Replika, Milenko Jovanov.

Nije Aca Jokić to radio, ali džabe, ne vredi. Napravi se fama, napravi se priča i hajmo svi u glas.

Prvo, meni je drago da vi podržavate ovakav vid komunikacije. Ali, ja vam sad kažem krajnje dobronamerno, videćete na svojoj koži posledice toga, ne od nas, videćete sami kroz šta ćete da prođete zbog toga što razgovarate i zbog toga što civilizovano pričate.

(Slavica Radovanović: Da se bojim, ne bih sedela sama ovde.)

Ne kažem da treba, pošto koleginica kaže da se boji ne bi sedela sama tu, ne kažem ja da vi treba da se bojite, nema ni razloga da se bojite, to su uglavnom kukavice. Problem je u tome što ćete imati prilike da se uverite kakvo društvo se stvara i šta znači pumpanje. O tome vam govorim.

Ja vas ponovo molim da ne ulazimo u to - moramo svi. Ne moramo svi, mora konkretno.

Ostao sam dužan da odgovorim, ako ste u bilo kom kontekstu razumeli da sam se vama obraćao, ne, nisam primetio, niti ste učestvovali u onom nasilju koje je bilo. Ja sam vrlo konkretno govorio o Milošu Jovanoviću, Voji Mihajlović i njihovoj grupaciji, o Đilasovoj grupaciji, o Zelenovićevoj, čak ni ova Aleksićeva, Bora Novaković je čak bio nešto krajnje neprirodno miran tih dana. Ćuta nije ušao u salu, Milivojević nije bio tu. Dakle, ti ljudi nisu učestvovali, ovi ostali pobrojani jesu. Prosto ne mogu da prihvatim to - hajmo svi.

Evo, kako sad nema nikakvih problema? Jel vi govorite nešto što se meni sviđa kad napadate Acu Jokića? Ne sviđa mi se, ali vaše je pravo da kažete a moje pravo je da kažem da to nije tačno. Na kraju krajeva, taj Aca Jokić je, pošto su to stavili kao zahtev, podneo ostavku, čovek se sklonio. A onda su rekli u svojoj oceni - e, to što je on sad podneo ostavku, to nije dovoljno, on je trebao da bude smenjen. Znači, nije više bitan rezultat, nego je sad bitno kako ćemo do toga doći. Kažu - ne može Vučić kao predsednik države da im da aboliciju, nego mora tužilac da odustane od gonjenja. Vi ćete tužiocu da kažete kako će da postupa i to zovete borbom za pravnu državu? Alal vam vera! Plenumi, svaka vam čast kako ste to smislili, samo to tako ne može da funkcioniše.

Što se tiče svega ostalog, o tome možemo da pričamo kada bude bila tema izborna kampanja i sve ostalo. Ja stvarno nemam problem da pričam o tome iz prostog razloga što mi ni tu nemamo šta da krijemo, nego je problem što se pravi fama od nekih stvari koje mi radimo, koje su radili i pre nas, doduše bezuspešno. Ja sam govorio o tome da je prvi put kampanja "od vrata do vrata", pravljenje liste sigurnih glasova itd. rađena u Srbiji još 1996. godine. E, sad, to što mi to radimo uspešnije od svih drugih, što neki misle da je dovoljno da sednu na Tviter, napišu nešto, dobiju 200 hiljada ljudi koji su videli šta je napisao.

Vi imate političare, dokazano, poput Borka Stefanovića, koga više ljudi prati na Tviteru nego što je dobio glasova na izborima kada je izašao imenom i prezimenom, njega na Tviteru prati nekoliko desetina hiljada ljudi, trebalo je da skupi 10 hiljada potpisa da izađe na izbore a dobio je manje od toga glasova. To ne znači ništa. Ali, oni misle da je Tviter sve. Nije.

