Hvala.
Sledeći na listi je narodni poslanik Vladimir Pajić.
Izvolite.

Poštovani građani, pred nama se tokom ove sednice nalazi i četiri predloga koja se bave kulturnim nasleđem. Voleo bih da se osvrnem na te predloge koji su pred nama.

Predlozi se tiču utvrđivanja lokaliteta, izuzetno važnih lokaliteta, Dvorine kod Aranđelovca i Mora Vage kod Mihajlovca, za kulturna dobra od izuzetnog značaja. To je nešto na šta se čeka dugo, a o čemu podaci o njihovom značaju postoje već zaista neko vreme.

Pored toga imamo utvrđivanje šire i uže zone zaštite i mera zaštite koje će se primenjivati na crkvu Svetog Ahilija u Arilju i pored toga na jedan od najvećih lokaliteta arheoloških u regionu, a to je Caričin grad kod Lebana ili onoga što se naziva Justinijanom Primom.

Ovde je važan ovaj arheološki lokalitet kod Aranđelovca, pa prosto želim da iskoristim vreme i da sa vama podelim jednu malo ličniju priču s obzirom da sam na materijalom tom, jako, jako važnom arheološkom materijalu, sa samih Dvorina imao prilike i sam da radim.

Imao sam zaista tu čast da sa svojim kolegama vodim projekat u okviru Centralnog instituta za konzervaciju kada smo dobili preko 200 kutija ulomaka fresaka sa arheološkog lokaliteta Dvorine kod Aranđelovca. To je ogroman jako značajan materijal koji je tada nama bio pod rukama, a projekat se ticao toga da te ulomljene freske rekonstruišemo i onda to prikažemo i našoj i međunarodnoj javnosti.

Slikarstvo koje smo našli na tom arheološkom materijalu može se porediti sa slikarstvom iz Sopoćana, iz Gračanice, iz Mileševe i naših drugih manastira. To je jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta u Srbiji.

Zbog tog projekta mi smo tražili da se u okviru Centralnog instituta za konzervaciju proširi naša laboratorija. Tadašnja direktorka je to omogućila i mi smo zaista bili srećni zato što smo dobili priliku da se ovim materijalom bavimo na jedan pravi način, a da do tada sakrivene ispise na ćiriličnom pismu i slomljena lica svetitelja ukažemo i prikažemo javnosti. To je ono što je bio naš primarni zadatak kao konzervatora u Institutu.

Pored samih Dvorina taj projekat je obuhvatao preko 20 zbirki iz 15 različitih muzeja u Srbiji koji su nam sukcesivno stizali u sam Institut kako bi se time bavili.

Zaista, cela ekipa koja je na tome trebala da radi bila je izuzetno srećna jer smo imali takvu priliku, a ne mogu vam opisati kako su i sa kojim oduševljenjem na to gledali ljudi iz samog Aranđelovca jer je konačno došlo do toga da se taj materijal obradi i da te važne freske ugledaju svetlost dana.

Onda, 14. februara 2021. godine, nakon praznika nas je na stolu dočekao ovaj papir i njime je taj predivan, izuzetno značajan projekat zaustavljen. Ova vlast je sprečila da se srednjevekovno freskoslikarstvo pokaže javnosti, ova vlast je sprečila da se rekonstruišu ćirilični natpisi iz preko 20 muzeja koji su do tada bili u podrumima, u kutijama, a koje smo mi ovim projektom trebali da rešimo.

21/3 JD/MT

Gospođa Ana Brnabić je potpisala odluku kojom je taj Institut zauvek ugašen, a ovakvi projekti zaustavljeni. Zato je licemerno da se Dvorine sada nalaze ovde, i ako ćemo mi naravno uvek takav predlog podržati zato što upravo svojim radom smo pokazali da su Dvorine izuzetno važan arheološki lokalitet za našu srednjovekovnu istoriju ali nećemo trpeti licemerje koje nam ovde zasipate počevši od Nikole Selakovića, pa do same predsednice Skupštine.

