Hvala vam.
Idemo dalje.
Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč.
Reč ima Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, gospodo poslanici, evo, navrši se godinu dana Vlade Đura Macuta. Očekivao sam da ćemo to proslaviti nekako juče, prekjuče, kad je to bilo, a makar da će ući Đuro Macut ovde da nas uvaži i kaže – evo, godinu dana mog kabineta, doći da kažem šta smo radili i šta smo predložili za ovu sednicu Skupštine. Ali s obzirom da je Đuro Macut honorarni premijer, tzv. „honorarni Đura“, ne čudi što nije ovde jer on sad leči ljude, pregleda ljude, štitne žlezde i ostale stvari. I to je u redu sa aspekta lekarske prakse, ali sa aspekta da taj čovek ima najmoćniju funkciju u državi i vodi Vladu je i te kako veliki problem. Ali, na kraju krajeva, to se ne tiče njega, nego vas koji ste ga predložili da bude to što jeste.

Mi ovde sada treba da raspravljamo o ozbiljnim zakonima – reče gospođa ministarka Jagoda Lazarević, a to su zakoni koji se tiču svih građana i potrošača Republike Srbije. Jako tačno. Ja u prethodnih godinu dana rada Vlade Đura Macuta gospođu prvi put sam video juče. Možda kada je izabrana ovde. Da sam je sreo negde na ulici stvarno ne bih znao da je to ministarka. Ja ne znam šta ste vi radili godinu dana. A da ne govorim o građanima Srbije. Vas niko ne poznaje, a i druge vaše kolege, osim ovih koji imaju afere. Sada se ne zna šta je gore – da li da vas ne znaju, da ćutite tamo negde, sakrili ste se u ćošak, ili da radite nešto kao ministar Bratina, koji, čovek, kaže da policija ima potpuno puno pravo da ubija studente, protestante itd. A, pritom, gospođo predsednice Parlamenta, za godinu dana ministra Bratinu niste naučili kako treba da se odeva kada ulazi u ovaj dom, da ne dolazi ovde u majci, nego da dođe uredno obučen kao i drugi ministri, kao i narodni poslanici, i to je kodeks ponašanja, i to je poštovanje prema ovom domu. On neka se van Skupštine oblači kako god hoće. Neka ide go na ulici – što se mene tiče – ne zanima me, ali kada dođe ovde, mora da poštuje kodekse ponašanja.

E, sada, nadam se da će biti prilike pa će se u nekom trenutku pojaviti i Siniša Mali i Selaković i ministar Dačić i drugi ministri, kojih ovde nema, pa ćemo da diskutujemo o drugim stvarima.

Ali ono što jeste jedna od važnih stvari koja je obeležila godinu dana Vlade Đura Macuta je i to što smo doživeli da policija upada u Rektorat, da upada u političke stranke, što se dogodilo mom Narodnom pokretu Srbije kao da smo najveći kriminalci, i to, pazite, molim vas, zbog povrede prava glasanja. Povrede prava glasanja. Pa to se nije desilo ni u vreme vaših političkih očeva – Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja. Nikada se nije desilo da upadne policija u prostorije parlamentarne političke stranke zbog sumnje u krivično delo – povreda prava glasanja. Pa vi koji ste obesmislili izbore i glasanje, vi koji ste napravili noćas haos na Medicinskom fakultetu, gde se glasa za Studentski parlament, molim vas – pričate o nekome da je povredio pravo glasanja. Pa u Srbiji vrapci znaju da ste vi obesmislili izbore.

9/3 AL/MT

No, da se vratim na temu, a to je ovo što se tiče svih građana Republike Srbije i potrošača, kako reče ministarka Jagoda. Šta je rezultat vaše 14-ogodišnje vladavine, ne samo godišnje? Dakle, u ovom trenutku, građani Srbije to treba da znaju, na osnovu bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika Srbija je na svega 51% standarda Evropske unije. Dakle, 50% od onog standarda koji imaju građani Evropske unije se danas nalaze građani Republike Srbije. Istovremeno mi smo kao država na 97% proseka Evropske unije po ceni hrane. Šta to znači? Duplo niži standard, a plaćamo istu cenu hrane koja je prosek u Evropskoj uniji, prosek a postoji i veliki broj članica Evropske unije koje imaju daleko, daleko nižu cenu hrane nego što je to u Srbiji, i to su Španija, Mađarska, Češka, Poljska, Slovačka, Rumunija, da ne govorim o regionu. To je rezultat vaše politike, a i u Nemačkoj je većina namirnica jeftinija nego što je u Srbiji, gde su plate i penzije pet ili 10 puta veće nego što su u Srbiji, ali je cena hrane ista.