Vama takođe niko ne brani, evo, sad ću vam reći što možda ne bi ni trebalo da vam kažem, jer to je tehnika rada u kampanji, ko vama brani da vi napravite svoju listu sigurnih kapilarnih glasova, da kažete - ovo je moja komšinica, ovo mi je prijateljica, ovo mi je kum, ovo mi je kuma, ovo mi je sestra, ovo mi je brat, ovo mi je rođak, pa onda dalje, on ima ćerku, ovaj ima sina, ovaj ima dvoje dece, ovaj troje, napravite celu jednu bazu, napravite svoj spisak i na dan izbora iz izvedete da glasaju. Ko vam brani to da radite? Niko.

Vi branite nama to da radimo. Kažete da imamo "kol centar". A kako ćemo da zovemo ljude da izađu na izboru, da ih podsetimo da se taj dan glasa? Vuvuzelom? Normalno je da imamo "kol centar". Zašto niste rekli da hoćete da dođete da vidite, da vam pokažemo kako to funkcioniše. Napravite vi svoj. Ali, džaba vama "kol centar", kad kažem "vama" ne mislim na vas lično nego govorim o opoziciji generalno, džaba opoziciji "kol centar" kada nemaju koga da zovu. Oni ljudi ne znaju ko glasa za njih po imenu i prezimenu. Znači, jedino što na dan izbora treba, pošto je nama dan izbora dan "D", kako ga neki nazivaju, to je dan kada mi moramo da realizujemo sve ono što smo radili u kampanji u prethodnim mesecima, jeste da te ljude izvedemo da oni ubace listić u glasačku kutiju. Samo to se računa. A to što tebe neko podržava na Fejsbuku, Tviteru i lupa te po ramenu, džabe je ako on nije glasao tog dana.

Da vam sad ne objašnjavam četiri faze kampanje i da vam pričam o tome. Prva faza kampanje - identifikacija birača, pa komunikacija, pa motivacija i izvođenje na izbore. To su četiri faze kampanje. Ta poslednja faza treba da bude kruna svega onoga što ste radili pre toga. Ali, morate da identifikujete ko su ti ljudi sa kojima komunicirate. Ali, oni to ne znaju.

Evo, ja ću da platim 10 autobusa opoziciji iz Kikinde da idu gde god hoće, ja ću da im platim, ali oni da ih napune. Džabe, brate mili, kad nema nikog. Šta im vredi autobus kad ne mogu da ga napune? Ne mogu kombi, a ne autobus.

Kažem vam, ozbiljna i argumentovana rasprava je u redu. Ja razumem da vi kao opoziciona poslanica nećete iz opozicione kolegijalnosti da kažete nešto o vašim kolegama koji su pravili ovde rusvaj, ali nismo pravili i nećemo morati da se smirujemo u narednom periodu, a šta će oni da rade, videćemo. Najavljuju radikalizaciju, šta god to značilo.

U svakom slučaju, još jednom kažem, ničim nije izazvan napad na Miloša Pavlovića, studenta koji ima prosek 10 na Medicinskom fakultetu, osim brutalnom kampanjom koja se protiv njega i svih onih koji se nalaze, sve te dece koja se nalaze u Pionirskom parku vodi nedeljama od strane N1, Nova S, ostalih Šolakovih medija, „Nedeljnika“, plenuma, rektora, dekana, profesora univerziteta nekih i svih onih koji na društvenim mrežama vode tu kampanju. I to je jasno kao dan svakome ko želi da mu bude jasno. Onaj ko neće, tu pomoći nema.

Hvala.
Reč ima predstavnik predlagača potpredsednik Narodne skupštine Snežana Paunović.

Ali ne kao predstavnik predlagača, nego kao neko ko ima pravo na repliku, pod okolnostima da je spomenut predsednik SPS, uz respekt gospođi Radovanović što je u sali. Slažem se sa Milenkom, to treba poštovati.

Treba poštovati i vašu svest o tome da je polemika uvek dobra i zdrava, ali prosto moram da odreagujem na nešto što ste rekli, a rekli ste da ćete ići na odbor i da očekujete da vam ministar Dačić kaže samo istinu i odgovori na pitanja.

