Reč ima Milenko Jovanov.

Hvala najlepše.

Draga koleginice, mislim da sam za tu dinamiku sasvim suvišan, vi tu dinamiku možete i sami unutar poslaničke grupe da imate, tako da nema potrebe da je pravite.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane predložila je Nevenu Đurić za potpredsednicu Narodne skupštine Republike Srbije. Ja ću pročitati kratko biografiju koleginice Đurić. Nevena je rođena 1993. godine u Kruševcu gde je završila osnovnu i srednju medicinsku školu, smer farmaceutski tehničar. Nakon toga diplomirala je na Prirodno matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu gde je stekla zvanje master profesora matematike. Tokom svoje karijere radila je kao nastavnik u osnovnim i srednjim školama u Kruševcu, a zatim obavljala dužnost stručnog saradnika za projekte u Privrednoj komori Srbije, regionalnoj Privrednoj komori Kruševac.

Od 2020. godine je narodni poslanik u tri poslednja saziva. Trenutno je na funkciji zamenika šefa poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane i predsednika Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije. U 2021. godini izabrana je za potpredsednicu glavnog odbora SNS, od 2023. godine obavlja funkciju predsednice gradskog odbora SNS u Kruševcu. Ja sam uveren da će Nevena biti izabrana i mislim da dolazi na jednu vrlo odgovornu funkciju u jednom vrlo delikatnom trenutku za našu zemlju.

Želim da građanima kažem da nisam na samom početku sednice bio u sali kao i jedan deo poslanika naše poslaničke grupe jer smo imali neke dogovore i konsultacije povodom onoga što će da se desi u ovoj Skupštini u 13.00 časova. Naime, u 13.00 časova održavaju se dva odbora Narodne skupštine Republike Srbije. To su Odbor za kontrolu službi bezbednosti i Odbor za odbranu i bezbednost. Oba odbora su zakazana na zahtev opozicije i oba odbora se tiču onoga o čemu je bilo reči maločas, a o čemu su govorili, kao što čujem, predstavnici opozicionih stranaka, a tiče se tog čudnovatog nepoznatog oružja, oruđa ili čuda nekoga koje upotrebljeno u subotu protiv mirnih demonstranata koji su samo želeli da odaju počast stradalima u Novom Sadu.

Oba odbora su zakazana na zahtev opozicije. Sada želim, pre svega, javnosti da kažem i da javnosti obećam da im nećemo dati da se izvuku iz ove laži koliko god budemo mogli. Ne da ćemo da bežimo od njihovih zahteva za sednice odbora, nego ćemo mi zakazivati sednice odbora periodično sada u budućnosti, gde ćemo tražiti izveštaje dokle se stiglo sa istragama i šta je novo što se saznalo u istraživanju ove nove, najbrutalnije laži koje su poslednje lansirali.

Dakle, to što su se nadali da će tražiti sednice skupštinskih radnih tela Marinika Tepić i Miroslav Aleksić, a onda će neko da im kaže – pa, znate, ne znam hoćemo li stići, ne znam hoćemo li moći ili nešto treće, pa da oni to predstave kao evo ih, vidite kako kriju kako smo ih… Ne, ne, sad ćete lepo na skupštinskim odborima da kažete šta znate od činjenica i dokaza, ne to šta ste čuli, šta ste pričali, a o tome šta ste čuli i šta ste pričali ću kasnije, nego od činjenica i dokaza, da se suočite sa stručnjacima iz BIA, iz VBA, iz VOA, i stručnjacima iz MUP, iz Vojske Srbije, pa ćete njima da objasnite te čudnovate pojave koje ovih dana prepričavate da se dešavaju u ovoj zemlji, a onda ćete da dobijete stručne odgovore, a od naših poslanika ćete dobiti političke odgovore.

Da ćemo da bežimo od te teme, grdno se varate. Ne da nećemo da bežimo, ponavljam, nego ćemo tom temom da vas proganjamo dokle god budemo mogli. Nećete se odbraniti od ovoga dok nam ne pokažete i dokažete ko je doneo, uneo, koristio, kad, kako, na koji način, gde je bilo postavljeno i sve ostalo. Znači, ova laž vam neće proći, jer mnogo ste lagali i dosta je bilo sa vašim laganjem.

Ja ću, građani, da vam pročitam neke stvari koje su oni govorili u prethodnoj nedelji. Ne mogu da čitam šta su sve lagali u pravcu pumpanja, kako oni to vole da kažu u prethodna četiri meseca, jer bih govorio verovatno do prekosutra, a pošto nema smisla da govorim do prekosutra, a i optužili bi nas da prolongiramo konstatovanje ostavke predsednika Vlade Miloša Vučevića, ja ću vam pročitati samo ovo što je bilo prošle nedelje – SAJ otkazuje poslušnost predsedniku Republike, komandant SAJ sasuo u lice Vučiću da mu ne pada na pamet da reaguje itd.

Naravno, nikome nije palo na pamet da to proverava. Naravno, nikom nije palo na pamet iz te vlasti, te zločinačke strašne vlasti da kaže – e, hajde da smenimo ovog što neće da reaguje i što neće da radi svoj posao, hajde da ga hapsimo zato što je učestvovao u pobuni ili ne znam čemu, ne, nego to je tako primljeno k znanju itd.

Intervju u nedeljniku „Nedeljnik“ sa neimenovanim pukovnikom policije čija deca studiraju, pa kaže – neću ja valjda na svoju decu. I to i ne bi bilo toliko možda ni čudno da se ista priča nije pojavljivala pred svake moguće demonstracije koje su označavali kao dan d, od toga da policija u Majke Jevrosime neće da reaguje, do toga kako policija uzima masovno godišnje odmore, pa sve ostalo. Hajde, ne smem ni da pričam o tome. Ali, po svim informacijama koje imamo, ne da je bilo manjka, nego je bio povećan odziv svih koji su bili pozvani da brane Srbiju tog dana. Ali, objavi se, nema veze, neimenovani izvor, ne znamo ko je, kakve veze ima.

Onda - uvodi se vanredno stanje u petak. Ne uvede se. Ali - uvešće se vanredno stanje u subotu, pa se ne uvede. Prvi prsten, to je već bilo krajem nedelje, funkcionera SNS napustio Srbiju. Ja sad ne znam koji smo prsten mi poslanici, ali prvi prsten je otišao. To što ste vi videli tih dana, to su verovatno hologrami bili, to nisu ljudi, prvi prsten je ko zna gde.

U četvrtak smo hapsili Mariniku, Đilasa, Ponoša i Miloša Jovanovića. Dakle, na tajnoj sednici, o tome smo već pričali, telefonska sednica skupštinskog Administrativnog odbora, skinuti su im imuniteti i oni su svi pohapšeni. Ja sad ceo dan čekam taj trenutak da vidim da li će da ih puste iz zatvora da dođu na sednicu odbora. Vidim da je Aleksić juče pušten iz zatvora da drži konferenciju za štampu, nadam se da će da puste i Mariniku itd.

Kažu - Dačića teraju u SPS-u da noćas podnese ostavku. To vam je petak. Koliko vidimo, nisu ga naterali, ne da se Dačić, jer ga niko nije ni terao.

Dalje - tenkovi se izvode na ulice, kolone su već krenule ka Beogradu. Tenk je jedna kutija šibica, to retko ko može da primeti, prilično tiha naprava, nit se čuje, nit se vidi, tako da su oni to primetili a niko drugi nije primetio. Pošto, naravno, vojska neće da reaguje i štiti vrhovnog komandanta koga će da bacaju sa balkona, ubiju, kolju, vešaju itd, general Mojsilović, načelnik Generalštaba je najavio da stavlja šlem i staje pred vojnike, pred ono malo vojnika što mu je ostalo.

Sledeće - traktori se postavljaju na prilazu gradu i prosipa se šljunak po prugama i putevima da ne mogu da prođu. Kad se to sve počistilo, ja ne znam, ali vidim da nema zastoja u saobraćaju, šljunak sklonjen, traktori sklonjeni, itd.

Kažu - ukidaju se vozovi do Beograda, gase se signali na društvenim mrežama, neće biti interneta. Kao što znate, nije bilo interneta, evo i danas nešto štuca, baguje. Ništa ne funkcioniše. Naravno, niko nije ništa primetio, ali, bože moj, kakve veze ima.

