| 25.12.2025. | Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra |
u proceduri
|
| 12.12.2025. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti |
u proceduri
|
| 05.12.2025. | Predlog zakona o lekarima |
u proceduri
|
Dakle, naša poslanička grupa je predložila da se član 4. Predloga zakona briše iz razloga jer članom 4. Predloga zakona uređuje se odgovornost i organizaciono potčinjavanje rukovodioca, posebno kod odeljenja uz ovlašćenje glavnog javnog tužioca da bliže uređuje rad odeljenja i mehanizam iniciranja prenosa predmeta u nadležnost posebnog odeljenja.
Ovo rešenje u zakonu pojačava mogućnost upravljačke intervencija u konkretnim predmetima i stvara prostor za selektivno usmeravanje predmeta, što je naročito osetljivo kada su u pitanju postupci koji se tiče internet komunikacija i digitalnih dokaza.
Ovakve sistemske promene ne smeju da se usvajaju po hitnom postupku i čudi nas kako je Vlada, imajući sve ovo u obziru, mogla da svojim mišljenjem iskaže saglasnost sa rešenjima koja su sadržana u ovom Predlogu zakona i da predloži Skupštini njegovo donošenje.
Predlažem kolegi koji je podneo set ovih pravosudnih zakona da ih povuče ili da poslanici većine u danu za glasanje ne glasaju za njihovo donošenje jer se ovim zakonima ozbiljno ugrožava nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva i pravosuđe u Republici Srbiji se direktno podvodi pod politički uticaj vladajuće većine.
Hvala.
Dakle, mi smo takođe predložili da se član 1. Predloga zakona briše jer predloženom izmenom Zakona o državnim službenicima odlaže se primena ovog zakona godinu dana zbog nespremnosti državnih institucija da sprovode javne konkurse za prijem u radni odnos na određeno vreme.
Prethodne izmene Zakona o državnim službenicima kojima je propisana obaveza sprovođenja javnih konkursa stupila je na snagu u martu 2025. godine. Institucije javne uprave imale su dovoljno vremena da se pripreme za primenu ovog zakona od 1. januara 2026. godine, u skladu sa usvojenom Strategijom javne uprave.
Kad smo kod Strategije javne uprave dužan sam da kažem – dakle, u toj Strategiji stoji proces reforme javne uprave će se zasnivati na načelima depolitizacije, profesionalizacije, razvoja ljudskih resursa u upravi i njihovih kompetencija, modernizacije i digitalizacije.
Dalje, kaže – dostupni podaci ukazuju da u organima javne uprave neadekvatno se upravlja rizicima od korupcije i anti diskriminacije i da se preporuke nezavisnih državnih organa za poboljšanje organizacije, efikasnosti i efektivnosti rada organa javne uprave ne koriste u dovoljnoj meri.
Imajući to u vidu uočeno je da neophodno dodatno urediti i sistematizovati obaveze organa javne uprave koje su značajne za oblast sprečavanja korupcije, jačanje integriteta, identifikacije, nepravilnosti, itd.
Dakle, ovaj zakon on nije odgovor na probleme koji postoje u javnoj upravi gde vladajuća većina svim nivoima vlasti koristi radna mesta kao sredstava za obezbeđivanje političke podrške i to je jedan od motiva zbog čega se intervenisalo na zakonu u ovom smislu.
Ako imamo u vidu da su najavljeni izbori želite da ljude koji ste zaposlili u javnoj upravi držite kao taoce i da ih koristite da vam pribavljaju političku podršku i glasove od ljudi.
41/3 JJ/MT
Dakle, ova Strategija je usvojena 2021. godine. Prošlo je skoro pet godina od njenog donošenja, problemi u javnoj upravi su apsolutno isti.
Hoćete da koristite činjenicu da će izbori biti ili krajem ove ili početkom naredne godine kako bi zaposlene u javnoj upravi držali kao taoce vaše politike. Hvala.
Predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, predsednice i članovi Vlade postaviću pitanja predsedniku Vlade i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministru za rudarstvo i energetiku i ministru za javna ulaganja.
