U Radnoj grupi predsednik Mi glas iz naroda nije glasao da podrži ovu ODIHR preporuku. Ta odredba, potpuno se slažem, je vrlo loša za naš izborni proces. Pored onoga što je rečeno i zbog toga što će stvoriti kada se proglase izborne liste, ogroman broj lista koje sve imaju pravo na medijsko predstavljanje, da kažem u finišu izborne kampanje.
To će onda učiniti nemogućim, javni servis da odredi adekvatno vreme i biće zaglušujuće za građane i stvoriće dodatnu konfuziju pored ovih nedostataka kojima je već prethodno bilo reči sa kojima se ja sve slažem. Ono što nedostaje od ove ekstremne probriselske opozicije, to je da se sve poslaničke grupe u pisanoj formi izjasne da su protiv ovakve ODIHR preporuke.
I kada to imamo na stolu, onda može da se razgovara sa vladajućom grupacijom, zašto prihvataju ODIHR-ove preporuke kada smo svi protiv toga. Ovako kao što vidite iz diskusija, za sprovođenje ODIHR preporuka koje nisu dobre, navodno je kriva vladajuća grupacija, a ne ODIHR sam i u tom smislu se igra ta jedna dvostruka igra i slažem se sa prethodnim govornikom, da čak i nezavisno od toga vladajuća grupacija treba da razmisli i da vaga da li je bolje da unesemo nešto što ne odgovara našem izbornom sistemu i ispoštuju ODIHR preporuke, ili da prosto kažu, mi to nećemo ipak da uradimo, zato što nije dobro za građane Srbije. Hvala.
Hvala.
Nekoliko stvari da razjasnimo iz dosadašnje rasprave iz mog ugla.
Prvo, predlozi zakona jesu sprovođenje ODIHR preporuka. Oni koji kritikuju dolaze iz ove ekstremno probriselske opozicije i ne slažem se s time da oni onda kažu da to nije dobro. Oni kada kažu da nije dobro, oni to vezuju za predlagača. Dakle, ODIHR preporuke su dobre, ali predlagač, dakle za sve ono što ne valja, je kriv. To će reći vladajuća grupacija. To je naravno nelogično.
Šta bi bilo normalno? Normalno bi bilo reći da ovo što je na dnevnom redu je realizacija ODIHR preporuka, ali sve ODIHR preporuke nisu dobre. Ne vladajuća grupacija tu greši, nego ODIHR nije u pravu u nekim elementima. O tome ću kasnije nešto reći.
23/2 TĐ/MP
Kada bismo svi mi iz opozicije bili saglasni sa time šta u ODIHR preporukama ne valja onda bi Narodna skupština jedinstveno mogla da kaže – neke ODIHR preporuke nismo prihvatili i to bi na diplomatskoj ravni Republici Srbiji dalo neuporedivo veću mogućnost da objasni u obraćanju prema Evropskoj komisiji da nije reč o tome da se ne prihvata nešto zato što se želi čuvati vlast, nego sve parlamentarne grupacije, cela Narodna skupština smatra da za Republiku Srbiju ta rešenja nisu dobra. To se ne želi.
Pošto je ovo očigledno logički apsurd koji se ovde danima ponavlja, postavlja se pitanje – zašto? Nije moguće da je reč o nedostatku pameti. Stvar je u tome što se želi tenzija, želi se destabilizacija i na ovoj temi. Na šta ću se kasnije vratiti.
Druga primedba je bila da nisu dovoljno važne teme za podizanje poverenja građana u izborni proces, da ima mnogo toga što još nije rešeno, a što je takođe demagogija zato što svi u sali znamo da je reč o jednom dužem procesu gde je nešto od primene ODIHR preporuka urađeno, nešto radimo sada, a nešto ćemo raditi u narednom periodu. Niko ne kaže da je ovo tačka u pravcu podizanja poverenja izmene normativnog okvira i podizanja poverenja građana u izborni proces. Prema tome, ta primedba nema nikakvo ozbiljno utemeljenje.