Onda kažu - batinaši iz Pionirskog parka će da naprave incident da bi policija reagovala. Odatle sada krećem u analizu svega što se dešavalo. Dakle, tim batinašima iz Pionirskog parka je sredinom prošle nedelje, ili početkom, više i ne znam, prišao jedan čovek koji im je rekao da dolazi 15. ne da ih bije nego da ih ubije, da dolazi sa tri sina i dva belgijska ovčara. Naravno, on je priveden i onda je taj junak kada je imao prilike da vidi kako izgleda jedinica UKP koja privodi takve kao on, toliko je bio hrabar da je prvo lagao da to nije on, pa onda ne zna da nađe ličnu kartu, pa nije on ni izlazio iz kuće, a onda kada je shvatio da su ovi došli da ga vode pošto znaju ko je, onda je ovlažio veš i pantalone jer je toliko hrabar da se suoči sa odgovornošću za ono što je radio.

Međutim, taj čovek je žrtva i koliko god poštovani građani vama delovalo čudno ovo što vam govorim, taj čovek je žrtva N1, Nove S, Danasa, Vremena, Nedeljnika, taj čovek je žrtva ovih poslanika koji danas nisu u sali, taj čovek je žrtva plenuma, rektora, prosvetnih radnika i svih onih koji su pumpali prethodna četiri meseca. Taj čovek je napumpan da pomisli da je moguće i nekažnjivo da dođeš i pretiš deci kako ćeš da ih ubijaš i da to tako može da prođe.

Kakvo je nasilje viđeno iz Pionirskog parka, oko Pionirskog parka, jasno je svima. Jedino nasilje su sprovodili oni koji su maltretirali tu decu sedam dana uzastopno, dolazili im u dva ujutru, u tri ujutru, svirali u vuvuzele, gađali topovskim udarima, topovski udar je nešto što može ozbiljno da povredi čoveka, da ne spavaju, da ih maltretiraju, a onda je kulminacija nastala u petak uveče kada su sišli sa crvenog tepiha oni koji su pešačili do Beograda, produžili neki od njih ka traktorima i vandalizovali traktore srpskih domaćina koji su tu bili postavljeni.

Za one koji ne znaju, nije lako probušiti gumu na traktoru. To nije guma od bicikla, za to morate da budete ozbiljno pripremljeni i ozbiljno opremljeni. Znači, neko je došao sa namerom to da radi. Čisto da ih obavestim da se vrši prepoznavanje na osnovu onoga što su kamere zabeležile i svi će biti privedeni i svi će odgovarati. A kad budu odgovarali krivično, onda će u građanskim parnicama da nadoknade štetu za ono što su pravili, jer ovo je država. A to što ih je neko napumpao da pomisle da nije, to je njihov problem.

Sada dolazimo na sam dan 15. mart, dan "D", dan kada će vlast biti promenjena, dan kada će se sve promeniti u Srbiji, dan posle koga više ništa neće biti isto. Na jedan potpuno idiotski plan kakav su napravili okupljaju ljude na tri, četiri različite lokacije po Beogradu. Između ostalog, i 20 i nešto hiljada ljudi na Novom Beogradu koji, naravno, ne mogu da stignu na vreme, jer moraju da pređu most, pa valjda niko nije razmišljao o tome da ne može hiljadu ljudi istovremeno da prelazi most, pošto most može da padne, pa su onda prelazili u grupama od par stotina ljudi i to je tako trajalo ceo dan dok nisu shvatili da, kako se ono kaže, je prošla baka sa kolačićima pa su krenuli istovremeno, pa su imali cirkularno kretanje po mostu, dođu, pa se vrate, a onda su zauzeli Ušće, jer je to strateška tačka, jer to valjda ni policiji nije palo na pamet da brani tržne centre i da je to najvažniji simbol državne vlasti i onda pošto nisu mogli da upadnu u Skupštinu, u predsedništvo ili Vladu, upali u tržne centre, ali dobro. Vikali tamo, svirali u trube, maltretirali prodavce, izvikali se, otišli, sve okej.

Kažu da ih se skupilo, to se istražuje, od onoga što je zvanična procena policije i što se zaista i desilo 107.000 ljudi, što je ogroman broj, međutim, njima to malo, kao i uvek što im je malo, pa su te procene išle od 275.000 do dva miliona i 800. Tu je negde, između.

Ono što je meni fascinantno to je da neko kaže da je dva miliona i 800 hiljada ljudi ili 275.000 ljudi se okupilo i da su otišli neobavljena posla. To mu dođe slika i prilika one narodne mudrosti koja kaže da će uspešnije biti stado ovaca koje predvodi lav, nego čopor lavova koje predvode ovde. Tako da očigledno nije u pitanju broj, nego soj i džaba im to.

Dešava se i to da dva sata pre kraja programa, u stvari, pre toga oni menjaju destinaciju skupa. Umesto da se skupe ovde pred Skupštinom, a neki su došli pred Skupštinu, oni menjaju i odlaze na Slaviju, pa idu na Slaviju, ne idu na Slaviju, idu na Slaviju, ne idu na Slaviju. Govorio sam ovde već u Skupštinu da su celu noć u četvrtak većali da skup održe na Novom Beogradu, pa su od toga odustali, jer su hteli konflikt, a onda su neki otišli na Slaviju, neki nisu otišli na Slaviju, neki su otišli kućama, neki su pokisnuli, pa su se sklonili, kud koji, mili moji, što bi rekao naš narod. Na Slaviji su se onda otimali za mikrofon i dva sata pre nego što se skup završio svirali su kraj. Obećali su da će počistiti grad, nisu počistili ništa.

Onda su počeli incidenti. Prvi incident koji smo imali prilike da vidimo i najgori incident, a ne i jedini, kako čujem, se desio ovde, nedaleko od Skupštine, gde su se pripadnici opozicionih stranaka obračunavali sa nekim od studenata, bar su takve informacije, ne mogu da tvrdim da je to sve tako, to će istraga da pokaže, ali su se definitivno tukli među sobom oko toga ko radi za vlast i ko radi za Vučića.

Poštovani građani, to su vam ponovo žrtve N1, „Nove S“, ove opozicije, itd., jer oni 12 godina istražuju ko radi za vlast i ko radi za Vučića. Oni se 12 godina bave time da optuže svakoga ko je iole normalan da radi za vlast i radi za Vučića i vrlo moguće da je neki prolaznik rekao – jeste li normalni, nemojte da, ne znam, bacate topovske udare na one u Pionirskom parku, a oni rekli – a, ti radiš za vlast, ti radiš za Vučića, udri. To vam je tako.

Međutim, danas čujem od kolege Mirkovića da tu nije bio kraj, da su do kasnih jutarnjih sati, ili večernjih sati, kako hoćete, a vala su rani jutarnji, nisam se dobro izrazio, tu oko „Londona“ i po gradu ono grupe od pet, šest, deset ljudi batinale koga god su naišle, pijani, kakvi već, ne znam ni ja šta.

Dakle, jedino nasilje koje je primenjeno je ono koji su primeni sami prema sebi, otimali sami sebi mikrofone, sami sebe tukli, dovodili u situaciju da sada budu predmet istrage, nasilje nad ovima u Pionirskom parku. To je cela nasilje.

Naravno, simbol svega ovoga, i tu završavamo sa tim danom, jeste i poruka svega je, dakle, najavljivan je dan D, prokrstarili su celu Srbiju da bi odradili akciju „podižemo Srbiju“, od Novog Sada, preko Kragujevca, do Niša, podigli su sve što su mogli da bi došli u Beograd i onda je kao simbol svega jedan od tih studenata se popeo na traktor i skinuo gaće. I, to je slika i prilika njihove ideje, njihovog protesta, njihove politike i svega ostalog.

Naravno, u jednom momentu je prošla informacija kako, eto, studenti skidaju prsluke i ovo više nije njihov skup, oni idu kući, odnosno kućama, kao da to tako može.

Ponavljam ono što sam već govorio – krajnje je vreme da predstavnici plenuma studenata univerziteta, profesori, dekani, rektor i rektori preuzmu odgovornost za ono što rade. Ne možete vi da skinete prsluk, da dovedete 100.000 ljudi u Beograd, da skinete prsluk i kažete – sad nas baš briga šta će da bude, ovo više nema veze sa nama. Pa, vi ste organizatori ovog skupa, što bi rekao onaj. Vi ste organizatori tog skupa. Vi ste pozvali ljude da dođu. Na vaš poziv su oni došli, nisu oni došli na poziv onih od kojih se vi ograđujete, od kojih se još jedino roditelji nisu ogradili. Oni su došli na vaš poziv. Onda, kao, skinuli smo prsluke, pa sad šta se desi, mi više nismo odgovorni. Ne, odgovorni ste.