Pitanja za predsednika Vlade su sledeća – u kom roku Vlada Republike Srbije planira da usaglasi nacionalnu strukturu zaposlenih u policiji, vojsci, pravosuđu, službama sigurnosti i drugim republičkim institucijama i organizacijama sa nacionalnom strukturom stanovništva u Sandžačkim opštinama, odnosno, da omogući srazmernu zastupljenost bošnjačkog naroda u tim institucijama?
Da li Vlada Republike Srbije ima u planu da realizuje program za povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj koji je usvojen 2012. godine od strane Vlade Republike Srbije na predlog tadašnjeg ministra doktora Sulejmana Ugljanina?
Pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – da li Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo imaju u planu da izmenom odgovarajućih zakona porodicama otetih i ubijenih Bošnjaka iz otmica u Sjeverinu i Štrpcima priznaju status civilnih žrtava rata?
Pitanje za ministra rudarstva i energetike – da li se u Novom Pazaru planira otvaranje rudnika na planini Rogozna i dokle se stiglo sa istraživanjem terena? Ako se planira otvaranje rudnika, da li je u pitanju rudnik zlata, bakra ili litijuma?
Pitanje za ministra za javna ulaganja – kada će biti realizovan projekat izgradnje sportske sale u Tutinu, koji je od Kancelarije za javna ulaganja odobren još 2020. godine a do danas nije realizovan?
Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Koleginice i kolege narodni poslanici, službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina garantovana je Ustavom Republike Srbije Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima i okvirnom Konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina, koje su ratifikovane od strane Srbije i sastavni su deo njenog pravnog sistema.
Članom 11. stav 2. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je jedinica lokalne samouprave će obavezno svojim statutom uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine o ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.
Jedinica lokalne samouprave uvodi jezik i pismo nacionalne manjine u službenu upotrebu najkasnije u roku od 90 dana od utvrđivanja ispunjenosti zakonom propisanih uslova. Identična obaveza propisana je i članom 11. stav 2. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Ustav Republike Srbije u članu 190. stav 3. i Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 20. stav 1. tačka 10. propisuju obavezu opštinama da se između ostalog staraju i o ostvarivanju zaštite i unapređenju ljudskih i manjinskih prava.
Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva u Republici Srbiji iz 2022. godine Bošnjaci u opštini Priboj čine 17,20% od ukupnog broja stanovnika. Dakle, ispunjeni su svi uslovi da se u opštini Priboj, bosanski jezik uvede u službenu upotrebu. Međutim, lokalna vlast u Priboju to odbija da uradi. Ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju u državi za koju predstavnici vlasti kažu – da je ozbiljna pravna i demokratska država.
Imajući u vidu da Vlada Srbije do danas ništa nije preduzela po ovom pitanju te da saučestvuje ili podstrekava lokalnu vlast u Priboju da Bošnjacima uskrati Ustavom i zakonom garantovana prava. tražim od predsednika Vlade, ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da shodno svojim nadležnostima koja su utvrđena Ustavom, Zakonom o Vladi i Zakonom o ministarstvima, ali i drugim zakonima neodložno osiguraju da se maternji jezik Bošnjaka uvede u službenu upotrebu u opštini Priboj.
Takođe, pitam predsednika Vlade kada će Vlada kao osnivač Državnog univerziteta u Novom Pazaru da uvede privremene mere na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru kako bi se zaustavilo njegovo dalje propadanje i urušavanje?
Na kraju predsedavajuća, imao bih obavezu vas nešto da zamolim. Naime, juče ste kada je bila rasprava o amandmanima na Zakon o vojsci, pre nego što ste dali reč kolegi iz naše poslaničke grupe, gospodinu Vladimiru Pajiću, citiram vas, rekli: „Amandman su podneli poslanici iz poslaničke grupe PSG i ostali“.
Dakle, molim vas, kada sledeći put navodite ime naše poslaničke grupe da koristite naše puno ime, jer mislim da je neprihvatljivo da vi kao predsedavajuća dve manjinske stranke koje su sastavni deo te poslaničke grupe, svrstavate u kategoriju ostalih. Hvala.
Predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, postaviću pitanje predsedniku Vlade, ministru pravde i ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, prvostepenom presudom u ponovljenom postupku tri lica oglasilo je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, zbog otmice, zlostavljanja, mučenja i ubijanja 20 civila, odnosno 18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednog civila neutvrđenog identiteta, iz voza na stanici Štrpci 27. februara 1993. godine.
Očito dobro planiran i organizovan, uz aktivno učešće snaga bezbednosti tadašnje SRJ. Međutim, nalogodavci ovog zločina ni posle više od 32 godine nisu otkriveni i kažnjeni. Optuženi Gojko Lukić osuđen je na 10 godina zatvora, Duško Vasiljević takođe na 10 godina zatvora i Dragana Đekić na pet godina zatvora. Izrečene kazne više su satisfakcija za izvršioce zločina nego za žrtve i njihove porodice.
Iako nije pravično u pogledu izrečenih kazni, ova presuda u slučaju Štrpci ponovo potvrđuje činjenicu da je nad Bošnjacima u Sandžaku u periodu od 1991. do 1990. godine izvršen organizovan teror. Do sada su pronađeni posmrtni ostaci samo za četiri žrtve otmice u Štrpcima, dok grobnice i posmrtni ostaci za ostalih 16 žrtava još uvek nisu pronađeni.
Otmica u Štrpcima nije jedini ratni zločin izvršen nad bošnjačkim narodom u Sandžaku. Podsetiću vas na slučaje Sjeverin, granatiranje sela Kukuroviće, pojedinačne otmice i ubistva Bošnjaka, kao i masovnu policijsku represiju i torturu.
Shodno tome, pitam predsednika Vlade - da li Vlada ima neki plan, politiku i da li će preduzeti odgovarajuće mere kako bi se rasvetlili svi zločini počinjeni nad Bošnjacima, a odgovorni priveli pravdi?
Takođe, pitam i ministra pravde - da li je u planu da se izmenama Krivičnog zakonika pooštre zatvorske kazne za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, kako bi se postigla proporcionalnost težine kazne sa težinom krivičnog dela i krivicom učinioca, zadovoljene pravde i opšta prevencija, što je prvostepenom presudom u slučaju Štrpci propušteno da se uradi?
Ovo je važno iz razloga, jer mnogi od zločina još uvek nisu procesuirani kao što je granatiranje sela Kukurovići u opštini Priboj 1993. godine, ali i mnogi drugi čije procesuiranje očekujemo u budućnosti.
Postavljam pitanje ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - da li će se kroz izmene važećeg zakonskog okvira ili donošenjem novog zakona osigurati i žrtvama ratnih zločina iz otmica slučaj Sjeverin i Štrpci, ali i drugim žrtvama iz Sandžaka, prizna status civilnih žrtava rata uvođenjem pravnih normi po kojima se status civilne žrtve rata priznaje i žrtvama koje nisu stradale na teritoriji Republike Srbije, a čije stradanje je posledica dejstva ili delovanja državnih oružanih snaga ili drugih oružanih formacija, koje nisu preduzimale vojne operacije protiv redovnih snaga sigurnosti ili su bile kao takve pod njihovom operativnom ili drugom vrstom kontrole?
Bošnjake Sandžaka nisu otimale, tukle i ubijale oružane snage druge države i zakoni treba da imaju adekvatan odgovor na tu činjenicu.
Država ima obavezu da na jedan sveobuhvatan način osigura žrtvama i njihovim porodicama rehabilitaciju kroz materijalnu, psihosocijalnu, zdravstvenu i pravnu pomoć, kao i da im pruži satisfakciju kroz priznavanje njihovih patnji.
Predsednika Vlade i ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja takođe pitam – kada će Republika Srbija ispuniti svoju obavezu u pogledu donošenja zakona o nestalima?
Prema mojim saznanjima, Srbija je jedina država u regionu koja nema ovaj zakon, a u obavezi je da ga donese.