Ministar Dačić je odmah rekao šta se tačno desilo na temu te priče o vazdušnom topu, ako se to tako zove. A ja vas pitam kao ženu za koju znam da prilično racionalno posmatrate stvari, sa jasnim političkim stavom, ali i sa onim profesionalnim, pa vas molim da mi odgovorite kao profesionalac, da li stvarno mislite da ljudi koji su inicirali sednicu odbora zaslužuju da dobiju bilo kakav odgovor od ministra policije, bez razlike o kome se radi? Da li stvarno mislite da ljudi koji su sproveli nasilje u ovom parlamentu, ne ulaze u ovu salu, nisu dovoljno hrabri kao vi, zaslužuju da im bilo ko odgovori na pitanje? I da li stvarno verujete da je jedina preporuka da bude ministar policije za Ivicu Dačića to što je predsednik SPS?

Vi i ja znamo da ti navodi nisu tačni, kao što znamo da će sednica odbora koja će se desiti za pola sati biti politički performans. Više je kamera uključeno u salama za odbor nego što ih ima u Skupštini danas, uprkos preciznom saopštenju i MUP i Vojske i BIA.

Ljudi koji nemaju legitimitet, pa ni moralno pravo, ja ću se usuditi da kažem, će danas sebi da dozvole luksuz da traže odgovore i nesumnjivo će ih dobiti, ali vas molim da zbog javnosti, zbog ovog mladog čoveka kog je neko, rekli ste – ne znam šta je razlog da je napadnut. Šta može da bude razlog da napadnete jedno mlado biće koje sedi na lokaciji koju je samo biralo i brani ono o čemu misli, razmišlja, želi da bude deo i to mu je pravac kojim želi da ide? Kako mislite šta je razlog? Valjda je pitanje kako smo došli, i o tome sam probala da govorim u svom prvom delu, kako smo došli do atmosfere da samo zato što neko misli drugačije dozvoljeno je i da ga bije ko prvi naleti, da mu sipa biber sprej i da baci dimnu bombu i da onda dođe posle toga da pita – čekaj, možda ima neki razlog što je on napadnut jutros ili čekaj da nama koji smo bacali bombe po Skupštini odgovara ministar Dačić da li je upotrebljeni zvučni top, iako je šest puta u zadnja dva dana demantovano od strane institucija, uvažene koleginice Radovanović, da do toga nije došlo.

To je ono zbog čeka kažem da kada se politizuje svaka tema, onda se urušava država kao takva. To je razlika između nekih od nas koji razumemo političku borbu i oko nje nema nikakvih problema, ajte da razgovaramo, ali onda razgovaramo o idejama, a ne o manipulacijama koje pritom izazivaju ogorčenost kod jednog broja ljudi za koje nismo do kraja sigurni da li mogu u svakom trenutku da vladaju sobom jer, nažalost, uvaženi dr Periša Simonović je znao da kaže u šali – nema zdravih, ima samo ne pregledanih. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Samo hoću da obavestim javnost da je uhapšen Željko Latas, 1970. godište, što znači 55 godina, što znači da može da bude otac onome koga je napao u Pionirskom parku. Predstavnik je Udruženja građana Zajednička akcija Bloka 70 i 70a, odbornik u Skupštini Novi Beograd Pokreta „Kreni – promeni“, bivši službenik kontrole leta SMATSA. Otišao je iz SMATSA tako što je naplatio osiguranje od 300.000 evra na osnovu, navodno, oštećenog sluha. Supruga mu je Tatjana Grujičić Latas, službenica ekonomskog odeljenja Ambasade Kanade u Beogradu.

Taj koji je po tom osnovu 300.000 evra odneo kući je napao dete koje hoće da uči, sa prosekom 10.00, jer valjda treba i on da bude lopina kao i on. Ne treba da uči, nego treba da vidi kako će da naplati osiguranje od SMATSA. Nije suština u tome da uči, nego da se snađe.

