Poštovani građani Republike Srbije, mi iz Narodnog pokreta Srbije Mike Aleksića već tri dana ovde ukazujemo na pravni nonsens prilikom donošenja zakona i na odsustvo bilo kakve elementarne pravne logike. Jer, vidite, svaki zakon treba da ima samo jedan cilj, a to je da utiče na kvalitet života građana Republike Srbije.

Međutim, kako vlast sama kaže, pred nama su zakoni sa evropske agende iako to nije nikakva evropska agenda, to je dodvoravanje Evropi posle serije nasilja koja se desila na srpskim ulicama za vreme lokalnih izbora 29. marta 2026. godine.

Kao što sam ukazivao, gospođi ministarki Jagodi Lazarević, da je u Zakonu o trgovini normirano nešto što je već normirano drugim zakonima. Možete misliti Zakon o trgovini uvode se olakšavajuće okolnosti u prekršajnom postupku, kao da mi nemamo Zakon o prekršajima. Ili Zakon o zaštiti potrošača uvode se okolnosti koje suštinski štite ljude od evikcije, kao da to već nije predviđeno Zakonom o obligacionim odnosima.

29/1 VS/LjL 15.40 – 15.50

Gospodo, ovim zakonom vi idete korak dalje u pravnoj nelogici i kažete: "U članu 53. stav 2 zakona menja se pravni osnov za donošenje pravilnika o načinu transporta i obaveznom operativnom praćenju opasne robe u železničkom saobraćaju". U stavu 3 – Iz pravnog osnova kojim se propisuje sadržina internog plana za hitne intervencije u ranžirnim stanicama briše se definisanje sadržaja internog plana za hitne intervencije u tunelima i mostovima jer multilateralni sporazum posebno ne reguliše obavezu.

Gospodo, mi smo imali sa nacionalnim zakonodavstvom regulisanu određenu oblast u oblasti transporta opasne robe i materija i vi je sada brišete iz zakona samo zato što evropski zakoni ne poznaju ovako nijansiranu zaštitu. Ovo je stvarno pravno nečuveno da praktično usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonima EU vi građane dovodite u situaciju da imaju manji stepen garantovanja prava.

To najbolje govori o vama i o tome kako vidite Srbiju i to je dovoljan način da Narodni pokret Srbije u danu za glasanje ne glasa za ovakav zakon.

Hvala.
Na član 39. amandman je podnela narodni poslanik Irena Živković. (Nije tu.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Željko Veselinović. (Nije tu.)
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima Borislav Novaković. Izvolite.

Reč je o članu 40. koji je po nama sporan i dozvolite mi da ga citiram: "Privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici koji obavljaju delatnosti transporta opasne robe dužni su da svoje akte usklade sa ovim zakonom u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".

Nije sporan samo ovaj član. Sporna je praksa u ovoj Vladi da za moje razumevanje ovih problema, kompleksnosti tih problema, složenosti tih problema, višedimenzionarstva tih problema, određuju kratke rokove.

Svugde u svetu, pogotovo kada su u pitanju sistemski zakoni, npr. Zakon o porezima, nikada primena ne ide na godinu dana. Ljudima se daje period od pet, sedam, u organizovanim državama kažu da će primene određenih zakona biti možda i kroz deset godina kada su u pitanju poreski zakoni. Zašto? Pa, da bi dali period da se ljudi poslovno i profesionalno adaptiraju na novi zakonski okvir.

Dakle, što je kraći rok za primenu zakona, manji je vremenski interval u kom se ljudi poslovno, poreski, ekonomski, organizaciono, mogu prilagoditi onome što zakon od njih očekuje.

Ja ne znam koji je to ovde običaj? Neko misli da će izgledati profesionalnije, odlučnije, egzekutivnije, sposobnije, ako daje kraće rokove. Jer, zaboga, refleksno reagujemo. Refleksi su dobri u karateu, u borilačkim veštinama. U politici, u zakonima, u institucijama, u načinu na koji se upravlja državom i društvom, refleks ne igra veliku ulogu, sem ukoliko ne dođe do nesreća, pa se mora reagovati.

