Uvažene predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, nadam se da će moj kolega zaista ubediti sve svoje funkcionere SPS da zaista budu na istoj strani u odbrani državnih i nacionalnih interesa kada je u pitanju Srbija i to je za nas, pre svega, mislimo od krucijalnog značaja.
Mi danas u stvari ovim setom sporazuma branimo u stvari i čuvamo političku, ekonomsku stabilnost Srbije. Ovih 23 sporazuma u stvari je odgovor na sve ono što se dešava u proteklih četiri meseca u Republici Srbiji i bilo bi neodgovorno da sada govorimo samo o sporazumima, a da ne kažemo u kom ambijentu mi donosimo u stvari i kao poslanici ćemo podržati i glasati za ove sporazume. Taj ambijent, pre svega, su protesti, blokade, posle nemilog događaja od 1. novembra 2024. godine, u kojem su se pojedini kreatori politika o kojima smo imali prilike da čujemo sa centrima moći u nekim bezbednosnim službama nametnuli nekim studenskim predstavnicima da postanu deo centara moći koji će odlučivati ovde kako će Srbija živeti, kako će privreda izgledati, kako ćemo mi između sebe se deliti, i to prema u stvari jednom vodiču takozvane anarhističke organizacije pod imenom „Blokadna kuharica“.
Kao što smo imali prilike da vidimo, sve po tom vodiču se dešavalo svih ovih 120 dana. I to je ono što, u stvari, za nas je predstavljao jedno veliko čuđenje kako je nama moguće da se jedan hibridni rat koji se vodi naravno u mnogim državama desi baš i Srbiji. O tome je govorio gospodin Drecun u protekle dve, tri godine, ali niko nije verovao da to baš može u Srbiji da se desi na ovaj način najpodlije, pre svega, kroz mlade ljude koji treba da budu zavedeni različitim idejama. Zašto kažem različitim idejama? Jer kroz povod pada nastrešnice i pogibije 15 ljudi, mi smo svakakve političke platforme čuli ovih 120 dana. Ti zahtevi o kojima smo govorili proteklih meseci upravo pokazuju da od početka smo govorili da su političke prirode i niko nije verovao.
Međutim, prva tri zahteva zaista su ispoštovana do krajnjih granica kada govorimo o Vladi Republike Srbije i predsedniku države, zato što je do sada na sajtu, to smo juče imali prilike da čujemo od ministara, na sajtu Vlade Republike Srbije objavljeno 16.407 dokumenata. Pa, gospodo iz različitih plenuma, ako je to nedovoljno, neka vam kažu oni koji vas instruišu šta je to što još fali, gde to stoji otprilike što VJT ne može da funkcioniše ukoliko nema još neki papir o kome pričate da zahtevi nisu ispunjeni?
Kada pričamo o četvrtom zahtevu, imali smo prilike prošle nedelje i ove nedelje da razgovaramo o tome i čuli smo i od predstavnika Vlade da najzad i juče je do kraja ispunjen taj četvrti zahtev što se tiče finansiranja i plata profesora i univerziteta i 50% subvencija za školarine studenata. I to je ono što se pokazalo kao tačno da su novi zahtevi na pomolu, a to je jedan od plenuma fakulteta hteo da da kao dodatni zahtev, a to je ekspertska vlada Republike Srbije kao prevazilaženje problema koji su nastali u društvu. Pa je nastao problem zato što postoje određeni studenti koji zaista žele da uče i oni su većina i oni su najzad smogli snage da se organizuju i da kažu da žele da nastave svoje studiranje kada su videli da je i ovaj četvrti zahtev ispunjen i da ne postoji više prepreka za bilo kakve blokade, za bilo kakve animozitete u društvu.