Savo Manojlović i ta banda će da nam drži lekcije o tome kako će oni ovo i ono. Pa, evo, sad smo pokazali. Dakle, svi ste vi Mila Pajić, svi ste vi teroristi i svi ste vi skloni nasilju i to je sada više nego jasno.

Hvala.
Nastavljamo dalje sa predstavnicima poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jovanov, zabrinula me je informacija koju ste nam prosledili o napadu na studenta Miloša Pavlovića u Pionirskom parku. Negde mi je jako indikativan taj fokus koji se više drži na Milošu Pavloviću i studentima u Pionirskom parku, nego na zvaničnim predstavnicima vlasti protiv kojih se navodno bore.

Taj fokus i to crtanje mete studentima u Pionirskom parku jasno pokazuje da oni koji im crtaju metu, a to su rektor Đokić, to su opozicioni predstavnici i aktivisti, u stvari žele i imaju taj fokus prema studentima u Pionirskom parku, jer ti studenti u Pionirskom parku i Miloš Pavlović ruše onu njihovu mantru koju evo četiri i po meseca stvaraju rektor Đokić, taj famozni prošireni rektorski kolegijum da su oni ti čuvari večne vatre apsolutne istine, a to je da jednostavno ne postoje studenti koji žele da uče, ne postoje studenti koji žele da polažu ispite već postoje jedino i isključivo studenti koji su u plenumima. Ta podela studenata nije stvorena od strane vlasti nego je stvorena upravo od rektora Đokića koji je javno više puta, i taj famozni rektorski kolegijum, podržao samo i isključivo studente u plenumu.

Za njih Miloš Pavlović ne postoji i onda kada je Miloš Pavlović izašao i stao u Pionirski park on im je rušio tu mantru koju su stvarali. Meni je jasno i jasno mi je da osim njih tu metu Milošu Pavloviću su crtali, ono što sam prošli put nazvao srcem mrziteljske indoktrinacije, a to su ti Šolakovi mediji N1, „Nova S“, list „Danas“. No, obradovalo me je da su te institucije koje, kako kažu, ne rade jako brzo pronašle krivca, ali se ne slažem sa vama, gospodine Jovanov, da su svi ti koji vrše nasilje žrtve N1, „Nova S“ i „Danasa“. Taj kako ste ga nazvali Željko Latas, jer zaista nisam stigao da pročitam informaciju, ali vama apsolutno verujem da je to taj čovek, ne može nikada i neće biti žrtva. Ne, on je jedan od tih nasilnika koji sprovode nasilje, sve ovo vreme, i u nedostatku političkih programa, u nedostatku ideja i bilo čega smislenog, a najviše u nedostatku ljubavi prema državi i prema svojim građanima, oni želeći da dođu na vlast bez izbora jednostavno pokušavaju da nasiljem dođu do svojih političkih ciljeva.

Vratiću se ja i na to nasilje i na događaje od subote, petka, subote itd. No, pre nego što krenem, osećam potrebu da u ime poslaničke grupe Dragan Marković Palma – JS prvo izrazim saučešće građanima, narodu Severne Makedonije, građanima Kočana i porodicama nastradalih u zaista tragičnoj nesreći koja se desila u noći subota na nedelju u Kočanima. To je strašna tragedija koja je zadesila bratski makedonski narod. Bratu u nevolji uvek se treba naći i dobro je što je država Srbija prva ponudila i pružila svu potrebnu pomoć Severnoj Makedoniji.

Još nešto bih pre nego što krenem na ove događaje od prethodnih dana, a smatram da je važno da spomenemo i da se setimo. Danas je 18. mart i ovom prilikom moramo se setimo Martovskog pogroma Srba i drugih nealbanaca koji se desio od 17. do 19. marta 2004. godine. Pogrom srpskog civilnog stanovništva na KiM koji su organizovali pripadnici tzv. OVK-a i albanski teroristi. Martovskom pogromu su prethodili brojni strašni događaji, ubistva, otmice, uništavanje imovine u prisustvu međunarodnih snaga koje, naravno, svemu tome nisu primereno reagovale. Neposredni povod za sprovođenje pogroma bilo je objavljivanje vesti o davljenju trojice albanskih dečaka na reci Ibar u selu Čabra, u većinskoj srpskoj opštini Zubin Potok, za čiji su smrt albanski i svetski mediji lažno optužili, okrivili Srbe iz susednog sela Zupce.

