| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, i pre svega, uvaženi građani Republike Srbije, PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije kao državotvorna partija koja ove 2025. godine beleži 20 godina od osnivanja, zalaže se za svestrani razvoj Srbije, pre svega za jačanje ekonomije, kako bi bilo novca za sve važne oblasti života i za realizaciju svih planiranih socijalnih programa.
Poljoprivrednici to najbolje znaju. Ima dana kada se seje, ima dana kada se žanje. Njiva je sazrela za žetvu i sada na kraju kalendarske i finansijske godine sumiramo rezultate, a to je upravo ova rasprava o budžetu.
Smatramo da je budžet za 2026. godinu razvojni, jer je planiran rast životnog standarda, rast kapitalnih investicija, rast plata i penzija, ali mi ga kao partija socijalne pravde doživljavamo, pre svega, kao socijalno odgovoran. I sasvim očekivano, ko o čemu, PUPS o penzijama.
Za nas u PUPS je veoma bitno da Republički fond PIO i budžet Republike Srbije omogućavaju da penzije budu redovne i sigurne, onako kako je gospodin Mali naglasio i da se realizuje osnovni PUPS-ov vrednosni stav - penzije prate plate.
Za standard milion i 659 hiljada penzionera od izuzetnog značaja je činjenica da će za nekoliko dana, od 1. decembra 2025. godine penzije biti povećane za čak 12,2% i da je novac za to, najnovije povećanje, obezbeđen u budžetu za 2026. godinu.
Posebno nas raduje činjenica da je Fond PIO sve samostalniji i da se trenutno svega 20,4% puni sredstvima budžeta, a najviše novca stiže po osnovu doprinosa zaposlenima. Međutim, svako novo povećanje penzije povećava i razlike između iznosa najviših i najnižih penzija.
Nadamo se i verujemo da će u budžetu za 2027. godinu biti planirana sredstva i za 13. penziju za penzionere sa najnižim primanjima, za šta se PUPS zalaže godinama.
Takođe, očekujemo da će najzad zaživeti inicijativa predsednika poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda, Stefana Krkobabića, o uvođenju socijalne garantovane penzije za sve one koji nisu i neće biti penzioneri, nemaju druge prihode a celog života su radili. Među njima ima i muškaraca i onih u gradovima, ali je ipak najviše žena, i to žena na selu. I socijalna garantovana i 13. penzija jesu instituti nove, pravednije socijalne politike koji neće ni na koji način ugroziti funkcionisanje Fonda PIO, jer će se novac izdvajati iz državne kase.
Naša poruka svim tim ljudima je - Ne gubite nadu. Ohrabrićemo i naše koalicione partnere i u opoziciji i verujemo da će se Srbija uskoro naći u društvu više od 100 zemalja na svetu koje obezbeđuju i isplaćuju socijalno garantovanu penziju, ali i 13. penziju. Za to nam je, naravno, neophodan stalni ekonomski rast i zato se radujemo otvaranju svakog novog radnog mesta.
Osvrnuću se ukratko na rad Ministarstva za brigu o selu. Ostvareni rezultati su daleko iznad sume izdvojenih sredstava. Primer Ministarstva za brigu o selu potvrđuje tezu da je veoma bitno za šta se novac izdvaja i kako je potrošen. Cela Srbija je, kao što znate, sistematski zapostavljena čitavih 40 godina, od završetka Drugog svetskog rata. Preporod sela je započeo 2020. godine, osnivanjem Ministarstva za brigu o selu, koje svoje programe realizuje u saradnji sa akademijskim Odborom za selo Srpske akademije nauke i umetnosti. Na čelu nacionalnog tima za preporod sela Srbije su akademik Dragan Škorić i ministar Krkobabić.
Akademik Škorić je naučnik svetskog renomea, autor 150 hibrida suncokreta koji se gaje na svim meridijanima planete zemlje, napustio nas je prošle nedelje. Ostavio je neizbrisiv trag u stvaranju nacionalnog programa za preporod sela Srbije koji je naučni putokaz za praktično delovanje.