10/1 MV/LjL 11.30 – 11.40

To je dovelo do toga i da prosečna penzija danas gubi trku sa cenama, i dalje je ispod 50% prosečne zarade, 47%.

Što se tiče ekonomskih parametara, hvalili ste se svojevremeno stranim direktnim investicijama. Nekada su bile, 2019. godine, i 7,4% BDP-a, a danas su 2,6%. Investitori polako napuštaju Srbiju, gase se radna mesta, o tome se ne priča. Kad se otvori fabrika, vi na sva usta govorite – evo, to su rezultati našeg rada, naše politike, a sada kada odlaze jedni po jedni, ćuti se.

Ono što je takođe još jedan od vaših rezultata a to je da je deficit budžeta za prva tri meseca ove godine rekordan, 96 milijardi dinara. Deficit budžeta je 96 milijardi za prva tri meseca. E, to je ono što treba da znaju građani Srbije i to će dovesti do daljeg divljanja cene hrane, inflacije. MMF procenjuje da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti preko 5%, neki kažu i do 7%, što znači da građani treba da se spreme na potpuni ekonomski kolaps u koji ste vi, vašom politikom, doveli ovu državu.

Na ovoj sednici danas ste predvideli novo zaduženje od 920 miliona evra, skoro milijardu – 680 miliona metro, 200 miliona ste predvideli ovim sporazumima na ovoj sednici za nekategorisane puteve po lokalnim samoupravama. Što bi trebalo da zvuči dobro, jer se nešto radi i gradi po lokalnim samouprava, a zapravo to služi za krađu glasova. Vi tako kradete glasove. Kao što ste radili u Bajinoj Bašti, Kosjeriću, Negotinu i svim drugim mestima – kad dođu izboru, ajmo da se nešto uradi, asfaltira sve ono što nismo, da bi građane ubedili da za nas glasaju.

Znate šta to znači i kako se to zove? Zove se korupcija. Zbog te korupcije u koju ste uveli državu Srbiju, koja je postala sastavni deo našeg života, postala je normalnost, niko ne odgovara, nijedan ministar, nijedan funkcioner vaše vlasti, nijedan vaš bliski privrednik, tajkun. Niko nije odgovarao ni za šta. Ali, svi to danas vide. Izveštaj "Transparensi Internešenela" za 2026. godinu iz februara ove godine to potvrđuje, vrlo jasno.

Srbija je najgora u regionu. Za godinu dana smo po indeksu borbe protiv korupcije pali za 11 mesta. I danas je od 182 zemlje na svetu, poštovani građani Srbije, naša država na 116. mestu. Što se tiče regiona, Crna Gora je na 65., tzv. Kosovo 76., Severna Makedonija 84., Albanija na 91., BiH na 109, mi na 116. mestu. Najgori smo u Evropi po korupciji. Pokradoste sve što možete da pokradete i baš vas briga, nastavljate da se tako ponašate.

Nas red su došli građani Srbije, jer više nema iz budžeta da se krade, nego sad da se uzima ono malo muke što je narod negde sačuvao u slamaricama, u džepovima, uštedeo, e, to ćete da uradite kroz hranu. I onda sad kažete – vodićete računa, monopol, itd.

Ja ću da vam navedem primer kako izgleda ta vaša borba protiv monopola na tržištu Srbije. I evo ga ministar Glamočić ovde, vrlo se radujem tome, pa da procenimo malo kako danas prolaze poljoprivredni proizvođači koje ste devastirali i uništili u prethodnih 10 do 15 godina.

Dakle, monopoli izgledaju ovako. Evo, ovo sam skinuo juče. Ovo je cena jabuka u marketima u Republici Srbiji. Jabuka "greni smit" – 189,99, jabuka "ajdared" – 239,99 dinara. To je cena po kojoj građani Srbije kupuju jabuke.

