Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Jagoda Lazarević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Samo kratka opservacija, zapravo komentar.
Suština i namera ovih trgovinskih zakona ovog seta je zaštita potrošača usmerena na sve građane svih karika u lancu, jer podsetiću, imamo i domaćih trgovaca, i malih, i srednjih, nisu svi ni veliki, nisu svi ni strani i tu je heterogeno, ali definitivno, EU Agenda je važna, taj naš evropski put, uključujući i usvajanje zakona koji će biti usklađeni sa Akijem su važni, ali prioritet, znači zakoni koji daju dobra i održiva rešenja za naše građane, potrošače i to će nastaviti da bude i u narednom periodu, upravo tim redom. Prvo Srbija i građani njeni, pa onda Aki. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika, predsednika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, najzad, mislim da je Parlament dobio zaista kvalitetnu raspravu kada su u pitanju teme koje smo čuli pre nekoliko minuta zato što je to pokazatelj da zaista Vlada Srbije ima šta da pokaže u svom dugogodišnjem radu, bez obzira što je ova Vlada isključivo profesora Macuta na funkciji godinu dana.
Očito da sam proces evropskih integracija koja je otvoren još 2014. godine, jednostavno nikada nije stao. To je ono što treba reći, pogotovo ovim predstavnicima opozicije koje smo imali prilike svašta da čujemo u svojim raspravama. Zato kažem da je ova prethodna rasprava bila zaista kvalitetna i pokazala je da zaista možemo da razgovaramo na argumentovan način, bez obzira što se ne slažemo u mnogim stvarima, ali nama je da iznesemo argumente koje govore o tome da je budžet za poljoprivredu 118 milijardi, nikad veći, nikad bolji kada pogledate protekle godine.
Treba reći da Evropska Unija i razvijene države ukidaju subvencije, pa tako ste imali proteste u Parizu koje su trajale preko skoro mesec dana upravo zbog ukidanja subvencije za poljoprivredu u tim razvijenim državama.
14/3 JD/VZ
Prema tome, mi moramo da pratimo šta se dešava sa državama članice EU u svakom segmentu društva, pogotovo sada kada imamo situaciju otvaranje ratnih dejstava na Bliskom Istoku, trajanje još uvek koje se dešava u Ukrajini i jednu totalnu podelu kada je u pitanju energetska politika na SAD i Rusku Federaciju.
U toj bici, naravno Evropa je izgubila neki korak u tom smislu kako će svoju energetsku politiku kreirati i biće u velikom problemu, jer najlakše bi joj bilo da se okrene Ruskoj Federaciji, ali to je nemoguće jer je od 2022. godine, potpuno ušla u kompletnu konfrontaciju.
Te budžete što je pravio od 2028. do 2034. godine će biti pet puta veći za odbranu, što govori o tome da će se situaciji komplikovati u budućnosti. To je ono o čemu predsednik Vučić je pokušao da kaže svim građanima Srbije, pa sada kako je shvatio ko.
Ova sednica koja govori o tome da imamo 10 zakona, 19 sporazuma, 4 odluke koje se odnose na zaštitu kulturnih dobara, 4 odluke koje govore upravo o zamenama članova u odborima iz opozicionih najviše stranaka kada je u pitanju Narodna skupština i dva koja se odnose na kadrovska pitanja, izbore članova institucija koja su u nadležnosti Narodne skupštine upravo govori o interesu građana.
Dok se neki politički faktori, bezimeni faktori ili oni koji imaju neka kodna imena kao što je Kaluđer, Alek, Cipiripi, bore da ruše Srbiju, pojedini opozicioni kandidati ovde vide sebe za buduće premijere i ministre nisu u ovoj sali, iako su hteli da raspravljaju o poverenju Vladi, nego su se upravo nalazili juče recimo kod ministra odbrane Narodne republike Nemačke, a danas već idu u Stokholm tražeći da se uvedu sankcije Srbiji i tražeći da sva sredstva koja je EU do sada upućivala građanima Srbije zaustave i upute, takozvanim demokratskim medijima za koje znamo ovde u Srbiji da inače nisu ni registrovani u Srbiji nego su određene franšize, kao što su Šolakovi mediji i da se preusmere na nevladin sektor, odnosno nevladine organizacije čiji su oni osnivači.
15/1 GD/MT 12.20 – 12.30
To je jedna velika sramota zato što vi rušite Srbiju pre svega je autoritet države koja u ovom trenutku, u najtežim trenucima pokušava da održi naravno evropski put i put evropskih integracija, dobre odnose sa Ruskom Federacijom, ali i odnose kada je u pitanju Narodna Republika Kina i SAD.
Prema tome, u ovom trenutku jedna mala Srbija koje je uvek bila na tranzitnom putu svih velikih sila ne odustaje od evropskih integracija iako su se političke elite u Briselu promenile, iako se njihova politika promenila. Ne samo prema Srbije, nego prema svim zemljama kandidata. Jednostavno, ona je menjala i svoju metodologiju. Ta metodologija, sećate se, bila je priča o otvaranju poglavlja, o tome da mi imamo priliku da otvorimo, zatvorimo poglavlja i da kažemo da određene teme su nesporne. I Srbija je otvorila 22 poglavlja, od 35, s tim što Srbija ima tu specifičnost da Poglavlje 35 se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, odnosno pokušaj da se Srbija prisili da prizna nezavisnu državu Kosovo.
