Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović.
Nije tu.
Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Irena Živković.
Nije tu.
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Ana Eraković.
Izvolite.

Narodni pokret Srbije ovim amandmanom traži da se rok od najmanje 30 dana zameni rokom od najmanje 90 dana, a smatramo da je rok od 30 dana nedovoljan za teško traumatizovane osobe. Zamislimo sada osobe koje su bile mesecima držane u podrumu ili radnike „Linglonga“, kojima su oduzeti pasoši koji su mesecima bili pod pretnjom i prinudom i sada mi od njih očekujemo da u roku od najmanje 30 dana oni se sete svih detalja i odluče da li će svedočiti i boriti se protiv kriminalnih grupa i to nije rok za oporavak, već je to jedna vrsta pritiska. Kratki rokovi su tu alat za deportaciju, a ne za pravdu. Ako se žrtva deportuje pre nego što se istinski oporavi i ohrabri da govori, onda ništa nismo učinili, niti smo pomogli.

Bezbednost države počinje od zaštite pojedinca. Ako damo žrtvi dovoljno vremena da se oseća sigurno, onda će i progovoriti, a kada progovori onda ulazimo u borbu protiv trgovine ljudima. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar pravde Nenad Vujić.
Izvolite, ministre.

Ovde moramo da naglasimo sledeće. Govorimo o najmanje 30 dana. Znači, ovo nije maksimalan rok, nego najmanje 30 dana i u zakonu nije postavljen maksimum roka nego je ostavljeno žrtvi da ona može i da se izjasni itd., tako da ovde samo govorimo o tome da je rok od najmanje 30 dana, kao što bi u pravu rekli da nije prekluzivan, žrtva ne gubi nikakva prava nego jednostavno da bi sistem dodatno bio i fokusiran na rad sa žrtvom i njeno uključivanje u čitav proces zato što propisano je da se period za oporavak i razmišljanje počinje da teče kada postoji sumnja da se radi o žrtvi trgovine ljudima i taj period, ponavljam, je najmanje 30 dana i sa razlogom nije
13/3 GD/CG
definisan maksimalni rok za oporavak i razmišljanje, imajući u vidu da je to individualni osećaj i da ostavlja se i stručnim licima da onda imaju mnogo duži period sa kojim mogu da rade sa žrtvom. Hvala.

Hvala vama na dodatnom objašnjenju.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Bogdan Radovanović.
Izvolite.

Hvala.

Govorim o amandmanima na Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanja trgovine ljudima i zaštiti žrtava i to mi je jako važno da kažem jer predsednik Aleksandar Vučić kaže da je to trgovina robljem, narodni poslanici isto tako često greše pa kažu da je trgovina robljem. Dakle, to nije trgovina robljem.

Mi smo predložili da se član 31. stav 1. menja i da glasi: „Žrtva trgovine ljudima ima pravo na zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta pre, tokom trajanja i nakon okončanja krivičnog, odnosno prekršajnog postupka, u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku, Krivičnog zakonika, Zakona o prekršajima i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i drugim zakonima“. Zašto to kažemo? Iz prostog razloga što smatramo da je neophodno izmeniti taj član i da umesto reči: „zakon“ u jednini bude jasno naznačeno o kojim tačno zakonima se radi.

14/1 TĐ/VZ 12.15 – 12.25

Ja samo moram da se osvrnem na izlaganje kolege Živote koji, jel, citira stihove pesme „Hotel Kalifornija“, doduše „Led Cepelina“ a ne „Iglsa“, koji kaže da smo mi antievropska opozicija. Ne, mi nismo antievropska opozicija, mi smo opozicija koja se apsolutno zalaže za ulazak Srbije u EU. Nisu ni antievropski ovi zakoni koji su predloženi na usvajanje, samo su u nekoliko neprecizni i nekim odredbama nedefinisani, zbog toga mi i podnosimo ove amandmane.

Ono što jeste antievropsko, antievropski je ovaj kriminalni režim kome apsolutno nije stalo do evropskih vrednosti, do vladavine prava, do slobodnih medija, do slobodnih izbora, do građanskih sloboda. Dakle, ne možemo ući u EU, u radikalskom, šešeljevskom ruhu koji je, jel tako, oličen u ovim šešeljizmima koji izviru iz, recimo, ove fašisoidne jezičke patrolne šape, koja nas ovde truje svih ovih dana. Tako da nemojte imputirati nama ono što ste vi naslikali.