Dijalog na koji su pozivani i studenti koji blokiraju univerzitet, pa čak i profesori koji ih podržavaju u tome, uvek je ostao negde kao dignuta ruka u vazduhu od strane i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, pa na kraju krajeva, i poslanika, kada pričamo o Odboru za prosvetu i nauku. To je, u stvari, pokazatelj za nas da dijalog nema alternativu, ali očito druga strana pokazuje da nisu za dijalog, da su za to nešto što treba da se desi upravo u subotu. Zašto to govorimo? Zato što oko 30.000 ljudi na svojim nalozima na društvenim mrežama poziva na rušenje ustavnog poretka Republike Srbije.
Znači, kada vi pozivate građane na rušenje ustavnog poretka, onda preuzimate veliku odgovornost da snosite sve konsekvence kada je u pitanju zakon i članovi zakona koji se odnose na rušenje ustavnog poretka, ali bogami i primenu evropskih standarda kada je u pitanju ova oblast. Mi smo imali prilike da vidimo kako se to radi u Francuskoj, kada su u pitanju Nemačka, Slovačka. Znači, mi imamo te modele EU i kako se to radi i kako se to završava. Nikada do sada u ovih četiri meseca zaista Republika Srbija nije htela, na svoju štetu nije htela da primenjuje ove standarde i zakone koji su zaista na snazi.
To je ono što je mnogim ljudima možda i smetalo koji su protiv tih blokada, ali jednostavno, jedna dobra stvar koja je izašla iz svega ovoga je što su maske pale, što se razotkrilo lice ko su, u stvari, inspiratori svih ovih blokada, ko su oni ljudi koji tzv. pumpanjem, odnosno hibridnim svojim delovanjem žele da dovedu da Srbi krenu na Srbe. Plenum komunističke partije Hrvatske i u Drugom svetskom ratu, a bogami, uvek je išao na to Srbi na Srbe, pa kako ćemo, lako ćemo.
Nemojte da zaboravite da po ekonomskim pokazateljima ako je Malta prva po rastu od 5%, Srbija druga 3,9%, Hrvatska je treća 3,8%. Šta mislite kako se Hrvatska nosi sa ovakvim dobrim ekonomskim rezultatima, pogotovo kad govorimo o stranim direktnim investicijama, koje su za prošlu godinu bile u rekordnom nivou od 5,2 milijarde evra? Znači, njima nije u interesu da mi otvaramo nove fabrike, nova preduzeća, da idemo dalje i da guramo rame uz rame našu ekonomiju sa članicama EU. Negde postoji ta nit istorijska gde Srbiju mnogi vide kao zemlju koju treba da unište, pre svega ekonomski.
Ako hoćete jednu zemlju da uništite, onda idete da uništavate teritorijalni integritet i suverenitet, a to imamo sa problemima na KiM, sa Republikom Srpskom, koja je sada u toku. Zatim, imate deo koji se odnosi na uništavanje institucija, to sada imamo unutra, znači, napad na univerzitet, to su sve institucije, fakulteti, škole osnovne, lokalne samouprave, sada imamo najavu - napad na parlament, na RTS i na Ustavni sud. Znači, to ništa nije baš tako slučajno. Imate napad na medijski prostor, odnosno na medije i imate napad, odnosno na duhovnost jedne države. To ste imali napad za Srpsku pravoslavnu crkvu, na patrijarha i na vladike i na kraju imate ekonomski iznurivanje, odnosno to je ono o čemu govorimo svo vreme - borba za ekonomski rast i razvoj Srbije koju treba jednostavno uništiti.
Mislim da smo mi zaista pokazali i kao vlast veliki stepen odgovornosti, zašta nam se ovde spočitava da to ne radimo, da smo pored svih ovih napada zaista sposobni bili da donesemo i budžet Srbije u nemogućim uslovima, ako se setite, za ovu godinu i set zakona kojima smo ispunili sve zahteve kada je u pitanju univerzitet, ali na kraju krajeva sada govorimo i ovim sporazumima koji zaista treba da daju pun gas kada govorimo i o energetici i oblast saobraćaja i oblast zaštitne životne sredine, ali i oblast inovacija i evropskih integracija.