Određene političke stranke, ovde, i opcije koje se nalaze u ovom parlamentu se otvoreno zalažu za ove ideje i pošteno je da se to kaže, prema glasačima Srbije, jer danas, sutra ne treba ih jednostavno lagati o tome. Ako neko želi i da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji onda neka to kažu, nemojte da imamo slučaj kao za izbore. Kažu – ne zalažemo se za to, a kad se izbori završe onda kažu – ne, ne, uvesti sankcije Ruskoj Federaciji i jednostavno učiniti sve da bi određeni politički faktori se zadovoljili. A, da li će građani Srbije biti zadovoljni sa time, kada je u pitanju bila energetska politika po pitanju NIS-a, pogotovo pre uvođenja samih ovih sankcija od strane OFAK-a i SAD, to nikoga nije zanimalo. Niti je zanimala budućnost Srbije, niti ih sad zanima, upravo o ovome što je ministar poljoprivrede govorio, da li ćemo imati đubrivo, da li će cene energenata rasti tako da će inflacija jednostavno biti sve veća i veća. Jer, to već postaje realnost za mnoge države u regionu, pa i članice EU, upravo zbog toga što je jako bitno što mi razgovaramo po različitim temama.
Naš put, što se tiče EU, je jasan, transparentan, ne dvosmislen i jednostavno je efikasan, pogotovo kada su u pitanju ovi zakoni.
Pokrenulo se ovde pitanje hitnosti ove sednice, ovih zakona. Pa, ja stvarno ne razumem da određeni politički faktori ovde u Srbiji žive kao u jednoj svojoj slici, jednom svom filmu ne gledajući uopšte šta se dešava kada je u pitanju ta EU. Odlaze u Brisel, očito, kod jednostavno ne adekvatnih ličnosti, jer ono što treba da znaju to je da je sekretar Evropske komisije ovde dolazio i tražio konkretne rezultate. Da izveštaji Evropske komisije o spremnosti Srbije upravo govore ka tome da mi moramo da krenemo jednim upravo efikasnijim putem, da se sada otvaraju tri moguća scenarija za proširenja članstva u EU. To su ili tzv. obrnuto članstvo, zatim deo koji se odnosi, to su sve dileme evropskih parlamentaraca i Evropske komisije, nisu naše dileme. Zatim, ubrzano članstvo, kada je u pitanju otvaranje poglavlja, odnosno klastera i treće je da se jednostavno na tom putu, određene zemlje, posebno razgovara sa njima kako bi mogli da se primene zakoni u što kraćem roku. To je ono što negde nas gura da jednostavno shvatimo ovu temu jako ozbiljno.
Republika Srbija na inicijativu predsednika Vučića je oformila novi operativni tim, to ste vrlo dobro upoznati, na čelu sa gospodinom Apostolovićem i za nas je to od velikog značaja, što smo imali na Odboru za evropske integracije priliku da čujemo šta su ciljevi. Pre svega dinamika potpuno se promenila, i same EU, zatim 91 mera su cilj kada su u pitanju operativni koraci za Poglavlje 23 i 24, a ono što je najvažnije, i to je tražio sekretar Evropske komisije, konkretne aktivnosti što se tiče određenih infrastrukturnih projekata, što se tiče digitalizacije, što se tiče zelene energije.
15/2 GD/MT
Kad pričamo o infrastrukturi, to su upravo sredstva iz kohezionog fonda koja su u proteklih sedam godina ne mala, 378 miliona evra bila za Srbiju. Znači, tu su izgrađeni putevi, bolnice, škole. Kad pričamo o digitalizaciji inicijativa je ukidanje rominga za ceo region i na tome se aktivno radi. Tražilo se, naravno, za zelenu energiju i već su završeni projekti promene kotlova, znači, na pelet, uvođenje zelenih energenata u Priboju i u Novom Sadu. Na kraju imate njihovu inicijativu da se poboljša izvoz kada je u pitanju izvoz pilećeg mesa.
Ono što je jako važno za građane Srbije, svi ovi zakoni o kojima je i ministarka trgovine govorila i ministar poljoprivrede, upravo je taj set zakona sa kojima insistira EU da se u tom operativnom delu jednostavno mnoge stvari poboljšaju za naše poljoprivredne proizvođače i za prehrambenu industriju i mislim da je to od velikog značaja, a zašto hitnost ovih zakona i ove sednice, pa upravo zato – da bi naši građani osetili što pre boljitak.
Mi smo imali ovde prilike da čujemo sada u raspravi da su protiv smanjenja marži koje je Republika Srbija uvela, da jednostavno ne vide uopšte potrebu za usvajanje ovakvih zakona o kojima smo govorili kada je u pitanju trgovina i poljoprivreda i prehrambena industrija. Čak smo čuli juče da Srbiji nije potrebna gasna elektrana u Nišu koja treba da bude čvorište kompletne energetske diversifikacije koji inače EU insistira i samo da znate, Azerbejdžan je jedna država koja ima najveći broj evropskih kompanija kada je u pitanju gas i nafta i da EU kada je prekinula saradnju sa Rusijom najviše dotok gasa ide preko sporazuma sa Azerbejdžanom i sada ne razumem uopšte tu potrebu da određene stranke ovde traže da mi ne sarađujemo sa zemljama sa kojima sarađuje EU, gde EU odobrava ovakav vid saradnje, jer, na kraju krajeva, i njihove te energetske transferzale će biti u tom smislu i mi ćemo biti deo te energetske mreže.
Prema tome, mislim da je zadatak naš da se borimo za bolji život građana, mislim da je naš put evropski ne manje dobar nego što je proteklih godina bio. To pokazuje trgovinska i ekonomska saradnja sa državama članicama EU koja iznosi preko 59%, tačnije 58,9%, ukupne trgovine koju Srbija ima sa svim državama. Od toga 33 milijarde je sam izvoz, a 41,8 milijardi evra je uvoz. Znači, 79% je pokrivenost uvoza izvozom, što pokazuje u stvari veliku ekonomsku i trgovinsku stabilnost naše države kada su u pitanju evropske integracije.