Da se ne želi podizanje poverenja, evo vam iz prve ruke na Kolegijumu. Dan pre nego što smo počeli ovu sednicu, predložio sam uvođenje kamera na biračkim mestima. I predsednica Skupštine je rekla da je ona otvorena da se ta tema razmotri pod uslovom da smo svi saglasni, a bili su prisutni predsednici svih opozicionih grupa koje su ovde u sali, da možemo da idemo i izvan ODIHR preporuka u pravcu podizanja poverenja građana u izborni proces. Niko to od opozicije nije podržao. Niko. Samo građani da razumeju, ta kamera rešava sledeću situaciju – beleži ko ulazi na biračko mesto i isključuje mogućnost da u biračkoj kutiji može biti više listića od onih ljudi koji su pristupili i rešava onu sumnju koja nam se ponavlja iz ciklusa u ciklus da je jedno te isto lice glasalo na više mesta. Dakle, mera koju sam predložio izrazito, po mom mišljenju, povećava poverenje građana u izborni proces i samo građani da znaju – predsednica Skupštine je bila prema tome otvorena, a opozicija koja govori neprekidno o izbornim krađama nije htela to da podrži, a da su podržali, mi bismo, koliko za neki dan, mogli da krenemo u operacionalizaciju takve stvari. Šta je stvar? Sada ako bi, recimo, vladajuća grupacija krenula, ja ću ih naravno podsticati da to ipak urade, jer ako bi krenuli u tom pravcu, onda bi ova ekstremno probriselska opozicija rekla – evo neće da se bave ODIHR preporukama nego zamajavaju ljude nekim drugim elementima koji nisu vezani za taj deo. Neće se dogovor i tamo gde je dogovor moguć i, po mom mišljenju u bitnom elementu, on se neće nego se želi tenzija, želi se destabilizacija. To je izuzetno opasno i vrlo je važno da ljudi budu svesni toga.
U delu u kome smo na terenu ovih predloga, za nas MI – Glas iz naroda potpuno je neprihvatljiva ODIHR preporuka koja se tiče nacionalnih manjina, odnosno mogućnosti da grupa građana to jutro sebe proglasi naročitim borcem neke nacionalne manjine. Ne samo iz ovih razloga koje smo čuli u dosadašnjoj raspravi, koju mi podržavamo, a koje su došle iz grupacije samih kolega narodnih poslanika koji dolaze iz nacionalnih manjinskih zajednica, nego mislim da vladajuća grupacija nije dovoljno procenila jedan mnogo dublji rizik koji se uglavljuje u naš politički sistem. Otvara se mogućnost podizanja tenzija na nacionalnoj osnovi. Pojaviće se grupe unutar Bošnjaka, unutar Albanaca, unutar Mađara koje će reći – evo, ovi u parlamentu su podržali zakon koji zapravo smanjuje prava nacionalnih manjina, jer otvara vrata većim mogućnostima manipulacije, nego što je to bilo u dosadašnjem delu i to će vam postati jedna od važnih tema u tim budućim izborima.
24/1 AL/CG 13.50 – 14.00
Te neke nove grupe one će se pojaviti sa oreolom pravih zaštitnika manjinskih prava, a ovi koji su u Parlamentu će od njih biti proglašavani izdajnicima. Zapravo nam stranci unose element novog budućeg mogućeg razdora u naš društveni i politički život. U tim situacijama, uz svo razumevanje, ja ne delim to mišljenje, ali imam razumevanje za pristupanje Evropskoj uniji, mnogo je opasnije otvoriti samo još tu brešu preko koje uz očekivane tenzije, unapred donete odluke da se neće prihvatiti rezultati sledećih izbora, što proizilazi iz dosadašnjeg ponašanja ove ekstremno probriselske opozicije da nikada ništa ne valja, unosi se još jedan element u nešto što može biti dalekosežno pogrešno i štetno u budućem periodu. Otuda je za nas ovaj deo primene ODIHR-ovih preporuka potpuno neprihvatljiv.
