| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je nekoliko važnih zakona koje usvajamo ove nedelje i jedan od njih se tiče i zagađivanja životne sredine i građani u Sandžaku se sa punim pravom pitaju da li će ti zakoni biti mrtvo slovo na papiru ili će se zaista s provoditi u praksi.
Ako želite da vidite kako to izgleda kada je nešto mrtvo slovo na papiru, dođite u Sandžak i zaista, odakle kod da krenete, ako krenete od vazduha, videćete grad Novi Pazar koji ima najzagađeniji vazduh u Srbiji i nekoliko puta zagađeniji od najzagađenije grada u EU, što direktno ugrožava zdravlje našeg stanovništva. Ljudi nam bukvalno umiru od toga.
Ako, pak, krenete od reka, videćete da su nam sve reke u četvrtoj i petoj kategoriji zagađenosti, što znači da su najzagađenije ili ako odete da gledate zemljište, videćete onu ekološku bombu nad glavama stanovništva Novog Pazara i Tutina, koje se zove Golo Brdo, na šta smo nekoliko puta ovde upozoravali. Ako, pak, krenete dalje do Sjenice, videćete takođe još jednu nesanitarnu deponiju koja predstavlja ekološku bombu, gde smo nedavno imali probleme. Dakle, sve tri lokalne samouprave imaju nesanitarne deponije. Pazite, to nije zatečeno stanje, to traje godinama. Godinama se otpad u Sandžaku odlaže na nesanitarne deponije i naravno da to nije u skladu sa zakonom i da se ljudi onda pitaju šta će nam takvi zakoni.
3/1 AL/VZ 10.20 – 10.30
Šta će nam takvi zakoni ako imate Rogoznu i na Rogozni kompaniju "Zlatna reka" usled čijeg delovanja istraživanje je došlo do ozbiljnih ekoloških incidenata, gde je Ministarstvo rudarstva odavno trebalo da reaguje i da oduzme dozvolu za rad ovoj kompaniji. I to nije kraj, radnici te kompanije se fizički obračunavaju sa građanima Novog Pazara. I šta treba da građani fizički odgovore na to, da padnu nečije glave ili, ne daj Bože, da neko strada? Pa je l' imamo zakone koji štite ili je to mrtvo slovo na papiru? Ako je ovo drugo, recite nam da znamo da se sami organizujemo.
Međutim, ne mislim da će to doneti bilo kome išta dobro. Ali znajte sigurno da nikome nećemo dozvoliti, niti da gazi naša prava, niti da uništava ono što smatramo najvrednijim, a to je život i okolina u kojoj živimo.
I onda imate ovaj danas famozni REM, koji usvajamo, kome permanentno šaljemo zvanična saopštenja i sve što dobijemo od REM-a je apsolutno nereagovanje i ignorisanje. Šta će nam takav REM? Šta će nam takav REM kada imate Javni servis koji se ponaša, kao da je to njihova privatna prćija, gde onako po hiru svom ili simpatijama ili nalozima, baš me briga čijim nalozima, poziva u emisiju koga hoće, a sistemski ignoriše autentično legitimno izabrane predstavnike Bošnjaka? Preko dve godine ne pozivaju u emisiju nijednog izabranog predstavnika Bošnjaka na RTS. I da bude još gore, negiraju bosanski jezik, čime krše Ustav i zakone ove zemlje. I onda imate Ustavni sud koji sve to lepo revitalizuje, izlazi sa saopštenjima i tendencioznim tumačenjem Ustava kad je u pitanju proporcionalna zastupljenost Bošnjaka u državnim organima. I na prošloj sednici kada je bilo govora o ne proporcionalnoj zastupljenosti, za koje smo dovodili najeklatantnije primere na svim nivoima, imate, nažalost, ministra pravde, koji kaže da to oko ne proporcionalne zastupljenosti ne postoji ni u jednom međunarodnom dokumentu o ljudskim pravima. Ma nemojte, molim vas. Prvo, to je notorna neistina, da ne upotrebim neki grublji termin. Drugo, kakva je to logika? Znači, ako je neko gladan, taj neko nije gladan dok ne dođe neka međunarodna institucija da mu kaže da je gladan.