Sada mi imamo odavde određene glasovi koji žele, jednostavno, sve ovo da se zaustavi, sve ovo upravo da ide u negativnom pravcu i mi smo imali prilike prošle godine, kada su bile blokade, da vidimo suštinski da politika tih bezimenih činioca, na čijem čelu treba da bude političar Đokić, treba da izađe pred građane i da kaže – mi želimo da zaustavimo Srbiju i građane Srbije zato što je Aleksandar Vučić predsednik i zato što ovakva politika ima svoje rezultate. Znate šta, građani Srbije nisu baš toliko nemi ni gluvi prema onome što vide. Na kraju krajeva, svakodnevno su svedoci toga šta se dešava u svetu i kako se bore svakodnevno za ekonomski opstanak svojih porodica i svoje dece.
Šta smo još imali priliku da čujemo kada je u pitanju koheziona politika? Ne vidite razlog zbog čega bi ona bila potreba da se usvaja sada. Pre svega, očito da mnogi ovde politički faktori ne znaju da od 2021. do 2027. godine mi smo iz tih kohezionih fondova imali određena sredstva i da to predstavlja u stvari prilagođavanje EU, standardima koje treba da obezbede usklađenost, odnosno ravnomerni regionalni razvoj kako smo mi to zvali i da uslov da biste to jednostavno povlačili ta sredstva je da država koja povlači ta sredstva treba da budu ispod 90% od tog dohotka po glavi stanovnika koji inače u EU u mesečnom iznosi 3.300 evra. Naravno da smo mi ispod tog proseka.
16/1 TĐ/LjL 12.30 – 12.40
To je jedan od uslova da ne samo kao jedna od država, ali jedna od članica koje su kandidati na ovom evropskom putu, naravno, moramo da spremimo sve instrumente da bi mogli da povlačimo ovakva sredstva. To znači konkretne projekte, to znači ovaj rad o kome su govorili ovde ministri i to znači kontinuiranu borbu upravo za evropske integracije.
Kada pričamo o tome da je koheziona politika nešto što nam za sada nije potrebno, upravo govorimo o tome da smo mi ovaj zakon imali od 6. februara ovde u raspravi, znači da ste imali prilike kao poslanici da pogledate na sajtu Skupštine ovaj predlog zakona, zatim smo imali nekoliko puta na sednicama Odbora za evropske integracije raspravu sa ministrom o tome, zatim smo imali prilike na javnom slušanju da čujemo ponovo jednu debatu široku kada je ova tema u pitanju i upravo te rezultate te kohezione politike i finansiranje iz ovih fondova smo imali prilike da čujemo iz unutrašnjosti, gde su te kancelarije za regionalni razvoj u stvari bile glavni činioci koji su nosili ove projekte koji su završeni.
Prema tome, mislim da je građanima Srbije jako važno da čuju istinu i ta istina ovde mora da se kaže, zbog toga što je pokušaj da se laž ovde predstavi kao istina permanentna, ne samo ovde u parlamentu nego i na tim medijima koji govore za sebe da su demokratski, a onda vidimo da u stvari nema ni "d" od demokratije.
Za nas je najvažniji deo kada govorimo uopšte o ovome da u životu možda možemo da budemo evrooptimisti ili evropesimisti, ali ono što je najvažnije je da svaka porodica želi da živi bolje i svaka porodica želi da zna koja je ta budućnost u kojoj će njihova deca živeti, kada je u pitanju Srbija.
Ono što se ova Vlada, a i prethodne vlade trudile, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, to je da uvek stvorimo jedan predvidivi ambijent kada je u pitanju uopšte privreda i kada je u pitanju naš život i uopšte u društvu promene koje se dešavaju, ali na ono što se dešava u svetu, na šta ne možemo toliko da utičemo, mi moramo uvek da budemo spremni da na adekvatan način sačuvamo pre svega našu državu, naš suverenitet, integritet, i kada je u pitanju KiM i kada su u pitanju politički pritisci uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i kada je bilo pokušaja rušenja Dejtonskog sporazuma, izmišljajući raznorazne rezolucije o tome da je Srbija genocidna tvorevina, iako mi imamo političke faktore koji se time bave, permanentno šireći jednu kampanju sa kojom mi želimo, na kraju krajeva, da se suočimo na izborima pred građanima.
To bi za nas predstavljalo jedan veliki zadatak da upravo čujemo koji su to argumenti zbog čega ovi politički faktori žele da dezintegrišu Srbiju ovakvim agendama. Neka kažu ko stoji iza tih agendi, jer nam je mnogo lakše da znamo sa kim razgovaramo, nego da slušamo ovde zvučnike koji jednostavno to na svoj način pokušavaju da Srbiju prikažu kao jednu nedemokratsku državu, jer od toga kako ćemo živeti u budućnosti nećemo imati nikakve koristi da raspravljamo o nečemu što je pokazatelj rušilačke politike Srbije nego nešto oko čega možemo konsenzusom da se složimo o tome kako bi Srbija mogla da ide dalje.
Zato je vrlo važno da proevropske partije ovde u parlamentu, bez obzira što su opozicione, glasaju za ove predloge zakona, ja se nadam da će pokazati svoj demokratski kapacitet, bez obzira što smo to mi predložili, jer to je inače inicijativa svih evropskih predstavnika ovde u Srbiji i Evropske komisije, jer tamo u izveštajima o stanju Srbije, reći ću vam, još na osnovu izlaganja ministra za evropske integracije, Srbija uopšte ne stoji tako loše kao što vi želite da pokažete. Ocenjuje se u dve mogućnosti, to je sam proces, u kome smo 11 poglavlja visoko ocenjeni, 11 umereno i 11 negde je potrebno još ih doraditi.