Jedan od najuspešnijih programa Ministarstva za brigu o selu, koji je i najpopularniji u svim krajevima Srbije, jeste dodela sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom.
Danas je uvaženi kolega, mr Akoš Ujhelji, u ime Saveza vojvođanskih Mađara, pomenuo da se u saradnji sa Vladom Mađarske dodeljuju seoske kuće. To je dobra saradnja. Ja bih dodao i da je Ministarstvo za brigu o selu u ime Vlade Srbije dodelilo mnogo kuća Mađarima na teritoriji AP Vojvodine. Ne znam tačno koliko, jer takvu evidenciju prema nacionalnoj pripadnosti u Ministarstvu za brigu ne vode, ali to je neki broj od oko 500 kuća.
Seoske kuće sa okućnicom dobijaju i Mađari, ali i Slovaci, Romi, Bugari, Rumuni, Makedonci, Hrvati i naravno Srbi, pripadnici svih nacionalnosti. Nastavak tog programa planiran je i budžetom za 2026. godinu, a kakvi su efekti do sada postignuti najbolje ilustruje komentar predsednika Republike, Aleksandra Vučića, koji je 22. oktobra ove, 2025. godine, u Palati Srbija prisustvovao dodeli jubilarne 4.000 kuće. Citiram: "Malo je ideja koje se realizuju i pokažu rezultate na način kao što je ideja davanja kuća, imanja i okućnica ljudima koji žele da žive na selu. Kada mi je prvi put predočio svoju ideju Milan Krkobabić, bio sam skeptik, naravno. Nekako sam i danas, ali kada pogledam rezultat i da je upola manje od 17.000 ljudi, veliki je rezultat. Nakon četiri godine, imamo 4.000 kuća, 4.000 novih domova, 4.000 porodica koje su pronašle svoje mesto u ukupno 891 selu Srbije.
Program pokazuje koliko je sve ovo na dobar način raspoređeno po celoj Srbiji, od Sombora do Pirota, od Blaca do Dimitrovgrada i u svim opštinama, od Ade, Palanke, Bečeja, Bogatića, Bujanovca, Vranja, Gornjeg Milanovca, Despotovca, Žitišta, Zrenjanina, Kladova, Kovina, Koceljeve, Kule, Malog Iđoša, Niša, Prokuplja, Titela, Čačka. Jedna trećina ljudi preselila se iz gradova u selo i kada bismo mogli da taj trend nastavimo ili da ga uvećamo ili da ga multiplikujemo na bilo koji način. To bi za nas bukvalno bio spas. Prosek godina govori da će ti ljudi dugo da ostanu na selu, da tek stvaraju ili su stvorili svoje porodice, da će ta deca posle toga imati budućnost na tom selu, na svojim imanjima da se bave poljoprivredom, ali i svim drugim poslovima.
Ja sam mnogo srećan", rekao je predsednik Vučić, "što ste ovo pokrenuli, mnogo srećan što ste tvrdoglavo insistirali na tome da tu politiku sprovodite bez obzira i na moj pesimizam i, rekao bih, skeptičnost po svakom tom pitanju. Valjda sam suviše mator u politici pa znam kako to obično ide, a ovo je za nas velika, velika stvar. Srbija se time vraća svojim korenima, teško ćemo obnoviti zaseoke u kojima života odavno nema, ali što je moguće više sela da sačuvamo. To je za nas bukvalno spasonosno. Time slavimo i ljubav prema zemlji koja nas hvali, prema zajedništvu koje nas čuva i prema tradiciji koja nas povezuje.
Ono što jeste važnije od svega onoga što smo uradili, od svih naučno-tehnoloških parkova, svih puteva i pruga, svega jeste toplina doma koju nekome ponudite i to je nešto što ne može ni na koji način da se meri sa svim ostalim, rekao bih, dobrim stvarima koje jesmo napravili. Treba nastavimo da ulažemo u ovaj projekat, kamen po kamen, kuća po kuća, selo po selo i nadam se da ćemo uspeti da se vratimo našim tradicionalnim vrednostima, da ćemo time uspeti da koliko-toliko očuvamo demografski potencijal Srbije, jer bez toga ne znam ni zašto bismo ovo radili", rekao je predsednik Vučić, završen citat.
