Hvala.
Predlog u članu 1. je ugaoni kamen ideje predlagača da Pravosudna akademija postane jedina tačka ulaska u pravosuđe. Zbog toga ću ja koristiti i vreme poslaničke grupe obrazlažući ovaj amandman.
Ovaj član i čitav zakon je suštinski oduzimanje prava da bira sudije Visokom savetu sudstva i prenošenje tog prava na Pravosudnu akademiju.
Otuda je zakon protivustavan i nikada nije ni smeo da bude uvršten u tačku dnevnog reda Narodne skupštine Republike Srbije. Zbog toga logično moj amandman i glasi – briše se.
Predstavnici predlagača će naravno izneti sledeću argumentaciju, da to što ja govorim apsolutno nije tačno, da je svakome jasno da je ostalo u nadležnosti Visokom savetu sudstva da bira sudije, da između ostalog i sam Ustav predviđa da se uslovi za izbor utvrđuju zakonom. Pa, dobro, malo se zakonom menjaju ti uslovi da je Venecijanska komisija dala podršku ovoj koncepciji i da se ne može tvrditi da je nešto protivustavno dok Ustavni sud o tome nije odlučivao.
U nastavku argumentacije pokazaću da su svi ovi stavovi predlagača potpuno neosnovani, osim naravno u pogledu podrške Venecijanske komisije. Ustav kaže da Visoki savet sudstva bira sudije. Sad se postavlja pitanje šta znači bira.
U okviru toga imamo nekoliko grupa kod utvrđivanja ko može biti sudija. Dve grupe su tehničke. Morate određenim diplomama dokazivati da ste završili Pravni fakultet, položili pravosudni ispit, određenim javnim ispravama da ste državljanin i tako dalje.
Druga se odnosi na potrebno radno iskustvo, radni staž na određenim poslovima.
Treći deo je ključan. Tu se radi o tome da Visoki savet sudstva utvrđuje stručnost, osposobljenost i dostojnost. Dostojnost to je procena jednog pravnog standarda kako građani Srbije vide moralne kvalitete nekoga ko se kandiduje da bude sudija. Kako se on ponaša, da li je častan, pošten i tako dalje. Tu nije potrebno nikakvo naročito pravničko znanje.
Sama srž, sama suština pojma – bira, je utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti. To se sada prenosi na Pravosudnu akademiju, te Visokom savetu sudstva nije ostalo ništa da bira, on samo ima da konstatuje koga će izabrati od onih koje Pravosudna akademija predselektirala svojom potvrdom da su završili obuku i položili određeni ispit.
14/3 JD/VZ
Prema tome, ono što se nama predlaže potpuno je analogno situaciji kojoj bi se predložilo da usvajanje zakona, odnosno utvrđivanje da treba usvojiti zakon se prenosi sa Narodne skupštine na Pravosudnu akademiju.
I onda predsedavajući Narodne skupštine njemu bude ostavljeno da kaže – pošto je Pravosudna akademija usvojila zakonski predlog, konstatujemo da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila zakon. To je ostavljeno da radi Visokom savetu sudstva.
Dakle, upravo pravo da bira se predloženom izmenom prenosi protivustavno sa državnog organa kome je Ustav dodelio tu nadležnost na neko drugo pravno lice. Ovde nije ni državni organ nego pravno lice. Sve i da je državni organ ne bi mogao, jer je Ustavom dato jednom, a ne bilo kom državnom organu.
Dakle, sam Ustav kaže da se uslovi utvrđuju zakonom. Utvrđuju se uslovi ali ne pravo da bira. Ono se ne može menjati zakonom i taj argument nije validan za raspravu da je moj stav, ne moj, nego ovakav stav netačan.
Suprotno, njihov predlog je protivustavan i zapravo, razara čitavu koncepciju nezavisnosti sudstva. Naravno, sve to što govorim za sudstvo suštinski se odnosi na tužilačku organizaciju ali o tome ćemo u posebnom zakonu kasnije.
15/1 GD/MP 12.25 – 12.35
Ideja da se ne može reći da je nešto protivustavno zbog toga što Ustavni sud nije ocenjivao ovakav Predlog zakona je suštinski netačno, zbog toga što je istu koncepciju Ustavni sud dva puta ocenjivao ranijih godina i utvrdio da je ta ideja da Pravosudna akademija bude jedina tačka ulaska u pravosuđe protivustavna.
Budući da kod odluka Ustavnog suda važi pravilo da se obaveznost te odluke proteže i na sve suštinski iste ili slične slučajeve, to Ustavni sud i ne mora posebno da donosi odluke da bi predlagač morao da zna da ne može izmenom ove ili one reči da ponovo pokušava ono o čemu je Ustavni sud suštinski zauzeo stav.
U tom smislu nije potrebno zbog ovakvog grubog narušavanja Ustavnog poretka suzdržavati se kod ocene da je ovakav predlog neustavan.