16/2 TĐ/LjL
Što se tiče same ocene spremnosti za ulazak u EU, u ocenama od 1 do 5 mi imamo ocenu 3,2. Nalazimo se odmah iznad Crne Gore koja ima ocenu 3.59 a koja je sada zvezda EU i jedan od prvih kandidata koji će ući. Iznad njih je Albanija, koja je na 3,8, za koju ste imali prilike da vidite kako izgleda ta demokratija na izbornim mestima. Tako da, očito je pitanje spremnosti ulaska u EU pitanje same Evrope, na koji način će ona kvalifikovati rezultate jedne države. Mi smatramo da to radimo u skladu sa interesima naših građana i tako će ostati.
U danu za glasanje naša skupštinska većina podržaće ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi ministre sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege, uvažene građanke i građani, ja ću kratko u ovom delu uvodnom obraćanja da, pre svega, kažem i stav SPS. Ne želim da ponavljam ono što je već rečeno samim zakonima, ministri su ih već obrazložili. Koleginica Tomić koja je govorila malo pre mene, moram da se složim sa njom na samom početku, i želim da iskoristim priliku kada je već ovaj set evropskih zakona, tako da ih nazovem, pred nama – mislim da smo uspeli po prvi put od početka ovog saziva Narodne skupštine da i u Narodnu skupštinu uvedemo jedan od postulata tih evropskih vrednosti, a to je da imamo jednu kvalitetnu i parlamentarnu diskusiju ovde i u tom smislu, kao predstavnik vladajuće većine, želim da pokažem jedan izraz dobre volje i da pohvalim i ministra Glamočića, sa jedne strane, i, sa druge strane, kolegu iz opozicije, kolegu Miroslava Aleksića koji je vrlo argumentovano ovde sa ministrom razgovarao na temu poljoprivrede, što je jedna od veoma značajnih i važnih i strateških tema kada je u pitanju Republika Srbija.
Kada govorimo o ovim zakonima, koji su pred nama, već je rečeno da je to usaglašavanje sa onim što su negde zakoni Evropske unije i Srbija svoje strateško opredeljenje ne krije. Naše opredeljenje jeste članstvo u EU. Moram da podsetim građanke i građane da taj put datira još od 2000. godine, da smo mi od tada, hajde da kažem, u nekoj vrsti pridruživanja. Pregovori su, čini mi se, otvoreni od kada je ova koalicija na vlasti – 2013. godine – i mi vrlo principijelno radimo na tome da postanemo punopravan član te velike porodice naroda. Mi geografski pripadamo Evropi, ali ne možemo na tu temu… Mislim da je nepošteno pred građanima govoriti na tu temu, a ne biti iskren i ne reći da je u tom smislu ideja zapadnog Balkana bila dobra ideja, jer bismo možda lakše zatvorili to čuveno Poglavlje 35 i da bismo možda sa mnogo manje otpora mogli da postanemo punopravan član te porodice.
Mislim da treba da se ovde pogledamo svi u oči i da otvoreno kažemo građanima, pre svega, ne jedni drugima, nego građanima, šta je to što je naša zvanična politika kada je u pitanju odbrana našeg suvereniteta, kada je u pitanju južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija, kada je u pitanju borba u ovom trenutku za prava i položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji je svakodnevno izložen torturi i, nažalost, u 21. veku nema prava koja, kada već pričamo o EU, svaka građanka i građanin te iste EU zaslužuje.
17/1 AL/JG 12.40 – 12.50
Takođe, treba otvoreno reći – mi smo ovde optuživani podsetiću vas još za izbore, čini mi se, 2022. godine u kampanji da ćemo obmanuti građane i da naša priča o tome da nećemo uvesti sankcije Ruskoj Federaciji će trajati taman toliko koliko i kampanja. Od tada je, čini mi se, prošlo četiri godine, a sankcije Ruskoj Federaciji nisu uvedene. To govorim jer to translatorno, takođe, je sigurno jedan od zareza kada se razgovara, a to bolje znaju kolege koje se bave tom temom i koji učestvuju i u Strazburu i u Briselu, kada je u pitanju EU.
Takođe, na samom kraju, kada govorimo o Evropskoj uniji, mi moramo da se opredelimo o tome, nije direktno povezano, ali da li ćemo ostati vojno neutralni. Stav Socijalističke partije Srbije po tom pitanju je vrlo jasan i nedvosmislen. Mi smatramo da je vojna neutralnost veoma važna za Republiku Srbiju i da je ona ta koja nam, takođe, otvara mnoga druga, kada govorimo o ekonomiji, o čemu je bilo reči, i o privredi, mnoga druga potencijalna tržišta ne samo kada pričamo o vojnoj saradnji, već i o privrednoj saradnji. Ali i veoma je važno da ostanemo vojno neutralni jer se to pokazalo i u prošlosti kao naša komparativna prednost ako govorimo još i u periodu Nesvrstanih i o nekoj bivšoj zemlji, čiji smo deo i mi bili, i za koju smo, da budemo potpuno otvoreni, najviše i mi, odnosno srpski narod i krvario. I to su sve, između ostalog, i teme kada govorimo o Evropskoj uniji.