Odgovorni ste i za tog što se pentrao po traktoru, odgovorni ste za bacanje topovskih udara, odgovorni ste za demoliranje traktora, odgovorni ste za to što su se tukli međusobno, odgovorni ste za sve što se desilo tog dana u Beogradu. Odgovorni ste vi, plenumi, rektori, dekani, studenti, zovite to kako god hoćete. Vi ste odgovorni. Pošto je sve propalo i pošto treba objasniti ljudima kako je propala šesta ili sedma obojena revolucija evo od kad je to pratim u poslednjih… Od 2017. godine, faktički od izbora predsednika Republike Aleksandra Vučića na tu poziciju svake godine je bio jedan od pokušaja. Krenulo se sa novom laži koja je na nivou „Trećeg oka“, „Zone sumraka“ i sličnih naučno-istraživačkih časopisa.

Dakle, pokazan je snimak na kome se jedna grupa ljudi udaljava iz jedne poprečne ulice, beži, a onda se grupa koja je stajala na putu sklanja sa strane, i to je dokaz da je upotrebljeno nekakvo zvučno oružje, kako su rekli zvučni top.

Pre nego što pređem na to neidentifikovano oružje i oruđe želim da skrenem pažnju na činjenicu da su se svi oni koji su stajali na kolovozu i zauzeli četiri trake bez ikakvih problema smestili na pešački deo ulice. Obratite pažnju još jednom. Oni u momentu kada se sklanjaju sve četiri trake ostaju slobodne. Možda ove poslednje, ove na ivici delimično zauzete, ali suština je tamo mogao da prođe, ne znam ni ja šta, Titanik, ono da ga staviš na točkove mogao je prođe onuda, što vam pokazuje da oni imaju, a to je ono što smo i mi imali, neki od nas bar, prilike da vidimo, i te kako organizovanu organizaciju, ali imaju dobro organizovane skupove gde se tačno zna ko gde stoji i zašto tu stoji, da je potrebno raspršiti to da bi moglo da se zapljune, da se kolokvijalno izrazim, u što više ulica, da bi onda Arhiv javnih skupova nabrojao sve te ulice i izračunao kvadrate, pomnožio sa H i rekao – bilo je između 275.000 i 325.000 ljudi.

Međutim, kada se nešto desi, kao što oni kažu da desilo, oni se lako sklone i onda vidite da ta ulica ni blizu nije popunjena u svakom kvadratu i da ni blizu ne stoji pet ljudi na kvadratu kao sardine, nego ima prostora. Na kraju krajeva, pokazao se snimak sa Slavije gde u sred govora oni igraju kolo. Pa, kako igrate kolo ako je tolika gužva, ali dobro.

Šta je ono što mi u ovom trenutku znamo iz onoga što su nam saopštili predstavnici opozicionih stranaka, Šolakovih medija, itd.? Pojavilo se nešto što je u početku nazvano zvučni top, što niko nije video, malo ko je čuo, ili niko nije ni čuo, ali je delovalo. Posle toga se pojavilo, pošto je rečeno, u stvari tog dana oko 13.00 časova jedan ozbiljan prevarant i manipulator medijski koji sam sebe naziva eko straža, ima ime i prezime, da ga ne reklamiram ovde, nije bitan, je objavio kako se spremaju vozila sa zvučnim topovima. Naravno, da ne bi odgovarao, posle je sam sebe demantovao i rekao – nije baš to, to je vodeni top. Nije zvučni nego vodeni, ali to je to. Šta sad, da se tu sad ne pravi pitanje. Top je top.

Onda je ta priča krenula kasnije. Naravno, vrsni poznavalac oruđa i oružja, a ko bi drugi to mogao da bude nego načelnik Generalštaba Vojske Srbije, znači bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Zdravko Ponoš, je uočio taj zvučni top. Jedini problem je to što je to bila antidron puška i onda kada vidite ko nam je bio na čelu Generalštaba, dobro smo mi prošli. Ko zna čime bi oni sve nas gađali, a šta bi on prijavljivao da se dešava, da je do nečega došlo. Srećom, za vreme njegovog mandata je bilo samo pripreme Vojske za ulazak u NATO i demoliranje Vojske i ničega više.

On bi verovatno, jer on je čovek koji je išao u tom smeru, lako prepoznao luk i strelu, jer je to otprilike oružje i oruđe koje bi koristila naša vojska da je još malo potrajao na mestu načelnika Generalštaba.

Ali, onda se nastavlja ta priča, zvučni top, zvučni top, zvučni top itd. da bi se reklo – pa zašto ga niko nije video, pa zato što je leteo. Znači, to više nije zvučni top, to je leteći zvučni top. To je leteći zvučni top. Leteo je na visini između 300 i 500 metara iza Beograđanske i zato ga niko nije primetio.

Znači, leteći nevidljivi zvučni top. Ne „Stelt“. „Stelt“ tehnologiju ne beleži radar. Ovaj je nevidljiv. Ne beleži ga ljudsko oko.

Međutim, taj sa 300 do 500 metara pušta zvuk naniže i taj zvuk naniže pod uglom skreće i ide ka demonstrantima, ali ide samo do određenog nivoa. Tamo one na Slaviji, njih ništa nije zakačilo, samo ove u toj ulici, ovi ostali su svi netaknuti.

Dakle, ja verujem da onaj ko je poverovao u sve to, iako ovo prkosi i zakonima fizike i zakonima zdrave pameti, ako je neko poverovao, verovatno će da zove našu namensku industriju da pita – šta je ljudi, šta ste vi to napravili, pošto ovo na svetu ne postoji. Znači, nevidljivo leti i pušta zvuk pod uglom. Dakle, ovo je neverovatno.

Što se Trampa tiče, Donald Tramp Junior je doneo, to sam zaboravio da kažem, to je takođe bila jedna informacija, Donald Tramp Junior je doneo neke mašine i opremu koja pušta kišu, ali naši ne umeju da koriste to pa je kiša pala u nedelju, a ne u subotu. U subotu je tek rominjala. Nisu znali koje dugme da pritisnu i onda uključili rominjanje, a ne pljusak. Sad valjda znaju.

Dakle, kao što smo konstatovali nevidljivi leteći, zvučni top koji pod uglom pušta zvuke i deluje na masu. Sada dolazimo do delovanja na masu. Koja je poenta zvučnog topa, ili vodenog topa, ili bilo kakvog drugog oruđa koje se koristi za rasterivanje demonstracija? Pa, ukoliko su demonstracije nasilne da se njime deluje i da se oni koji primenjuje nasilje na demonstracijama razbeže, to je valjda takva poenta. E, ovaj ima odloženo dejstvo, ništa se ne dešava 36 sati, tek posle 36 sati se osete tegobe. Znači, mi imao nevidljivi, leteći zvučni top koji pod uglom pušta zvuk i nakon 36 sati rasteruje demonstrante, što znači da su ovi koji su bili na ulici su mogli mirne duše da sprovedu revoluciju da nas sve jašu, pobiju, ili šta već rade, a posle toga, dan, dva kasnije da se leče od posledica onoga što su doživeli od strane neidentifikovanog letećeg, nevidljivog zvučnog topa koji baca pod uglom zvuk.

Posledice su različite od osipa i crvenila do mučnine, jedan kaže imao sedam srčanih udara, da je živ i zdrav, jedan je umro, ali niko nije primetio, to su takođe slagali kako je jedan umro, tako da, svega imamo od najrazličitijih ideja. Prosto neverovatno.

Šta se nije desilo, sada da uozbiljim, ako je uopšte moguće ozbiljno razgovarati na ovu temu, pa, nije se desilo to da su posle uticaja tog zvučnog topa, ili čega već, letećeg nevidljivog zvučnog topa, koji baca zrake pod uglom koji imaju određeno dejstvo, pa, nije se desilo ništa. Dakle, niko nije osetio tegobe tog trenutka, niko tog trenutka nije povraćao, niko tog trenutka nije pao na zemlju, niko tog trenutka nije pobegao sa tog mesta, nego se vratili, kao da ništa nije bilo. Imate priliku da vidite to, niko se za uši nije uhvatio, što kaže Marko. Mi barem ovde koji sedimo smo imali prilike da slušamo cijukanje, pištanje i vrištanje i čegrtaljku Marinike Tepić, danima ovde u Skupštini pa znate kako je to odvratno i koliko vam smeta u ušima, pa, zamislite zvučni top.

