali, nije samo to. Tu ima jedna potpuna neprihvatljivost ismevanja studenata koji hoće da uče. To je jedna vrsta ostrakizma, jedna vrsta vršenja, naročito na društvenim mrežama, neviđenog pritiska na svakoga ko želi da normalno obavlja svoje studentske ili učeničke ili druge funkcije. Tih studenata ima desetine hiljada. Neki put sam slušao neku studentkinju koja kaže – pa, dobro, stvarno ima tih koji bi hteli da studiraju, ali evo, oni mogu da dođu na plenum, pa da razgovaramo.

Mlada damo, vi ste nekome oteli Ustavom garantovano pravo i kao znak, šta, imperatorske milosti mu dajete mogućnost da dođe, pa i da razgovara sa vama. Pa, na šta to liči? A kad vi imate svoje zahteve, o njima ne može da se diskutuje, nego kaže – nije mi jasno zašto smatraš da ovo nije ispunjeno, ti kažeš – neću da pričam s tobom. A kad nekome otmeš Ustavom garantovano pravo, onda misliš da to nije nasilje, misliš, pa dobro, evo mu utešno neka dođe da razgovaramo.

Dakle, poraženi su svi oni, ne samo ovi koji su ovde rušili i palili Skupštinu sa željom da unište Skupštinu kao instituciju, nego i svi oni koji nisu ali zagovaraju prelazne vlade, ustavotvorne skupštine i slično.

Samo da objasnim stav Mi – glas iz naroda zašto smo mi protiv prelazne vlade. Znam da je to vama jasno, nego zbog građana. Zahtev za prelaznom vladom znači da neko treba da se odrekne suvereniteta koji su građani na njega preneli, treba da se napravi takav pritisak na vladajuću grupaciju koja treba da popusti i da kaže – dobio sam suverenitet od građana, ali je ovaj pritisak toliko veliki da se ja odričem suvereniteta koji su mi građani dali.

Zato smo mi iz Mi-Glas iz naroda protiv prelazne vlade, jer smo protiv odricanja od suvereniteta, a jesmo za to da Vlada padne. Mi imamo drugačiju politiku iz drugih razloga, da sada ne idem u detalje, evo recimo gospodin Šutanovac, kao kandidat za našeg ambasadora u Vašington, kao ilustracija, ali nismo za to da se iko odriče suvereniteta i ne treba da se odriče suvereniteta.

Jedna digresija, pošto je bilo govora i o tome u našoj političkoj praksi od devedesetih godine na ovamo, jedini izuzetak kada je postojala prelazna vlada je bilo 2000. godine, ali po suštini to nije, između 5. oktobra i izbora u decembru mesecu te godine, bilo odricanje od suvereniteta zato što su, uz predsedničke izbore gde je, uzgred budi rečeno, Koštunica dobio 600 hiljada glasova više od Slobodana Miloševića, a ako gledamo bez Crne Gore dobio je više od 700 hiljada glasova više u Srbiji, više od 700 hiljada glasova. Zamislite da neko pobedi Vučića sa 700 hiljada glasov i sada postavljamo pitanje suvereniteta. Dakle, prosto, ubedljivo je bilo i na svim lokalnim izborima smo apsolutno pobedili. Mi smo tada, primera radi, u Beogradu od 110 odbornika, mislim da smo imali 103 i u prvom krugu mislim da smo imali oko 100. Bio je većinski sistem, ali u Beogradu skoro na svim izborima smo dobili preko 50%. Recimo, moja izborna jedinica je bio Blok 45, dobio sam preko 70%, ne zato što sam Branko Pavlović, nego je bila takva atmosfera, radio sam kampanju od vrata do vrata pa je to pomoglo. Nezavisno od toga, na svim tim rezultatima se videlo šta građani žele, nije sporno, pa se napravio taj jedan prelazni period koji suštinski nije ugrožavao legitimitet koji se zasniva na volji građana. Oko ovih papira koji su paljeni, svi smo imali zapisnike, koji su potpisali birački odbori, koji su svi do jednog bili u stalnom sazivu sastavljeni od SPS, radikala i JUL-a, njihovom odlukom. Prema tome to nije sporno, taj deo uopšte nije sporan.

