Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Što se tiče ove sednice, Druge sednice ovog zasedanja, dakle dva pojma koja su obeležila njihovu pripremu i sazivanje jesu pojam hitnosti i pojam Evropske agende, kako mi dramatično ubrzavamo Evropsku agendu nakon ovih petogodišnjih priprema da otvorimo neko poglavlje bez ikakvog uspeha.

6/3 JD/IR

Sada jedan od najvažnijih zakona jeste ovaj Zakon o koheziji. Sada vidimo koliko je on hitan. Dakle, usvajanje tog Zakona o koheziji je bilo predviđeno Akcionim planom za poglavlje 22, bilo je predviđeno da se usvoji 2020. godine. Nacrt je izrađen 2024. godine, sada smo već duboko ušli u 2026. godinu i šest godina nije bilo ništa hitno, ali sada ova tri dana, da ne daj Bože imamo normalnu sednicu, da se na vreme to najavi, sada je hitno, jer sada ako se ne usvoji, baš sada, a ne za tri dana sve će u Srbiji propasti.

7/1 GD/CG 11.00 – 11.10

S druge strane, čuli smo izjave Marka Đurića koji je rekao kako ćemo u narednim nedeljama da dramatično ubrzamo svoj evropski put itd. To je sve lepo, simpatično, romantično, a onda dobijemo vest, naravno ne baš toliko javno, nego više iz nekih sporednih kanala, da je Vlada izmenila Uredbu o analizi efekata propisa.

Ta uredba je ranije podrazumevala da mora da se radi analiza efekata tokom izrade zakona i tokom izrade izrade planiranja javnih politika, da je svako ministarstvo moralo da šalje svoje predloge, odnosno te analize Republičkom sekretarijatu za javne politike koji bi na osnovu toga davao neka mišljenja i smisao te uredbe i smisao tog procesa jeste da se uspostavi sistem političke odgovornosti, da ukoliko dobijete negativno mišljenje ili ukoliko neke primedbe i sugestije ne usvojite kasnije u nacrtu, odnosno predlogu zakona i kasnije usvojenom zakonu, da ne možete da kažete - mi nismo znali, da ne možete da se vadite na neznanje, da to može da povlači možda čak i krivičnu odgovornost u slučaju da se takve preporuke ne ispoštuju. Šta ste se vi onda dosetili? Onda ste prešli na to da više Vlada ne predlaže one najdramatičnije zakone, poput, recimo, seta pravosudnih zakona, već da ih predlaže jedan poslanik u kog se slila sva mudrost i svo znanje ovog sveta, da reformiše ceo naš pravosudni sektor jer poslanik nije u obavezi da traži mišljenje i da podnosi te analize, a Vlada je makar do sada bila.

Sada, druga stvar, kažete - evropska agenda. To je uredu. Naravno da podržavam sve što se tiče evropske agende, ali to ne znači da podržavam one koji zloupotrebljavaju evropsku agendu, jer nije evropska agenda da vi naškrabate nešto na papirima i da kažete – evo, sada smo mi to uskladili sa nekim zakonima na engleskom jeziku i sada će sve u ovoj zemlji da procveta. To je zloupotreba. Evropska agenda, primera radi, jeste kada imate fer i slobodne izbore.