Odgovoriću ovom prilikom i gospodinu Nikoli Selakoviću koji kaže da Centralni institut nije ugašen. Ja ovde imam Uredbu Vlade koja kaže: „Centralni institut za konzervaciju prestaje sa radom danom brisanja iz registra kod nadležnog Suda“, što je par dana kasnije i urađeno nakon ove odluke. Lažeš Selakoviću, kada kažeš da Institut nije ugašen, lažeš Selakoviću kada kažete da niste uništitelji srpske kulture zato što vidimo kontinuitet jedne loše politike koja od 2021. godine, a i pre toga radi na uništavanju kulturnih dobara naše zemlje.

Evo, sada ćemo videti, ja sam pokazao ko laže, vi ćete za to imati priliku.

22/1 GD/LjL 13.30 – 13.40

Vi nama govorite o patriotizmu. Vi, kada god govorimo o kulturnom nasleđu, kada se i na Odboru za kulturu bavimo time, slušamo razne vaše izjave i govorancije o patriotizmu i o tome kako mi predstavljamo nekakve izdajnike i mislim da tome treba da se stane na put.

Pored toga, nema potrebe da dobacujete, jer ovo je kulturna rasprava, trebalo bi da bude kulturna rasprava i da na nju odgovorite argumentima a ne nekakvim dobacivanjem. Više patriotizma ima u bilo kome sa ove strane nego u čitavoj vašoj Vladi i u svim vašim poslanicima koji ovde sede. Za vas je patriotizam, vaš lažni patriotizam, pravljen po meri Vojislava Šešelja, naš je patriotizam pravljen po meri Dositeja Obradovića, Koste Cukića i drugih.

Nema potrebe da dobacujete, to samo govori o vašem bezobrazluku.

Kada govorimo o evropskom putu, a on je izuzetno važan za zaštitu kulturnog nasleđa našeg naroda i svih naroda koji ovde žive, želim da podcrtam ovo što je i Pavle Grbović govorio malo pre, a na šta niste umeli da mu odgovorite – Evropska unija je za našu kulturu do sada izdvojila preko 13 miliona evra a u istim tim fondovima čeka još 53 miliona evra.

Kada kažete da želite da sarađujete sa svima drugima, dičite se nekom propagandnom sporazumu sa Ruskom Federacijom, želim da mi odgovorite koliko je ta Ruska Federacija dala na obnovu kulture i kulturnog nasleđa u odnosu na Evropsku uniju, a to možemo da vidimo jasno po dokumentima? Umesto da se time bavite, vi još njihovom lažnom humanitarnom centru u Nišu dodeljujete preko dva miliona evra.

To je vaša politika, to je ono što vi zovete patriotizmom, kada radite za ruske interese u Srbiji, kada radite za ruske interese van Srbije, a kada odbijate nešto što je čist interes Republike Srbije, a to je Evropska unija, evropska, demokratska, jaka Srbija, koja čuva svoj kulturni identitet i koji može jasno i glasno da prikaže čitavom svetu.

(Predsednik: Samo privodite kraju polako.)

Evo, ubrzo ću to uraditi.

Mi se ne stidimo srpskog identiteta. Možemo o rezultatima naše kulture da govorimo kada god želimo, poštujemo tuđe identitete svih ljudi koji ovde žive, ali nećemo dozvoliti proždiranje srpskog identiteta od strane ruskog kulturnog imperijalnog projekta za koje mnogi u ovoj sali ovde rade. Nećemo dozvoliti da se onaj orao onde koga bi trebalo da poštujete menja ruskim imperijalističkim orlom, kao što smo videli da mnogi od vas rade, i u svojim prezentacijama i u svojim govorima i u svojim putovanjima. Vi treba da predstavljate Republiku Srbiju, ne predstavljate Rusku Federaciju. Hvala.