E, vidite sada. Ovo su moje jabuke, ovo je moja proizvodnja. Ovo je "greni smit", imam "ajdared", imam i druge sorte. Jel znate pošto se prodaju ove jabuke? Jel znate, ministre, pošto se prodaju ove jabuke za izvoz? Po 60 do 70 dinara. Dakle, mali proizvođači u Srbiji, poljoprivredni, svoju robu prodaju u izvoz za tržište Rusije, tržište Bliskog Istoka, EU, po ceni od 60-70 dinara, a građani Srbije plaćaju u

10/2 MV/LjL

marketima 250 dinara kilogram jabuka. Gde odlazi kajmak? U džepove monopolista. Ko im je dozvolio? Vi. Vi vladate, vi definišite pravila. Jel ste svesni toga? Jel vam neko to rekao da ste vi odgovorni? Kako to može da se desi? Jel znate kako se dešava? Pa, dešava se tako što ja kao mali proizvođač i moje kolege koje nisu monopolisti poput "Delta agrara", poput "Al Dahre" i sličnih monopolista ne možemo da uđemo u ove markete. I ako ponudimo nižu cenu za 50% od njih, oni kažu – ne, to će poremetiti, smanjuje se kajmak i profit. To kako pljačkate ovaj narod je sramota, i pravite se ludi.

Što se tiče trgovinskih lanaca, jel ste ušli da vidite koliko ima domaćih proizvođača tamo, koliko je domaće robe? Otvaraju se trgovinski lanci da bi se zaposlili neki ljudi da rade na kasi, da bi se prodavala strana roba ovde. Uđite u bilo koji drugi. Na koji način ste se borili za domaće proizvođače? Ne postoji. Kako kontrolišete to? Imate 45 inspektora u celoj Srbiji, to ovde piše, za celu zemlju, koji treba sada da kontrolišu sve to što se dešava. Naravno, ništa od toga nema, jer kontrola je samo prema malim proizvođačima i marketima. Njih gazite i njih ubijate, da biste zaštitili ove velike monopoliste i uvozne lobije. Jer, nažalost, Srbija je zemlja koja je u kandžama uvozničkih lobija.

I sada treba da dođemo i do toga šta jedu građani Srbije. Bio je post do nedavno. Vidite, ovo je feta sir koji se kada je post prodaje kao sir postan, posna feta takozvana od biljnog mleka, biljnog ulja itd. Kada prođe post, taj isti sir se u marketima prodaje kao prava feta od mleka, samo ljudi zamene deklaraciju. To traje, to nije od juče. Pa gde ste vi da kontrolišete to? Ministar to zna, pričali smo sto puta o tome. To ubija domaće proizvođače mleka. To ubija domaće poljoprivrednike, takav način funkcionisanja države, a 14 godina upravljate državom.

Pogledajte dalje. Kakvo meso jedemo? Evo ga kulen, kaže – poreklo mesa Evropska unija i zemlje van Evropske unije. Suva pršuta – poreklo mesa Evropska unija i van Evropske unije. Levački štapići – poreklo mesa Evropska unija i van Evropske unije. Pogledajte šta radite. Gde su naši proizvođači tu? Da li treba da jedemo meso iz Argentine i Brazila smrznuto i staro po dvadeset, trideset godina? Ko se time bavi? Ko kontroliše šta se dešava sa prerađivačima mesa? Je li to pomoć našim proizvođačima mleka, svinja, goveda itd.? To je, gospodo ministri, nešto što vi treba da radite, a ne radite. Vi ste ti koji ste stvorili praksu monopola jer je tu izvor korupcije, jer su to vaši tajkuni.

Evo, vidim sada vest, sprema se vaš Davor Macura, vlasnik ALTA banke, koji je bio vlasnik menjačnice, da kupi Merkator, Ideju i Rodu. Pazite šta radite. Kupio IMT, tamo pravi 50.000 stanova, sad će da kupi i Rodu i IDEU i Merkator. Kao to je sve u redu, jer on je vaš. On je Sinišin pajtos. Siniša to radi zajedno sa njim. Šta radite, ljudi? Pa vi se ponašate kao da je država privatno vlasništvo vaše. Da li ste vi normalni? Jednog dana će neko da pita šta ste radili i čime ste se bavili.