Zvučni top, koji eto, tako je, odjednom prestao da bude tema, jer su valjda shvatili da je glupo i onda na scenu stupa tanana CRTA, ko drugi valjda da nam saopšti istinu, naravno CRTA, jer su oni stručni za izborne rezultate, za organizaciju izbora za građevinu i nadstrešnice, a naravno i za oruđa i oružja koja se koriste za razbijanje demonstracija. I, pošto su oni angažovali neke svoje stručnjake da za zdravstvo, za obrazovanje u vreme Ribnikara, za nasilje u društvu itd. Ta multipraktik organizacija kaže nije to zvučni top to je Vorteks. Šta je sada Vorteks? Odeš na gugl vidiš Vorteks ima na Jutjubu ima. Majko mila, pa to ne bi stalo u ovu salu, ali to niko nije video. Znači, Vorteks koji niko nije video, izgleda kao lansirna rampa za rakete, pa, nije baš za nuklearne, ali za ove malo ozbiljnije, i čovek pravi eksperiment sa ovim Voreteksom. Poređao kutije uz zid, kartonske kutije postavio uz zid, uključio taj Vorteks, popadale kartonske kutije, a kod nas zastava stoji mirno. Srbija, nema pomeranja pred Vorteksom, može Vorteks da duva koliko hoće Srbija stoji postojano.

I zašto sve ovo? Da se ne bi pričalo o tome kako su ponovo napravili blesavim i preveli žedne preko vode ljude koji su pumpali četiri meseca, da ne bi ponovo odgovarali za to što su nesposobni i neorganizovani, da ne bi odgovarali za to što su premeštali mesto na kome se skup održava, da ne bi odgovarali na sve to. Da ne bi odgovarali šta im je sledeći korak pošto su oni rekli da će tri dana da blokiraju Beograd, moj komšija iz Žandarmerije dobio slobodan dan, tako im je revolucija bila nastavljena. Dakle, umesto toga, ajde da izmislimo novu laž i ajde da se bavimo time. Zašto? Pa da bismo sada pumpali dalje.

Šta je ovde poenta, ovo je sada jako ozbiljno. Jel vi stvarno mislite da svi ljudi u Srbiji znaju šta je zvučni top, vodeni top, ovaj, onaj top? Ne, poenta je da se pošalje poruke da je Aleksandar Vučić upotrebio top na našu decu, a svi znaju šta je top i to je ta gnusna laž koju oni pokušavaju sada da plasiraju i ta im laž neće proći. Videćete danas kako će da prođu na odborima kada ćemo malo da pričamo o činjenicama i o istini. Dakle, u ovakvim okolnostima konstantnih laži, obmana mi ćemo birati potpredsednicu Skupštine. Nadam se i verujem da će ona umeti da izbori sa okolnostima u kojima se nalazimo i da će braniti dostojanstvo ove Skupštine i naše države na svakom mestu kao što je to radila i do sada, a mi ćemo se svakako boriti protiv ove obojene revolucije. Pokazali smo da nas ne plaše, pokazali smo da im se nećemo sklanjati, pokazali smo da znamo šta branimo. Ako žele izbore, izbore mogu da imaju, ako žele referendum, referendum mogu da imaju, ako kažu da ih je bilo dva miliona i 800 čisto da ih obavestim da je to mnogo više nego što je naša koalicija dobila na izborima, samo to prebacite u kutije, rešili ste, ne treba vam onda prelazna Vlada, imaćete Vladu punog kapaciteta. Rešili ste sve svoje probleme, ali van institucionalno, ulicom i pritiskom, pretnjama koje ponovo upućuje Miloš Jovanović da ističe vreme za nešto, ne znam ni ja šta, ističe vreme da on krene sa lečenjem. Za to ističe vreme, jer ako ne krene uskoro biće kasno.

Znači, pretnje, prelazne Vlade i sve ostalo zaboravite. Rekao sam na jednoj konferenciji za štampu i time da zaključim, sve ste probali. Ovde u Skupštini konkretno ste sve probali, i da nas bijete, i da nas zapalite, i da nas otrujete, i da nas izbacite, i da nas ogluvite, sve ste probali, jedino niste probali da nas bukvalno pobijete i niste probali da budete normalni. Ajde probajte ovo drugo. Pokušajte. Znam da će vam biti teško da se vratite u normalu, ali da uradimo nešto, da i vi na kraju krajeva uradite nešto za našu zemlju.

Još jednu poruku da pošaljem i time da završim izlaganje. Nije u subotu pobedio ni ovaj, ni onaj, ni mi, ni oni. U subotu je pobedila Srbija, u subotu je pobedila Srbija jer nije bio podignut pendrek, nije pala kap srpske krvi i nije udario brat na brata. To je pobeda Srbije. Jednog dana će i oni to da shvate. Živela Srbija.

Hvala vam poštovani narodni poslaniče.
Sada ponovo reč ima gospođa Snežana Paunović.
Izvolite.

Vrlo kratko, ali zahvaljujući kolegi Jovanovu, jer sam ja baveći se nacionalnim pitanjem zaboravila partijsko, a jeste važno. Tačno je.

Ključna vest pre nekoliko noći plasirana iz redova opozicije bila je da socijalisti traže ostavku Ivice Dačića. Niti se to dogodilo, niti ima bilo kakve veze sa istinom, ali je važno da pre svega članovima SPS, ali i koalicije okupljene oko SPS kažem da do toga niti je došlo, niti je o tome bilo ko razmišljao, sa jednom dozom duhovitosti koju Milenko Jovanov ima, daleko veću u odnosu na mene, rekao je – sačuvao se Dačić. Sačuvali smo Dačića i to mnogo puta, sačuvali partiju mnogo puta, sačuvaćemo je i ovog puta, koliko god oni slali spinove o tome da tražimo bilo čiju glavu, ali nam je najvažnije od svega što ćemo svi zajedno sačuvati Srbiju.

Dakle, poštovani članovi Socijalističke partije Srbije, unutar Socijalističke partije Srbije ne postoji nikakva inicijativa za smenu predsednika. Ivica Dačić uživa puno poverenje i puno poštovanje, a subota je dan u kom je pokazao da mu treba verovati, da iznad svega voli svoju Srbiju i da, u pravu je Milenko Jovanov, pobeda je to Srbije, u svakoj drugoj varijanti pendreci bi, sigurna sam, bili upotrebljeni. Zato što ljudi koji brane vlast ne biraju sredstva, a ljudi koji brane zemlju čuvaju najpre narod u njoj i to je suština ove priče.

Zato u onih predugih pola sata propustih da kažem tu najvažniju stvar, to najvažnije objašnjenje za članove SPS. Postoje zvanični organi, pred njima su sva otvorena pitanja, o svemu ćemo razgovarati, pa i o onome što se šuška u ovoj sali i mimo nje, nemoj da niko ima dilemu, ali je ipak najvažnije da imamo svest da je SPS državotvorna, da neće menjati svoj kurs i da neće partijski interes nikada staviti ispred nacionalnog. To je tako bilo kroz istoriju za proteklih 35 godina, to će tako biti i narednih 35 i u onom vremenu kada prođe i Ivica Dačić i Snežana Paunović i svi ovi ljudi koje danas gledate, a dođu neke nove generacije koje treba da nastave ideju i put.

Nisam najsrećnija što nas danas u ime SPS u sali sede samo 12. Zbog toga sam rekla da ćemo morati da razgovaramo među sobom. To su verovatno naše greške koje moramo da sagledamo i to ne samo zbog toga što treba da imamo jači uticaj, a treba, nego da malo i ja naučim da budem duhovita, pa da možda nekad malo dobijem i jači aplauz, bar od svojih partijskih drugova.

Pošto moram da vam kažem, ne zbog aplauza, zbog utiska, koliko god da sam pričala o svemu onome što treba da štiti Srbiju, ostavili ste utisak da sam pričala sama sa sobom i da ne pripadam svima nama koji sedimo u sali. Hajte da počnemo da merimo šta svako od nas pojedinačno radi, da se malo izmestimo iz tih dresova koje smo obukli, ako mislite da od ovog napada koji je trenutno na državu Srbiju sačuvamo istu. To nije moj apel zbog aplauza, to je moj apel zbog svesti o težini trenutka. Hvala vam.

Sada prelazimo na predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Slavica Radovanović.

Hvala, predsedavajući.