Budžetom za 2026. godinu predviđeno je da se nastavi sa renoviranjem seoskih domova kulture. Reč je o multifunkcionalnim domovima u kojima će se mladi i stariji družiti i obogaćivati kulturno-umetnički život na selu. Nije najbitnije da selo ima džez orkestar, ali srećan seoski dom kulture i te kako. Prostori koji su godinama bili zapušteni danas su oživljeni, vraćeni su svojoj pravoj nameni i čuvaju duh zajedništva i kulturnog života na selu, a u prošloj i ovoj godini renovirano je i u toku je njihovo renoviranje, čak 42 seoska doma. Seoski domovi kulture u Podgorcu kod Ražnja, Cerovcu kod Kragujevca, Braničevu kod Golupca, Ruskom selu kod Kikinde, Velebitu u Kanjiži, Štubiku u Negotinu u novom ruhu dočekuju goste.
Sledeća informacija je za moje prijatelje u klupi ispred mene, moje drage Mađare, da su u Subotici, Čoki, Crnji i Kanjiži, to su mesta, opštine sa većinskim mađarskim stanovništvom, renovirana četiri seoska doma kulture, a na radost našu i tih meštana.
Ne manje bitno je i rešavanje mobilnosti u selima Srbije. Do sada je dodeljeno 78 mini-buseva, da više đaci ne pešače do škole, a stariji i svi drugi mogu do lekara i opštinskog centra. Sve je to besplatno. Sredstva za to su planirana i u 2026. godini.
Novac je obezbeđen i za Miholjske susrete sela. Reč je o tradicionalnoj manifestaciji koja na najbolji način promoviše zavičajnu tradiciju i koja je do sada okupila milion posetilaca i izvođača. Ministarstvo za brigu o selu, prema stavkama u budžetu za 2026. godinu, nastaviće i sa drugim programima koje je do sada realizovala. Pomoć zadrugarstvu, ruralnom preduzetništvu. O svim tim programima juče su razgovarali premijer Đuro Macut i ministar Milan Krkobabić.
Obratite sada pažnju, molim vas, i novog programa koji će i te kako pomoći ljudima u selima Srbije. Reč je o podršci razvoju dobrovoljnih vatrogasnih društava u seoskim sredinama, a za šta su opredeljena sredstva u budžetu za 2026. godinu. U Srbiji je trenutno aktivno oko 400 dobrovoljnih vatrogasnih društava, a od toga u Vojvodini 211.
Prema podacima MUP-a Srbije samo od januara do 12. novembra 2025. godine u Republici Srbiji je bilo ukupno 28.413 požara. Samo za jedan dan, 7. jula 2025. godine, registrovano je 628 požara na otvorenom prostoru. Ne znam da li su ovi podaci za Ginisa, ali su svakako alarmantni.
Zato ovim novim programom će se podsticati osnivanje dobrovoljnih vatrogasnih društava i opremanje postojećeg, sa ciljem da se znatno poveća ispomoć profesionalnim vatrogasno-spasilačkim jedinicama i lokalnim štabovima za vanredne situacije, jer seoska naselja su, kao što ste čuli, najugroženija od poplava i požara.
Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda izražava veliko zadovoljstvo što je izmenama Zakona o kreditnoj šemi i subvenciji kupovine stanova za mlade predviđeno da se poveća iznos garantovanih kredita sa 400 na 600 miliona evra. To je najbolji dokaz da je prošlogodišnja inicijativa predsednika Aleksandra Vučića bila opravdana i da je naišla na istinski odziv mladih, koji tako rešavaju svoje životno pitanje, a to je krov nad glavom.
Podržavamo izmene u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima se nastavlja program vraćanja dela sredstava za novozaposlena lica i u 2026. godini.