Dakle, takođe, kada govorimo o monopolima, gospođo ministarko trgovine, ovi monopolisti veliki ne plaćaju u rokovima proizvođačima robu, a proizvođači moraju da plate PDV kad fakturišu. To bih voleo da pitam ministra finansija. To je generalno tako uspostavljen sistem. Bitno je da se uzme novac od proizvođača. Vi kad fakturišete, vi PDV morate platiti državi, a to što vama ne plate, pa vi kažete idite na sud pa tražite onda vaše pravo.

11/1 MZ/JG 11.40–11.50

Što se tiče Narodnog pokreta Srbije, ja se nadam da vi nećete još dugo unesrećivati Srbiju, poljoprivredu, proizvodnju hrane, privredu i da će doći do nekih drugih stvari, a to je – ja lično i Narodni pokret Srbije ćemo učiniti sve da razbijemo sve monopole, da u domaćim i stranim lancima bude dominantno srpska roba od srpskih proizvođača, da se ekonomski patriotizam uspostavi, ono što mi ovde proizvodimo da se to i troši ovde u Srbiji, a ne da budemo samo izvor da tuđe zemlje ovde prodaju svoje proizvode i iznose novac dalje, da se zaštite domaći proizvođači, a ne da se zaštićuju uvoznici, kao što to radite vi, i da se barem kada su u pitanju javne nabavke za poslove koje sprovodi država Srbija, parama iz budžeta, uslovi da minimum 30% ide za domaće firme. Zahvaljujem.

Nećemo podržati i nećemo glasati ni za jedan od ovih zakona.

Hvala.
Milenko Jovanov, povreda Poslovnika.
Izvolite.

Dakle, članovi 106. i 107.

Što se tiče člana 106 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mislim da je prethodni govornik zamenio govore, pa je počeo da govori ono što je pripremio za sednicu koja će tek biti održana i oko koje smo se i dogovorili, doduše, pa je govorio i o premijeru i o godinu dana Vlade itd., i onda još nazvao premijera, a time dolazimo i do 107 – dostojanstvo Skupštine, honorarnim premijerom. A onda sam za sebe kaže da je poljoprivredni proizvođač, pa se onda postavlja pitanje da li je on i honorarni poslanik ili nije itd. Mislim da ste tu morali da reagujete.

Drugo, takođe mislim da je urušavanje dostojanstva to kada se ovde predstavlja da je policija upala u Rektorat. Dakle, prvo policija nije upala, nego je na osnovu sudske odluke i na osnovu tužilačkog naloga ušla u Rektorat da vrši istragu. Takođe, kao što je ušla i u prostorije stranke čiji je on predsednik, zato što su sa svojih telefona zvali ljude u Bajinoj Bašti da glasaju za njih i pričali im da su dogovorili tako sa Srpskom naprednom strankom i Aleksandrom Vučićem i lažno se predstavljali da su iz Vučićevog kabineta.

Ja sada želim javno da se izvinim građanima Srbije i Bajine Bašte jer sam možda i ja doprineo tome da to urade, ja sam im ovde govorio da je njihov problem to što ne prave stranku, što nemaju kol-centre itd., izgleda da su me poslušali, i ja im više neću davati ideje jer oni svaku ideju izvrnu. Dakle, ja sam mislio da oni zovu ljude da glasaju za njih, nije mi palo na pamet da će da naprave stvarno kol-centar, ali da zovu da se predstavljaju lažno kao saradnici Aleksandra Vučića, da pozivaju ljude da glasaju za listu broj 2, zato što su se tako dogovorili.

Dakle, neću više da im dajem nikakve ideje. Izvinjavam se i Skupštini i građanima zbog toga što sam im, eto, možda dao ideju kako da se organizuju, a oni to zloupotrebili, pa sa svojih telefona, sa svojih zvaničnih kartica, za koje plaćaju račune, za koje imaju ugovore, zivkali ljude i predstavljali se kao saradnici predsednika Vučića. To zaista mora da se istraži i to zaista jeste krivično delo i narušavanje dostojanstva Skupštine kada se to banalizuje. Hvala.