Hvala vam mnogo.
Vaše vreme je bilo 7.46.
Ja ne znam odakle vama ideja da će ovog našeg orla bilo šta da menja? Ali, ako je to vaša politika, takve laži…
Da vam kažem još jednu stvar. Vi nam pričate o kulturnoj raspravi a vičete ovde – lažeš, Selakoviću! Jel to onda kulturna rasprava? Za vas je to kulturna rasprava. Dobro, da znamo. Kažite da govori neistinu, a ne "lažeš, Selakoviću", a onda pričate ovde o kulturnoj raspravi.
Idemo dalje.
Akoš Ujhelji ima reč. Nije tu.
Reč ima Petar Bošković. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Govorio bih o sporazumu između Srbije i Kipra i statusu njihovih snaga. Naravno, Srbija Centar i moja stranka podržava razvoj bilateralne vojne saradnje i to

22/2 GD/LjL

nije sporno, i Sporazum o statusu snaga, SOFA. On je u tehničkom smislu standardni dokument, to je 17. tačka dnevnog reda, međutim, neke odredbe zaista zahtevaju obrazloženje.

Prvo, krivična nadležnost, član 9. Sporazuma o odbrambenoj saradnji. Evo skoro 15 godina narod Srbije, odnosno građani Srbije, ne mogu da saznaju iz ovog dokumenta ako strani pripadnik, primera radi, učini krivično delo na području naše zemlje, kako odgovara, pred kojim sudom, da li pred našim ili pred njihovim sudom? Ista stvar, pošto je to reciprocitet, važi, gospodo, i za našeg vojnika odnosno oficira i podoficira koji je u mirovnoj misiji. Da li on odgovara sudu, recimo na Kipru, ili on odgovara našem sudu, ako se ne daj bože nešto desilo? Za sada se nije desilo, ali bi trebalo da ima takvo obrazloženje.

I drugi član, meni je žao što ministar odbrane Gašić nije ovde da odgovori na ova pitanja, to je član 7, takođe dopušta stranom osoblju na našoj teritoriji da nosi oružje i samostalno preduzima mere reda u tzv. određenim zonama. Šta je ovde problem? Problem je ko određuje te zone, na osnovu kog akta i da li postoji jasni mehanizam nadzora nad takvim ovlašćenjima na teritoriji Republike Srbije? Ovo bi se zaista moralo definisati.

Osvrnuo bih se na tačku 28. dnevnog reda, a reč je o Vojsci i njenom učešću u multinacionalnim operacijama. Tehnički gledano nama je istekao mandat u osam misija UN. Međutim, ovde se postavlja pitanje – da li smo mi išta uradili da u tim misijama ostanemo ili smo tražili da budemo akreditovani, odnosno u drugim misijama? Jer, i sami znate da je to veliki priliv i veliki autoritet za našu zemlju.

Postavlja se još jedno pitanje, a to je – ako je težište da se naša odbrambena strategija prebacuje iz Ujedinjenih nacija ka Evropskoj uniji odnosno njihovim snagama bezbednosti, onda, ljudi, to moramo znati i onda o tome mora biti obrazloženje.

Još jedan detalj na kraju bih zaista rekao, ne bih da pod ovim svodovima kupole govorim o tome da nema morala bez karaktera, jer da ima karaktera, gospodo, vaš ministar Selaković ne bi juče na samo sat vremena posle suđenja, pa čak i da je za saobraćajni prekršaj, došao ovde u ovaj skupštinski dom i držao moralna politička predavanja. Isto važi i za Predraga Bandića koji predsedava Odborom za odbranu i unutrašnje poslove i, da apsurd bude veći, on govori upravo o ovim zakonima i procedurama, a da je bio i da se pridržavao zakona i procedura ne bi imali aferu helikopter i ne bi stradalo sedmoro ljudi. Hvala najlepše.

Sledeći na listi je Ilo Mihajlovski.

Hvala.