Razumem, ne možemo baš da organizujemo izbore kao što su u Francuskoj, kao što su u Nemačkoj i u nekim tim zemljama, ali da se potrudimo ili da se potrudite, jer je to vaša odgovornost, da imamo izbore makar kao što je imao vaš prijatelj u Mađarskoj. Jeste autokrata, jeste vaših političkih svetonadzora, jeste da meni nije prijalo kako se on ponašao, kako je upravljao tom zemljom, ali to je, na kraju, njegovo pravo, ali na kraju su u Mađarskoj održani neki izbori, glasalo se do sedam, u pola deset stigli rezultati, u deset sati čovek koji je 16 godina na vlasti priznao ubedljiv politički poraz. Po njegovim rečima, tog dana ga bolelo, sutra bila praznina, prekosutra već počela radna terapija. Tako bi trebalo i sa vama. Dakle, kada se izgube i završe izbori, život ide dalje, nekome na slobodi, nekome u nekoj drugoj instituciji, ali život se nastavlja, ne dovodi se zemlja na ivicu građanskog rata. To je Evropska agenda - kada imate fer i slobodne izbore, kada se vlast menja na izborima, kada poraženi taj poraz prizna bez da zemlju gura u građanski rat, a nije evropska agenda kada, da biste sačuvali lokalnu vlast u Kuli ili u Aranđelovcu, šaljete sve batinaše koje imate i dovodite ovo društvo na ivicu građanskih sukoba. Nije evropska agenda kada zloupotrebite Ustavni sud i upregnete ga da nezakonitim odlukama sprečava ponavljanje izbora u Zaječaru. Nije evropska agenda kada pokušavate, i to čak neuspešno, da pokradete izbore na Medicinskom fakultetu za studentski parlament, aman ljudi, šta je sa vama, i da šaljete policiju u dva ujutru, ponavljam, zbog izbora za studentski parlament na jednom fakultetu u Beogradu. To ne možete da dopustite, a kamo li da ova zemlja iz ove krize izađe na jedini normalan način, a to je kroz fer i slobodne izbore i da te večeri završimo sa svim što se u Srbiji dešavalo u poslednje dve godine.

7/2 GD/CG

Pričate o koheziji i evropskom putu. Imamo ministra za evropske integracije, koji trenutno nije ovde, dolazio je na sednice Odbora. Čovek je od početka godine ministar za evropske integracije u Briselu bio dva puta. On se čovek smejao zbog toga. Njemu je to smešno. Ministar za evropske integracije dva puta bio u Briselu? Dakle, ministar za evropske integracije nije legitiman sagovornik briselske birokratije.

Na kraju krajeva, čovek ne veruje u evropske integracije, ali to je njegovo privatno uverenje. To znamo iz njegove političke biografije. Ja ne govorim o njegovoj ličnosti, govorim o njegovoj političkoj biografiji i o efektima onoga što radi. Čovek dođe na Odbor da nam kaže kako su aktivnosti ministarstva pripreme za otvaranje poglavlja, mrtav ladan, nakon što pet godina nismo otvorili nijedno. To su najduže pripreme za otvaranje nekog poglavlja u istoriji evropskih integracija svih zemalja. Te naše pripreme traju kao onaj Georginin porođaj. One su beskrajne, beskonačne.

Ali znate o čemu se radi? Da ne mislite, to sam rekao takođe gospodinu Staroviču, ne diskutujem ja sa njegovom ličnošću, niti ja imam bilo šta protiv njega. Pre će da on ima više protiv mene, jer se više bavio ličnim stvarima nego što sam ja, doduše, na „Tviteru“ i na društvenim mrežama, jer očigledno nema šta pametnije da radi, da nije Nemanja Starović ministar nego da su Šolc, Makron, Merc, Robert Šuman da ustane, Sveti Petar da dođe na zemlju, ko god, da vodi Ministarstvo evropskih integracija, ovakvu zemlju ne bi mogao da uvede u EU, zemlju koja ne može godinu i po dana da izabere članove Saveta REM-a zato što vi to niste dali, zato što vaš koalicioni partner uslovljava da ne može da se izabere član Saveta REM-a. Zemlju koja ne može da ima nijedan izborni ciklus koji je iole normalan i pošten i koji nije obeležen nasiljem od strane vlasti i odbranom nasilnika od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova ni bog ne može da uvede u EU, nema tog čuda, nema te sile, zemlju koja menja pravosudni sistem Mrdićevim desantom na pravosuđe. Da se svi skupe, sva pamet EU u ovom trenutku ne bi mogla da uvede takvu zemlju u EU.

Gospodinu Staroviću ne prebacujem da je ta kompletna odgovornost na njemu. Čak je i najmanji deo. Samo govorim, ako pričamo o nekoj koheziji i nekoj logici, malo je nelogično da imate ministra koji ne može da razgovara sa ljudima u Briselu. Čovek nije imao nijedan važan sastanak u poslednjih šest meseci. Ni jedan jedini važan sastanak čovek nije imao u poslednjih šest meseci. Govorimo o koheziji i EU, a Srbija je od nedelje i zvanično najusamljenija zemlja na evropskom kontinentu.