Jedna stvar koju sam hteo kad sam već na tim godinama, a oko ovog pitanja zvučnog topa i tog naglog bežanja ljudi. Kada razgovaram sa ljudima, oni kažu – pa, Branko, nemoguće je da se tako ljudi razbeže. Sada ću da vam kažem iz prve ruke, 24. septembar 2000. godine, čekamo u noći objavljivanje rezultata glasanja na Terazijama, vrlo je mali broj nas iz DOS-a, možda nas je bilo 2.000, 2.500, i ovi iz DB, inspektori u civilu i vojna bezbednost. U jednom trenutku na Terazijama, kontejner, neko ga je gurnuo, je udario u stub i taj udarac dovede do identične bežanije 1.500 ljudi sa Terazija, na ćoškove. Ništa nije bilo, kontejner lupio, ali su ljudi u povećanoj tenziji i beznačajan događaj. Boga mi, trebao im je jedno skoro minut da se vrate, u stanju u kome su…. Posle su to sve heroji, ali tada im je trebao skoro minut da se vrate.

Dakle, sigurno je nekog uzroka bilo, nešto je bilo, ali da mora da bude nešto dramatično da bi ljudi tako reagovali, to je netačno, ali ja vam iz prve ruke govorim. Slušao sam neke, pa oni su psiholozi, oni sada ulaze u teorije, ma ne, što kaže onaj, ja odo. Dakle, tačno sam bio tada tu i video sam i smejao sam se ko lud, kako mi sada čekamo rezultate izbora, ali jedan udarac kontejnera je naterao u bežaniju 1.500 ljudi. Isto. Zašto beže ka ćoškovima? Podsvesno. Ako misli da je opasno, čovek neće da bude gde može opasnost da mu dođe sa svih strana i on podsvesno ide ka zidu, ide ka nečemu što mu se čini da je bezbedno. Identično postupanje je bilo 24. septembra 2000. godine na Terazijama, mislim, negde oko 11.00 sati uveče. Potpuno isto.

Šta je bilo tačno? Šta su bili tačni povodi? To će se videti, ali da znaju građani da ta priča – nemoguće je da toliki broj ljudi tako se ponaša, a da ništa u ovom smislu ozbiljnijeg nije bilo moguće. Dokazano iskustveno, provereno, moguće je.

Šta nam valja činiti? Ozbiljno mora da se krene u vraćanje nastave. To je apsolutno prioritet svih prioriteta. Ja sam bio nezadovoljan što se ne primenjuju Ustav i zakon inače, ali sada više to ne može da se ne primenjuje, a naročito kada su u pitanju osnovne i srednje škole, a sa studentima, poziv za njih, oni ovo ne gledaju, ali možda će im neko preneti – krenite da preispitujete svoje stavove. Imaš ti pravo da smatraš da nešto nije ispunjeno, koliko god hoćeš, bio u pravu ili ne bio, ali nemaš pravo da blokiraš fakultet. Apsolutno nemaš. Nanosiš Srbiji neverovatnu štetu. Prvo, postupaš protivustavno, pa onda nanosiš Srbiji neverovatnu štetu. U kojim okolnostima? Pogledajte, o tome sam isto ranije govorio, povećanje eskalacije napada na srpski narod, Republiku Srpsku i Srbiju. Zašto i Srbiju? Zato što je potpuna destabilizacija regiona na delu, potpuni pokušaj da se ponovo region uvuče u haos preko onoga što se formalno radi Dodiku, Viškoviću i predsedniku Skupštine Republike Srpske. Suštinski je to mnogo dublja stvar, mnogo dublja igra, to su globalističke strukture koje žele da dokažu i u Rumuniji, i u Mađarskoj, i u Republici Srpskoj, i na Kosovu, i ovde, i u Siriji, i protiv Hutija itd, žele da pokažu da sve to mora da vri, da sve to mora da ide u haos.