Predsednice Skupštine Ana Brnabić, poštovani ministri, članovi Vlade, poštovane poslanice, poslanici, poštovani predstavnici medija, uvaženi građani Srbije, kolega Risto Kostov je već izneo stav naše poslaničke grupe po pitanju zakona koji su na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Ja ću se ukratko osvrnuti na predstojeće tačke.

Ja bih se dotakao pitanja oko naplate takse za ulazak u nacionalne parkove i ostala zaštićena područja. Daću neke sugestije da bi upravo zbog ovog, ali i nekih drugih pitanja trebalo razmotriti da Ministarstvo unutrašnjih poslova uvede zasebno registarsko područje za označavanje motornih vozila za svaku jedinicu lokalne samouprave u državi ponaosob. Tim bi onda moglo da se vidi da li neko vozilo koje ulazi u zaštićeno područje pripada jedinici lokalne samouprave na kojoj se to zaštićeno područje nalazi. Naplata ulaska bila bi znatno jednostavnija i brža, a kontrola efikasnija.

23/1 TĐ/JG 13.40 – 13.50

Na primer, mi u Čačku od 2021. godine imamo zaštićeno područje – predeo izuzetnih odlika Ovčarsko-kablarska klisura koja predstavlja svojevrsnu srpsku Svetu goru sa deset manastira i dobro očuvane prirode. Ovo područje privlači sve veći broj turista i vernika i samim tim predstavlja sve veći izazov za njegovo očuvanje u izvornom obliku. Zbog toga je Turističkoj organizaciji grada Čačka povereno upravljanje ovom zaštićenom prirodom, dobrima i ostali deo manastira koji se nalazi tu na tom području. Grad Čačak se izuzetno graniči sa područjem opštine Knić čiji bi stanovnici prema predloženoj dopuni zakona ili pogodnosti za mogući ulazak vozila bez naknade na područje. Po ovom zakonu, koji treba da se usvoji, tamo gde se nalaze parkovi, ova područja, građani koji imaju svoja vozila ulaze besplatno. Zato ovo naglašavam, susedna opština Knić, čačanska, ima druge registarske tablice, nosi tablice Kragujevca, tako da treba da se vidi da li ta vozila koja se budu kretala na tom području Ovčarsko-kablarske klisure mogu brže da prolaze i da dobiju neku stimulaciju što se tiče oznake. Takvih slučajeva će u praksi zasigurno biti u drugim krajevima naše države, pa bi trebalo razmotriti da se ove potencijalne, do sada nerešene, na vreme otklone.

Kao i obično na dnevnom redu današnje sednice imamo i veći broj raznovrsnih međunarodnih sporazuma sa različitim svetskim državama. Iskoristio bih priliku da ukažem da se, ako je to moguće i planirano, deo sredstava koji su predviđeni iz zajmova sa evropskim integracijama banaka i Bankom za razvoj Saveta Evrope izdvoji za dovršetak radova na sanaciji državnih puteva drugog reda.

Ja bih naglasio Lučani–Markovac, Markovica–Čačak, preko Kablara, i regionalni put Arilje–Ivanjica, koje je već u renoviranju od prošle godine, treba da se ubrza da bi ovi stanovnici na ovom prostoru mogli lakše da prolaze i da se kreću. Na nesreću, lokalni putevi u Dragačevu, ivanjičkom kraju, brzo se kvare zbog vremenskih prilika, kao što smo mogli da vidimo da je ove zime bilo i dosta snega i dosta poplava, tako da treba to sanirati.

Takođe, Sporazumom između Ministarstva prosvete Srbije i Kine o mogućnostima preuzimanja diploma visokog obrazovanja stvoriće se mogućnosti za još veće uključivanje i bolju saradnju sa našim privrednim subjektima i univerzitetima. Kineski stručnjaci dolaze, pre svega, u kineske kompanije u Boru i Smederevu. Tako i naši studenti i postdiplomci koji žele da nastave svoje usavršavanje u Kini i koji bez obzira na veliku udaljenost imaju šanse da to urade.