Samo bih iskoristila ovo vreme koje imam, pošto nisam završila svoje pitanje danas kada sam imala zbog kratkog vremena, a to je zbog ulice Save Kovačevića u Inđiji i kontejnera koji su tamo postavljeni sa jednom namerom, a koriste se za drugu nameru.

Ti kontejneri dostižu visinu od devet i po metara. Umesto da budu samo kao skladište, oni se koriste za odlaganje nekog materijala koji je ljudima jako nepoznat i ljudi se plaše šta se nalazi u tim kontejnerima. Ono što je najstrašnije, to je ta buka koja se stvara, a i neki mirisi koji se šire u toj ulici gde živi jako puno ljudi. To je prometna ulica, tu su odrasli ljudi, tu su i bolesni i stariji ljudi, a takav jedan objekat sa takvom namenom ni po kakvim propisima ne bi smeo da se nalazi u gradu, odnosno u jednom takvom naseljenom mestu.

Zato, ja zaista apelujem i na Ministarstvo za ekologiju i sve nadležne inspekcijske službe da odu u Inđiju, da odu u tu ulicu Save Kovačevića, da ispoštuju odluku koja je pre par meseci doneta od strane opštine Inđija i da se napokon ti kontejneri izmeste na mesto gde treba da budu, a ljudi koji žive u tom delu ulice i uopšte u tom delu grada da žive normalno, a ne da stalno žive pod pritiskom i pod bukom.

Zaista moram da se malo i osvrnem na sve ove događaje kojima smo mi svedoci, nažalost, ovih dana. Nije se subota desila zato što se to desilo pre tri, četiri, pet, deset nedelja. Subota se desila zato što su ljudi već 12 ili 13 godina potpuno nezadovoljni kako žive i potpuno su nezadovoljni sa vlašću i uopšte načinom na koji se ova zemlja, odnosno kako se vodi, kako institucije rade, odnosno ne rade po zakonu nego rade po političkim procenama.

Gde god da krenete danas, ja to pričam iz svog okruženja od ljudi sa kojima se ja družim, čak i članovi moje porodice, rodbine, gde god da krenete vi ne možete ništa da završite ako niste član SNS. Pa, ako hoćete, gospodo, da uknjižite stan, vi morate da se javite Saletu 500. Ako hoćete na svojoj imovini u Vrdniku da gradite nešto, vi morate da se čekirate iako ste dobili rešenje da možete na tom delu koje vama pripada da nešto napravite.

Ako hoćete da uknjižite stan, ako hoćete bilo koju legalizaciju da uradite, vi prolazite hod pod mukama, od čoveka do čoveka, koji vam u zavisnosti da li su ustali na levu ili desnu nogu pišu tarife koliko šta treba da radite. Da ne pričam koliko novca treba da date zato što ste sasvim legalno predali da dobijete strujomer i da vam se struja uvede na mesto gde želite da se odmarate. To su neviđene cifre. Ta korupcija koja se sprovodi po institucijama je toliko uzela maha da se ti ljudi više uopšte ne stide.

Zaista molim nadležne da kažu šta znači Sale 500, šta znači čekiranje, šta znači da za jednog čoveka je cifra 7500 evra da se uvede struja, a za nekog može i 2000, a za nekog može i 1700? Da li smo mi želeli takvu državu? Da li smo mi želeli da živimo u takvoj državi? Pitajte i vaše glasačko telo da li su zaista želeli da žive u nečemu takvom, da ne možete na jedan miran način, na jedan legalan način da završite i da dobijete ono što vam pripada?

Da ne govorim o ljudima koji ostaju bez posla zato što nisu pripadnici SNS, a tek da ne govorim o ljudima našim članovima koji nikada neće dobiti posao zato što su im roditelji opozicija ili se ne slažu sa SNS. Ovo više nije život koji vi nama ovde pričate i ovo blagostanje o kojem vi nama pričate i koje govorite. Dosta toga je u realnosti drugačije.

Ono što smo takođe svedoci zadnjih dana, to je da su napokon krenula neka hapšenja. Govorite da je država ustala organizovano protiv korupcije i to podržavam. Ali, znate li šta ne podržavam? Ne podržavam da hapsite ljude iz nekog vašeg pitaj Boga kog ešelona, trećeg, četvrtog, petog. Sa tim možda šaljete poruku da svako može biti uhapšen, ali šta je najstrašnije u svemu tome? To što ljude koje dovodite u policiju da daju izjave i da se izjasne na okolnosti i zašto su dovedeni, u istim tim prostorijama policijskih stanica zadržavaju se manje nego građani kada odu da predaju za ličnu kartu ili za pasoš. Mnogo duže se u policijskoj stanici ostaje kada aplicirate za dokumenta nego kada dođete da razgovarate i da date izjavu na neke okolnosti korupcije.

Neke ste i uhapsili, to samo vama znano određujete im pritvor, ali pitanje je šta će se desiti sa tim pritvorima, pa da ne prođemo kao i sa Miškovićem, pa da ova jadna i napaćena država mora da plati silne oštete zato što su neki ljudi uhapšeni, a posle toga je to bilo, ne zamerite mi na izrazu, ovo nije dom, ali moram da ga koristim - puj pike ne važi.

Država mora ozbiljno da krene u borbu protiv korupcije i ozbiljno mora da vrati institucijama svoju nadležnost. Ne smemo dozvoliti da nam u institucijama, posebno kada je policija, posebno kada je tužilaštvo u pitanju, rade ljudi koji su tu partijski postavljeni. Lično sam otišla iz Ministarstva unutrašnjih poslova onog momenta kada sam stekla prvi uslov za penziju upravo zato što ste politički postavljali ljude, što su ti ljudi donosili neka svoja pravila koja nemaju veze niti su u skladu sa policijom.

Ti ljudi se nisu udostojili da pročitaju i da se upoznaju sa Zakonom o policiji, sa podzakonskim aktima, sa uredbama, sa naredbama, nego su donosili neke svoje vrlo čudne sulude uredbe i naredbe, pa smo tako 2015. godine doživeli najveći sunovrat u policiji sa sistematizacijom koja je upravo rađena, maltene svako radno mesto je bilo samo što ne stoji ime i prezime čoveka koji treba da bude raspoređen na to radno mesto.

Nikada se u istoriji policije nije dogodilo da vam vanredno unapređeni major koji je lojalan SNS, ili ga je dovela SNS, postane načelnik i da rukovodi organizacionom jedinicom gde vam se nalaze tri, četiri iskusna pukovnika. Potpuno ste ubili volju i potpuno ste ubili moral ljudi da se bave poslovima, za ono za šta su polagali zakletvu kada su stupali u jednu takvu instituciju kao što je policija.

Vi ste doveli na jednu od organizacionih jedinica dečka koji je bio agent za prodaju vozila. Pa da li ste normalni? Pa da li to može u bilo kojoj zemlji da bude da neko vodi veoma ozbiljnu organizacionu jedinicu, koja štiti i vas i nas ovde u Skupštini, koja štiti ljude koji dolaze iz inostranstva? Ne možete na takva mesta stavljati potpuno neiskusne ljude, koji će narušavati ugled, ne samo MUP-a, nego svojim neznanjem, svojom željom za dokazivanjem, oni urušavaju i poverenje građana u iste te institucije. Ako krenete sada da radite neka istraživanja koliko građani veruju policiji ili tužilaštvu, videćete koliki je to pad.

Zato, gospodo, svi treba da poradimo na tome da se poverenje u te institucije vrati. Morate na ta radna mesta i svi moramo da se zalažemo da rešenje za sve naše probleme mora da bude struka, da se manemo političkih ideologija i političkih partija. Ovo je višepartijski sistem od 90-ih godina i niko nikome ne brani da bude politički angažovan i da bude sledbenik neke partije, ale ne može zato što voli partiju i zato što voli šefa partije da bude ministar za nešto što i ne zna. Pa to bi isto bilo kao kada bi sad mene stavili da vodim neko ministarstvo za zdravlje ili ekonomiju, ja se u to ne razumem i nikada ne bih to ni prihvatila. E, tako morate i vi da povedete računa da na takva mesta stavljate ljude.

Najveći deo svog života i detinjstva proživela sam u Lazarevcu i to je grad koji najviše volim. Ja sam rasla sa tim ljudima. Rasla sam sa tim gradom koji je bio sedište i energetska podrška cele Srbije. Taj grad je imao svoje proslave, mi smo se dičili tim gradom. Taj grad je imao i u zemlji, a i u inostranstvu svoje bratske gradove. Odlazili smo da im govorimo kako se eksploatiše ruda i na kakav način se eksploatiše i kako je to kvalitetno i dobro.