Za nas ovo predstavlja jedno veliko priznanje u kome mi moramo da pokažemo snagu, kao država, da možemo da se nosimo sa sim izazovima, a pogotovo sa onima koji slede, kada je u pitanju nova geostrateška politika i kada su u pitanju novi odnosi između relacija Amerika, Evropa, Kina, pa i Ruska Federacija, i to je ono za šta svi i strane diplomate daju veliku podršku predsedniku Aleksandru Vučiću da je zaista vodio odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku. Mislim da je zbog toga vrlo važno da i ovaj set sporazuma podržimo, a da samim tim pozovemo na mir, stabilnost, što je bila i politička kampanja Aleksandra Vučića kad se kandidovao za predsednika Srbije, jer zaista dijalog nema alternativu. Hvala.
Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo imali prilike da vidimo kako zamišlja opozicija Srbiju pod pritiskom Aljbina Kurtija i njegove politike nezavisnog Kosova. Po istom modelu su napravili ovde čitavu scenu u kojoj su ugrozili živote svih poslanika i svih ljudi koji su bili u skupštinskoj sali. Neću se ponavljati ovo što je kolega Tomašević jako dobro definisao detaljno. Ali, ono što je jako važno, što treba poručiti odavde, to je da jave Aljbinu Kurtiju da politika nezavisnog Kosova neće preživeti, da će Kosovo uvek biti Srbija i da ćemo se uvek boriti za interese Srba koji žive na KiM.
Nije slučajno što se to juče desilo ovde, zato što očito je problem o tom desetom mandatu Srba koji su se deklarativno izjasnili da podržavaju Srpsku listu na izborima na KiM. To je jedna od najvažnijih poruka koju mi danas treba da pošaljemo, da politika ni nezavisne Vojvodine, ni nezavisnog Kosova neće živeti ovde u Srbiji dok god je Aleksandra Vučića, SNS u ovoj Srbiji da se pita, da i građani podržavaju ovu politiku. To je ono što mislim da je jako važno da se i studenti izjasne upravo prema onome što se juče ovde desilo.
4/3 BN/JG
Ako ste političke stranke opozicije koje ste preuzeli terorističke metode za odbranu svojih klerofašističkih motiva i ideologija i programa, onda morate da snosite i odgovornost za takvu politiku. Ja molim sve nadležne državne organe da jednostavno uzmu u razmatranje sve ono što se juče desilo, jer svi su građani Srbije imali prilike da vide ko je započeo upravo ove terorističke napade ovde u instituciji, jednom najvišem domu zakonodavne vlasti.
Mislili smo da kada se završio „Ribnikar“ i kada se završio Mladenovac, da smo nešto kao društvo naučili ovde, da u najtežim i najtragičnijim trenucima je potrebna ta sabornost, jedinstvo, mir i stabilnost. Imali smo prilike da vidimo da su mnogi politički akteri hteli da zloupotrebe smrt dece u svoje političke svrhe i građani su dva puta na izborima, i u decembru i junu prošle godine se izjasnili o tome da ne podržavaju ovakvu politiku. Onda se desila nadstrešnica 1. novembra 2024. godine.
5/1 TĐ/IR 10.45 – 10.55
Očito mnogo toga nije naučeno, ali sada ćete videti kada navedem hronologiju događaja. Mislim da smo u ova protekla četiri meseca mnogo toga zaboravili šta je preživela Srbija i kako se država nosila sa svim izazovima u tom trenutku. Nakon pogibije 15 ljudi 1. novembra i nakon preduzimanja svih informacija koje je Visoko javno tužilaštvo preuzelo za prikupljanje informacija kako je došlo do uzroka i koji su krivci za ovakav tragični akt, mi smo već 5. novembra imali ostavke ministara, imali ostavke dva ministra, jednog direktora, naravno pokretanje optužnog zahteva za 13 osoba koji su direktno nadležni, direktno ili indirektno svojim aktivnostima odgovorni za pad nastrešnice i pogibije 15 ljudi.