Iako su takođe geografski udaljene države, privredna saradnja sa Japanom i Republikom Korejom je od velikog značaja za nas, pošto se radi o državama iz grupe najrazvijenijih država sveta. Takođe, Sporazum o podsticaju i zaštiti ulaganja za ove države će značiti da smo stvorili bolje poslovno okruženje i da smo potencijalno privlačni za ulaganje i ovih najrazvijenijih država, kao što sam rekao.

U istom pravcu treba pozdraviti i Sporazum sa Uzbekistanom. Na dnevnom redu imamo i nekoliko odluka o utvrđivanju i zaštiti različitih kulturnih dobara u različitim krajevima naše zemlje i mislim da sve ove koji su na dnevnom redu treba da podržimo. Članovi poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve tačke dnevnog reda ovog zasedanja. Hvala na pažnji.

Hvala.
Sledeći na listi je narodni poslanik Bogdan Radovanović.
Nije tu.
Sledeći je narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
23/2 TĐ/JG

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, ja sam pažljivo slušao ove preko. Imao sam priliku da čujem poziv za demokratske izbore itd. od vođe stranke u čijim prostorijama je planiran državni udar, odnosno vojni puč. Zamislite tu EU za koju se on zalaže koja će primiti državu čiju vlast čine ljudi koji su došli vojnim pučem. Kakva bi to EU onda bila i na šta bi izgledala? Ali ja se bojim da bi možda i prihvatila. Dakle, nasilje je postalo način političke borbe. To su oni ispromovisali. Nismo mi jahali policajce. Pazi, onaj jedan priča o batinašima, haos iz redova vlasti, pa nismo mi jahali policajce ispred tužilaštva. Uzjašu gospođe poslanice policajce, otimaju opremu, otimaju pištolje itd., pendreke, otimaju one tako i kada je došlo do nekog suđenja posle godinu dana, kao – pa, jao, vidite, režim protiv nas, eto mi se nećemo jadne braniti imunitetom. Čekajte, gospođe, jeste li vi jahale policajce, otimale pištolje, štitove itd.? Naravno da jesu.

Onda smo slušali o nekom nasilju. Ljudi, da li ste vi, odnosno vaši simpatizeri, palili prostorije najveće političke stranke, ne samo u Srbiji, verovatno i na Balkanu zajedno sa njenim predsednikom i pristalicama koje su se nalazile u prostoriji. Da li vi to pričate o nasilju kada ste to uradili? Da li ste, gospodo, rušili ne znam koliko stotina prostorija najveće političke stranke i nekažnjeno prošli? I vi pričate o nasilju.

Naprosto nisam mogao da verujem šta ti ljudi rade. Ono što sam ja shvatio jeste da oni misle da je demokratija uvozni proizvod, da se ona može uvesti itd., da ne treba da se gradi unutar jednog društva dijalogom, već onako optuživanjem, kao vi ste nasilnici, uradili ste to i to, a pri tome su maltene ubili čoveka ovde ispred Skupštine, pucali, palili, boli nožem, vadili neke britve itd. Ovde u samoj Skupštini smo gledali bacanje suzavca, reakciju vatrogasnim aparatom, dve gospođe su bile povređene itd. i danas ti isti ljudi pričaju kako je protiv njih upotrebljeno nasilje. Skakali su na policajce, tukli ih, oprema koja im se nalazila itd.