Mi smislimo da nije dobro ni omogućavanje da jedna osoba može da podrži više lista, iako to ima mnogo bolju argumentaciju. Neko kaže – ja obožavam Socijalističku partiju Srbije i ja glasam za nju i njoj dajem listu, ali taj Mi glas iz naroda je neko za koga mislim da treba u demokratskom procesu takođe da učestvuje pa hoće i njemu. Ali u datim okolnostima mi mislimo da to nije dobro rešenje jer će omogućiti ogroman broj fantomskih lista, koje će onda potpuno obesmisliti mogućnost predstavljanja u samom finišu izbornog procesa kada se proglase liste i onda će biti jedno totalno zagušenje u medijskom prostoru. Dakle, sama mera po sebi može da se argumentuje i kao pozitivna, ali u realnim okolnostima u kojima mi živimo to takođe nije dobro, ali to nam je, da tako kažem, pogrešno ali manje važno.
Ovo za nacionalne manjine smatramo da je u priličnoj meri važno. Ja ću kao predsednik poslaničke grupe u narednim danima razgovarati sa kolegama iz manjinskih grupacija i videti kakvi su njihovi stavovi u pogledu glasanja, ali mislimo da se greši što se prihvataju ODIHR preporuke.
Takođe, ne delim mišljenje da na putu pridruživanju Evropskoj uniji treba prihvati sve što se od nas traži, jer onda bismo mogli tačno da ukinemo državu, ne bi nam ni bila potrebna, a ovo je jedan od dobrih primera šta ne treba prihvatiti na tom putu. Hvala.
Nekoliko stvari, podstaknut ovom diskusijom. Ulazak u EU zavisi od toga da se odreknemo KiM, da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, da se usaglasimo sa unitarizacijom BiH, drugim rečima da se odreknemo Republike Srpske, da priznamo da je u Srebrenici izvršen genocid itd. To su osnovni kriterijumi za prijem Srbije u EU. Sve ovo drugo su pričam ti priču i naravno da mi zbog sebe treba da popravljamo stanje u svim oblastima, i u vladavini prava, i u borbi protiv korupcije itd. ali izgovarati u Skupštini građanima Srbije da ovi ključni elementi nisu uopšte bitni i u stvari obmanjivanje građane.
3/2 VS/MO
Što se tiče ovog zakona, to zapravo teorijski priprema Srbiju da bi u najboljem slučaju mogla da učestvuje u fondovima koji će biti opredeljeni u budžetu EU 2028.-2034. Dakle, ovo je samo pripremna faza da država mora da izgradi institucije u tom pravcu i tačno je da kandidovanje za programe zavisi od onog na lokalu, ali programe će EU odrediti kada bude određivala budžet 2028. – 2034. U ovom trenutku ne postoji mogućnost sagledavanja tačnog programa, osim iskustveno šta je koristilo u prethodnom periodu i u tom smislu će biti potrebna adaptacija u nekim daljim koracima kada se to sagleda za što EU opredeljuje u svojim politikama u nekom narednom budžetu.
Što se tiče IPA fondova, zaista bez konsultanata to ne može. Realno govoreći ne može, a dobra vest je da taj fond refundira troškove za konsultante i ono što je meni ostalo uvek nejasno, to je zašto ovaj privatni sektor koji radi na obukama nije našao većeg interesa da obuči ljudi za konsultantske funkcije, za te fondove i valjda će se u tom pravcu dalje stvari razvijati onako kako treba. Ovaj zakon je svakako dobar, realno ga nikada nećemo povući, dok Nemačka, Francuska, Italija ne povuku priznanje tzv. nezavisno Kosovo i dok ne uspostave normalne odnose sa Ruskom federacijom, jer tek u tom slučaju Srbija može da pristane na punu saradnju sa EU, a pre toga mi tako i tako ne da ne možemo, nego ne smemo da povučemo konačne poteze dok god oni traže da se mi odreknemo formalno svog ustava, ali suštinski i sebe samih. Hvala.
Hvala. Izveštaji Fiskalno skrbeta su veoma korisni. Odnosno da ne budem pretenciozan, meni su veoma korisni. Eh, rekli ste da ste radili procene rizika eksternih za dvajstpetu godinu. Mislim da ćemo se vrlo lako složiti da su eksterni rizici po makroekonomsku stabilnost Srbije u dvadeset šestoj mnogo veći i ozbiljniji nego dvadeset pete godine.
