Hvala vama.
Ovim smo završili pretres o svim amandmanima.
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima
Narodna skupština će se u danu za glasanje odrediti o Predlogu zakona u načelu i pojedinostima i u celini.
Peta tačka dnevnog reda – to je Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava.
Izuzetno važan Predlog zakona.
Otvaram pretres u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
10/2 JJ/JG
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović. (Nije tu.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Irena Živković. (Nije tu.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Irena Živković. (Nije tu.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović. (Nije tu.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović. (Nije tu.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić. (Nije tu.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ana Eraković.
Izvolite.

Poštovani građani, ovim amandmanom tražimo da se program i obuke obuhvataju obavezno i obuku o potrebama žrtava među ranjivim grupama, kao što su deca, osobe sa invaliditetima i migranti i da ti programi obuka moraju biti usklađeni sa međunarodno priznatim standardima za prepoznavanje indikatora trgovine ljudima.

Sada dok mi ovde raspravljamo o ovom zakonu, na raskrsnicama širom svih gradova Srbije imamo decu koja prose, a institucije ćute jer ne znaju da li je to trgovina ljudima, da li tako da prepoznaju, kao prisilan rad ili je to u njihovoj kulturi.

Imali smo i primer fabrike u Zrenjaninu „Linglong“ gde je bilo isto utvrđena trgovina ljudima, međutim institucije su tu zakazale, pa su zažmurile i nisu to videle, pretpostavljam zbog toga što nisu prošle ove obuke, ali je zato krajem godine kada je stigla isporuka od SAD, tu i ostale, jer su SAD udarile sankcije fabrici „Linglong“.

Iz svega ovog napred navedenog, predlažem da se ovaj predlog amandmana usvoji i da svi koji su u tom lancu i u tim institucijama za prevenciju trgovine ljudima, kao i da prepoznaju trgovinu ljudima, mogli da prođu te obuke. Hvala vam.

Hvala vama.
Po amandmanu, Dijana Radović. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsednice, poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije neće podržati ovaj amandman, kao i one amandmane koji ste imali priliku da sada prozovete, a nije ih niko obrazlagao, pre svega zato što mislimo da preteranim normiranjem možemo uticati na fleksibilnost unutar rada institucija na terenu, a za ovako osetljivu temu svakako da mislimo da to nije dobro.

Kada govorimo o ovom zakonu, kao što ste i vi sami rekli, izuzetno važnom i bitnom, mi smatramo da je posebno važno formiranje nacionalnog mehanizma za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima, kao važnost koordinacije svih nadležnih organa i tela koje imaju ovlašćenje da postupaju po ovom pitanju.

Mi verujemo da je od posebne važnosti osnivanje lokalnih timova za sprečavanje trgovine ljudima, pre svega zbog toga što upravo u lokalnim zajednicama možemo na najdirektniji i najbrži način uočiti tu mogućnost kada se radi o ovako teškim krivičnim delima. U lokalnim sredinama ljudi se bolje poznaju i takođe mogu

10/3 JJ/JG

brže da reaguju ukoliko primete eventualno neke signale ili postojanje određenih smetnji koje ukazuju na trgovinu, mogućnost trgovine ljudima. Ovo posebno govorim iz razloga kada su u pitanju pogranični delovi naše države, kada je u pitanju tranzit ljudi gde je intenzivniji i gde svaki ilegalni prelazak granice zaista može unositi sumnju da se radi o trgovini ljudima, posebno kada su u pitanju migranti, kada su u pitanju žene i deca.

Zbog toga mi smatramo da je ovo dobra prilika da se uredi jedna ovako osetljiva oblast. Da će samim ovim koordinacijama između različitih nivoa vlasti uspeti da suzbijemo i da sprečimo trgovinu ljudima, ali da radimo na onome što je posebno važno, a to je i zaštita žrtava koje su predmet ovako strašnih krivičnih dela.

Ono što je za naše građane važno da znaju, jeste da trgovina ljudima nije nešto što je daleko, nije apstraktno. To može da se desi i u našem neposrednom okruženju, može da se desi u našim gradovima, pa čak i u našoj ulici. Zato je važno da svi zajedno imamo odgovornost kada je u pitanju signaliziranje i mogućnost za postojanje ovako teških krivičnih dela.