Hvala vam.
U pravu ste, poslaniče, jesam povredila Poslovnik, ali, kao što sam i najavila, biće razgovora o svemu, osim o zakonima. Ova rasprava će biti jednaka kao ona koja će biti kada parlamentarna većina obezbedi kvorum za raspravu o poverenju, odnosno o nepoverenju Vladi. Dakle, jednaka rasprava i građani će biti primorani, kao i uvek, da slušaju sve jedne pa te iste stvari, umesto da se određeni narodni poslanici bave zakonima koji su važni i u interesu građana Republike Srbije. Ali, dobro. Idemo dalje.
11/2 MZ/JG
Reč ima ministar Dragan Glamočić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici.
Čuli ste ovaj predlog poslanika gospodina Aleksića koji se bavi poljoprivredom, ali zaista ovde koristi, ako mogu da kažem ovako, pošto sam osoba koja se bavi pedagogijom, ovo je klasična demagogija.
Iznosite primer na jabukama, a vrlo dobro znate da je poljoprivredna fabrika pod vedrim nebom, a da kulture poput voćnjačkih kultura veoma variraju u svojoj ceni i vi ovo dobro znate, ja sam siguran da naša većina građana to ne zna, ali da naše jabuke na domaćem tržištu su najjeftinije. Te sve naše jabuke koje se izvezu na inostrana tržišta u radnjama su mnogo, mnogo skuplje. Ako niste to znali, možete malo izaći van granica pa da to pogledate. Postoje jasni mehanizmi kako se reguliše tržište i sve o tome je mnogo kompetentnije da govori ministarka trgovine. Ali konkretno što se tiče jabuka, veoma dobro znam koliko se kreću te iste naše domaće jabuke i u našim marketima, nemojte pogrešno shvatiti, ne držim ja stranu marketima, ja sam za to da uvek budu marže što je moguće manje i da proizvođačima ostane što više i mi na tome aktivno kao Vlada radimo. Ali vam samo kažem da te iste domaće jabuke idu po cenama čak i nižim što daju našim trgovinskim lancima, a da u inostranstvu koštaju značajno više, čak i duplo.
Što se tiče sireva i te priče, ako niste znali, evo, kao da sam znao otprilike pa idem korak ispred vas, pogledajte ovo. Ko je ovo prvi doneo? Ova vlada. Pogledajte. Za proizvode 100% i što stoji u prodavnicama. Na nas se ugledaju u okruženju, pa me pitaju kako smo to rešili. Na hiljade smo uradili izveštaja. Trgovinski lanci, da ne imenujem sad, evo, pogledajte. Možete to videti u prodavnicama, ali vi ne idete u prodavnice.
(Predsednik: Samo pročitajte, ministre, šta piše, a narodne poslanike molim da se bez dozvole ne približavaju tom stolu. Imali smo negativna iskustva sa vama. Hvala vam. Samo sedite na mesto.)
Piše lepo: „Nije 100% mlečni proizvod – sadrži palmino ulje, odnosno druga biljna ulja“. Ako niste znali, svi oni koji koriste proizvode tzv. analogne, gde dodaju biljna ulja, ali najčešće je to palmina mast, u obavezi su da istaknu na pakovanju ovu oznaku koju ste videli, veoma ovako ružno izgleda, i ako odete u prodavnicu, i te kako ćete videti, da ne imenujem nijedan trgovinski lanac, na početku primene same ove uredbe nazvao me je direktor i rekao – vidite, pošto mi imamo samo u tri takva proizvoda, nama se više isplati da mi to sklonimo nego da moramo da ovakve proizvode. Znači, mora da postoji posebno mesto u prodavnici, poseban frižider za to i mora da stoji ova oznaka. Može da bude u crnom formatu ili u belom formatu. I nakon toga smo smanjili drastično upotrebu tih proizvoda.