Nakon toga, podsetiću vas, pritisak kreće od strane opozicionih stranaka gde su 20. januara u Novom Sadu okružili praktično instituciju koja je Visoko javno tužilaštvo, tražeći da na nelegalan način izvrše pritisak upadom u institucije i izvrše pritisak na donošenje, odnosno nedonošenje i pokretanje sudskog postupka kada je u pitanju ovaj tragični akt.
Nakon toga, 22. novembra, videli ste one scene gde su naše ovde koleginice iz opozicionih klupa direktno učestvovale u nasilju nad pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je jedan od elemenata za pokretanje krivičnih postupaka bez obzira što postoji takozvana zaštita poslaničkog imuniteta, koje, juče smo tek dobili obrazloženje, ne važi za krivične postupke tog tipa i 22. novembra kreću određene blokade na fakultetima kada su u pitanju takozvani studenti.
Zašto kažem takozvani? Zato što je jedna manjina rešila da po određenim programima ranijih studenskih protesta pokuša da sprovede blokade fakulteta koji nisu na kraju nikada bile predmet uopšte rada fakulteta, ni kada smo imali 1991. godinu, ni 1995. godinu, a ni 2000. godinu kada su bili studenski protesti. Ja ću vam reći da ono što je tada urađeno, odnosno svi ti studenski protesti su imali određenu političku platformu, političke ciljeve koji su trebali da obezbede dijalog u društvu.
Ovi politički protesti od 22. novembra, koji su započeli blokadama univerziteta, danas posle toliko vremena vidimo da nisu spremni da uspostave dijalog u društvu. Jednostavno taj dijalog, koji se odnosi na produžetak i stalno traženje novih zahteva, pokazuje negde otezanje i zaustavljanje Srbije na putu bilo kakvog ekonomskog prosperiteta.
Zašto ovo govorim? Zato što od 25. do 28. prvi put imamo formiranje takozvanih plenuma na fakultetima, blokadu univerziteta, jedan po jedan fakultet je ulazio u blokadu, znači nisu svi, počela je deoba među studentima, među profesorima, da bi oni kompletno zaustavili, do 12. decembra, sve fakultete, sve univerzitete.
U međuvremenu, nastava kojom je trebao da se završi taj zimski semestar nije završena na svim fakultetima. Na nekim jeste, kao što je recimo Niš, kao što je Kragujevac, jer su oni kasnije ušli u blokadu, ali na Beogradskom univerzitetu nije završen zimski semestar.
Zašto je to bitno? Upravo ovo o čemu je profesor Atlagić govorio. Od 17. marta, ako se ne započne praktično letnji semestar i obaveze koje su zaostale u zimskom semestru, vi ne možete da nadoknadite tu školsku godinu i to je problem funkcionisanja 106 hiljada budžetskih studenata na Beogradskom univerzitetu, a ukupno 260 hiljada studenata.
Šta se dalje dešava? U decembru mesecu dolazi do odluka plenuma koje postaju validne u društvu kao neki nosioci svih promena koje su videli određeni sindikati iz različitih branši da mogu da povećaju ucenjivački kapacitet države. To je ono što je veliki problem, jer su nastala rastakanja sistema koje nikada u Srbiji nisu zabeležena, a to je pokušaj uvođenja takvih blokada i plenuma u srednje škole i u
5/2 TĐ/IR
osnovne škole. Počeli su profesori da se dele. Počeli su roditelji da se dele, počeli su decu da dele. To je nezapamćen zločin i niko do sada se nije drznuo, nikada do sada, da sprovede u ovoj Republici Srbiji.
Podsetiću vas samo protesta 1991. godine. Tada je bio SFRJ. Studenti i opozicija su tada tražili da se Srbija odvoji iz SFRJ. Imala je nacionalne ideje. Imala je progresivne ideja, a metode koje su bile shvaćene od strane studenata i od države da nije politički trenutak bio da se ruši država, kao što mi u ova poslednja četiri meseca imamo prilike da vidimo. To je ono što bih kao decembar mesec zabeležili, kao blokadu i kao završetak objedinjavanja sudskog delovanja tužilaštva koje je 30 decembra zatvorilo i pokrenulo sudske postupke i podiglo optužnice protiv svih koji su odgovorni za pad nadstrešnice i smrt 15 ljudi.