Kada su u pitanju ovi zakoni, oni su veoma važni i značajni sa aspekta toga što mi njih treba da donesemo iz razloga što mi ovde u Srbiji uredimo život na najvišim mogućim standardima za naše građane. Treba da vidimo šta su to primeri dobre prakse. Ja se ne slažem da sve što je u Evropi je dobro. Ne treba da radimo slepi „kopi-pejst“, što je već bilo priče ovde, i da prepisujemo, što je nekada, da budemo iskreni, i bilo rađeno posle 2000. godine, već da vidimo šta su primeri koji su se u praksi dobro pokazali i njih da, da prepišemo, i što je najvažnije da ih implementiramo ovde, pre svega zbog nas i zbog naših građana, i da na taj način dižemo i uslove i kvalitet života u Srbiji, ali ne treba to, kao što sam rekao, radimo slepo.
Takođe, želim da pohvalim i ono što je neko iz opozicije, da ne bih pogrešio, takođe, pohvalio i zakon, koji je na dnevnom redu, o suzbijanju trgovine ljudima. Jedna veoma važna i veoma značajna tema. Nažalost, predmet, da se tako izrazim, trgovine ljudima u najvećoj meri su žene i deca. To je jedna veoma ozbiljna tema i ovaj predlog zakona, koji se nalazi pred nama, po prvi put na jedan sveobuhvatan holistički pristup pristupa jednoj ovakvoj složenoj kompleksnoj temi, kakva je tema trgovine ljudima. I mislim da bi bilo veoma važno i značajno ako oko mnogih stvari ne možemo da se složimo jeste da pokažemo barem po tom pitanju da imamo jedinstven stav i da svi zajedno glasamo za taj zakon.
Takođe, želim još o jednoj stvari da govorim, a to je sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o razvoju, projektovanju i izgradnji i upravljanju elektrane sa gasno-parnim ciklusom u Republici Srbiji. Juče je neko od kolega, takođe, govorio o tome i rekao da po Planu strategije Evropske unije do 2035. treba da se pređe na, tj. ne treba više prirodni gas da se koristi do 2050. ili kako već. Opet se vraćam na ono o čemu sam govorio. Mi treba da gledamo sebe. Sigurno je da je bazično prirodni gas, kada govorimo o bazičnim resursima, jedno od rešenja kada govorimo tom tranzicionom energetskom putu. Sve više se pokazuje da obnovljivi izvori, oni inicijalni obnovljivi izvori, a imali smo, čini mi se, slučaj i pre par meseci u Španiji, nisu toliko sigurni i ne možemo se osloniti samo i isključivo na Sunce, na vodu, odnosno na solar ili na, ako pričamo o vetru, vetro-parkove. Trebaju nam
17/2 AL/JG
bazični izvori energije, kao što su, između ostalog, ugalj, koji nije toliko dobar za zaštitu životne sredine, odnosno zagađuje, da budem precizniji, ali u tom smislu treba razvijati one izvore koje možemo koristiti od prirodnog gasa i one izvore, i bilo je reči o tome u prethodnom periodu, ja neću govoriti o tome, ali bilo je reči i o strateškom opredeljenju u nekom narednom periodu kada je u pitanju i nuklearna energija. Lično smatram da i u tom smislu treba razmišljati, ali možda i na način da se uđe u neko suvlasništvo, ako postoji mogućnost, u već postojećim nuklearnim elektranama negde u regionu. Ako bi mogli takav jedan koncept da razvijamo, takođe, mislim da za državu Srbiju ne bi bio loš koncept.
Ali da se vratim na ono o čemu sam malopre govorio. Mi treba da gledamo sebe, mi treba da razmišljamo o Srbiji, o našim građankama i građanima. Pozivam sve koleginice i kolege iz opozicije da podrže, pogotovo one proevropske, koji se tako deklarišu, ove zakone, da pokažemo da, sa ovog mesta, možemo da razgovaramo i zato sam na samom početku obraćanja istakao i pohvalio i kolegu Aleksića, jer mislim da je prethodnih godinu, godinu i po dana, odnosno u prethodnom periodu, bio ovakav dijalog, iz ove sale, mislim da bi neke stvari mogle i da se preduprede i da do mnogih stvari ne bi došlo.
Bilo je reči o ovoj vladi, kojoj je juče, čini mi se, bilo tačno godinu dana kako je izabrana. Mislim da je ova vlada radila u jako kompleksnim uslovima, da je ova vlada imala, kada govorimo o onom unutrašnjem planu, jedan nezahvalan zadatak, da su svakog dana članovi Vlade morali neretko da se bave i temama koje nisu njihove teme, nisu iz oblasti njihovih resora, i mislim da mnogi u ovoj sali nisu verovali da će ova vlada izdržati godinu dana. Tako da je to već samo po sebi uspeh kada govorimo o ovoj vladi. Da li bih i ja mogao da kritikujem – mogao bih, ali mislim da je i ovo pošteno reći kada je u pitanju ova vlada, pogotovo imajući u vidu i rekonstrukciju koja je prethodila izboru ove vlade.
Tako da, mislim da, a imajući u vidu, i o tome je bilo reči, šta se događa i na globalnom nivou, ratovi koji se dešavaju, već smo zaboravili ono što se događa, što se događalo u Gazi, o Ukrajini da ne govorim, već se dogodila Venecuela, pa za njom imamo Iran, i to se sve desilo u poslednjih skoro godinu dana. Tako da, živimo u jednom veoma dinamičnom periodu i zato je važno da mi kao predstavnici građanki i građana odgovorno, ne kratkoročno, ne čisto iz svojih partijskih interesa, već odgovorno, državnički ili okrenuti ka onome što jesu državni interesi, nastupamo, govorimo i na taj način se ponašamo, jer verujem da samo tako u ovim, kao što sam rekao, u ovom složenom i dinamičnom periodu možemo da sačuvamo mir u našoj Srbiji.
Da ne dužim, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Još jednom ću iskoristiti priliku da pozovem sve da takođe glasaju za ove predloge zakona i, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Prvi reč ima narodni poslanik Edin Numanović.
Izvolite.
18/1 MV/IR 12.50 – 13.00