Međutim, dolaskom SNS, taj Lazarevac je počeo potpuno da se guši. Vi više ne možete dobiti radno mesto ako nemate taj „Pro TENT“, ili otkud znam, te neke ćerke firme, koje i te kako uslovljavaju ljude i ucenjuju ljude za produženje ugovora, da li će ostati. Plate ljudi koji dolaze preko tih firmi su mnogo manje nego plate ljudi kada rade u REIK-u. Zašto ste dali i zašto dozvoljavate da ljudi, pa i tom Lazarevcu, koji se ne slažu sa politikom SNS-a, ostaju bez posla? Zašto su Goran i Vesna ostali bez posla? Oni ne zaslužuju to samo zato što se ne slažu sa ideologijom SNS. Ja ne znam koliko od vas je imalo prilike da ode i da poseti tu Kolubaru. Žao mi je što ovde nije ministarka Đedovićka, da nas dve razgovaramo o tome šta znači REIK. Vi ne možete do tog jednog velikog bagera koji kopa ugalj doći tek tako da se prošetate ili da sednete u svoj auto. Voze vas gazovi, specijalna vozila. To su izuzetno teški uslovi za rad. Ako se REIK podigao i ako je REIK rekao dosta i ako su radnici Kolubare rekli dosta, to je trebalo da vam bude prvi signal da nešto treba da menjamo i da nešto treba da radimo. Da li znate kako ti ljudi odlaze na posao? Odlaze tako što jedni drugima kažu – srećno. To „srećno“ treba svima nama da zvuči u ušima, da svi treba da budemo srećni i da svi treba jedni druge da uvažavamo, a ne da napadamo jedni druge, samo zato što se ne slažemo sa politikom vladajuće stranke.

Imala sam priliku i da pogledam ovaj Pionirski ovde park. Super, slažem se da postoje studenti koji žele da uče. Ali u tom parku je bilo najmanje studenata koji su želeli da uče. Slika koja je obišla svet predstavlja jedno društveno, moralno, kulturološko, socijalno posrnuće našeg društva, kada ode i kada se vidi ko se nalazi

u tom parku. Tamo imate najmanje studenata koji žele da uče, čast onima koji su zaista došli srcem i dušom da uče. Tamo imate studente sa privatnih fakulteta, koji uopšte nisu u blokadi. Taj sloj i kategorija ljudi, ja uvažavam sve ljude, ne želim nijednog jedinog momenta da ih potcenjujem, ali kada odete tamo i kada vidite ljude, vama dođe da se sažalite, bude vam žao koja grupa ljudi je u tom Pionirskom parku. Neću da koristim sada popularan sleng, zato što mislim da je taj park izuzetno lepo mesto i mesto gde treba ceo svet da dođe da vidi, zato što se sa jedne strane nalazi Andrićev venac, zato što se nalazi dom gde je naš nobelovac živeo i stvarao najveća dela, a sa druge strane se nalazi ova Skupština, mesto u kome kucaju srca svih građana Srbije. Zato ne želim da govorim nijedno drugo ime, osim da kažem da je to Pionirski park, koji zaslužuje zaista potpuno drugačiju ulogu od one koju smo mi sada ovde videli i ovih dana.

Ne želim isto niti da krivim, niti da hvalim policiju. Policija je ovih dana radila onako kako im je naređeno. Znam da su se neki suprotstavili i znam da su neki rekli da ne treba da bije svoje građane. Žao mi je što se danas u Novom Sadu desilo da je policija tukla studente i da je policija zaista primenila represiju. Isto mi je tako žao, kada sam gledala slike od pre mesec dana, kada su policajci bili zasuti jajima i brašnom. Niti su policajci zaslužili da budu zasuti jajima i brašnom i da onakva slika ide, gde god je otišla, i da svi to gledamo, niti zaslužuju naši građani da bez ikakvog razloga, samo zato što žele mirno da demonstriraju, to im zaista dozvoljava i Povelja o ljudskim pravima, da građani mogu mirno da izražavaju svoj bunt i svoje nezadovoljstvo.

Digla se cela Srbija i to je veliki signal i znak da nešto ne valja. I umesto da sednemo i da razmislimo šta to ne valja i šta to nije dobro, mi ovde napadamo da će neko nekoga da ubije. Evo, ja apelujem sada na sve poslanike u Skupštini, apelujem na sve poslanike koji nisu tu, apelujem na rukovodstvo ove naše države, nemojte više da koristite taj izraz da neko nekoga hoće da ubije. Niko nikoga neće da ubije i nemojte da svaka dva ili tri meseca ili dve ili tri nedelje čujemo kako je neko životno ugrožen, kako će ga neko ubiti, kako su došle neke jedinice da ubiju, a najmanje vas molim i apelujem ponovo i na to, nemojte da koristite ničijeg člana porodice da kažete da je i on ugrožen ili da će on da bude ubijen. To nisu zaista demokratski principi na kojima mi moramo da gradimo našu državu.

I na kraju, kao neko ko se zalaže za ljudska i manjinska prava, za veći položaj žena, želim da izrazim jedno veliko svoje nezadovoljstvo, a to je – čitajući mreže i čitajući sve što se dešava ovih dana, ono što je mene porazilo, to je da najviše negativnih komentara i da najviše botova pišu žene. Pa da li je moguće da smo žene doveli do te faze da ne mogu da nađu svoje mesto pod suncem, da rade poslove za koje su školovane, nego moraju zarad nekih materijalnih benefita da botuju i da pričaju i da pišu ono što i ne žele? Tako da, molim sve žene botove, nemojte to radite, poštujte jedne druge, imajte svoje mišljenje, ali nemojte na način na koji vam je naređeno da vređate druge i da sebe stavljate u jedan položaj koji je jako ružan.

Nadam se danas da će Ivica Dačić na ovom odboru, na koji ću i ja otići, reći pravu istinu. Nije važno da li je bio top, nije važno koje je to sredstvo bilo, ja znam da je 2022. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova uvezlo nekoliko tih topova, zato što su želeli da ih legalizuju kroz Zakon o policiji. Nisu legalizovani. Da li su u žandarmeriji, da li su u BIA-i, reći će nam možda Ivica Dačić. Ali, hajde da kažemo šta se desilo. Nemojmo da spinujemo da se ništa nije desilo. Nešto se desilo i građani su i svi mi smo dužni da znamo šta se to desilo.

Zato smatram da svi zaslužujemo jednu istinu, da svi zaslužujemo jednu ravnopravnu, nenasilnu borbu za bolje sutra. A ko će pobediti, biće izbori, kad budu bili, svi ćemo izaći na izbore i svi ćemo imati jednaku priliku i šansu da nešto promenimo i da pokažemo kome će građani dati svoju volju. Zato mogu samo da kažem da Srbija nije u subotu prošla mirno samo zato što policija nije reagovala, ne, svi smo dobro reagovali, i studenti su reagovali, i prisutni građani, i policija, uspeli su čak sve one ljude koji su bili negde na nekim mestima možda sa zadatkom spremni da krenu, nisu krenuli, zahvaljujući svima. Ovo je bila jedna zajednička pobeda građana Srbije, na šta svi treba da budemo ponosni. Kao neko ko dolazi iz rudarskog grada, samo ponoviću tu reč, a to je – srećno u budućnosti svima nama.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov, ovlašćeni predlagač.

Imao sam želju da nešto sasvim drugo govorim, međutim želim da obavestim građane Srbije, evo i koleginicu koja je govorila o tome da je potreban mir i razumevanje i tako dalje da je jedna osoba upala u Pionirski park, ušla u šator Miloša Pavlovića da ga je udario laktom i da ga je prskao biber sprejom. I, to vam je rezultat kampanje – pumpaj.

Mržnju i zlo koje pumpaju Šolakovi mediji, „N1“, „Nova S“, „Danas“, nedeljnici, „Nedeljnik“, „Vreme“, NIN i ostali, vidimo na ulicama i vidimo od strane onih koji svakako nisu. Miloš Pavlović nikoga nije napao. Miloš Pavlović je dečko koji ima prosek 10 na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Miloš Pavlović nije sa privatnog fakulteta koji ne radi, nego sa državnog Medicinskog fakulteta, gde ima prosek 10. Miloš Pavlović je meta napada proteklih 40 i nešto dana, intenzivno, od kada se pojavio. Jel 40, više i ne znam 20, 30 dana od kada se pojavio na onom skupu u Jagodini. Dakle, ovo je posledica tog pumpanja i svega toga. Vi vidite u kom pravcu oni vode Srbiju, šta oni žele od zemlje. Oni žele sukob, oni žele građanski rat.