I na kraju kratak komentar o izboru kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ovom prilikom, razgovori o kandidatima, a ne o kandidatu, bili su odraz i primena istinske demokratije. Birali smo između troje, između dva kandidata i jedne kandidatkinje. Ponosni smo što smo u ime PUPS-a imali svog kandidata, mladog gospodina Milana Ćukića, izuzetno kvalifikovanog i iskusnog za taj posao. Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo dugo je trajalo odmeravanje snaga. Na kraju većina je odlučila da kandidat o kome ćemo raspravljati u plenumu bude gospodin Milan Antonijević, a mi iz PUPS-a dobro znamo šta znači demokratski centralizam.
Poštujući načela tog centralizma, odlukom većine, PUPS – Solidarnost i pravda podržaće naravno Milana Antonijevića, kao i sve druge predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice Skupštine Srbije, a pre svega budžet za 2026. godinu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća gospođo Raguš, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega uvaženi građani Republike Srbije, mi u PUPS-u, Partiji ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, očekujemo i verujemo da ćemo posle usvajanja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku najzad izabrati i članove REM-a i tako biti korak bliži Evropskoj uniji, ne samo zbog Evropske unije, nego i zbog činjenice da ćemo na taj način regulisati jedan važan segment društvenog delovanja u Srbiji.
Informacija spada u pet osnovnih kategorija na kojima počiva život na planeti Zemlji. Znam da znate, ali samo da podsetim, to su prostor, vreme, energija, materija i informacija. Objektivna informacija je uslov bez koga se ne može za pravilno donošenje odluka, zato je uloga REM-a vanredno bitna.
Davne 1978. godine, na Fakultetu političkih nauka, legenda jugoslovenskog i srpskog novinarstva Sergije Lukač, pošto se vratio kao dopisnik NIN-a i „Politike“ iz Njujorka i Vašingtona, nas, buduće novinare i publiciste učio je i podsećao da uvek, uvek poštujemo dva zlatna pravila novinarstva, ja bih dodao i života svakako, a to su – čuj drugu stranu i proveri sam. Podrazumeva se da će dobar novinar, u onom zanatskom delu, umeti da razdvoji bitno od nebitnog, ali pre svega odgovornost medija, u ovom slučaju elektronskih, posebno je značajna u kreiranju javnog mnjenja.
Očekujem od REM-a da podigne, i to značajno da podigne, odgovornost za izgovorenu reč u javnom prostoru. Ne može se dopustiti da u elektronskim, dodao bih i svim medijima, novinar ili urednik izgovori laž i za to ne bude u javnosti javno i jasno žigosan i kažnjen, i to svaki put. Možda sam ja isuviše tradicionalista, ali ne mogu da shvatim da nam se danas u Srbiji događa da su pojedini novinari na čelu kolone, predvode i usmeravaju energiju dela nezadovoljnih građana, koji svakako imaju pravo da iskažu to svoje nezadovoljstvo. To što pokazuju ti novinari na čelu kolone, huškanjem, izmišljanjem i plasiranjem tendencioznih informacija, nije novinarstvo. To je najgora vrsta propagande ili, neko bi rekao, najbolja za njih. To je za novinara nedopustivo. Upravo tu očekujem da REM reaguje svaki put i ne dozvoli takve devijacije u informisanju javnosti.
Sada nešto malo i o društvenim mrežama, totalno nekontrolisanoj oblasti interpersonalne i javne komunikacije, u kojoj svako ko ima nalog, urednik sa neprocenjivom moći da utiče na kreiranje javnog mnjenja. Često je reč o metodama i mehanizmima specijalnog rata.
Predlažem da razmislimo o tome da zakonski upristojimo sve ono što je negativno, što izaziva mržnju ili rasnu, versku i nacionalnu diskriminaciju, a podrazumeva se pritom da ne gušimo demokratiju i slobodu izražavanja. Demokratija, naravno, ima svoja pravila i granice, koje ako se pređu prelazi u anarhiju. Na nama je, pre svega u Skupštini Srbije, da negujemo kulturu dijaloga, umesto paralelnih monologa.