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o rehabilitaciji lokalnih puteva, o unapređenju putne mreže i uopšte o bezbednosti saobraćaja, nažalost, na početku mog govora moram da spomenem tragičnu statistiku od 41 izgubljenog života na putevima u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu od 2020. godine. Ovaj crni bilans nije samo brojka, nije samo procenat, pitanje je koliko porodica uništeno, koliko je roditelja ostalo bez dece, odnosno koliko je dece ostalo bez svojih roditelja i kakve trajne i nepopravljive posledice ovakvi događaji mogu imati za celokupno društvo.

Poslednji u nizu tih događaja je tragedija koja je potresla i Novi Pazar i Sandžak i celu zemlju, izgubili smo šesnaestogodišnju devojčicu na električnom trotinetu na magistralnom putu koji prolazi kroz naseljeni deo Novoga Pazara. Izgubili smo jednu čistu dušu, uglednu, uzornu, pohvaljenu učenicu, direktno kao posledicu nepostojanja adekvatnog prostora za kretanje pešaka, odnosno pešačkih i pešačko-biciklističkih staza i, naravno, kršenja saobraćajnih propisa i jako niske saobraćajne kulture.

Naši putevi su postali stratišta i iako znamo da se širom Srbije grade brze saobraćajnice, uređuju magistrale, što nam je drago, što pohvaljujemo, mi i dalje gubimo živote na magistralama smrti u Novom Pazaru.