To je ono što je jako bitno, jer je to jedan od ona tri zahteva studenata sa kojima su oni izašli nakon blokada. Kada su izašli sa tim svojim zahtevima, onda je u društvu prikazano da ništa to nije bilo dovoljno, da je potrebno izvršiti pritisak, pored ostavke dva ministra, da predsednik Vlade da ostavku, ali nigde oni nisu rekli da je potrebno da predsednik države da ostavku, ali su se pojavili politički akteri koji su o tome govorili, i o prelaznoj Vladi, i o nezavisnoj Vojvodini, i o nezavisnom Kosovu. Ako se sećate, i o tome kako je Republika Srpska veštačka tvorevina. Sve te spavačke ideje ljudi koji su razarali ovu Srbiju u svojim političkim agendama i odjednom su se probudile kroz političke proteste.
Studenti su negde ostali, koliko-toliko, sami u tim svojim zahtevima, jer su shvatili da ukoliko se stave na bilo koju političku stranu da će izgubiti na težini u ovom društvu za koje se zalažu da budu jedan od velikih korektivnih aktera u društvu.
Da zahvalim predsednici Skupštine što je zaista preuzela veliki teret dijaloga i pregovora koji nije postojao, a upravo održavanjem sednice Odbora za prosvetu 21. januara, a gde je cela Srbija imala prilike da vidi da je rektor Beogradskog univerziteta rekao da bi mogao da bude jedan od medijatora između studenata i države i koji je rekao da postoji plan nastavka predavanja i funkcionisanja univerziteta za koji, dan danas, studenti nisu videli, a pogotovo oni koji se spremaju da izađu na ispite i koji žele da nastave svoje studiranje.
Nakon toga, vi imate i poziv predsednika države da se uđe u dijalog sa profesorima Beogradskog univerziteta, jer je to njegova obaveza. Ta priča u javnosti daf on nije nadležan jednostavno ne stoji. Član Ustava 112. i član Ustava 121. plus posebni Zakon o predsedniku Republike daje u trenutku kada imamo ostavku predsednika Vlade pun legitimitet predsedniku države da uđe u dijalog svih relevantnih subjekata u društvu, a kada imate situaciju u društvu ne slaganja neistomišljenika, jer on je zadužen za jedinstvo u društvu.
Prema tome, ta jedna zamena teza gde su pokušali mnogi akteri ovde u društvu da diskriminišu već dehumanizovanu ličnost predsednika države, ma kako se on zvao, da li se on dopada nekome ili ne dopada, dužnost svakog građanina Srbije je da razgovara sa predsednikom, kao što je dužnost predsednika da razgovara sa svim građanima. Očito su mnogi poleteli za time i govorili kako nije nadležan da objedini sve nestabilnosti u društvu koje dovode do velikih potresa i izazova.
Nemojte da zaboravite da ti koji su upravo studentima davali podršku za to da predsednik nije nadležan ne želi ni njima dobro, jer juče smo videli šta oni u stvari žele. Oni žele prelaznu vladu, žele da se raspusti rukovodstvo RTS-a, žele izbore po njihovim nekim metodama i, na kraju krajeva, prete građanskim ratom, znači oni to ne kriju, ukoliko sve to ne sprovedemo kao vlast.
6/1 AL/MJ 10.55 – 11.05
Sad kad vi imate pretnju građanskim ratom, mislim da naravno institucija mora da reaguje na tako nešto, ali je ovde država pokazala najviši stepen odgovornosti i Vlada Republike Srbije u ostavci i predsednik države i ovaj parlament da četvrti zahtev studenata, za koji smo jedino mi nadležni da možemo da ispunimo, je praktično ovde na dnevnom redu, a to je i ono što nije traženo u zahtevima, a ja ću vam reći - četvrti zahtev je glasio onako klot 20% povećanje troškova izmirenja od strane države.