Evo, sad upravo sam se dogovarao i večeras posle ove skupštine imamo sastanak sa inspekcijskim službama koje su na terenu da još jednom proverimo sve moguće manipulacije i na tome nam zavide svi u okruženju i u Evropi, i prvi smo to uradili. Tako da, ako je nešto trebalo da napadnete, mogli ste da izaberete možda nešto… Ja da sam na vašem mestu, ja znam gde bih sebi tražio slabu tačku, ali ovo nije slaba tačka rada ove Vlade, niti Ministarstva poljoprivrede, nego smo prvi koji smo se sa ovim obračunali i na ovome aktivno radimo. I sad po prvi put potrošač, građanin naš, kada ode u prodavnicu, od pre još koliko meseci, sad sam već i zaboravio, pre pola
11/3 MZ/JG
godine smo to najmanje doneli, mogao je da vidi, tačno da mu piše, pa sam da odluči, neki ljudi jednostavno žele da kupe proizvode na bazi palminog ulja zato što je to jeftinije, to je njihovo pravo, ali niko ne može da ih obmane sa ovim što ste vi rekli.
Da li ima pojedinačnih zloupotreba? Ima. Evo, preda mnom je sad tabela, sad sam čitao koliko smo našli u zadnjoj kontroli, koja je upravo rađena u zadnjih mesec dana, za tri puta manje smo našli zloupotreba koje su minimalne u odnosu na prethodnu kontrolu. Znači, svaki mesec se radi kontrola. Dolaze nam udruženja poljoprivrednih proizvođača koja sa nama aktivno sarađuju i o tome se baš radi. Večeras u 18.00 časova ste pozvani, ako hoćete, dođite na sastanak, pa da vidite kako to izgleda kada se kontroliše. Znači, apsolutno.
Što se tiče druge stvari, vezano za meso kakvo jedemo, očigledno mi ne živimo u istoj državi. Ja ne znam koliko ste informisani. Vlada je donela… Ovo ja mislim da svi vidite. Ovde piše – 100% iz Srbije. Znači, primena je od juna meseca. Već smo dogovorili i sa najvažnijim našim proizvođačima koji koriste domaće, ali 100% mora biti sirovina iz Srbije. Samo da vam kažem, vidim da se smeškate, ja ću vam reći – deset dana posle toga je to uradila isto Slovenija, posle nas, ako niste primetili. Znači, ne može više da se desi da proizvodi… Bilo je ranije, koristili su određene, hajde da kažemo, začkoljice o nekim pravilnicima i sve, zašto to nije doneto pre 15 godina ili ne znam ni ja kad, sad je doneto i urađeno je, stekli su se uslovi, upravo da ne dođe do takvih manipulacija.
Još jedna samo finalna kratka stvar, stalno se pominje u budžetu u poljoprivredi, čudi me da i ovaj put nije bilo, ali sam spremio, evo grafikona, ako bude bila priča, pogledajte ovo – ovo vam je procentualni, ovo crveno, to vam je učešće u procentima u ukupnom budžetu budžeta Ministarstva poljoprivrede, a ovo plavo možete da vidite, to je učešće u našim okolnim zemljama. Dodaću vam još sutra, pa ću vam doneti da vidite, koliko je učešće u najrazvijenijim zemljama – još manje u procentima. A vi stalno idete demagogijom da treba poljoprivredi 10%. Ja kao ministar bih voleo da je 10%, ali kome da uzmemo? Penzionerima? Nastavnicima? Ne znam, lekarima? Budžet je 100%, to je jedan ćup, svima mora da se rasporedi. Znači, kod nas je 7,2%. U ovim svim državama što ste videli je ispod 2%, Crna Gora je ispod 2%, Bosna i Hercegovina je ispod, Republika Srpska je nešto malo iznad 2%, blizu 3% i Severna Makedonija 2,5%. A kod nas je 7,2%. I to je to. Mislim da nema potrebe bilo šta više da kažem.
Ako ima kakvih pitanja, tu sam. Hvala.
12/1 JJ/IR 11.50 – 12.00