Mene interesuje da li planirate da uradite analizu i izveštaj projekciju tih rizika u odnosu na faktički fiksni kurs koji je ugovorni kamen makroekonomske pozicije ekonomske politike Srbije i eventualnu eh, eh potrebu da se devizne rezerve u određenom obimu koriste za održavanje stabilnosti eh, fiksnog kursa tokom ove godine, jer bi to onda bila dosta značajna projekcija za razumevanje u kom pravcu sve može, mogu da nastanu problemi izazvani ovim velikim i u suštinski govoreći nepredvidivim turbulencijama koje imamo na svetskom nivou. Naravno, ne pitam vas za ovaj najgori scenario mogući, jer onda ćemo lako svi da zaključimo. To je ovo velika razmena raketa Amerika-Iran. To niko ne zna, to niko ne zna, niti može da... Znamo svi da je užasno, ali tačno koliko užasno, to je teško.
Ali recimo i da ne bude toga, već prema postojećim posledicama, koliko to je, dakle, da li ćete raditi izveštaj i analizu tih uticaja na fiksni kurs devizne rezerve i odatle posledično čitav niz drugih makroekonomskih pokazatelja za dvajstšestu godinu. Hvala.
Hvala. Ponovo bi hteo da pohvalim rad Državne revizorske institucije. Mislim da je to jedna od najboljih institucija koja se izgradila tokom vremena i daje jedn-svojim radom, daje jednu veoma ozbiljnu alatku za upravljanje u sistemu. Ono što nije do njih, a šteta je, mislim da se, mm, nedovoljno široko razmatraju njihovi izveštaji i nedovoljno uvažavaju, osim naravno, onih kojima su izrečene preporuke, pa sad delimično nešto urade ili ne, ali mnogo šire u javnosti od njihovih aktivnosti bi to moralo da bude slučaj. Što se tiče naših medija, oni gotovo uopšte ne prate izveštaje Državne revizorske institucije, a kroz to bi mogli da, eh, veoma pomognu ukupnom razvoju društva, naročito lokalni mediji, budući da široki obim zahvata bi mogli da nađu vrlo interesantna pitanja i stvari koje su vezane baš za njihov kraj, za neki subjekt na njihovoj, eh, teritoriji.
A ono što ja mislim da je ključni nedostatak da bi efekti bili bolji, to je da vladajuće grupacije, polazeći od nalaza Državne revizorske institucije, napravi svoju analizu svoje kadrovske politike, jer u svim tim institucijama ili gotovo u svim institucijama oni određuju rukovodeće kadrove, a od njih-tih kadrova zavisi, naravno, i eh, postupanje. Kao što vidimo, broj problema i po vrsti i po obimu je i dalje značajan, uprkos, ponavljam, po mom mišljenju, izvanrednom radu Državne revizorske institucije. Eh, ono što bih samo ja imao jedno pitanje, ako možda znate iz glave, ako ne, onda u nekom trenutku ćemo komunicirati. Video sam u prethodnim izveštajima dvadeset četvrte godine u vezi onih stanova koji su građeni za policiju, da ste dvadeset četvrte godine, na kraju dvadeset četvrte godine, ustanovili da sedamsto deset stanova uopšte nije raspodeljeno. Od dve hiljade dvadesete do dva est četvrte godine.
Je l' znate možda kakav je na kraju bio ishod sa tih sedam stotine deset eh, eh, stanova? Dvesta i nešto je bilo raspoređeno, oko hiljadu je bilo izgrađeno, dvesta i nešto je bilo raspoređeno, a sedamsto deset nije bilo uopšte raspoređeno četiri godine. Ne znam samo da li imate neki nastavak te informacije. Ako nemate, onda ćemo kasnije u pisanoj formi, ako vam je to dostupno, da to raspravimo. Nije m-mene prosto interesovalo.
Samo toliko. Hvala vam.