Pa, nisam ja govorio o građanskom ratu, nego Marinika Tepić kod Olje Bećković. I, niko joj nije rekao – jesi li ti normalna, koji građanski rat. Da li ti znaš šta je građanski rat? Jel možeš da pojmiš šta je građanski rat? Ne, nego se igraju time kao da je to dečija igra.

Vi vidite prosto u kom pravcu oni rade i kako se ponašaju, ali ja sam siguran da će ovaj nasilnik biti pronađen i priveden pravdi kao što su juče oni u Obrenovcu. Pa, nisu ti ljudi iz Obrenovca, iz lokalne samouprave nikoga tukli na ulici, nego su njihovi napadali i maltretirali. Ovo je sramota šta Šolakovi mediji rade. Ovo je sramota u čemu opozicija učestvuje. Ovo je sramota što rade plenumi, rektor, dekani i neki profesori univerziteta. Ovo je sramota, dame i gospodo šta radite od ove zemlje.

Napad na Miloša Pavlovića ste organizovali vi, svi zajedno, plenumi, rektor, opozicija i Šolakovi mediji. Vi proizvodite situaciju u zemlji i stanje u zemlji i atmosferu u zemlji u kojoj je normalno ući u šator detetu i napasti ga biber sprejom i udarati ga u glavu. Vi pravite takvu atmosferu i odgovaraćete kad, tad za tu atmosferu, kad, tad, ćete odgovarati za tu atmosferu, kad tad ćete odgovarati za to. Zbog toga su odložene obe sednice Odbora skupštinskih za sat vremena i ove za kontrolu službi i ove za odbranu i bezbednost. I sada treba da nešto odgovaram i nešto da pričam na te lepe priče, kao eto ajde da svi pevamo, ne znam "Give Peace a Chance".

Hoću da kažem da nije sporno i da smo mi svesni toga da je ogroman broj ljudi bio u Beogradu toga dana i da postoji određeno nezadovoljstvo i da je taj broj ljudi koji je bio toga dana u Beogradu devet puta manji od broja glasova koje je opozicija dobila na izborima i da je to nezadovoljstvo, znači devet puta veće od onoga što ste videli na ulici. Nije u tome stvar, normalno je da postoji nezadovoljstvo. Neko će biti nezadovoljan zato što imam plavu košulju danas, a ne belu. Problem je u tome što se ovde traži sve suprotno od ovoga čime ste vi zaključili izlaganje. Ne izbori i izborna pobeda, nego obojena revolucija i promena vlasti na ulici. Pa, nismo mi govorili o tome da je 15. dan D, da će da se sudi, da će da se veša, da će da bude ovoga, da će da bude onoga. To su govorili predstavnici opozicionih stranaka, predstavnici plenuma, ovih njihovih terorističkih grupa itd.

Sad se ograđuju od Mile Pajić, molim vas, ograđivanje od Mile Pajić? Pa, ko je pokrenuo blokade univerziteta? Pa, Mila Pajić. Pa, ko je prvi napao rektora? Pa, Mila Pajić sa tom svojom organizovanom bandom.

E, sada kada smo videli šta Mila Pajić planira, e, mi se ograđujemo od Mile Pajić. Skidamo prsluke, to nema veze sa nama. Ma, nemoj. Pa, vi se stvarno ponašate kao deca, a hoćete da ste odrasli. Pa, ne može to tako, kada nešto pokreneš, moraš da odgovaraš za to što si pokrenuo i ne može Mila Pajić da valja kada pokreće pobune i proteste, a onda Mila Pajić ne valja kada se objavi javnosti ono što Mila Pajić inače priča, jer nije Mila Pajić to prvi put govorila, govorila je to ko zna koliko puta.

Vi sada vidite, evo i na ovom primeru, upada u Pionirski park, da jednostavno psihopate i ludaci bivaju motivisani od strane Šolakovih medija, od strane opozicionih političara, od strane plenuma i društvenih mreža koje oni vode, da ovo rade. Neću nikome, što kaže, predsednik, da se dodvoravam, ne pada mi na pamet da tražim izuzetke, znate, nisu svi, ne možemo generalizovati. Pa, to se podrazumeva, ali kolovođe učestvuju u ovome i vrlo svesno znaju šta rade. Učestvuju u stvaranju atmosfere koja nije normalna. Vi ste bre ljudi, organizovali skup, plenumi, rektori, dekani i svi ostali, organizovali skup na kome je razvijana zastava UČK, dva dana pred 17. mart. Pa, ko će za to da odgovara. Da li je to opet skidanje prsluka, nemamo mi veze sa tim.

Što se korupcije tiče, apsolutno nemam ništa protiv, ovo sve što ste rekli, to po mom mišljenju je dovoljno da tužilac pokrene istragu. Neka pokrene protiv svakoga bre, niti koga štitimo niti nam pada na pamet da ikoga štitimo. Kao neko ko je radio u policiji vi znate da policija, kao i tužilaštvo funkcioniše na osnovu dokaza, materijalnih dokaza i činjenica, a ne na osnovu priča rekla-kazala. E, ja sam čuo za ovo ili ono, pa, oni sada to što traže, to je odgovornost za zvučni top, kako sam rekao, nevidljivi, leteći zvučni top koji pušta zvuk pod određenim uglom sa odloženim dejstvom od 36 sati.

Dakle, oni traže da neko odgovara za nešto za šta ne postoji činjenica, ne postoji fotografija, ne postoji dokaz, ne postoji ništa. E, ajde da se odgovara. Za šta? Zato što smo mi tako rekli.

Urušili smo institucije. Pa, ja ne znam šta smo uradili da sačuvamo ovu instituciju u kojoj sedimo. Šta smo sve podneli da bismo sačuvali instituciju u kojoj sedimo. Tu se sada ne obraćam vama, bar ne u ovom sazivu. Ne prihvatam tu priču, za mene je ta priča, taj narativ, kako vole da kažu, znate vlast ima 150 poslanika, kod vas je najveća odgovornost. Pa, koja je moja odgovornost što me neko gađa dimnim bombama. Šta je moja odgovornost? Što sam bio tu tog dana? Što nisam izašao napolje? Pa, neću da izađem napolje i nećete me izbaciti nikada napolje. Kada narod kaže da izađem napolje, ja ću da izađem napolje, a ne kada kaže Miloš Jovanović, Marinika, Ponoš i ekipa zato što su doneli, ne znam, dimne bombe, suzavce, topovske udare, šok bombe, jaja i ne znam ni ja šta. Znao sam ja i ranije da su jajare, nije trebalo da nam to pokazuju na delu.

Znači, ne postoji stvar koju nismo uradili i onda, znate obe strane i te varijante. Mislim, da budemo načisto, niste vi govorili o tome, neki iz naše koalicije su govorili o tome, da li ste bili u sali taj dan ili niste. Da se smiri, da se ne znam ni ja šta. Pa, ja ne znam šta više da radim, jedino da legnem ovako, pa da nas oni gaze, eto to još nismo prošli i kao što rekoh, da nas pobiju. Ne znam stvarno više šta, sedimo u klupama, oni nas gađaju. I, onda kažu, poslanici su ne znam šta, pa nisu se poslanici nego su nas.

Mi smo bili objekat, a ne subjekat u toj aktivnosti.

Umesto što pričamo o drugim institucijama i kako da ih čuvamo, hajde da sačuvamo ovu instituciju.

Hvala vama na opozicionoj diskusiji koja je bila pristojna, koja je iznela svoje viđenje, kroz koju je izneto vaše viđenje, viđenje vaše organizacije. Rekli ste šta zamerate. Niko vam dobacivao nije. Kamo sreće da tako diskutujemo.

Ja bih voleo više takvih diskusija, jer bi onda naši argumenti došli do izražaja gde bismo vama objašnjavali ekonomiju, sport, privredu, ovo, ono, sve grane života u ovom društvu, poljoprivredu, kako su menjale i koliko su stvari promenjene na bolje. Mi ne dolazimo u priliku da o tome govorimo zato što onaj trubi u vuvuzelu, onaj svira u pištaljku, onaj baca dimnu bombu, itd.