Ovaj njihov navodni rektor, rektorčić, papica, on je papa, držao je govor sa balkona Rektorata, jel, popeo se tamo, papa ili papica, digao neku pesničicu koja je malo veća od klikera, pripretio nam itd. Kod njega je nađeno baruta više nego što su Miloš i Karađorđe upotrebili u oba srpska ustanka. Dakle, gotovo je neverovatno i oni pričaju o nasilju itd. Govore o toj svetoj studentskoj listi itd., ne shvatajući da će oni preuzeti njihove simpatizere i birače. Oni ostaci one žute stranke, koju vodi tamo neki Milivojević, izgubila je birače zato što je podržavala razne žute patke, bogove, očeve, ne shvatajući da će to biti od njihovih birača, političke snage. Tako su i ovi izgubili svoje birače. Podržavali su tamo razne nasilnike, studente itd., pa tamo na 10 izbornih lista imate, koliko beše, sedam studenata ili tako nešto. Na svim izborima ne znam da li je izabrano par studenata i kao studenti pobeđuju itd. Koji studenti? Prvih sedam na toj njihovoj blokaderskoj listi, ja ću reći terorističkoj, jer smišljena upotreba nasilja radi realizacije političkih ciljeva po definiciji je terorizam, prvih sedam – prosek 58 godina. To je mladost koja obećava, verovatno, a da ne pričamo o tome da niko od njih se nije oznojio radom ili znojav vode napio, dakle sve neki, kako da ti kažem, sa strane, izdržavane osobe, da to tako nazove, pa kao on treba da vodi državu. Što mu ne daš da vodi svoje domaćinstvo? Kao nije baš za domaćinstvo, malo više troši, jel, kao „tristać“, ne može da vodi domaćinstvo, ali bi mogao državu, jel, dovoljno je kvalitetan.

24/1 MV/IR 13.50 – 14.00

To sam danas pažljivo slušao, čuo, video, ali moram da im kažem da pokušaju malo i sa opozicione strane da rade za državu. Pominjali su Mađare. Gospodo „piculići“, pa vi uz mađarski izborni sistem Skupštinu ne bi videli. Dakle, 106 većinski, 93 na proporcijalnoj listi, koalicije pet plus pet, plus pet, cenzus 5% od pojedinačno. Sem manjinskih lista, vi Skupštinu ne bi videli. Vi od nekoliko procenata razlike govorite u Mađarskoj je bilo ne znam šta. U principu Orban je posle 16 godina izgubio za pet, šest razlike. Pogledajte proporcijalnu listu, ona najbolje govori, 45 : 42 je odnos između te dve stranke.

Naravno, mi čestitamo Mađaru na pobedi, ali moram da ispravim onog teroristu, odnosno onog u čijim prostorijama je planiran državni udar i puč. Nije izabran za predsednika kao što je on rekao, već je izabran za poslanika i biće kandidat verovatno za premijera i verovatno će biti izabran. Tek toliko da znate. Već kad se poredite sa Mađarima, vi Skupštinu uz onakav izborni sistem ne bi videli.

Još nešto, Orban je čestitao pobednicima gospodski, a vi uvek čestitate poraženima. Tvrdite da je bila izborna krađa, da ste imali devet hiljada ili koliko već kontrolora, nemate ni jedan prigovor u zapisniku, ali kažete da ste pokradeni. Šojić je za vas visokonaučna kulturna ustanova, odnosno ona njegova stranka, stranka zdravog razuma. Vi ste otprilike stranke, po meni, usudiću se da kažem, stranke bez tog nekog političkog razuma, barem minimuma koliko je imao Šojić.

E, sad nešto o poljoprivredi. Ja sam pažljivo slušao i kad sam sve čuo zaključio sam da se baš i ne razumem puno u poljoprivredu. Zalažem se za takmičarsku poljoprivredu, i to je velika razlika. Mi nemamo baš najbolju poljoprivrednu politiku, to priznajem, jer smo taoci raznih protesta koji koriste poljoprivredu kao politički alat.

Dakle, sam odbor i ja kao njegov predsednik se zalažem za to da imamo takmičarsku poljoprivredu, odnosno poljoprivredu koja neće strepeti od uvoza, koja će biti izvoznog karaktera, da naša poljoprivreda bude potencijal za našu prerađivačku industriju, da pravimo gotove proizvode itd., da naša biljna proizvodnja bude posvećena našem stočarstvu, da podsticaje podstiču stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo i obnovljivu energiju.