Moram da pomenem i te podatke, od 17. do 19. marta 2004. godine, proterano je 4000 Srba i drugog nealbanskog stanovništva, poginulo je 28 ljudi, preko 900 ljudi je pretučeno i prebijeno, spaljeno je 935 kuća, uništeno 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava, koje nisu kategorisane. Uništeno je preko 10 hiljada vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih i venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji.

Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela - sve to pred očima 20 hiljada pripadnika KFOR-a, 300 pripadnika Unmika, i šest hiljada pripadnika kosovske policije i njihovih čelnika koji nisu prstom mrdnuli da zaustave taj pogrom. Taj gest etničkog čišćenja, bestijalnog divljanja pripadnika kosovske policije i njihovih čelnika koji nisu prstom mrdnuli da zaustave taj pogrom. Taj gest etničkog čišćenja, bestijalnog divljanja Albanaca nije naišao na adekvatnu osobu zapada, ali mi smo tu da Martovski pogrom nikada nećemo i ne smemo zaboraviti, kao baš Oluju, Jasenovac, Jadovno i mnoga druga stradalna mesta srpskog naroda.

Kulturna sećanja se moraju čuvati i to je jedan od razloga zašto je Poslanička grupa Dragan Marković Palma JS zdušno podržala Deklaraciju Svesrpskog sabora prošle godine usvojenu u ovom parlamentu.

Ali, da se vratimo na ove aktuelne događaje. U subotu je ovde u Beogradu održan jedan masovni skup građana u organizaciji studenata blokadera. Značajan broj ljudi se okupio na centralnim ulicama i trgovima Beograda.

Ono što je dobro i za šta zaista želim da pohvalim i čestitam srpskoj policiji, VBA, BIA, tim našim službama bezbednosti jeste činjenica da ni u jednom trenutku nisu primenili bilo kakav oblik sile nad demonstrantima i da su uspeli da sačuvaju javni red i mir bez podignutog pendreka i to je zaista dobro, jer kao što sam rekao pre neki dan ovde u ovoj sali, nenasilni odgovor države na nasilje opozicionih vođa i aktivista nije slabost, već naprotiv snaga države.

Znam, odnosno praktično ne postoji skup veličine kakav je bio u subotu u Beogradu, bilo gde u svetu, a da je policija sačuvala javni red i mir bez podignutog pendreka. Najveći deo učesnika skupa nije pribegavao nasilju, što je dobro, ali ne možemo reći da nasilja nije bilo, naročito u noći između petka i subote kada je nasilje bilo usmereno na studente u Pionirskom parku. Evo, danas vidimo da ta usmerenost na nasilje, na studente u Pionirskom parku nije prestala ni danas, ni današnji dan - na one koji su jedini tada i danas u legalnom protestu, jer su legalno i uredno prijavili svoj skup.

Ne mogavši da naude studentima, nasilnici su nasrnuli na traktore koje su tu ostavili poljoprivrednici koji su podržavali studente koji hoće da uče. Oštećeno je ili uništeno 186 traktora koji su osnovno sredstvo za rad poljoprivrednih proizvođača kojima slede i predstoje prolećni radovi.

Zaista moramo da osudimo taj akt divljaštva i bestijalnosti, jer ti traktori i njihovi vlasnici, poljoprivrednici ama baš ništa nisu krivi tim nasilnicima, osim što su možda otežavali neke unapred isplanirane nasilne akcije na mirne studente u Pionirskom parku.

Ja ne znam da li se iko od tih nasilnika pitao kako je uništavanje tih traktora, tog osnovnog sredstva za rad poljoprivrednika uticalo na stavove poljoprivrednih proizvođača širom naše zemlje. Svakako i siguran sam da nijedan poljoprivrednih nije blagonaklono gledao na taj čin nasilja.