Ono što je najstrašnije kada je u pitanju ova oblast, jeste da su najranjiviji među nama, a to su deca, žene, mladi, ali posebno oni ljudi koji zbor različitih finansijskih ili ekonomskih situacija zapadnu u neke probleme i zatim budu vrlo često lako zloupotrebljeni kada je u pitanju neko lažno obećanje, o nekom boljem poslu ili o nekom boljem životu.

11/1 VS/IR 11.45 – 11.55

Mi verujemo da ovaj zakon uvodi jasne mehanizme. Kako ovakve situacije da se preduprede? Kako institucije brže i efikasnije da reaguju? Ali, sa druge strane, kako na što bolji način i da zaštitimo ove žrtve, pre svega, počevši od hitne zaštite preko psihološke podrške i na kraju krajeva do jednog segmenta kada je u pitanju reintegracija žrtava ovih zločina u društvo.

Sam institucionalni okvir koji je pojačan u ovom predlogu zakona, verujemo da će biti dodatno još ojačan i samim radom koje vodi ministar Ivica Dačić i da će oni svojim posvećenim radom doprineti na efikasnijoj prevenciji, a samim tim i da će doprineti ono što je osnovni cilj ovog zakona, a to je suzbijanju trgovine ljudima. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Mirka Lukić Šarkanović.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Poštovani, amandman koleginice Rokvić koji je zapravo sadržan u ovom zakonu, tako da ćemo mi i poslanička grupa Ivica Dačić – SPS, podržati stav Vlade u vezi sa ovim amandmanom.

Ja bih htela da još jednom i naravno, toga nikad nije dovoljno ni dosta, iskoristim priliku da potenciram na ovoj trgovini ljudima. Trgovina ljudima predstavlja globalni problem i naravno, gde god ima ljudska zajednica, gde god ima ljudi, tu postoji i ova trgovina ljudima, zbog toga što je to jedan izuzetno unosan posao za neke ljude, organizovane grupe, gde oni zarađuju ogromne svote novca.

Međutim, ono što je specifično za trgovinu ljudima, jeste zapravo što oni svoje žrtve, odnosno ljude mogu da iskoriste više godina, odnosno na različite načine u smislu prosjačenja, prostitucije, radnog ropstva, uzimanje organa za ilegalnu transplantaciju organa i još na mnogo različitih načina.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je tu na prvoj liniji i ono otkriva i sprečava, odnosno prekida ove lance trgovine ljudima. Međutim, mi od ovih ljudi, od ovih organizovanih grupa ne možemo očekivati nikakvu svest ni savest, ni apatiju prema svojim žrtvama, pa u tom smislu mislim da bi kaznena politika trebala da bude značajno bolja i da kazne za ovaj vid kriminala, trebaju biti drakonske.

S jedne strane, pošto je to tako moramo sprovoditi adekvatnu prevenciju u smislu edukacije, pre svega, dece kao vulnerabilne grupe, takođe, tinejdžera, ali ne samo njih, već i njihovih porodica, njihovog okruženja, u smislu šta ih očekuje, šta mogu, ko predstavlja potencijalnu opasnost, a naravno u tom smislu je potrebno i podržati, odnosno osnažiti samu porodicu.

Ono što bih ja ovog puta htela da naglasim, to jeste zapravo ono što su žrtve trgovine ljudima, a to su, pre svega, ljudi koji su uspeli da se spasu i živi izađu iz tog pakla i koji su zapravo sa brojnim mentalnim i fizičkim posledicama, odnosno oboljenjima od kojih su neke ireverzibilni i koje se ne mogu lečiti, ali većina njih upornim radom i upornom terapijom, mogu dovesti do toga da se žrtve resocijalizuju, da se njihov mentalni status, fizičko stanje popravi da postanu funkcionalni i da postanu aktivni, odnosno korisni članovi zajednice.

Nekako je još uvek takva situacija da su ove žrtve nasilja, odnosno trgovine ljudima su zapravo stigmatizovani i prepuštene same sebi, odbačene od zajednice, uvek nađemo neki razlog ili nešto zbog čega ne treba da im se posvetimo. Da li je to neko narkoman ili je neko tako želeo i hteo, izazivao, ili pripada nekoj socijalnoj kategoriji koja, eto tako bi trebala da bude žrtva?