Naravno da je to vama super jer se vi u uslovima izolacije osećate kao na domaćem terenu. Na osnovu toga gradite lažne slike o sopstvenoj superiornosti i nadmoći, ali to građanima Srbije proizvodi ozbiljne posledice. Dakle, naša zemlja nema ni jednog jedinog saveznika na tlu Evrope u ovom trenutku. Do nedelje smo imali jednog na osnovu ličnih veza i konekcija. Od nedelje nemamo nijednog. Nakon promena u Mađarskoj i ti odnosi su ozbiljno dovedeni u pitanje jer smo kao država kao kao zalog za buduće kvalitetne odnose dali šou predstavu u Kanjiži i uplitanje naših bezbednosnih struktura u organizaciju izbora u drugoj zemlji u cilju da neko drugi tamo pobedi, a onda smo dobili i to da je predsednik Republike Srbije nazvao budućeg premijera te zemlje, koji je osvojio tri i po miliona glasova blebetalo i to je sada zalog za naše buduće dobre odnose.

Gospodine Pastor, kada odete sledeće nedelje u Budimpeštu verujem da će vam biti jako prijatno da objašnjavate te reči vašeg koalicionog partnera i da vam je veliku uslugu učinio time što je na taj način govorio o novoizabranom predsedniku Mađarske.

7/3 GD/CG

Na kraju, kada pričamo o koheziji, malo da pričam i o regionalnoj koheziji, ali da pričamo i o koheziji vaše politike, mi mesecima slušamo, a to je bila jedna od glavnih teza vaše borbe na lokalnim izborima, recimo, u Sevojnu i Lučanima, da ukoliko vi ne zadržite vlast u tim mestima da se Srbija suočava sa ogromnim problemima, pritiscima i pretnjama i da je jedna od najrelevantnijih pretnji savez Albanije, Kosova i Hrvatske i kako će oni nas da napadnu i kako vi morate da pobedite u Sevojnu, jer ako vi ne pobedite u Sevojnu, onda Srbija neće moći da se odbrani od takvog napada i to su dosta ozbiljne optužbe i ukoliko postoji takav savez i takva namera tog saveza prema Srbiji, mislim da i Skupština o tome mora da raspravlja i mi kao društvo moramo ozbiljno da se posvetimo, ali moramo ozbiljno da se posvetimo i jednoj drugoj stvari koja je za nas interno mnogo ozbiljnija.

Dakle, mi u jednom obraćanju predsednika države čujemo da Albanija planira protiv nas rat, da nas napadne, a onda 14 minuta kasnije u okviru istog tog obraćanja čujemo kako on sa premijerom Albanije piše zajedničko pismo EU predlažući da se mi odreknemo nečega što nemamo da bismo dobili nešto za šta se zahtevaju čak i viši standardi i kriterijumi nego za samo članstvo, a da nam članstvo samo po sebi nije dovoljno i onda naravno da su ljudi zbunjeni, da li mi sa Albanijom sarađujemo ili mi sa tom Albanijom ratujemo, a onda predstavi svoj vizionarski program u kome takođe u okviru istih 60 minuta saopšti kako ćemo mi ući u EU do 2035. godine, ali tako što ćemo pre toga ratovati sa najmanje jednom članicom EU i sa najmanje dve članice NATO-a, a da će u međuvremenu u svetu da izbije svetski rat nuklearnog tipa, a naše plate će da skoče na 1.700 evra.

8/1 TĐ/VZ 11.10 – 11.20

Sada vi meni recite da li, gospodo draga, postoji kohezija između vaših misli od juče i danas, da li postoji kohezija između onoga što mislite i onoga što radite, da li postoji bilo kakva logička veza u tome što vi nama predstavljate kao ozbiljnu politiku, pa na osnovu toga dođite do zaključka da li vi zaista smatrate da treba da upravljate ovom zemljom, ne naredne četiri godine, nego naredna četiri minuta.