Dakle, svi su zaboravili da se iz poljoprivrede mogu proizvesti ogromne količine gasa i električne energije. Imate ovde jednu od tačaka, to je gasna elektrana koja će se napajati gasom iz Azerbejdžana. Dakle, mi imamo samo u Vojvodini godišnje…

Evo, onaj se smeje, njemu je smešno, on u životu nikad ništa nije radio. Eno, on se smeje, „situejšen“. „Situejšen“ je takav da mi od žetvenih ostataka možemo samo u Vojvodini da zamenimo 1,3 miliona tona nafte jer imamo četiri miliona tona žetvenih ostataka koje se ili spale ili se zaoru, a mogu da budu upotrebljeni za proizvodnju energije. To je jedna trećina našeg uvoza, jer mi uvozimo negde preko tri miliona tona nafte, čini mi se tri i po miliona.

Što se tiče gasa, dakle, mi možemo da sa 300.000 hektara biljne proizvodnje proizvedemo gotovo tri milijarde kubika gasa i gotovo eliminišemo uvoz gasa. Ali, da proizvedemo i pola od toga, to nam daje određenu prednost prema investitorima itd. Moramo da podstičemo proizvodnju, šta je za socijalu, ministarstvo za socijalna pitanja. Mala gazdinstva socijalno treba štiti na takav način, a ovo drugo – podsticaji treba da podstiču proizvodnju, odnosno da biljna proizvodnja, ponavljam, bude potencijal za stočarstvo, da podižemo voćarstvo i povrtarstvo i obnovljivu energiju i za to da koristimo podsticaje. Ovako milijardu evra, a to je 20% od ukupne naše proizvodnje, od vrednosti naše proizvodnje, mi dajemo u poljoprivredu, ubacujemo,

24/2 MV/IR

sejemo milijardu, a niču nam protesti itd., gde se poljoprivreda koristi kao alat da se vlast natera da ne uradi ono o čemu ja govorim, odnosno da ne podstičemo takmičarsku poljoprivredu.

Jesmo mi potpisom iz 2008. godine potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, koja nam je donela neki hendikep jer nismo imali razvijenu poljoprivrednu proizvodnju, ali su nam davali novac i mi moramo da stvorimo, jer je EU naše tržište i mi to treba da iskoristimo i da raste izvoz, da se i izvozom sprečava preterani uvoz, odnosno da naši bilansi budu u našu korist. To je ono za šta se ja zalažem i za šta se odbor zalaže.

Naravno, tražimo i da se zbog zaštite poljoprivrednih gazdinstava ustanovi sporazumom sa poljoprivrednim udruženjima, deo budžeta, odnosno agrarnog budžeta da se koristi za sezonske intervencije, kad se desi ovo što se desilo sa viškom mleka, koga da li je bilo, da li nije bilo, ne znam, da postoji jedan određeni fond kojim može da se interveniše.

I tada smo predložili kad je izbila ta kriza, ali opet je opozicija koristila poljoprivredu kao alat, ta njihova udruženja, a mi smo predložili da podstičemo, odnosno da upotrebimo intervenciju koja liči na sezonski, odnosno da damo dva evra po kilogramu iz tekućeg otkupa za proizvodnju sireva koji će biti namenjeni izvozu, da na takav način uvoz branimo izvozom, odnosno zauzimamo druga tržišta, jer bi ti potrošači vremenom navikli na našu robu.

Dame i gospodo, da ne dužim više, i ovako sam prekardašio, predlažem da počnete, ako mislite da pobedite, da radite za državu a ne protiv države. Ja vidim da vi radite za državu, ali ne za našu i zato žalim. Hvala.

Hvala vam.
Određujem sada pauzu u trajanju od 60 minuta. Vidimo se u 15.00 časova.
Sledeći na listi je Đorđe Stanković. Tako da, Đorđe, dođite u 15.00.
Hvala.
25/1 JD/VZ 15.00 – 15.10
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima, po listi, narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.