Znate, Pikaso je 1937. godine nacrtao čuvenu „Gerniku“, nakon nacističkog bombardovanja tog baskijskog grada, a onda par godina kasnije kada ga je jedan nacistički oficir u Parizu pitao – da li ste vi naslikali ovu sliku, on ga je pogledao i odgovorio – ne, tu sliku ste naslikali vi. Hvala.

Reč ima Nenad Vujić, ministar pravde.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Rešenje u kom stoji zakon, tačno se zna onda, upućuje se na mnogo šire zakone i to je mnogo bolje rešenje, zato što kada izlistamo zakone, onda može da se desi da onda neki zakon možemo primeniti, ali pošto nije spomenut direktno u tom članu, onda ga ne možemo primeniti. Tako da izlistavanje zakona nosi sa sobom opasnost i, ponavljam, ovaj zakon i… Kada kažemo i zakon, tu onda uključujemo, recimo, i Evropsku konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Ako bismo izlistali, onda bismo preskočili i tu konvenciju ili ušli u nabrajanje i konvencija koje bi mogle da se odnose.
Kada govorimo o tome, moramo se podsetiti i prakse Evropskog suda za ljudska prava koja vrlo često u presudama, kada govore o trgovini ljudima, govori o tome da je to jedan ropski odnos, odnosno moderno robovlasništvo kada govorimo o trgovini ljudima.
Ponovo ističem da je ceo ovaj zakon rađen u saradnji sa EU, Savetom Evrope i relevantnim međunarodnim organizacijama, koje se bave trgovinom ljudima i ovaj zakon daje odličan temelj i zakonski okvir da imamo regulisano pitanje borbe protiv trgovine ljudima, ali i ostali zakoni su, koje ovde smo isto spomenuli ranije, ti koji ovu materiju, da kažem u svojoj oblasti, dodatno regulišu, kao što je na primer i Krivični zakon. Hvala.

Hvala.
Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović.
Nije tu.
Ja ću pročitati amandman. Dakle amandman glasi: „ U članu 31. stav 6. menja se i glasi – u slučaju da se radi o žrtvi trgovine ljudima koja je državljanin Republike Srbije i koja se vraća po osnovu Sporazuma o readmisiji, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje mere za njen prihvat i reintegraciju u saradnji sa nadležnim institucijama“.
Čitam zato što je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona, dakle prihvaćen je.
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
14/2 TĐ/VZ
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pajić.
Izvolite.

Ja se nadam, ministre, da ovaj zakon niste radili sa međunarodnim organizacijama koje se bave trgovinom ljudima zato što bi to bio ogroman problem, pa ste dužni da se za to pojasnite.

Mi smo ovim amandmanom hteli da pojačamo komunikaciju između raznih institucija koje su nadležne i koje se bave ovim velikim problemom. Problem trgovine ljudima stoji na dva stuba. Prvi je ukorenjen, strašan, katastrofalan odnos prema ženama u društvu, a drugi je sistemska korupcija koja dozvoljava da se određene stvari dešavaju mimo zakona i da trgovina ljudima bude moguća na određenoj teritoriji.

Važno je da pomenemo, pored toga što su najugroženija grupa trgovinom ljudima žene, da su tu i deca, kao deo ilegalne radne eksploatacije i, naravno, deo koji obuhvata muškarce koji su radno eksploatisani.

Moramo priznati da, uprkos dobrim zakonima ili dobrim dokumentima koja se nalaze pred nama i koja mi kao Pokret slobodnih građana želimo da unapredimo i koja ćemo podržati, vi kao vlast ne možete zbog svojih međunarodnih dilova da se obračunate sa radnom eksploatacijom na istoku Srbije, sa radnom eksploatacijom u Vojvodini, a o kojoj imamo razna svedočenja, naročito kada su u pitanju građani koji nisu građani Republike Srbije.

Pored toga, moram da kažem, ovo ne govorim samo kao narodni poslanik, već i kao trener upravo u borbi protiv trgovine ljudima da ne možemo da očekujemo da će borba protiv trgovine ljudima biti uspešna ako najviši funkcioneri vladajuće stranke svoje izjave baziraju ukorenjenoj mizoginiji, pa smo slušali ovde i ministra kulture Nikolu Selakovića, a i predsednika najveće parlamentarne grupe da izjavljuju strašne mizogine izjave koje direktno utiču na to da se u društvu ovaj problem povećava, a ne smanjuje. Hvala vam.