U subotu je bilo sporadičnih akata nasilja, tačnije tuča između pojedinih grupa demonstranata, što takođe osuđujem.

Ipak, kada se podvuče crta nenasilna akcija države, relativno miran skup, nisu zadovoljili rušilačke ambicije i apetite pojedinih opozicionih lidera koji su se nadali da iz tog masovnog skupa izvuku značajnu ličnu političku korist. Kada su videli da to nije slučaj po svom dobrom starom oprobanom običaju pribegli su lažima i obmanama. Odmah je Ponoš izleteo sa strašnom laži da je policija koristila zvučni top protiv demonstranata. Time nije samo pokazao koliko je njegovo beščašće, već je pokazao da ne zna kao bivši načelnik Generalštaba naše Vojske da razlikuje pušku od tenka.

Uostalom, on je puške i tenkove video samo kao sirovine za preradu i dobijanje čelika u Železari i ništa više. Odmah su tu njegovu monstruoznu laž horski prihvatili i ostali opozicioni liderčići i eto već treći, koji već, četvrti dan ponavljaju kao neku mantru iako je to demantovala i policija i ministar Dačić je demantovao da policija ima te neke nove „Forteks“ ili kako se zovu uređaje u svom arsenalu, demantovala je i Vojska i druge službe bezbednosti, iako je juče rečeno da država pristaje i na nezavisnu ekspertizu FBI ili Ruske federalne službe bezbednosti.

Usledila je, i to je ono što je mene ovako zaprepastilo i što je zaista totalno protivno svakom duhu srpskog naroda i srpske tradicije i kulture, kada je brigadni general Vojske Srbije, Slavko Rakić, bio na RTS usledio je medijski linč na tog čoveka samo zato što je na RTS rekao da na protestu studenata u subotu nije upotrebljen zvučni top i naglasio da na snimcima ne postoji nijedna činjenica, nijedan pokazatelj koji bi mogao da ukaže na to.

Naravno da naša Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija osuđuje, a siguran sam i svi ovde u sali osuđuju svaku vrstu linča medijskog i napada nad časnim generalom Vojske Republike Srbije.

Ljudi dragi, moramo da shvatimo da oni koji su lansirali takvu monstruoznu laž istina u stvari i ne interesuje, jer nemaju šta drugo da kažu za krajnje profesionalno, nenasilno i, rekao bih, patriotsko postupanje policije i drugih službi bezbednosti.

Kada je definitivno postalo jasno da nije u pitanju nikakav zvučni top, krenuli su u „sajans fikšn“, teorije zavere o novom tajnom oružju, dementorima i drugim maštarijama iz „Trećeg oka“. Zato država mora da krene sa pokretanjem postupka protiv onih koji su tim lažnim vestima pokušali da izazovu paniku kod građana Srbije, pokušali su i pokušaju da podriju ustavni, pravni i politički poredak Srbije. Sve su to krivična dela i država mora svakog ko čini da procesuira i privede poznaniju prava.

Odgovornost koju toliko spominju učesnici protesta ne važi samo za vlast, važi i za njih. Ako tražite odgovornost, sa čim se slažem, onda morate i sami da pokažete elementarnu odgovornost što za izgovorenu reč, što za postupke koje činite, a ovo naročito treba da važi i naročito tražim od države kada je u pitanju rektor Beogradskog univerziteta, Đokić, kada su u pitanju dekani fakulteta i taj famozni prošireni lektorski kolegijum.

Građani Srbije traže da se ispita njihova odgovornost za to što će na desetine hiljada studenata izgubiti ne samo godinu studija, već i godinu života. Njih to očigledno nije briga. Ti ljudi su pokazali ne samo vrhunsku neodgovornost, već i vrhunsko licemerje i samoživost, jer su zarad ličnih interesa, kako materijalnih, tako i političkih doveli državu Srbiju i čitav obrazovni sistem, univerzitet, fakultete, srednje i osnovne škole, studente, đake, građane Republike Srbije u jednu par ekselans situaciju koja prosto preti da razruši temelje ovog društva.