Dakle, ljudima koji se bave biznisom, ljudima koji se bave poslom, treba dati izvestan vremenski period da se adaptiraju, i poslovno i poreski i organizaciono na ono što nove odredbe zakona od njih očekuju. Ovo je tipičan primer kada se zbrzava i kada se ljudi teraju u rokove koji im prave poslovne probleme.

Hvala na pažnji sa kojom ste me slušali.

29/2 VS/LjL

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Edin Numanović.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja se unapred izvinjavam što ću uzeti nekoliko minuta od ove rasprave da govorim o dva amandmana o kojima zbog skupštinske procedure neću imati drugu priliku.

Naime, na predlog Strategije o upravljanju mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, podneo sam amandman koji u odeljku 2. tačka 9. pododeljak 8. nakon tačke 2. dodaje se tačka 3. koja glasi - zaštita strateških izvorišta i kulturnog nasleđa, eksploatacija mineralnih sirovina, ne može se vršiti u zonama koje gravitiraju strateškim vodoizvorištima i zonama od posebnog značaja za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa, bez prethodno izričite saglasnosti Skupštine jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira eksploatacija, kao i susednih jedinica lokalnih samouprave, čija su izvorišta vodosnabdevanja, potencijalno ugrožena. Predloženim amandmanom se preciziraju i operacionalizuju dva načela već utvrđena u ovoj strategiji i jedno jeste aktivno uključivanje lokalnih zajednica u planiranje i sprovođenje rudarskih projekata, odnosno participativnom upravljanju, a drugo jeste prepoznavanje izvorišta podzemnih voda za vodosnabdevanje kao strateških državnih resursa. Dakle, amandmani imaju cilj ne da ruše, već da preciziraju i unaprede strategiju koja je pred nama.

Primer dobre prakse jeste grad Niš, u kome je nedavno vlast i opozicija zajednički izglasala i usvojila deklaraciju o zabrani geoloških istraživanja i iskopavanja i rudarenja u zonama sanitarne zaštite vodosnabdevanja, kao u zaštićenim prirodnim i kulturnim područjima grada Niša, što je primer odgovornog, konstrukrivnog i veoma pohvalnog delovanja.

Ovaj amandman spaja ova dva principa, ustvari učešće lokalne zajednice i prepoznavanje podzemnih izvorišta voda kao strateških resursa u konkretnu zaštitnu normu, koja daje konkretnija prava i pravo veta lokalnim zajednicama kroz svoje lokalne predstavničke organe, mogu da deluju, te vas pozivam da ovaj amandman i usvojimo.

Drugi amandman jeste predložen sa ciljem da opšti princip iz ovog prethodnog amandmana, primenimo na konkretan primer planine Rogozne, koja predstavlja jedan od ključnih izvorišta vodosnabdevanja za deo stanovnika Novog Pazara, i okoline, ali i područja od neprocenjivog i kulturno istorijskog značaja, sa srednjovekovnim gradom, Jeleč, sa Novopazarskom starom banjom, zatim relativnom blizinom spomenika kulture pod zaštitom UNESKO, kao što je manastir Đurđevi stupovi, odnsono, Petrova crkva.

Kao što sam spomenuo, pozitivan primer iz grada Niša, mi smo u Novom Pazaru inicirali sličnu deklaraciju sa istim prinicipima i otvorili razgovore vlasti i opozicije u Novom Pazaru, sa željom da kao u Nišu ona bude usvojena i da pokažemo jedno konstruktivno i odgovorno delovanje, zaštita zdravlja građana vode i kulturne baštine, nije opozicioni zahtev, to je dokazano u Nišu i mi to isto tražimo za Novi Pazar.

U tom svetlu pozivam kolege iz SDP, kao deo vladajuće većine da se konstruktivno izjasne o ovim predlozima i ovo je mnogo više od pitanja stranačke politike, za nas Pazarce, nema tog zlata koje može biti skuplje od čaše naše čiste vode.