Magistralni pravac, odnosno dva magistralna pravca koji se ukrštaju u samom Novom Pazaru provlače se kroz tesna gusto naseljena mesta, čak u samom centru grada, u čaršiji novopazarskoj se saobraćaj odvija jednom kolovoznom trakom naizmenično, što je trajno rešenje koje tako egzistira godinama i gotovo da nema nikakvih naznaka o mogućoj ispravci ovoga problema.

Nama su potrebne obilaznice, pristupne brze saobraćajnice, izgradnja auto-puta, aerodroma, pruge, kao osnovnih elementarnih činioca za dalji razvoj ovoga kraja, ali i za očuvanje bezbednosti naših sugrađana i, naravno, naše dece.

U tom svetlu, imali smo skorašnji sastanak ministra, gospodina Usame Zukorlića i predsednika Vučića, na kome su definisani prioriteti koje ima Stranka pravde i pomirenja kada govorimo o ovim projektima. Zato zahtevamo hitno ubrzanje izgradnje pravca auto-puta prema drugoj poljani i izrade projektne dokumentacije za izgradnju aerodroma kod Sjenice kao ključnih elemenata za dalji razvoj kraja iz koga dolazim.

Novi Pazar sa preko 100.000 stanovnika nema auto-put u blizini brze saobraćajnice, prugu, gasovod, nema razvijenu industriju, nema stabilnu privredu i jako je malo resursa sa kojima se možemo pohvaliti. Među tim malobrojnim resursima svakako na prvom mestu su vredni i preduzimljivi domaćini, jer je čovek najvažniji resurs svakog društva, a onda čista priroda sa brojnim izvorima pijaće vode koji nas okružuju, kao i veoma bogato kulturno istorijsko nasleđe koje je nastalo preplitanjem civilizacija u ovom delu zemlje, na koje smo veoma ponosni.

Zato želimo da zaštitimo te poslednje preostale resurse koje imamo u Novom Pazaru. Naravno, posebno park prirode Golija i obronke planine Rogozna u svetlu trenutne i potencijalne opasnosti kada govorimo o geološkim istraživanjima i potencijalnim iskopavanjima ruda na planini Rogozna. Po ovoj stavci se govori i u Strategiji o mineralnim i drugim geološkim resursima koja je pred nama na dnevnom redu. Mi smo tome pristupili konstruktivno, podneli smo amandmane kojima želimo da preciziramo i dopunimo deo strategije koja se odnosi na ovo područje i svakako da ću ja mnogo preciznije i više govoriti u delu rasprave u pojedinostima kada ćemo pokušati da zajednički ispravimo ove stvari. Hvala.

18/2 MV/IR

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Ilić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Na početku da pozdravim sve prisutne i građane Srbije pozdravom Hristos vaskrse!

Osvrnuću se iz ovog dnevnog reda na dve tačke. Prva tačka je zakon o zaštiti potrošača. Tu propisujete u tom zakonu da se zabranjuje plaćanje snabdevanja za isporuke kvarljive i poljoprivredne robe, da ne duže od trideset dana mora da se izvrši plaćanje od isteka perioda isporuke. Takođe, predviđate da mora da postoji specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima.

Dakle, ove tačke nisu sporne, ali ono što je sporno generalno što se tiče zaštite potrošača u Srbiji je da su potrošači prepušteni na milost i nemilost uvozničkom kartelu koji zajedno sa vlašću uvozi na stotine hiljada tona hrane i pića godišnje koja se gotovo apsolutno ne kontroliše. Ta roba koja se dnevno uvozi na desetine šlepera i prolazi granice bez ikakve kontrole i završava na rafovima naših marketa i građani je kupuju, a da im pritom niko ne garantuje za kvalitet i sastav tih proizvoda.

Dobar deo deklaracija na uvoznim proizvodima naročito, na domaćim veoma manje, potpuno je lažan i ne odgovara sastavu proizvoda koji se prodaje pod tim imenom. To se odnosi na mnoga pića i hranu, a naročito na pića. Vi imate jednu neverovatnu deklaraciju, gotovo na svim proizvodima od mesa, na mesnim prerađevinama gde piše da je poreklo sirovina, odnosno mesa, van EU ili iz EU. Evo, sad je tu ministar poljoprivrede, drago mi je da mi odgovori koja treća opcija postoji ako je poreklo neke sirovine van EU ili iz EU?