11/2 VS/IR

Međutim, niko ne gleda uzroke, svi gledamo posledice, a posledice su takve kakve su, pa niko baš i ne želi da se mnogo udubljuje u ovakve probleme. Međutim, njihovo zdravlje i njihov život je značajno ugrožen, oni žive stalno u strahu, znači ceo život preostali u strahu, nefunkcionalni, emotivno oslabljeni, traumatizovani i na svemu ovom treba raditi da se ovi ljudi osnaže i vrate u zajednicu i postanu neki korisni članovi zajednice tim pre, što je naše društvo već spada u starije, mi smo prosečno stari 43 godine, to znači da moramo obratiti pažnju na svakog člana naše zajednice.

Ono što se ovim zakonom posebno potencira, a to zapravo i jeste ovo o čemu ja govorim, a to jeste zapravo poseban akcenat na zbrinjavanje žrtava nasilja, odnosno trgovine ljudima i potenciranje, odnosno jačanje timskog i kordinisanog rada svih subjekata nacionalnog mehanizma kojim se očekuje adekvatan odgovor države na ovaj globalni problem trgovine ljudima.

Na kraju želim da se zahvalim ministru unutrašnjih poslova i njegovom timu. Hvala vam.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Srbija centar SRCE.
Reč ima Petar Bošković.

Hvala predsedavajuća. Evo, slušajući kolege ipak bih nekako rekao da je zakon kao neka vrsta kompozicija amandmanima i onda mu dođu kao „fajnt uning“, odnosno fino podešavanje, ili da citiram vašeg ministra Dačića – barem je pokušano da se uredi.

Zato mi predlažemo da se u članu 14. nakon stava 5. doda novi stav 6. koji glasi „Savet ima dva kopredsednika, ministra nadležnog za unutrašnje poslove i ministra nadležnog za socijalna pitanja ili ljudska prava. U radu Saveta, sa pravom glasa učestvuju i dva predstavnika udruženja, koja poseduju licencu za pružanje usluga žrtvama trgovine. U slučaju jednakog broja glasova, odlučujući glas kopredsedavajućeg iz socijalne zaštite ili ljudskih prava.“

Da obrazložim, institucionalna ravnoteža između bezbednosnog i zaštitnog pristupa uvodi efektivni mehanizam kontrole. Član 14. važećeg predloga predviđa da je predsednik Saveta isključivo ministar unutrašnjih poslova, a član 15. o kojem ću takođe govoriti potvrđuje da je to nacionalni koordinator, ujedno i rukovodilac organizacijske jedinice u direkciji policije.

To je konkretna i proverljiva koncentracija moći, a ne politička interpretacija. Jedan od problema ovog zakona je koncentracija moći bez protiv teže, a ovo nije slučajnost i to je koncentracija i to znači da sistem koji treba da štiti žrtvu, može vrlo lako da štiti sebe.

Da vas podsetim kako to u praksi izgleda. Primera radi, prekjuče je bila završna reč odbrane u slučaju Banjska, za četvoricu mučenih Srba, Dušana Maksimovića, Blagoja Spasojevića, ranjenog Vladimira Tolića i nedavno uhapšenog Stefana Radulovića, za čiju sudbinu vaš sistem koji ih je gurnuo u sve to, ne haje, jer štiti sebe i Radojičića. Hvala.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Ana Eraković.
Izvolite.

Ovim amandmanom Narodni pokret Srbije, predlaže da nacionalni koordinator je dužan da omogući učešće predstavnika organizacije civilnog društva i žrtava sa iskustvom eksploatacije u procesu kreiranja i evaluacije javnih politika.

11/3 VS/IR

Ono što smo zahtevali i tražimo jeste da u rad ovih institucija treba da uđu i žrtve koje su prošle kroz ovaj sistem i videle šta ne funkcioniše i šta bi trebalo ispraviti i popraviti, jer oni najbolje mogu da nam prenesu kako je to kada u negde pola noći zakucate na neka vrata pa imate neljubazne službenike i kako ih prihvataju i iz tog razlog, predložili smo ovaj amandman.