I na kraju jedan predlog. Za komercijalne televizije pretpostavljam da je to manje isplativo i manje prihvatljivo, ali ozbiljnije televizije, pre svega javni servis, trebalo bi da ima više zanimljivih edukativnih emisija, pre svega za mlade, dokumentarne, iz kulture, iz istorije. Tako ćemo umanjiti uticaj šunda, pogotovo na mlade naraštaje, a istovremeno će se strateški povećati osećanje ljubavi prema otadžbini. Hvala lepo.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Srbije, dakle, reč je o amandmanu koji je podneo predsednik poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda gospodin Stefan Krkobabić, koji je trenutno opravdano odsutan, bar u ovom delu sednice, pa ću ja u njegovo ime da obrazložim ovaj amandman.
Ovaj amandman je kao osmeh, ne košta ništa, a može da donese puno empatije i da bude mnogostruko koristan. Tekst amandmana glasi: „analizira i prati primere dobre prakse u razvijenim demokratskim zemljama u oblasti revizije biračkog spiska“.
Samo da podsetim da je reč o članu 4. Predloga zakona, kojim se predlaže dodavanje nove glave Va i novih članova 22a-22p, u tekstu predloženog novog člana 22j, u stavu 1. posle predložene tačke 21) dodaje se nova tačka 21a).
Sada ću citirati obrazloženje koje je Stefan predložio. „Revizija biračkog spiska je predmet interesovanja brojnih razvijenih demokratskih zemalja u pogledu na koje Srbija već decenijama već sprovodi sopstvene demokratske reforme. S obzirom da se izmene i dopune postojećeg Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dobrim delom zasnivaju na preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava ODIHR-a kao glavne institucije organizacije za evropsku bezbednost i saradnju OEBS potrebno je staviti poseban akcenat na praćenje i analizu primera dobre prakse u oblasti revizije biračkog spiska u zemljama članicama OEBS-a.“ Ovo je posebno važno u kontekstu daljih evro integracija Srbije u odnosu usklađivanja sa evropskim standardima u toj oblasti.
Kada sam rekao da je ovaj predlog, ovaj amandman kao osmeh i da ne košta ništa mislio sam da ne iziskuje dodatni zadatak donošenja posebne odluke Komisije.
Mislimo da ne bi zahtevao ni trošenje velikih resursa i vremena jer je već predviđeno da u radu Komisije učestvuju i predstavnici nevladinog sektora, koji se inače bave izbornom problematikom i koji se već interesuju za određena, imaju određena saznanja o njoj, a takođe bi se mogla očekivati pomoć od predstavnika Pravnog fakulteta, zatim Ministarstva inostranih poslova, Instituta za uporedno pravo kako bi se došlo do zaista najoptimalnijih rešenja.
Stoga, smatramo da bi trebalo prihvatiti amandman našeg kolega Stefana Krkobabića.
Ako mi je ostalo još malo vremena, kratko, u interesu istine, da građani Srbije čuju, u ime PUPS-a koji čuva, štiti i brani interese penzionera, ovde je bilo reči danas o velikim razlikama u penzijama, dakle kristalno jasno je da su penzije svuda u svetu, pa i kod nas, stečeno materijalizovano pravo. Mi dok radimo niko od nas podjednako ne izdvaja i uplaćuje u PIO fond, prema tome ne možemo da imamo iste penzije.
Ta teorija egalitarizma, odnosno teorija jednakih stomaka ne može, dakle, kod penzija uopšte da bude primenjena, a tačno je, i mi u PUPS-u, primećujemo da se sa svakim novim povećanjem penzija povećavaju i te razlike.
Prema članu 207. a) zakona o PIO predviđeno je usklađivanje tih penzija, odnosno povećanje najnižih penzija, a PUPS – solidarnost i pravda već godina predlaže da se ponovo uvede 13. penzija za penzionere sa najmanjim penzijama kako bi se smanjila razlika tog povećanja.
Zahvaljujem.