Dakle, mi ne znamo odakle je meso, čak ni sa kog kontinenta došlo, a kamoli iz koje države i to se prodaje po veoma skupim cenama bez ikakve garancije da je to meso kvalitetno, da je to to što piše i da uopšte taj proizvod odgovara imalo deklaraciji na tom proizvodu. Time treba da se bavi Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, a ne ovakvim trivijalnim izmenama zakona kao da bi štitili potrošače.

Postavio sam pre nekih mesec i po dana dva prosta pitanja Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu trgovine. Prvo pitanje je bilo – koliko je ukupno otkupljeno mleka od domaćih proizvođača u 2025. godini? Drugo pitanje je bilo – koliko je ukupno prodato svežeg i dugotrajnog mleka na svim marketima u Srbiji? Dobio sam zaista neverovatne odgovore od ova dva ministarstva. Ministarstvo poljoprivrede mi je odgovorilo da je ukupno otkupljeno 873.000 tona mleka od domaćih proizvođača u 2025. godini. Za drugo pitanje mi je Ministarstvo poljoprivrede odgovorilo da oni ne raspolažu podacima koliko je prodato mleka u Srbiji. Onda imam odgovor od Ministarstva trgovine koje mi kaže da ne raspolaže nijednim od ova dva podatka i da se za te podatke obratim Ministarstvu poljoprivrede.

E, ja sada pitam – je li vi sedite, gospodo ministri, u istoj Vladi, pa mi jedan ministar kaže ne znam, a drugi kaže pitajte tog ministra? Šta je tu problem? Problem je što su ogromne razlike u količinama otkupljenog mleka i prodatog mleka i što se dobar deo mleka prodaje pod lažnom deklaracijom da je srpsko mleko. Zbog toga se kriju podaci koje su razlike u količinama. Jer, ako bi se videlo da su višestruko veće razlike u količinama, onda moramo da se zapitamo i mi kao poslanici i građani Srbije odakle dolazi mleko koje se prodaje kao srpsko mleko. Nemate mnogo na rafovima svežeg mleka koje je uvozno u Srbiji.

18/3 MV/IR

Gotovo sve se prodaje po deklaracijom da je srpsko. Ja sumnjam i siguran sam da dobar deo tog mleka nije srpsko i da se prodaje pod lažnim deklaracijama, a Ministarstvo poljoprivrede i inspekcije ne rade gotovo ništa, odnosno vezane su im ruke.

Kratko ću se osvrnuti na drugi zakon o kome sam hteo malo da govorim. To je Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava. Taj zakon je izuzetno bitan, naročito za nas jer su se ovde dešavali razni i razni događaji u prethodnim godinama i decenijama. Podsetiću vas da je nakon otvaranja Epstinovih fajlova izašlo na videlo šta se sve radi u trgovini ljudima, prvenstveno decom, koliko je dece ubijeno, koliko je dece silovano, mučeno i ubijeno u ritualnim žrtvovanjima lanca pedofila na svetu.

Ono što smo nažalost saznali iz Epstinovih fajlova je da je jedan od glavnih centara distribucije dece za pedofile naša okupirana teritorija Kosovo i Metohija i da to radi takozvana kosovska vlast i da je odatle desetine hiljada dece izvezeno lancima pedofila.

19/1 MZ/CG 13.00–13.10

Sada ja pitam – šta radi država, šta radi BIA, šta radi VBA? Da li su išta uradile po tom pitanju ili se bave trivijalnim stvarima, kao nekim dinamitom na gasovodu i hapšenjem poljoprivrednika?

Koliko je dece u prethodnih 13 godina dato na usvajanje u inostranstvo? Da li država prati šta je sa tom decom, u kakvim su porodicama, da li su dobro, da li imamo povratne informacije o usvojenoj deci u inostranstvu? Šta se desilo sa malom Dankom Ilić, sa velikom aferom koja se zataškava? Da li je ona stvarno ubijena ili da li je negde prodata? Evo, moje pitanje za ministra policije, direktora BIA. Kada će biti uhapšene ubice iz policije koje su ubile brata optuženog, ni krivog ni dužnog? Godinu i po dana krijete ubice iz policije koje su ubile nevinog čoveka. Ne možete da utvrdite ko je u policijskoj stanici ubio čoveka? Zaista sramota. Koliko beba je ukradeno iz porodilišta od 1944. godine do danas? Ko je uhapšen zbog toga do danas? Da li se danas kradu bebu u porodilištima? Gde završavaju te bebe? Da li su završile na usvajanju ili su završile u nekim pedofilskim lancima?

Mnogo je pitanja, a gotovo nimalo odgovora. To je odgovornost države, da se bavi krupnim pitanjima, a ne da se bavi trivijalnim izmenama zakona radi usklađivanja sa nekom fantomskom Evropskom unijom, u koju nikada nećemo stići, Bogu hvala.