I, na kraju, imate nekoliko izveštaja i mišljenja Saveta Evrope, gde decidno navode da Bošnjaci nisu proporcionalno zastupljeni u sredinama u kojima većinski žive. Šta treba, da ćutimo na to? Pa, naravno, da nećemo da ćutimo na to. Zašto ovo sve govorim? Verujte, iz najbolje namere. Zato što je vreme da prestanemo da guramo probleme Bošnjaka pod tepih, jer ti problemi su narasli do plafona. A mi ovde vrlo dobro znamo šta se dešava nakon toga. Nažalost, imali smo prilike da učimo, iz ne tako davne i nemile istorije. Vreme je da se prestane sa praksom tretiranja Bošnjaka kao građana drugog reda i kao neke egzotične vrste. Znate ono, dobro je dok ih ima, samo kao ukras, ni slučajno da budu proporcionalno zastupljeni. I naravno da nikada nećemo pristati na to.
Ono na šta pristajemo jeste poštovanje Ustava i zakona, ni manje, ni više od toga i tretiranje građana Sandžaka i Bošnjaka kao ravnopravnih u ovoj zemlji. Ne tražimo ni manje, ni više od toga, a na manje od toga znajte sigurno nikada, i slovima nikada nećemo pristati.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na set izmena i dopuna pravosudnih zakona koje smatram veoma važnim za sve građane Republike Srbije, a posebno važnim za Bošnjake i položaj Bošnjaka u našoj zemlji.
Naime, Ustav Republike Srbije u članu 70. jasno propisuje da se prilikom zapošljavanja u državnim organima vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. To isto propisuje Zakon o sudijama u članu 52. Međutim, ni Ustav Republike Srbije, ni Zakon o sudijama se ne poštuju u našoj zemlji, i to najbolje možemo videti na primeru Bošnjaka i njihovoj zastupljenosti u sudu, u tužilaštvu, u policiji, u vatrogasnoj jedinici i u ostalim držanim organima.
Očigledno je da neko misli da to treba da bude tako i da je to normalno, međutim to je sve samo nije normalno. Nije normalno da u gradu Novom Pazaru, u kome 80% stanovništva čine Bošnjaci, odnosno većinu, da ti isti Bošnjaci budu manjina i u Prekršajnom i u Višem sudu i pored toga što ispunjavaju sve kvalifikacije za ta mesta. Nije normalno da predsednici ni Osnovnog, ni Višeg suda u Novom Pazaru ne budu Bošnjaci iako čine većinu, iako imaju kvalifikovana lica za takva mesta, kao što nije normalno da nam Ustavni sud kaže da je cilj ove odredbe neodgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina, kako to piše u Ustavu, već, pazite molim vas ovu argumentaciju, osiguravanje vidljivosti društvene raznolikosti.
26/1 JD/LjL 15.25 - 15.35
Vidljivost i društvena raznolikost - kao da smo mi neka egzotična vrsta. To je isto kao kada nam RTS kaže da ne može uvesti redakciju na bosanskom jeziku zato što bosanski jezik, kažu, ne postoji, negirajući tako identitet bošnjačkog naroda i kršeći i Ustav i zakon ove zemlje. Pri tom, paradoksalno ignorišući činjenicu da u našem obrazovnom sistemu postoje udžbenici na bosanskom jeziku, odobreni od Ministarstva prosvete ove države. Pazite kakvu zastrašujuću poruku nam šalje javni servis Srbije.