Hvala vam.
Reč ima ministar Jagoda Lazarević. Izvolite.

Gospodine Aleksiću, nadam se da, evo, konačno znate ko je Jagoda Lazarević i da više neće biti nepoznanica. Prethodnih godinu dana, lično ja nisam neko ko voli mnogo medijski da se eksponira, onoliko koliko treba funkcija koju obavljam, mnogo mi je važnije onaj deo koji radim, ne sedim u ćošku, naprotiv, bavim se i ne bih sebi da dajem mnogo na značaju, ali je svakako veliki, veliki broj sati vikenda bez godišnjeg odmora.
Ono što je mene prosto na neki način iznenadilo, obzirom da ste vi osim što ste političar i proizvođač voća, jednog izuzetno važnog segmenta koji je nešto što ja, evo toliki niz godina pratim, u čemu smo mi dobri i konkurentni i gde smo uspeli da osvojimo neka daleka tržišta, pogotovo te jabuke o kojima pričate i koliko je to da kažemo disperzovano znači i do neki da kažemo dalekih azijskih tržišta, što je znači u današnjim okolnostima vrlo teško, jedna izvozna podsnaga srpskoga agrara, ali i cele ekonomije.
Svakako i te kako svesna, jer sam tokom ovih, osam, odnosno deset meseci od kada smo počeli pripreme za uredbu, imala toliko sastanaka i toliko kontakata i obišla toliko objekata da bi radili ono što ja radim, ne mogu da budem u balonu, moram da budem u direktnoj interakciji i da čujem i da vidim informacije sa lica mesta. Tako da su upravo te obzervacije i brojnih vaših kolega i drugih proizvođača pogotovo malih upravo u odnosu na one velike koji, kao i svuda kada imate velike tržišne igrače koji i dominiraju, koji mogu da postavljaju neka pravila, uslove. To su sve bile intencije upravo Zakona o trgovačkim praskama. Iskreno iznenađena sam da, ali svakako sugerišem da malo detaljnije pročitate, jer videćete koliko ćemo zapravo rešiti problem koga smo i te kako svesni znači položaja, pogotovo poljoprivrednih proizvođača koji su najslabija karika u lancu.
Sećam se jednog razgovora sa jednim proizvođačem od letos, bila je u pitanju cena dinje, u najvećem trgovinskom lancu, gde je njegova cena bila kao proizvođača 50 dinara, a na popustu na nekoj akciji u tom momentu je bila gotovo 200 dinar u tom trgovinskom lancu. Sve su to stvari koje smo pratili upravo da bi ovaj zakon koji će sprečiti, jer veliki broj tih praksi su one, da kažemo sa liste crnih koje su zabranjene. Vi ste spomenuli, i jedna od najvažnijih od tih crnih svakako su ti rokovi plaćanja. Rokovi plaćanja koji moraju ili koji će biti ograničeni na 30 dana za kvarljive proizvode, 60 dana za prehrambene proizvode zato što je toliko bilo zloupotreba da ne samo što proizvođači naši dobavljači, ja to pričam primarno, a moj fokus je bio, ja to ne tajim, domaći proizvođač, domaće kompanije, mali i srednji, oni koji su najslabiji i koliko su ti rokovi zapravo bili da vi zapravo i finansirate, da oni finansiraju i trgovce, tako da onda ugrožavate sopstvenu neku rentabilnost.
Druga stvar koju smo želeli da, i to je nešto što je jedna novina, odnosno nešto što je naš doprinos, na strani da kažemo transponovanje direktive i korišćenje najboljih praksi nacionalnih zakonodavstava EU kada su nepoštovanje trgovačke prakse, to je da proširimo obuku proizvoda od samo poljoprivredno prehrambenih i na još određene kategorije koje su od značaja za potrošače. Tu mislim da kućnu hemiju, papirnu, kuhinjsku galanteriju, ličnu higijenu, kozmetiku i pelene, ali jednako važno.
Proizvod je od značaja za poljoprivrednu proizvodnju, sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta, jer su i tu opet u direktnoj komunikaciji sa primernim poljoprivrednim proizvođačima koliko je bilo kod uzimanja avansa bez, da
12/2 JJ/IR
kažem bilo kakvog pratećeg dokumenta, koliko je bilo da kažemo zloupotreba, da li su to bili zaista pod nekim realnim tržišnim uslovima i na kraju kada vi treba da realizujete i da naplatite, a dobili ste avans, to je bilo znači puno zloupotreba što će na ovaj način da kažemo biti sprečeno.
Kontrola i primena i nadzor nad sprovođenjem zakona je nešto što je u nadležnosti resora koji ja vodim i pomenuti brojni inspektora, samo bih uradila jednu korekciju. Znači, ako pričamo o tržišnoj inspekciji, ona trenutno ima sistematizovanih 429, po sistematizaciji inspektora, nisu sva mesta popunjena. Intenzivno radimo na tome, a to je sistemski problem koji traje jako dugo, generalno u inspekcijskim službama. Najveći je problem zapravo prirodni odliv, znači ljudi koji odlaze u penziju i da prosto moramo nekako dodatno da motivišemo da nam ljudi dolaze i da pojačavamo. Podsetiću, tržišna inspekcija je disperzovana širom Srbije. Znači, fizički oni inspektori koji se bave trgovinom, osim drugih aspekata koje pokriva tržišna inspekcija, znači samo trgovina, 182 u okviru kojih je 43, to je brojka koju ste vi spomenuli, koji se bave zaštitom potrošača. Tako da znači da inspektora ima više. Kao primer, kada smo krenuli u kontrolu trgovinskih lanaca, već prvih nekih 15-ak dana nakon početka primene uredbe, mi smo samo u tom jednom danu kada su ušli u 83 objekta širom Srbije, mi smo imali znači 160 inspektora, po dvoje je ulazilo u svaki trgovinski objekat, 83 u totalu. Tako da možemo dobro da radimo. Svakako je intencija da ih ima više, ali su brojke za sada takve kakve jesu, ali su svakako veće nego ono što ste vi izneli. Tako da je ovo bila jedna mala opservacija.
Evo, kažem da ponovim svakako mislim da će ovaj Zakon o trgovački praksama, upravo ljudima kao što ste vi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom biti od izuzetne koriste, jer sve to, mislim, ne u toj meri ne bi ni otkrili da nismo imali i uredbu i bavljenja, ali kažem, bezbrojne sastanke koje smo obavili upravo… Zašto? Zato što je kod većina postojala velika doza straha da ne dođe do odmazde od strane trgovaca ukoliko bi oni podelili stvari koje njih tište i muče. Zapravo smo uspostavili jednu dozu i kredibiliteta da oni mogu da podele sa nama, a da mi opet budemo, da kažem, da čuvamo znači njihov identitet da bi mogli da dođemo do svega toga i da zapravo ovaj zakon koji će to regulisati. Da kažem, što niže u lancu, to je i pregovaračka snaga, da kažemo, manja, a to jeste suština da se napravi balans i da ovi najslabiji budu maksimalno zaštićeni. Tako da verujem da ćemo ukoliko Skupština usvoji ovaj Predlog zakona, da ćemo bar jedan dobar deo problema koji su bili rešiti i da kažem, rešiti trajno.