Što se tiče Venecijanske komisije, suštinski je tačno da je ona podržala ideju da Pravosudna akademija bude jedina tačka ulaska u pravosuđe. Prosto, Venecijanska komisija tu greši. U formalnom smislu nije tačno da u ovom trenutku mi imamo tu saglasnost. Reč je o izveštaju izvestilaca Venecijanske komisije koju je objavio Sekretarijat Venecijanske komisije i u oktobru će to ići na sednicu same Komisije. Po pravilima koja važe u Venecijanskoj komisiji, oni mogu povodom toga da donesu četiri vrste odluka. Tri vrste odluka bi bilo u nekoj formi usvajanja, a jedan je odbijanje i odlaganje odlučivanja za narednu sednicu, ali ja verujem da će Venecijanska komisija i na sednici usvojiti ovo što smo dobili u ovom izveštaju od sredine jula meseca. Tako da u tom delu argumentacija predlagača je suštinski tačna, mada formalno još uvek nije.
Međutim, ova tri druga dela oni apsolutno nisu u pravu. To što oni predlažu je vrlo pogrešno i štetno. Zašto? Zato što Pravosudna akademija prvo mimo ovoga što sam rekao da ne možeš oduzimati ustavna ovlašćenja, zbog toga što Pravosudna akademija nema garancije nezavisnosti. Čitava ideja da bi neko mogao da garantuje nezavisnost jedne od tri grane vlasti sudskoj vlasti je da sam organ bude sa vrlo visokim stepenom garancija nezavisnosti koje Pravosudna akademija uopšte nema.
Kada budemo govorili o Pravosudnoj akademiji, tu sam podneo jedan veći broj amandmana, onda se više neću vraćati na ovu argumentaciju, nego ću pokazivati u čitavom nizu detalja kako je pažljivo smišljeno da se zapravo zaobiđe odlučujući značaj stručnosti i jedne nezavisnosti sudija koji donose ključne odluke u ključnim elementima, ali o tome ćemo nešto kasnije. Zbog toga je ovaj amandman bio – briše se. Hvala.
Hvala.
Da, ovaj član je vezan za član 1. i zbog toga deli njegovu sudbinu, o tome da su predlozi u potpunoj suprotnosti sa celokupnom pravnom strukom, gotovo celokupnom pravnom strukom. Samo bih dopunio, o ovim rešenjima, suštinski istim rešenjima, izjašnjavao se Vrhovni sud i odbacio ih kao neprihvatljive. Izjašnjavao se i Visoki savet sudstva 2025. godine i ocenio suštinski iste predloge kao protivustavne i takođe dao negativno mišljenje.
Cela pravna struka se više puta u proteklom periodu, sigurno duže od desetak godina, najmanje tridesetak profesora Pravnog fakulteta su pisali radove i izjašnjavali se o tome da to nije dobro rešenje.
Naravno, treba imati u vidu da kada se nekoj instituciji kao što je Pravosudna akademija dodaju neka velika i nova ovlašćenja, to mora značiti da je ta institucija prethodno već dokazala neki svoj kredibilitet.
A kakvi su rezultati školovanja tih kadrova, mogu da vam pokažem jednu odluku iz 2019. godine u kojoj tadašnji predsednik upravnog odbora Pravosudne akademije cirkularno svim sudovima, sa molbom da proslede akademcima koji su završili obuku i rade u sudovima, nalaže im da moraju da dolaze na posao, da ne mogu da primaju pare a da ne dolaze na posao. Dakle, na toj akademiji njima nije objašnjeno da ne možeš primati platu a ne dolaziti na posao.
U tom smislu se struka vrlo negativno izražavala da Pravosudnoj akademiji treba vrlo mnogo vremena da bi dokazala opravdanost svog postojanja, što se vidi i po tome što 2024, 2025. i 2026. godine visoki saveti uopšte nisu ni odredili kvotu za polaznike pravosudnih akademija. Hvala.
Javnosti radi, što bi rekao ministar.
Odluka koju sam naveo glasi: „Korisnici sa završenom početnom obukom imaju radnu obavezu da se upisuju u knjigu evidencija, u zagradi: dolazak i odlazak sa posla“. Dakle, njima to nije jasno, pa se upozoravaju da moraju imati radnu obavezu i obavezu dostavljanja mesečnog izveštaja o svom radu predsedniku veća, odnosno zameniku javnog tužioca, potpisani mesečni izveštaj o radu korisnika sud, odnosno tužilac će dostaviti Sekretarijatu Pravosudne akademije. Odluka počinje da se primenjuje od 1. maja 2019. godine.
