Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću se osvrnuti na veoma važan Predlog zakona, a to je zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava. Naravno, ne sporeći da su ostali zakoni sa današnje agende takođe važni.

Trgovina ljudima je krivično delo koje nažalost ima mnogo pojamnih oblika od kojih su neki teško vidljivi, skriveni, pa tako ostaju i nekažnjivi.

Dobro je da donosimo ovaj zakon koji prati evropsko pravo u ovoj oblasti, jer trgovina ljudima nije više karakteristika siromašnih i nerazvijenih zemalja, ona je pojamni oblik u gotovo svim društvima pa se može reći da je to planetarni problem.

27/2 JJ/MT

Trgovina ljudima kao krivično delo obuhvata vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, prodaju, kupovinu ljudi radi radne eksploatacije, tj. prinudnog rada, radi vršenja raznih krivičnih dela, radi prostitucije, prosjačenja, a nažalost i radi prodaje ljudskih organa. U ovom lancu se koristi sila, pretnja, ucena, zloupotreba položaja ili poverenja, čak i zadržavanje ličnih isprava od strane trgovaca, ako se tako mogu zvati ti otimači ljudskih sudbina.

Problem trgovine ljudima je bolan i kompleksan i za nas jer je Srbija tranzitna zemlja, pa se trgovina ljudima može smatrati i delom nelegalnih migracija, ali nažalost Srbije jeste i destinacija.

Kada se govori o klasičnim razlozima trgovine, pored ličnih faktora koji dovode pojedine osobe, posebno žene, u položaj trafikinga, postoje i društveni faktori, kao što su: nezaposlenost, siromaštvo, nedostatak obrazovanja, kao i organizovani kriminal u vidu porno industrije.

Prema nekim podacima godišnje u svetu oko dva miliona i 400 hiljada ljudi postanu žrtve trgovine ljudima, a kriminalne organizacije koje se time bave zarađuju oko tri miliona dolara godišnje, milijarde pardon, što uz trgovinu narkoticima i oružjem i pranje novca spada u najprofitabilnije crne poslove.

Navela bih problem trgovine ženama koji je najčešći, a ženama se trguje u cilju seksualne eksploatacije, u cilju radne eksploatacije, a jedna novi oblik je trgovina radi sklapanja braka.

Raspoloživi podaci o trgovini ženama iz istočne i centralne Evrope pokazuju da postoji nekoliko najčešćih načina namamljivanja žena žrtava trgovina, a to su: ponude posla, lažni pozivi ili aranžmani za put u inostranstvo, regrutovanje za pružanje usluga u okviru domaće prostitucije, bračne ponude, folklorna društva i slično. Najčešće nuđeni poslovi su poslovi bebisiterke, čistačice, konobarice, plesačice, modeli, itd.

Ogroman i najnehumaniji vid trgovine ljudima jeste trgovina decom, maloletnim licima koji su najčešće izložena brutalnim zlostavljanjima i maltretiranjima kakva ni jedno ljudsko biće ne bi smelo da doživi.

Srbija je nažalost dožive i vid najbrutalnije trgovine ljudima, a to je bilo otimanje ljudi na KiM u toku i nakon bombardovanja 1999. godine, i to radi trgovine organima. Evo, upravo ovih dana prikazuje se jedan film koji je istinita životna priča jednog Nemca kome je presađeno srce jednog otetog Srbina sa Kosova i Metohije, kome su organi izvađeni u čuvenoj po zlu „žutoj kući“. U pitanju je film po knjizi Veselina Dželetovića – Srpsko srce Johanovo. To je istina koju svet još uvek ne priznaje, a istina je. Zato je dobro i neophodno da Srbija dobije ovako ozbiljan Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava koji je pripremilo i koje će sprovoditi Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i novoustanovljeni nacionalni mehanizam za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima i zaštiti žrtava trgovine ljudima. Ovaj mehanizam podrazumeva interresornu saradnju i koordinaciju rada svih subjekata društva, od državnih organa, javnih, socijalnih i drugih službi pa da nevladinih organizacija koje se bave ovom problematikom.

To je jedini način da se na vreme otkrivaju različiti oblici, da se preduzimaju mere sprečavanja ali i da se ubrza kažnjavanje počinilaca, kao i da se žrtve adekvatno zaštite i zbrinu. Zakon pokriva međunarodni i evropski aspekt ovog problema i poboljšava mogućnosti rada na sprečavanju međunarodnih puteva trgovine ljudima.

27/3 JJ/MT

Meni na kraju kao čoveku pre svega ostaje pitanje – koliko to neko mora biti nemoralan i nečovečan u 21. veku da trguje ljudima, posebno ženama i decom koji na tim putevima preživljavaju pravi pakao. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Milija Miletić.
Nije tu.
Sledeća je doktor Tatjana Marković Topalović.