Dakle, ne postoji, to šta vi govorite ovim ljudima, način na koji vi zaluđujete narod u Srbiji, to je nezabeleženo u istoriji ovog naroda. Mi smo imali i diktatore i autokrate, ali ljude koji u toj meri lažu i sluđuju ljude, to nismo imali nikada. I vi ste se toliko zapleli u sopstvene laži da vi više ni sami ne znate šta treba da kažete. Ako je na snazi Vučićevo pismo sa Ramom, ako mi hoćemo samo da budemo deo evropskog ekonomskog prostora, ako nam ne treba pravo veta, ako hoćemo u Šengen a ne treba nam punopravno članstvo, što usvajamo ovaj zakon koji uopšte nije uslov za ulazak u evropski prostor, šta će nam onda to, koja je hitnost sad odjednom?

Da li vi možete da povežete, ja vas opet pitam, možete li da povežete vaše misli i vaša dela? Ako ne možete, a deluje da ne možete, onda je najpoštenije da ovu sednicu završavamo što pre, da se vratimo na onu prvu sednicu ovog zasedanja, da glasamo o toj Vladi, da joj sviramo kraj i da pustimo ljude da izaberu neke uravnotežene ljude koji će voditi ovu zemlju u nekom normalnom pravcu. Da li će se taj pravac meni sviđati ili ne, to je drugo pitanje, ali da makar znamo kuda ova zemlja ide. Sa vama to ne znate čak ni vi. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Pa hajde da krenemo od ovog poslednjeg.

Dakle, čak i kada bismo izglasali nepoverenje Vladi, to ne znači da bismo mi išli na izbore. Ja očekujem da to, ako već ne zna narodni poslanik, zna diplomirani pravnik. Dakle, ukoliko jedna vlada padne u parlamentu, onda isti taj predsednik republike može da da mandat nekom drugom, ko kaže da ima većinu u parlamentu. Pošto mandat neće pasti…

(Borislav Novaković: Na primer sebi.)

Ti lopužo da ćutiš, obešenjak, da te ne čujem. Obešenjak, miran budi.

Dakle, fora je samo sledeća, za poslednja tri dana je toliko gluposti rečeno o toj sednici Skupštine da je to strašno. Da su se pojavili stručnjaci koji ne razlikuju zasedanje od sednice, period kada se zakazuju sednice u redovnom ili vanrednom sazivu, roku u stvari, ko zakazuje sednice vanredne, ko zakazuje sednice redovne, šta je kvorum za vanrednu, šta je kvorum za redovnu itd. I sada nam kažu da izglasamo nepoverenje Vladi i da idemo na izbore. Pa ne idemo na izbore, čak ni tada.

Nećemo da ratujemo ni sa kim, i to je ključ naše politike, ali nećemo ni da zatvaramo oči pred onim što vidimo da se dešava. Neka promoteri hrvatske politike u Srbiji konačno odgovore – protiv koga je, kada već njihove gazde iz Zagreba to neće, usmeren vojni savez Priština–Zagreb–Tirana, koja jedina zemlja može da bude u fokusu tog saveza, pakta, saveza, ugovora, zovite kako god hoćete?

I najzad što se tiče EU, ja bih voleo da ovi ljudi imaju hrabrosti i da kažu šta je ono što je njihova politika, možda bi dobili i neki glas na tome. Slušajte Brisel bespogovorno sve što vam kaže. Kad kažu – sankcije Rusiji, vi sankcije Rusiji. Kad kažu – odreknite se Kosova, odreknite se Kosova. Kad kažu – odreknite se Republike Srpske, odreknite se Republike Srpske. Priznajte genocid, priznajte sve. To je legitimna politika, samo skupite hrabrosti da je izgovorite. Nemojte da zavodite priču, kako kaže naš narod, za Goleš planinu i da pakujete to u neke celofane sa mašnicama. Ogolite stvari do kraja, recite – mi to hoćemo, vi to nećete, evo, gospodo, iz Evrope

8/2 TĐ/VZ

dajte nama da mi budemo. Imaćete jedan mali problem, o tome ne odlučuje Brisel, nego građani Srbije.