Već sam pomenuo da su u slučaju otmice u Štrpcima pronađeni posmrtni ostaci samo za četiri osobe od ukupno 20, koliko ih je oteto. Pitanje nestalih lica je jedno od ključnih pitanja koje danas opterećuje odnos između država nastalih raspadom bivše SFRJ, ali i jedna od ključnih prepreka u uspostavljanju trajnog i stabilnog mira i vraćanju poverenja među narodima.
Na kraju želim da posebno naglasim da se SDA Sandžaka zalaže za demokratsku i pravednu Republiku Srbiju, državu ravnopravnih građana i naroda i državu jednaku prema svim svojim građanima.
Stava smo da Republika Srbija ne sme više biti sigurna kuća za ratne zločince i one koji promovišu mržnju, nasilje i netrpeljivost.
Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam pitanje ministru u Vladi Republike Srbije zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, Usami Zukorliću.
Elektroenergetska mreža u Novom Pazaru i Tutinu više od 10 godina pod konstantnim je opterećenjem i ne može da zadovolji potrebe građana u napajanju električnom energijom.
Taj problem je sve više izražen i postoji realna pretnja da sistem za napajanje električnom energijom, usled konstantnog neodržavanja i opterećenja bude van funkcije i trajno ugrozi osnovne životne funkcije ovim sandžačkim opštinama, a upravo se to desilo u Novom Pazaru i Tutinu.
Posebno alarmantno stanje je u Tutinu. Do prekidanja u snabdevanju električnom energijom došlo je u četvrtak 2. oktobra 2025. godine, kada je cela teritorija opštine Tutin ostala bez struje.
Bez električne energije se i dalje se nalaze delovi te opštine, Kadiluk, Donja Pešter i Riborićki kraj. U Novom Pazaru više desetina naselja u proseku je po 20 sati bilo bez električne energije. Nestanak struje uzrokovao je ozbiljne poteškoće ljudima. Grejanje je onemogućeno, pumpe za vodu nisu u funkciji, hrana propada, a zabeleženi su i slučajevi da je i nastava u školama otkazivana.
Pored toga u Novom Pazaru postoji i problem sa prikupljanjem i deponovanjem otpada i problem za tzv. deponijom Golo Brdo, koja pored toga što nema potrebne dozvole u potpunosti je ne sanitarno i ekološki neprihvatljivo mesto za odlaganje otpada.
Kao takva ugrožava živote ljudi i znatno utiče na kvalitet života. Kompletan biodiverzitet, vazduh, vodotokove i prirodnu estetiku u velikoj meri negativno utiče na živote i zdravlje ljudi.
U Novom Pazaru se nelegalno transferstanice za otpad pretvaraju u divlje deponije, a ostali otpad se iz Novog Pazara odlaže u nekoliko gradova i opština u Srbiji.
Pored toga na državnom univerzitetu u Novom Pazaru još uvek nije uvedena prinudna uprava i još uvek nema katedre za bosanski jezik, SDA Sandžak deli zabrinutost sa građanima koji trpe posledice neodgovorne državne vlasti.
Posebno zabrinjava što u ovoj Vladi postoji ministar zadužen za poverenje, društvenu stabilnost, poreklom iz Tutina koji je uzeo glasove od bošnjaka Sandžaka, a nije ništa konkretno uradio po tim, a ni drugim važnim pitanjima, jer što je njemu bolje u Beogradu narodu je gore u Sandžaku.
Pitamo ministra Usame Zukorlića, da li se pomirio sa ministrima energetike, prosvete i ekologije kako bi rešavanjem ovih problema osigurao društvenu i svaku drugu stabilnost u Sandžaku? Da li je na Vladi Republike Srbije ili kod resornih ministarstava službeno pokrenuo inicijativu, predložio projekat ili zatražio preduzimanje adekvatnih mera u cilju osiguranja dugoročnog i stabilnog napajanja Novog Pazara i Tutina električnom energijom, rešavanje problema vezanih za prikupljanje i deponovanje otpada, problema u vezi deponije Golo Brdo, kao i uvođenja prinudne uprave i katedre za bosanski jezik na državnom univerzitetu u Novom Pazaru?
Ukoliko postoje takve inicijative projekti ili predlozi mera tražim da se isti dostave u odgovoru. Hvala.