16/3 TĐ/LjL
Dakle, toliko o obučenosti kadrova samo u tom elementu, a da ne govorimo o drugom problemu, a to je da od svih polaznika Pravosudne akademije, ko god je ušao u Pravosudnu akademiju, svi su položili, osim sedamnaestoro polaznika koji su sami odustali u 14 godina te akademije. Znači, tu je onaj ko uđe, po ovom modelu, taj ti je sutra sudija. Kakva obuka, kakav ispit itd. U tom smislu ej to sve dodatna argumentacija zašto je ovo rešenje izuzetno opasno za pravosudni sistem Srbije. On funkcioniše veoma dobro u nekim drugim sistemima, ali kod nas je to daleko, daleko od kvaliteta koji nam je potreban da bismo uopšte mogli da razmišljamo da promenimo Ustav, pa da Pravosudnoj akademiji damo ta ovlašćenja. Hvala.
17/1 AL/JG 12.45 – 12.55
Hvala. Izveštaji Fiskalno skrbeta su veoma korisni. Odnosno da ne budem pretenciozan, meni su veoma korisni. Eh, rekli ste da ste radili procene rizika eksternih za dvajstpetu godinu. Mislim da ćemo se vrlo lako složiti da su eksterni rizici po makroekonomsku stabilnost Srbije u dvadeset šestoj mnogo veći i ozbiljniji nego dvadeset pete godine.
Mene interesuje da li planirate da uradite analizu i izveštaj projekciju tih rizika u odnosu na faktički fiksni kurs koji je ugovorni kamen makroekonomske pozicije ekonomske politike Srbije i eventualnu eh, eh potrebu da se devizne rezerve u određenom obimu koriste za održavanje stabilnosti eh, fiksnog kursa tokom ove godine, jer bi to onda bila dosta značajna projekcija za razumevanje u kom pravcu sve može, mogu da nastanu problemi izazvani ovim velikim i u suštinski govoreći nepredvidivim turbulencijama koje imamo na svetskom nivou. Naravno, ne pitam vas za ovaj najgori scenario mogući, jer onda ćemo lako svi da zaključimo. To je ovo velika razmena raketa Amerika-Iran. To niko ne zna, to niko ne zna, niti može da... Znamo svi da je užasno, ali tačno koliko užasno, to je teško.
Ali recimo i da ne bude toga, već prema postojećim posledicama, koliko to je, dakle, da li ćete raditi izveštaj i analizu tih uticaja na fiksni kurs devizne rezerve i odatle posledično čitav niz drugih makroekonomskih pokazatelja za dvajstšestu godinu. Hvala.
Hvala. Ponovo bi hteo da pohvalim rad Državne revizorske institucije. Mislim da je to jedna od najboljih institucija koja se izgradila tokom vremena i daje jedn-svojim radom, daje jednu veoma ozbiljnu alatku za upravljanje u sistemu. Ono što nije do njih, a šteta je, mislim da se, mm, nedovoljno široko razmatraju njihovi izveštaji i nedovoljno uvažavaju, osim naravno, onih kojima su izrečene preporuke, pa sad delimično nešto urade ili ne, ali mnogo šire u javnosti od njihovih aktivnosti bi to moralo da bude slučaj. Što se tiče naših medija, oni gotovo uopšte ne prate izveštaje Državne revizorske institucije, a kroz to bi mogli da, eh, veoma pomognu ukupnom razvoju društva, naročito lokalni mediji, budući da široki obim zahvata bi mogli da nađu vrlo interesantna pitanja i stvari koje su vezane baš za njihov kraj, za neki subjekt na njihovoj, eh, teritoriji.
A ono što ja mislim da je ključni nedostatak da bi efekti bili bolji, to je da vladajuće grupacije, polazeći od nalaza Državne revizorske institucije, napravi svoju analizu svoje kadrovske politike, jer u svim tim institucijama ili gotovo u svim institucijama oni određuju rukovodeće kadrove, a od njih-tih kadrova zavisi, naravno, i eh, postupanje. Kao što vidimo, broj problema i po vrsti i po obimu je i dalje značajan, uprkos, ponavljam, po mom mišljenju, izvanrednom radu Državne revizorske institucije. Eh, ono što bih samo ja imao jedno pitanje, ako možda znate iz glave, ako ne, onda u nekom trenutku ćemo komunicirati. Video sam u prethodnim izveštajima dvadeset četvrte godine u vezi onih stanova koji su građeni za policiju, da ste dvadeset četvrte godine, na kraju dvadeset četvrte godine, ustanovili da sedamsto deset stanova uopšte nije raspodeljeno. Od dve hiljade dvadesete do dva est četvrte godine.
Je l' znate možda kakav je na kraju bio ishod sa tih sedam stotine deset eh, eh, stanova? Dvesta i nešto je bilo raspoređeno, oko hiljadu je bilo izgrađeno, dvesta i nešto je bilo raspoređeno, a sedamsto deset nije bilo uopšte raspoređeno četiri godine. Ne znam samo da li imate neki nastavak te informacije. Ako nemate, onda ćemo kasnije u pisanoj formi, ako vam je to dostupno, da to raspravimo. Nije m-mene prosto interesovalo.
Samo toliko. Hvala vam.