Studenti, u tim okolnostima napada na srpski narod, Republiku Srpsku i Republiku Srbiju smatrati da imati jedan minut vremena da još budete u blokadi zato što smatrate da vam neki zahtevi nisu ispunjeni... Lično mislim da kod drugog zahteva moramo da zahtevamo i od policije i od tužilaštva da preciznije se izjasne, detaljnije i preciznije o svakom od tih elemenata koji još uvek nisu dobili u javnosti dovoljno razjašnjenje. Moguće da su u postupcima dobili, ali moraju svi da se nauče da u ovako povišenim tenzijama ne može da se komunicira sa javnošću na uobičajeni način. Mora mnogo više da se bude otvoren i za novinarska pitanja i za objašnjenje itd, bez obzira što studenti ne žele razgovor. Sam idi u objašnjenja, pa ćeš dokazati da si postupio ili će se ostaviti da nisu postupio. To nam je prvi zadatak.

Drugi zadatak nam je da, ako bude vremena u daljem radu ove Skupštine, bitno popravimo da nema više ne transparentnosti kada država troši pare, osim tamo gde je nacionalna bezbednost. To je okej. Da tu značajno doprinesemo kako stvari treba da izgledaju, a sve drugo je odgovornost, pre svega, na vladajućoj grupaciji u onom smislu u kom sam govorio, vaše borbe protiv korupcije i kriminala za ubuduće. Vi ste tu u pravu – korupcija i kriminal tamo gde je bilo za u prošlost je stvar državnih organa, ali vaši kadrovi i postupanje za budućnost je i te kako stvar i vaše vladajuće grupacije.

Na kraju jedna pohvala za naš državni vrh u pogledu reakcije za nesreću koja se dogodila u Makedoniji. To je bilo pravovremeno. To je bilo po dubini, po sadržini, po načinu pomoći maksimum što je Srbija trebala da uradi i veoma mi je drago da smo na taj način postupili u slučaju te teške tragedija koja se dogodila. Rekao sam u Makedoniji, ali to sad ne sme da se kaže, u Severnoj Makedoniji. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Nekoliko stvari samo, a da ne ulazim sada u kompletnu analizu, jer nema ni smisla i imali biste svega dva minuta da odgovorite, a dosta tema ste otvorili.

Ono gde bih voleo da ste u pravu, iskreno bih voleo da ste u pravu, a nisam siguran da ste u pravu, to je taj konsenzus koji ste spomenuli i saglasje između studenata, nekih političkih struktura itd. Šta mi govori da tu treba biti oprezan? Onaj snimak iz Novog Sada gde vi vidite da postoji struktura, a ne pričam o bilo kome, ja pričam o strukturi koja je pokrenula sve ovo.

Dakle, Mila Pajić i ti ljudi koje smo imali prilike da slušamo su prvi krenuli u blokade fakulteta, jer Novi Sad je krenuo, a Beograd se priključio, a onda i ostali. Ti ljudi su sami govorili o tome da su, pod jedan, na plenume, već gurali priču o prelaznoj Vladi i, pod dva, da su hteli na samom skupu da krenu sa pričom prelazna Vlada itd.

Sad, to meni govori dve stvari. Prvo da jedan deo njih u najblažem, u najmanju ruku, nije iskreno apolitičan, kako želi da se predstavi, nego je vrlo političan, a drugo, da postoji među njima veliki broj ljudi koji su podložni različitim uticajima i faktički su amorfni što se tiče tih nekih stavova i lako nekim pritiskom itd. ti stavovi mogu da im se nametnu.

Zato je i izabran sistem plenuma, kao sistem organizovanja celih tih ćelija, kako već da ih zovemo, celog tog protesta, zato što tu više nema nikakvog uvida ko ima pravo da prisustvuje plenumu, a ko nema pravo da prisustvuje plenumu. Dođe sa jednog fakulteta na drugi fakultet, njih 20 preglasa 10 sa onog fakulteta itd.