Zahvaljujem.

Pa, evo, prvo bih želela da građane Srbije upoznam sa uslovima u kojima radimo. Gospođo predsednice Skupštine po članu 28. je davno trebala, još na početku ove godine da da program rada Narodne skupštine. Mi ga nemamo.

Zatim, vladajuća većina i gospođa predsednica zloupotrebljavaju članove koji se tiču hitnosti zakazivanja sednice i objedinjene rasprave. Tako da mi danas imamo objedinjenu raspravu o zakonima koji nisu srodni i međusobno uslovljeni, a to je ono što piše u Poslovniku. Prosto, čini mi se da je skandalozno govoriti uopšte o zakonima kada osnovni zakon i osnovni Poslovnik koji nam jeste u nameri da poštujemo, vi ne poštujete. Građani Srbije, a ja kažem i Šapca, budući da se ovo i njih takođe tiče, treba da znaju da smo mi u jednoj noći dobili dnevni red sa 40 tačaka, sa stotinama strana koje treba obraditi i imali smo 24 časa da to uradimo. Srećom, Srbija centar kao stranka je koncipirana tako da ima 17 resornih odbora. Mi smo za vas spremni, a i za vašu smenu.

Prvo bih se osvrnula na Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima. U tom zakonu ono što je negde stav naš jeste da vi zapravo simulirate put ka EU. Zamoliću predsednicu Skupštine da održava red u Skupštini, jer to joj je posao.

28/1 VS/LjL 15.30 – 15.40

U članu 23. stav 1. vi ste ostavili opciono lokalnim samoupravama da formiraju timove, znači, mogu a ne moraju da formiraju timove za borbu protiv trgovine ljudima. To ni slučajno ne sme da stoji u zakonu. Davajući opciju da lokalna samouprava može a ne mora, ostavlja prostor da to i ne uradi.

Znači, mi ćemo insistirati da piše da lokalna samouprava mora da formira lokalne timove i da na osnovu toga funkcioniše.

Podsetiću vas da je 2023. godine bilo samo 17 lokalnih timova koji su se bavili trgovinom ljudima. Takođe, da vas podsetim da imamo 174 lokalne samouprave, ni 10% lokalnih samouprava se nije bavilo trgovinom ljudima. To mora biti obavezujuće za sve lokalne samouprave, jer je to posebno osetljivo za tranzitna i pogranična područja. Taj lokalni tim bi trebao da precizno raspodeli dužnosti i da izveštava nacionalnog koordinatora najdalje do 15. marta za prethodnu godinu.

Imate jedan vrlo sporan član koji niste sagledali dobro, a to je član 59. stav 2, gde ste ostavili da podaci o žrtvama trgovine ljudima u centralnoj evidenciji se čuvaju samo 10 godina. To je i neumesno i nekorektno, jer imate žrtve trgovinom koji imaju samo nekoliko godina, koji su deca. Naš stav je bio i biće da treba bar 40 godina da se čuva ta dokumentacija i evidencija, ako ne i trajno.

Novi elementi EU i direktive iz 2024. godine nisu uvršteni u ovaj zakon, a to je prinudni brak, eksploatacija surogatstva i nezakonito usvojenje.

Osvrnuću se i na Zakon o transportu opasne robe odnosno na izmenu i dopunu tog zakona.

Ovaj zakon je stavljen u proceduru 2016. godine. Po podacima koje ja imam, javna rasprava je bila 2023-2024. godine. Tek sada ga stavljamo ponovo, odnosno izmene i dopune, na raspravu, po hitnosti postupka, zaboga! Gospodo, deset godina se bavite ovim zakonom a na vlasti ste 15, što znači da deset godina uređujete zakone i žurite prema Evropskoj uniji.

Podsetiću vas na akcidente u Vrčinu, februara 2025. godine, gde je došlo do curenja sumporne kiseline, akumulatorske, i na Pirot. Reakcija je bila mlaka i, rekla bih, potpuno opuštena, s obzirom na to koliko je bila ugrožena bezbednost stanovništva.

Zakon jeste usaglašen sa drumskim i železničkim saobraćajem i sa unutrašnjim vodnim putevima, ali mislim da to i mora da bude usaglašeno.

Ono što je sporno, jeste, recimo, član 46a. Policija i inspekcija može momentalno da isključi osobu koja je prevoznik, preduzetnik i koja vozi opasnu robu. Šta bi to značilo? Da isključuju iz saobraćaja osobu za koju u tom trenutku nisu dokazali da je prekršila bezbedonosne uslove. Dok on dokaže, ta roba, odnosno opasna roba, propada u prostoru u kojem se prevozi. Znači, to može da dokazuje tek u sudskom procesu.