Još jednom, pozivam vas da zajednički usvojimo predložene amandmane i hvala vam na vremenu.

29/3 VS/LjL

Hvala vama.
Narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Od vremena ovlašćene grupe. Pre svega, ovi predlozi amandmana, predstavljaju ustvari ono što su sastavni deo postojećih već zakona kada govorimo o zaštiti životne sredine i to je ceo jedan set zakona i direktiva pogotovo kada je u pitanju klaster 5, koji je bio aktuelan, podsetiću još 2021. godine i kada pričamo o strategiji koja je rađena od strane Rudarsko geološkog fakulteta, tu su se jednostavno više katedri uključili i više organizacija, naravno pogotovo oni koji se odnose na zaštitu životne sredine iz civilnog društva da su prihvaćeni i svi predlozi upravo o kojima je kolega govorio, tako da sam se ja lično interesovala kod Ministarstva za rudarstvo i energetiku, šta je to što bi bilo problematično, kada je u pitanju ova tema, koju je kolega naveo i objasnili su mi upravo da je to sastavni deo strategije i postojećih zakona i da se ona podrazumeva kada je ona u pitanju uopšte donošenja strategija.

Strategija ne obuhvata pojedinačne slučajeve i lokalne samouprave, ona treba da važi za sve, pogotovo gde su nacionalni parkovi, gde su posebna područja zaštite u pitanju i zbog toga, ovaj amandman su odbijeni. Znači ono što treba reći, sastavni deo postojećih strategija, su upravo predlozi ovih amandmana. Hvala.

Reč ima Ahmedin Škrijelj. Izvolite.
30/1 GD/JG 15.50 – 16.00

Kada je u pitanju ova strategija, mi smo i u delu rasprave u načelu istakli, dakle, ona se ne može popraviti amandmanima, jer je dovoljno loša. NJena bit, srž i suština nije o očuvanju životne sredine, jer ova strategija sama kaže – rudarstvo je neminovnost i sama strategija na strani 8. u drugom pasusu priznaje da država nema dovoljno kapaciteta za nadzor, a to je poglavlje o Geološkom zavodu.

Dakle, da je bilo interesa da se čuva životna sredina, da se čuvaju podzemne vode i da se brine o životu i zdravlju ljudi, mi ne bi danas raspravljali o ovoj strategiji, mi bi raspravljali o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, pa nakon toga, kada se to osigura, najveći stepen i nivo zaštite, da pričamo onda o rudarstvo koje ne ugrožava životnu sredinu. Iako to jeste možda veliki potencijal za razvoj, ali taj potencijal ne može da se odvija na uštrb interesa lokalne zajednice, odnosno Novog Pazara.

Drugo, ova strategija u svakom segmentu isključuje mogućnost lokalne zajednice, lokalne samouprave i građana da se odupru i da kažu – ovaj projekat nije dobar za nas, nije dobar za život i zdravlje ljudi i on ne bi trebalo da se realizuje, a ovo je još jedan model centralističkog upravljanja iz jednog centra, gde se uopšte ne vodi računa o interesima i potrebama ljudi na terenu.

Nijedna politika ne bi smela, niti bilo kakva dobit da bude iznad interesa građana. Prevashodno uloga države bi trebala da bude da zaštiti živote, imovinu i zdravlje ljudi, a da ne pominjemo rudne rente koliko su niske itd., ali to je periferno pitanje u odnosu na fundamentalno pitanje - da li ova strategija ide u interesu vlasnika krupnog kapitala, a na štetu života i zdravlja ljudi? Da. Da li treba da bude doneta? Ne. Da li bilo koji amandman može da promeni njenu suštinu? Ne može.

Ja bih pozvao sve predstavnike vladajuće većine da ne prihvate usvajanje ove strategije, da odbiju njeno usvajanje, pa da onda u dijalogu sa građanima, sa lokalnom samoupravom u Novom Pazaru i sa svim drugim faktorima i sa relevantnim organizacijama da se pokuša da se dođe do najboljeg mogućeg rešenja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.