Zašto kažem temelje ovog društva, jer je poznata ona izreka – ako hoćeš da uništiš jedan narod, počni od obrazovanja i upravo zato ovo urušavanje obrazovnog sistema jeste deo njihovog plana.

Država, naravno mora da kazni tu vrstu neodgovornosti, ali hajdemo malo i da se pogledamo u ogledalo. Kao što je predsednik Vučić rekao u subotu uveče, moramo i mi koji činimo ili podržavamo vlast da izvučemo pouke i da pažljivo preslušamo poruke koje su nam u subotu poslali građani Srbije.

Moramo i mi da se menjamo, moramo i mi da budemo bolji, da bolje razumemo potrebe građana Srbije, moramo i mi da pokazujemo, svako na svojoj poziciji, više odgovornosti, više spremnosti da razgovaramo sa građanima, da izlazimo u susret njihovim potrebama, da se sa manje isključivosti, a više da budemo spremni na dijalog i drugačija mišljenja.

Naravno, za dijalog nije potrebno dvoje, potrebne su dve strane. Najbolji primer za to je već pomenuti rektor Beogradskog univerziteta Đokić, koji prihvata da razgovara, izvinite na izrazu i sa baba serom u EU, a odbija bilo kakav razgovor sa institucijama države Srbije.

Zato, evo odavde iz ovog parlamenta moramo poslati poruku da je parlament mesto za razgovore, za rasprave, za sukobljavanje ideja i mišljenja, imam i jedan predlog za predsednicu Narodne skupštine i za gospodina Atlagića, koji je predsednik Odbora za obrazovanje. Možda nije loše da se organizujemo ponovo, jedan Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, poput onog u januaru i pozovimo rektora Đokića i da vidimo da li će doći uopšte prvo, i ako dođe da vidimo šta će nam reći, i da li će nam odgovoriti na pitanja koja smo mu postavili u januaru, a taj fond pitanja ćemo svakako proširiti na tom nekom odboru na kom bi on prisustvovao.

Još jednom, ovo nasilje je izraz nemoći opozicionih političkih aktivista, nemanja programa, nemanja ideja, oni imaju otvoren poziv kako na izbore, tako i na savetodavni referendum, sve opcije su na stolu. Evo i danas ili sutra, sutra ćemo verovatno konstatovati ostavku premijera Vučevića, koji je pokazao da mu funkcija nije važnija od države i građana i pokazao jedan odgovoran odnos prema državi i narodu. U narednih 30 dana izabraćemo novu Vladu, ako to ne uspemo idu novi izbori, početkom juna. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je izbor nove Vlade za Srbiju u ovom trenutku bolja opcija, jer bi izgubili manje vremena u periodu kada nas očekuju veliki poslovi, važni projekti, ali naravno da od izbora ne bežimo i da smo za njih uvek spremni.

Jedinstvena Srbija, kao državotvorna stranka podržaće sve demokratske odluke, sve odluke koje vode napretku države Srbije i njenih građana, ali nećemo podržati samo jednu odluku, odnosno jednu opciju, a to je opcija da Srbija mora da stane, to nikada nećemo podržati. To nije put u bolju budućnost, to nije put koji će dovesti do jedinstvene Srbije, što je naš krajnji politički cilj kome strepimo. Zato poslanička grupa Dragan Marković Palma – JS, podržaće sve tačke ovog dnevnog reda, Treće objedinjene rasprave, Prve sednice redovnog zasedanja u 2025. godini i još jednom nedvosmisleno i snažno osuđujemo svaki vid i čin nasilja, a pogotovo ovaj današnji atak na studente, odnosno na studenta Miloša Pavlovića u Pionirskom parku. Hvala.

Hvala.
Sada određujem pauzu i nastavljamo za nešto od više sat vremena, dakle, u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.