Pre tri dana u Beogradu je održan najveći skup u našoj istoriji, preko trista hiljada ljudi, to je konzervativna procena bilo je na njemu iako se režim svojski trudio da spreči ljude da dođu, onemogućavanjem prevoza i širenjem straha, te namere su bile jasne i predvidive. Danima ranije adekvatno se reagovalo pozivima na uklanjanje kontra skupa i pravovremenom reakcijom studenata redara.

Ono što nismo mogli ni da pretpostavimo je da će režim upotrebiti zvučni top, oružje zabranjeno zbog štetnog dejstva na zdravlje, ali i zbog mogućnosti masovnog povređivanja usled panike i efekata stampeda. Posebna bezobzirnost je što se napad desio tokom petnaesto minutnog pomena za žrtve u padu nadstrešnice. Ovaj čin predstavlja direktan zločin režima protiv sopstvenog naroda.

Onda kreće još veća neverica, režim se pravi lud, nema veze sa njima, tretira građane koji su svedočili ovom napadu o tome šta su doživeli kao lude, još planira da ih optuži za laž i širenje panike i to prema instrukciji predsednika koji diktira ministarki pravde bez legitimiteta kako ministarstvo i tužilaštvo treba da reaguju.

U ovom trenutku preko tri hiljade ljudi svedočilo je respektabilnim organizacijama civilnog društva i pravnim timovima političkih partija, uključujući i Zeleno-levi front o tome šta su doživeli na prostoru od Trga Slavije do Terazija i okolnim ulicama tokom 15 minuta tišine, da je to bio snažan zvučni udar, praćen talasom vrućine ili vetra. Snažan huk nalik avionskom motoru ili vozu u tunelu. Osećaj da se nevidljiva sila obrušava na masu izazivajući paniku i instiktivni strah. Moja drugarica je to opisala kao da nadolazi tenk koji je spreman da zgazi sve pred sobom. Opisali su ljudi da je to intenzivan strah, panika, šok, uz ubrzan rad srca, drhtavicu, dezorijentaciju i osećaj gubitka kontrole, glavobolju, pritisak u ušima, zujanje, mučninu, povraćanje. U stampedu koji je nastao, a koji na svu sreću zbog pribranosti ljudi bio manji nego što je mogao da bude, veliki broj ljudi je povređen.

Pitanje za odlazećeg ministra policije, Ivicu Dačića, koji negira da MUP stoji iza napada na građane, ko je koristio nelegalno oružje protiv mirnih građana ako niste vi? Ne možete nas ostaviti bez objašnjenja ko je, ako ne kontrolišete delove svoje službe, neku parapoliciju koja ima moć da na ovaj način krene protiv građana? Ili ako je napad izvršila organizacija van sistema bezbednosti, morate nam to reći. Kako je Branko Ružić, da li je imao tegobe?

Danas je odlazeći ministre, policija tukla novosadske studente koji su blokirali ulaze u Skupštinu grada Novog Sada, a među njima ima i povređenih. Ko je naredio da policija tuče studente? Da li ste spremni za prolivanje krvi studenata i nedužnih građana i da budete oruđe, top za zaštitu vlasti?

Pitanje za odlazećeg ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, koliko je bilo ljudi koji su se obratili zdravstvenim ustanovama za pomoć nakon napada zvučnim topom? Kako ste unapred bez istrage utvrdili da ljudi lažu i da su bili instruisani da se jave Urgentnom centru? Zdravstvene ustanove ne smeju biti poluga režima za obračun sa građanima i njihovu diskriminaciju. Onaj ko je prekršio zakletvu, za to mora da odgovara i to od vas traže i studenti medicinskom fakulteta.

Pitanje za v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije doktor Milan Jovanović Batut, zašto ne izdate saopštenje za stanovništvo o štetnom uticaju i rizicima po zdravlje ljudi i životinja nakon primene zvučnih udara, kao i preporuke za dalje postupanje građana koji osećaju tegobe? To što ste javno podržali SNS ne sme od vas učiniti saučesnika u zločinu i negiranju realnosti.

I, pitanje za sve narodne poslanike, koalicione partnere SNS-a, ali i za sve vas poslanike SNS-a, da li ste spremni da budete odgovorni za zločine protiv sopstvenog naroda? Mislite li da ćete biti mirni, da ćete moći mirno da spavate ako neka služba parapolicije, kriminalna organizacija tuče narod u vaše ime, a vi ćutite? Mislite li da nema članova vaših porodica na ulicama? Mislite li da su bezbedni ljudi koje volite? Mislite li da to ne može da se dogodi vama?

Postoji li neka crvena linija posle kojeg kažete, ja više u ovome neću da učestvujem, neću da budem saučesnik u opravdavanju autokratinog režima u kome se vlada pomoću topa, napada se sopstveni narod i tuku se studenti? Razmislite o tome?