A da budete ono što je bio Petar Mađar, vi ste miljama daleko od toga, jer vi, za razliku od njega, niti imate stranku, niti imate politiku. Ni vi i svi vi zajedno. Ta poređenja koja pokušavate da pravite, kako bih vam rekao, kao i ona do sada će vam se pokazati potpuno netačna. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar za zaštitu životne sredine Sara Pavkov.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažene poslanice i poslanici, građani Srbije, iskoristiću priliku da odgovorim na konstataciju i pitanje koje je upućeno pre nekoliko minuta – da li ćemo da budemo na vlasti naredna četiri minuta. Moj odgovor je – ne četiri minuta. Ja verujem i sigurna sam da ćemo biti naredna četiri minuta, četiri dana, 40, 404 godine i verujem mnogo više od toga.
Apropo vaše konstatacije u kojoj ste rekli da se dnevni red donosi ad hok, podsetiću vas, pošto vi mnogo pratite ono što se dešava u Evropskoj komisiji, na nivou EU, a tvrdite da se stvari rade ad hok i da se sazivaju sednice ad hok i da se donose zakoni ad hok, čudi me da ne znate da je prvi nacrt pravnik akata koji se odnose na finansijsku perspektivu od 2028. do 2034. godine predstavljen u julu 2025. godine od strane Evropske komisije i da upravo zbog tog predstavljanja smo danas u prilici da pratimo raspravu o predloženim rešenjima i da imamo na dnevnom redu Predlog zakona o kohezionoj politici koja, podsetiću građane Srbije, ni na koji način ne opterećuje budžet Republike Srbije. Znači ovaj zakon ni jedan jedini dinar ne opterećuje budžet naše zemlje, već otvara nove perspektive koje vi očigledno, dok ste mnogo češće nego što ste spomenuli da ministar Starović nije u Briselu, a vi jeste, niste uopšte istakli. Čudi me da vas kvantitet uvek više zanima od kvaliteta, pa ću samo istaći nešto što se ogleda u brojkama, a to je rezultat u prethodna dva ciklusa izbora, a to je 15:0. Postavlja se onda pitanje, ako vam je onda kvantitet odlaska ministra Starovića, koga ja danas predstavljam i menjam da branim ovaj zakon, nešto što je vama referentno u odnosu na kvalitet, onda ne mogu da shvatim kako ste, da kažem, prevideli rezultat u prethodna dva ciklusa koji je vrlo jasan, precizan, potvrđen, nesporan i tu negde vidim razliku u odnosu na tumačenja statistike, brojki i merenja svega onoga što radi Vlada Republike Srbije.
Što se tiče napretka ka evropskom putu, smatramo da je bolje da je naš evropski put, koji jeste naš strateški cilj, a mi se ne stidimo da kažemo da ne želimo da uvedemo sankcije Rusiji, a vi vrlo dobro znate, nadam se da znate šta to znači, i nama je mnogo važnije da naš put ka EU bude temeljan za razliku od nekih koji su, kao što je ministarka Lazarević rekla, kopi pejstovali svoju regulativu.
Što se tiče REM-a, samo bih se osvrnula na jednu stvar. Niste želeli da poštujete odluku 20 od 24 nacionalna saveta nacionalnih manjina. To je sve što imam da istaknem. Hvala na prilici da govorim.

Hvala vam.
Reč ima Pavle Grbović, replika.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Vi ste meni replicirali na mnoge stvari koje nisam ni rekao, i to je baš savršeno. Evo, na primer, nisam rekao da kornjača sa Galapagosa živi po sto godina, jer

8/3 TĐ/VZ

nije bilo relevantno, nije bilo u okviru teme. Tako ste vi izabrali neke stvari i pričali ste o nekim stvarima koje nisam ni pomenuo čak. Ja vam prvo želim da živite tih 400 godina, 440 ili koliko god, ali vas samo molim, ako može, da se taj evropski put okonča malo pre tih 400 godina. To bi bilo lepo, ako ste u mogućnosti. Ako niste, nema veze, ali vam zaista želim dugo zdravlje.