Ja tu ne pričam o onome što nisam se nešto i susretao, nego pričam o onome što je pričao Čedomir Antić. To nije čovek koji podržava ovu vlast, nema razloga da govori bilo šta što nije istina da bi im rekao u prilog vlasti. On je sam pričao o tome da je sa njegovih vežbi ili predavanja bukvalno neka nepoznata grupa izbacila njegove studente. E, sada to znači da oni imaju mehanizme uticaja na to da jednog dana i prelazna Vlada postane tema.

Ono što u ovom trenutku i u budućnosti je brana prelaznoj Vladi, to je predsednik Republike, jer vi kad vidite i stavove Proglasa, gde se oni zalažu za narodnu ili kako se više i zove, suština da je prelazna Vlada, kako je krste nije ni važno, gde i oni sami kažu - mandat mora da da predsednik Republike. Predsednik Republike je rekao da za to mandat neće dati, tačka i tu se ta priča završava.

Što se tiče ovog drugog dela, što se tiče nas kao organizacije, mi smo apsolutno svesni činjenice da neke stvari i kod nas moramo da menjamo, da moramo da menjamo i neke ljude i neka ponašanja.

Ali, na kraju krajeva, mi smo politička organizacija, koja je u prošlosti pokazala i to u bliskoj prošlosti pokazala da je vrlo otvorena i sklona takvim izmenama i takvim promenama i menjali smo i u poslaničkom klubu i u Vladi i na raznim drugim nivoima i lično, ako mogu da budem krajnje ličan u ovom trenutku, moje neko mišljenje i ne bežim od toga i smatram da apsolutno ne treba bežati od ozbiljnih promena, dakle, kada govorimo o kadrovskim promenama i po dubini i po širini, dakle, i dubinski i vodoravno da se što šire zahvati, da se sve preispita i ne vidim da bilo ko od nas treba nekakvo svoje mesto i svoju poziciju da doživljava takvom da iz nekog razloga ima problem da mu se kaže - slušaj ideš malo u drugi plan.

Na kraju krajeva, to su sve normalni politički procesi i to je nešto što je potpuno uobičajeno.

Sada stepen korupcije je jedno percepcija, korupcije je drugo. Ta priča, opet kažem, ja nemam problem sa tim da se bilo šta ispita, istraži, još pre par godina ili 2020. godini, u tom mandatu u ovoj Skupštini govorio da je za mene najveća hulja i najveća bitanga onaj ko se sakrije iza imena Aleksandra Vučića i onda to zloupotrebljava tako da se bogati, da otima od naroda, ali vi jednostavno za sve to moraju da postoje dokazi znate i sami. Pravnik ste, vrlo dobar pravnik, dakle, znate kako stvari tu funkcionišu. Da bi se te stvari dokazale tu mora mnogo ozbiljnije da se dokazuje od onoga što je percepcija i od onoga što se priča i od onoga što se da čuti.

Tako da, sve u svemu, nadam se da ste za ovo u pravu. Kažem, voleo bih da ste u pravu. Plašim se da niste, ali ajde da neka Bog da da bude da ja grešim, a da vi budete u pravu. Bilo bi dobro za ovu zemlju pre svega, a za ovo ostalo, to je naša interna stvar i mi ćemo se time ozbiljno pozabaviti. Ali, opet kažem, svesni smo mi da postoje građani koji su protiv nas, koji su protiv ove vlasti, koji smatraju da mi sve što radimo radimo naopako i to nije sporno. To je demokratija, na kraju krajeva.

Ono što je problem i gde ja vidim problem, na kraju krajeva i vi ste protiv ove vlasti, ali vi niste sebi dozvolili da vas N1, „Nova S“ ili neko treći radikalizuje dotle da nas ovde gađate dimnim bombama. Neki drugi ljudi su tome podlegli i mi se sa tim suočavamo.

Sad, šta se tu dalje iza brda valja i šta je tu dalje iza kulisa i ko to želi i zašto želi, tu sam apsolutno saglasan sa ovim što ste rekli. Malo je to širi plan, malo je to šira priča, ali da ne ulazim u to. Hvala.

Hvala.
Reč ima Snežana Paunović.