Hvala vam.
Izvolite, gospodine Aleksiću, imate pravo na repliku.

Zahvaljujem.

Hvala na korektnim odgovorima ministrima.

Gospodine Glamočiću pozdravljam to što ste sada uradili vezano za označavanje robe koja je sa srpskim poreklom, a i oni koji zloupotrebljavaju. Samo, gospodine Glamočiću, vi ste ministar bili i pre deset godina i sada ste ponovo, 14 godina vladate. Ako je 14 godina bilo potrebno da se označe proizvodi koji su srpskog porekla, odnosno da se sankcionišu ovi koji zloupotrebljavaju i prodaju sir od palminog ulja kao da je od mleka, onda kako da vam kažem, to govori o vašem rezultatu, o vašem radu. Vi ste i savetnik predsednika bili sve vreme i ono što ste dobro naučili za to vreme koliko vidim, jeste marketing. Zapravo PR vam je dosta napredovao. Vidim da ste se sada pripremili kako da komunicirate i tako dalje, ali hajde da vidimo kakvi će vam biti rezultati i u agraru barem dok ste ministar. Ne verujem da ćete biti još dugo, ali hajde barem nešto uradite za razliku od onoga što ste trebali od 2014. godine.

12/3 JJ/IR

Što se tiče ovih drugih stvari, vezano za rokove plaćanja. To je dobra mera, naravno zakasnela, a da su u problemu poljoprivrednici najviše. Da, jesu i to dovodi generalno do strašno velikih problema sa proizvodnjom hrane u Republici Srbiji. Vi sada ove zakone predstavljate kao nešto što je evropska agenda. Ne, pogrešili ste, zakoni se usvajaju zbog građana Republike Srbije.

13/1 VS/CG 12.00- 12.10

Dakle, svaki zakon koji se ovde usvoji treba da da rezultat građanima kojima će život zavisiti od njihove primene, a ne EU. To sada što mi treba da budemo u toku tekovina nekih normalnih vrednosti, uređenih država i nečega što neko je već proverio i što funkcioniše dobro. U redu ako se to usklađuje sa time. Dakle, građani moraju biti u fokusu.

Što se tiče Evrope i evropske agende, ja mislim da najbolje govori činjenica o tome da vi za četiri godine niste otvorili jedno, jedino poglavlje, a za 13 meseci je Albanija otvorila sva poglavlja. Toliko o tome koliko je vaša Vlada i sve prethodne u prethodnih 14 godina radila na integraciji Republike Srbije u EU. Hvala.