9/1 AL/MT 11.20 – 11.30

Nego da odgovorim kolegi koji je govorio o ovom savezu. To sam odgovorio i u emisiji, a reći ću i ovde. Pita se – protiv koga je usmereno, ali ajde prvo druga stvar. Kada se govori o tome savezu vi napade sve svoje političke protivnike i oponente na najstrašnije moguće načine, a jedini koga Aleksandar Vučić jeste poštovao i čije mišljenje je uvažio i nije se konfrotirao sa njim jeste bio Andrej Plenković. Dakle, gospodin Vučić iz Indije meni odgovara i priča kako govorim gluposti, a Andrej Plenković je poštovani kolege čije mišljenje ceni i uvažava. Ali, dobro, to je u redu.

Kažete – protiv koga je usmereno. Ne znam ako je usmereno protiv nas, pa nemojte onda da sa premijerom te zemlje pišemo zajednička pisma i pravimo zajedničke strategije. Onda nam recite koja nam opasnost preti. Ali isto tako ako kažemo da bilo koji vojni savez ili vojna vežba ili saradnja mora da bude usmerena protiv nekoga, onda i mi moramo da budemo spremni, odnosno vi da budete spremni da odgovorite a protiv koga je uperen taj isti savez Srbije i Mađarske.

A postoji mnogo ozbiljnija stvar u svemu ovome, i to sam rekao više puta. Ovaj savez predstavlja mentorski projekat za ostvarivanje ambicije Prištine da uđe u NATO, i to nije nešto što je tajna i što se krije. I to je ozbiljna tema o kojoj treba da se raspravlja. Ne u okviru dva minuta mojih i Milenkovih replika, već neke malo ozbiljnije rasprave – kako se mi postavljamo u odnosu na tu ambiciju, u odnosu na te stvari, a ne da se ovde dobacujemo da li neko liči, ne liči na Petera Mađara. Niti imam ambicije da ličim na Petera Mađara. Tako da i to ti je, Milenko, potpuni promašaj. Zahvaljujem.

Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Pa ne mislim da ličiš fizički. Politički, aman.

Lepši si. Ako ništa drugo, stvar je ukusa, ali ako ništa drugo viši si.

U svakom slučaju, da i to je tema da li Priština na ovaj način zapravo fingira član 5. tog ugovora o NATO, šta li je već, gde su NATO članice dužne jedna drugu da štite u slučaju nečega, pa Priština na taj način pokušava da stvori saveznike ukoliko bi Srbija imala potrebu da zaštiti svoj narod na KiM od divljanja Aljbina Kurtija. Interesantna teza i treba i o tome razgovarati, ali opet dolazimo do toga da je Srbija ta protiv koje bi to oružje bilo upereno. A zašto se razgovara sa predstavnicima i Hrvatske i Albanije itd., pa nismo mi u ratu da razgovaramo. A to da vidimo šta rade, pa vidimo šta rade. Nećemo ni biti zahvaljujući politici Aleksandra Vučića – da. Zato što će vojska da bude dovoljno naoružana da odvrati tako nešto, ali nećemo biti ni slepi da ne vidimo šta rade i nećemo da se pravimo blesavi, stavimo, onako, zabijemo glavu u pesak i trudimo se da ništa ne vidimo. Vidimo sve. Spremamo se kao da će to da urade, a nadamo se da će biti pametni da to ne rade. Iskreno se nadam. Tako da, u tom kontekstu to je odgovorna politika. Nema drugog načina da se vi u ovom trenutku zaštitite, osim ukoliko opet ne skupite hrabrosti, ne kažete ono što bi bila vaša politika, a to je da se uđe u NATO. I to je opet legitimno, to je opet sve u redu, samo skupite hrabrosti, recite da je to neko rešenje.

Na kraju krajeva, jedan dobar deo vaše stranke već je i u EU i NATO-u, tako što je pobegao od pravosudnih organa ove zemlje upravo u tu Hrvatsku koja je i NATO i EU.

Tako da, verujem da bi i oni, a i svi drugi, podržali taj vaš konačno hrabar iskorak da izgovorite ono što zaista mislite i da probate na tome da dobijete neke glasove. Na kraju krajeva, upravo je na tome Peter Mađar pobedio, što je ponudio

9/2 AL/MT

alternativnu politiku. E sad što vaša alternativna politika treba da znači ulazak zemlje u NATO, možda priznavanje nezavisnosti Kosova, odustajanje od Republike Srpske, itd., probajte, nisam siguran da bi građani Srbije za to glasali. Hvala.