Šta to znači? U trenutku kada je država pokušala sa njima da razgovara, pa evo zna i Ministarstvo prosvete i zna predsednica parlamenta, oni su rekli - da, da, to su tekući troškovi. Kada je država videla da je to otprilike pet do šest miliona evra rekli su nije problem, onda su se zahtevi nekako prolongirali mesecima, pa su rekli - ne, ne hoćemo 20% od ukupnog budžeta koji se odnosi na visoko obrazovanje, pa onda je trebalo videti a koji su to njihovi zahtevi 20%. Šta znači?
I, kada sam ja pitala određene ljude iz ministarstva - pa dobro gde su izašli sa tim zahtevima? Pa kaže - na društvenim mrežama.
Znači, mi smo morali kao država da budemo krajnje odgovorni, da shvatimo šta u stvari studenti hoće sa tim svojim zahtevima od 20% uvećanja troškova, pa smo onda shvatili da je to i školarina i povećanje plata i profesora i povećanje plata i profesora od 1. januara 11%, sada je to plus 16% ovim zahtevom i to je plus 50% refundacija školarine za studente.
Verujte mi, mislim da u prvom tom predlogu nije bio uopšte interes studenata da se njima pomogne u studiranju, nego je bilo ono ad hok da se negde profesori samo pomognu, da jednostavno ono što je moglo ranije da se završi u pregovorima, a niko nije htev da razgovora, nije završeno, sad je bio taj politički trenutak. Sad je taj u stvari ucenjivački kapacitet bio jako dobar da se sa državom izdejstvuju svi ovi zahtevi. I nije problem. Država je izašla u susret i rekla u redu je - podržavamo i studente i profesore, ali treba reći da do sada je mnogo toga urađeno i ni jednom Beogradski univerzitet se nije zahvalio ni ovoj državi, što su otvorena tri naučna nova instituta, što su tri nova fakulteta izgrađena, što su povećane stipendije studentima, što su renovirane u visokom obrazovanju mnoge institucije i što je podrška sa projektima koji se odnose na saradnju države i nauke i prosvete na mnogo višem nivou nego što je to bilo ranijih godina.
Zato zdušno treba podržati ovaj predlog, iako ja razumem i kolegu Marijana Rističevića, što je podneo ovaj predlog amandmana gde se sigurno ne slaže sa mnogim zahtevima jer država neće više izdvajati 12 milijardi, nego 18 milijardi dinara, ali treba reći ako ove ekonomske rezultate imate najbolje u poslednjih 10 godina, ukoliko želite da jednostavno osujetite i zaustavite državu više te ekonomske rezultate nećete imati, država će imati velike probleme, jednostavno, da sve ove planove sprovede.
Treba biti mudar, treba podržati, treba smiriti strasti, ali studenti treba direktno da se ograde onoga što se juče dešavalo ako žele da budu jednostavno relevantan subjekat u društvu. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, ja sam htela da raspravu vratimo na temu amandmana.
Zamolila bih zaista sve kolege da krenemo po tački dnevnog reda koja je sada, po pitanju zakona, koja je na dnevnom redu, da se vratimo na amandmane i da jednostavno završimo ovu sednicu onako kako dolikuje, da svi uzmemo određenu vrstu odgovornosti da jednostavno izglasamo rebalans budžeta jer mislim da je to u interesu svih građana.
Treba da se prime penzije, treba da se prime plate i mislim da je to od velikog značaja u ovom trenutku, jer cela Srbija verovatno je zainteresovana za sednicu o litijumu, i mi smo zainteresovani ovde za sednicu o litijumu isto kao i vi, i mislim da je to u interesu svih nas.
Hvala.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 132000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 141451.00 | RSD | 01.08.2022 - |