Mi smo u najvećem minusu zbog takvog ponašanja opozicije, a ne opozicija. Njih baš briga. Oni su otpisani, pa su otpisani. Na njih više niko ne računa. Ni oni sami na sebe više ne računaju. Oni nemaju šta da izgube. Oni imaju ovaj mandat i ćao.

Mi smo uskraćeni za to da govorimo argumentovano o tome šta sve radimo u ovoj zemlji i koliko stvari popravljamo. Da li su ljudi zadovoljni? Da, ima ljudi koji nisu zadovoljni. Iz mora razloga nisu zadovoljni.

A da pričamo o tome kako je članska karta ovo ili ono, pa to možemo da se vraćamo nazad do 1945. godine pošto moj deda nije mogao da se zaposli nigde, nije bio član partije, nego bio sin kulaka, pa je zbog toga trpeo ne znam ni ja šta i šta sada s tim, da sada mrzim sve žive sebe zbog toga što se to dešavalo?

S druge strane, ništa tu nije novo. Reagovanje policije, da li će policija da radi svoj posao ili ne, ja vas samo molim da kao neko ko ima iskustvo sa tim budete oprezni. Ta policija ne štiti vlast, nego štiti institucije i štiti državu i sutra kada mi budemo bili u opoziciji ponašaće se isto prema nama.

Da vas ne vraćam nazad na skup koji je organizovala opozicija, pa je stradao Ranko Panić. To je neka policija bila koja je mislila da na taj način treba da štiti poredak.

Neka ljudi rade svoj posao, da ne tražimo stalno nešto, eto, u pravu su i studenti, a u pravu je i policija. Pa, ne mogu da budu u pravu i jedni i drugi, jer ako je policija reagovala, znači da je imala razloga da reaguje.

Ja se divim tim ljudima i kapa dole do poda. Ja ne znam koja je bila, da li je bila samo novosadska jedinica ili je bilo i drugih jedinica žandarmerije u Novom Sadu onaj dan. Ono izdržati? Ja se tim ljudima divim. Ja se tim ljudima iskreno divim. Da ne dođeš u situaciju da reaguješ, a zna da kada bi ga pomilovao po glavi da bi se ovaj strovalio, jer smo videli kako izgledaju svi ti revolucionari. Pa, to bilo oslobođeno fizičkog, ali kada su u grupi, kada su u čoporu, onda su mnogo jaki.

Vama mogu da kažem samo veliko hvala na tome što ste opozicija kakva treba da bude. Da li se ja slažem sa onim što ste govorili, kao što vidite, većim delom ne, kao što se ni vi verovatno ne slažete sa onim što govorim ja ili većim delom ne, ali moramo da razgovaramo i da argumentovano otvaramo temu, a ne zato što se meni sada ne sviđa to što ste vi govorili, da ja sada uzmem pištaljku ili ne znam ni ja šta, dođem tu do vas, kao što je bila situacija dok je govorio Dušan Bajatović na sednici i da dođem ovde sa još pet poslanika i pištim vam u glavu ili u uši. Jedan iza vas, jedan ispred vas, jedan sa strane i kažemo – to je naše pravo, mi protestujemo zbog toga što je ne znam ni ja šta.

Znači da razgovaramo ozbiljno, da razgovaramo odgovorno, da svako iznese svoj stav, a narod posle neka bira na izborima čije stavove želi da podrži, ali da bismo došli do toga mi moramo da razgovaramo u ovakvoj atmosferi, a opet nismo mi ti koji takvu atmosferu prave, jer nas su optužili da smo krivi za onaj dan u Skupštini zato što nismo napustili salu. Znači, nije kriv Miloš Jovanović koji je ovde… Evo, imate i dalje fleku ovde od toga kako je bio zapaljen tepih.

Evo, opet vam se obraćam kao nekome ko je radio u sistemu bezbednosti. Vi vidite kako izgleda ova sala? Ovo je sve drva koje je sušeno, presušeno, lakirano i ne znam ni ja šta. To su etisoni. To je planulo, da zapale i Skupštinu i poslanike. Da li je to bila ideja? Do toga je moglo da dođe.

Dakle, nazovimo stvari onakvim kave jesu. Nemam nikakav problem. Kada me argumentovano ubedite u nešto da smo mi pogrešili ili ovo ili ono, nemam nikakav problem da kažem da, to je bila naša greška, mogu da se izvinim ili da kažem – evo, neka reaguju državni organi, a mi smo pokazali delom da nemamo nikakve…

Vi kažete da niste zadovoljni, to je boranija i ne znam ni ja, hapse se ovi, hapse se oni. Pa, kako sada boranija, kada ste o Mići Grčiću pričali kao da mu je Bog ujak u prethodnom mandatu. Non-stop je bila tema on, a sada je boranija.

Dakle, da li će i gde će da se završi, videćemo. Ja se samo nadam da, vidim da će u tom pravcu ići, ako ta istraga i ako ta korupcija, jer neće biti da korupcija postoji od 2012. godine i dolaska Srpske napredne stranke na vlast, a do pre toga bili sve pošteni milioneri, od Nikezića i Đilasa, pa na dalje, nego kada ta borba protiv korupcije dođe i do nekih ljudi u opoziciji, da ćete biti jednako tako zainteresovani da se istraži sve, a ne da je to politički progon i eto jadna opozicija je valjda oslobođena odgovornosti za bilo šta, pa i za korupciju.

U svakom slučaju, sednice Odbora su odložene zato što se desio napad na studenta Miloša Pavlovića i to je još jedna posledica delovanja Šolakovih medija, delovanja plenuma, delovanja rektora, delovanja dekana, delovanja nekih profesora fakulteta, delovanja nekih nastavnika u nastavi, delovanja društvenih mreža i klime i atmosfere koju su oni napravili u društvu, a videće da je država država i da će ovaj bestidni nasilnik odgovarati, kao i svi drugi koji primenjuju nasilje.

Hvala.
U sistemu imam prijavljenu narodnu poslanicu Slavicu Radovanović.
Po kom osnovu?
(Slavica Radovanović: Replika.)
Nije vas direktno spomenuo, ali u redu.
Izvolite.

Ja zaista moram da podržim jedan konstruktivni dijalog, debatu, kako god hoćete da kažete, i mislim da su ovo načini na koji Skupština treba da funkcioniše.

Više puta je gledano u mene i spočitavane su neke stvari i zaista ne prihvatam nikakav vid nasilja, tako da bih volela da gospodin Jovanov, izvinite što vam se obraćam, a to je zabranjeno Poslovnikom, gledali ste u mene kada ste govorili ovde o nekim bakljama i svemu tome. Ako vratite snimak, vi slobodno recite da li sam ja bacala, gde sam ja bila i kako se ponašala.

Jedino što mi je žao u tom momentu Skupštinu je trebalo prekinuti. Nije trebalo dozvoliti da se onakav skandal ovde odvija i da mi uništavamo ovaj dom toliko godina star. Pa, Nemci ga nisu uništili, zašto da ga uništimo mi? Mislim da Skupština nije mesto gde treba da se odvijaju takvi napadi. Nikada neću biti za nasilje.

Ne mogu sada da se vraćam na sve neke teme koje su maltene… Možda sam i pogrešno mislila da su meni imputirane vezano za mnoge stvari koje je gospodin rekao. Žao mi je za bilo kog studenta koji je napadnut. Ne znam razloge zašto je napadnut Miloš Pavlović, ali mislim da sve ono što sam ja iznela ima svojih dokaza i kada su bili izbori ja sam zaista na Ceraku u svom delu pronašla jedan štab i tužilaštvo se uključilo. Uključila se i policija. Našli smo glasačke listiće. Našli smo ljude koji su držali spiskove. Od svega toga nema ništa i to je ono o čemu ja govorim, da institucije ne rade svoj posao zato što negde nešto dođe do suda ili tužilaštva ali tu mu se gubi svaki trag.

Kada govorimo o napadima, da se vratimo samo nekoliko meseci ranije. Ko je napao studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti? Napao vas je vaš koordinator, Aleksandar Jokić. On je slobodan, kreće se i prvi je ispred Skupštine napadao studente i koordinisao neke grupe.

Ružno je da mi dobacujete zato što ovo ne pričam napamet, neki poslanici znaju zašto to govorim i zašto to znam.

(Predsedavajući: Vreme je isteklo, koleginice.)

Hvala vam na minutaži, hajmo svi da radimo, ali svi koji napadaju bilo kog studenta, bilo kog poslanika ili građanina, treba da snosi istu vrstu odgovornosti.