Ovo govorim kao digresiju samo da bih vam ilustrovao ambijent koji se kreira. I kada na to sve dodate sveukupno stanje u Sandžaku, devastiranim sandžačkim opštinama, najveću stopu nezaposlenosti, najveću stopu siromaštva, masovan odlazak mladih ljudi, urušavanje jedne od najvažnijih ustanova i institucija kao što je državni univerzitet u Novom Pazaru za vreme Zane Dolićanin, ne može da nam bude dobro. Ali ne može da bude dobro ni Srbima ni Bošnjacima. O tome se ovde radi. Ni srpskoj ni bošnjačkoj deci, koja zajedno žele da žive tu i zajedno žele da grade neku svetliju budućnost, poštujući jedni druge i poštujući ustave i zakone ove zemlje. A moglo bi da nam bude dobro, samo uz malo više odgovornosti i malo više senzibiliteta za tu sredinu i za taj kraj.
To je sve što tražimo, ni manje ni više od toga. I to moraju poštovati svi, naročito državni organi u ovoj zemlji, jer to je naše pravo kao ravnopravnih građana ove zemlje. Mi nismo birani ovde da ćutimo o problemima, niti da pritiskamo taster, već smo birani da jasno govorimo o problemima koji nas tište, da branimo individualna i kolektivna prava i našeg naroda i svih građana Republike Srbije i od toga nikada nećemo odustati.
Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji se tiče svakog građanina u Srbiji, zakon koji treba da vrati poverenje u izborni proces i zaštiti biračko pravo svakog čoveka u našoj zemlji. Radi se o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku i, kao što svi ovde to dobro znamo, birački spisak nije samo spisak imena, on predstavlja jedan od stubova, glavnih stubova i temelja svake demokratije.
Ono što po prvi put u Srbiji imamo jeste potpuno nezavisna komisija koja će imati apsolutnu kontrolu i nadzor nad biračkim spiskom, koja će proveravati tačnost podataka u biračkom spisku i koja će isključivo raditi u interesu građana Republike Srbije. Ono što je takođe važno jeste da imamo prilično uravnoteženu strukturu – pet članova iz vlasti, tri člana iz opozicije i dva člana iz civilnog društva. Iako se čini da vlast ima većinu, radi se samo o brojčanoj većini, ona nema većinu u odlučivanju, jer se sve odluke donose sa po dva člana iz svake grupacije, što znači da se odluke donose konsenzusom i da nijedan glas ne može biti preglasan, što opet znači da je svaki glas jednako važan.
Po prvi put, javnost u Srbiji će imati uvid u tačan broj birača u biračkom spisku, po mestima i po domaćinstvima, i po prvi put ćemo jasno znati da niko nije izostavljen sa biračkog spiska i da niko nije dvostruko upisan. To zaista predstavlja jedan veliki iskorak za Srbiju i videli smo da se i Evropska komisija oglasila po tom pitanju i predstavila ovo kao napredak.
Sigurno da će to pružiti veliku šansu i u pogledu otvaranja klastera 3, što je za nas veoma važno i što će biti važno i simbolički i suštinski, jer ono što moramo da razumemo jeste da sve ono što smo postigli u prethodnih 12, 13 godina ne bi bilo moguće, posebno u pogledu ekonomskog razvoja, razvoja infrastrukture, podizanja bruto domaćeg proizvoda sa 30 milijardi na 90 milijardi evra, dakle, to ne bi bilo moguće da nismo u napredovali u članstvu za Evropsku uniju i da nismo projektovali jednu sliku sigurnosti, bezbednosti i predvidivosti.
Zato je ovaj zakon veoma važan i to jeste zakon, ne zakon vlasti, već zakon građana, koji štiti podjednako sve građane Republike Srbije, koji štiti i većinski narod i manjinske narode, manjinske zajednice, zakon koji treba da pokaže da možemo biti zemlja koja štiti prava, biračka prava, izbornu volju svojih građana i zakon kojim treba da učinimo taj neophodan korak napred, korak napred za čitavu našu zemlju, korak napred za sve naše građane i korak napred za budućnost naše zemlje, naročito u pogledu izborne volje naših građana i svega onoga što treba da proistekne odatle.
Stoga će Stranka pravde i pomirenja u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.