Član 39. vam je diskriminatoran. Zašto je diskriminatoran? Pa, zbog toga što je kazna 500 hiljada dinara i za malog preduzetnika, koji se jedva izborio za sertifikaciju, i za velike korporacije.

Po našim iskustvima i po istoriji, koju pratimo, vašeg delovanja, nikada nisu stradale velike korporacije, najčešće se isključe mali preduzetnici i preduzetnička preduzeća koja su jedva dobila sertifikaciju.

Jedanaest, to je takođe sporan član, država priznaje da briše obavezu lociranja i praćenja vozila jer im je to preskupo. Znači, više neće biti niti praćenja, niti lociranja ovih vozila.

Zakon je opor, spor, intertan i više administrativan i fiskalan.

28/2 VS/LjL

Ono što mi smatramo jeste da vi samo simulirate energiju prema EU i ono što plaši Srbiju Centar a neće pogrešiti u tom strahu, nas ne brinu zakoni kao takvi, već primena, nadzor i efikasnost. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Dunja Simonović Bratić.

Hvala, uvažena predsednice.

Na dnevnom redu imamo zakone koji će nas približiti EU, tj. koji su rađeni u konsultaciji sa Evropskom komisijom i to se dešava već dugo. Ja bih da podsetim javnost da je od januara meseca napravljen tim ispred Vlade Republike Srbije kojim rukovodi naš ambasador pri Misiji EU u Briselu, Danijel Apostolović i u tom timu se nalaze, kako uvažena predsednica parlamenta, tako i ministri koji rade punom parom da se nadoknadi ono što smo izgubili dok su bile blokade ove države koje su trajale jako dugo, kao i pokušaj, ustvari skretanje sa tog istog puta o kojem nam sada drže predavanja ovde.

Takođe bih da podsetim kao poslanica koja je i član Odbora za kulturu i informisanje, budući da ovde stalno slušamo kritike medija zašto nije izabran REM, tj. zašto nismo do sada to uradili, da smo imali dva pokušaja od izbora članova REM, da smo prvi konkurs bukvalno doveli do kraja samo do glasanja u Parlamentu, za te kandidate, da bi u zadnjem trenutku četiri takozvana nezavisna, odnosno blokadersko opoziciona kandidata povukli svoje kandidature, sa željom da prođu u javnosti što bolje, ali u tom trenutku je tadašnji premijer Miloš Vučević podneo ostavku zbog svega onoga što se dešavalo i zbog sveg haosa koji se pravio na ulicama i gde je ova vladajuća koalicija preuzela i odgovornost i pokazala kako se to radi i ne verujem da bi oni na tom mestu isto učinili, niti bi ova vladajuća većina, da je opozicija radila ono što su oni radili sopstvenoj državi i sopstvenim građanima, a o univerzitetu da ne pričamo.

Paradoksalno je da danas kada mi treba da raspravljamo o svim tim zakonima, imamo ponovo dvoje poslanika iz evropskog parlamenta koji pozivaju da se ukinu fondovi EU i da se Srbija izoluje, sve dok je predsednik Aleksandar Vučić na njenom čelu.

I sada zamislite taj paradoks, mi sada usvajamo zakone koji su faktički zakoni EU, a onda imamo dvoje poslanika iz Evropskog parlamenta koji su danas u pola 12 ovde u holu skupštinskom držali Konferenciju za štampu na engleskom jeziku, pa valjda u međuvremenu nisu stigli svi da prevedu šta su to oni rekli, oni su direktno pozvali na izolaciju Srbije i na ukidanje fondova i na to da će na tome direktno da rade.

Zašto je danas ovako neobično prijatna atmosfera u Parlamentu i nema nekog divljanja, pa zato što su prvaci opozicionih stranaka koji žele sebe da predstave kao neke ozbiljne trkače ka EU, malo zauzeti po Berlinu, neki drugi čekaju drugu turu da odu i oni, a evo ovi evroparlamentarci su nam došli danas da nam prenesu te utiske i da pomognu srpskom narodu da odluči da li je za njih koji traže direktno uvođenje sankcije Rusiji i sve što jedna odluka može da donese i naravno, podrazumeva se da te opcije podrazumevaju hitno priznavanje nezavisnosti tzv. države Kosovo.

To je jasno ko dan, samo što bih ja želela da podsetim i njih i sve nas druge kao i kada su dolazili u onu posetu, takođe evroparlamentarci pre par meseci, da građani Srbije biraju vlast, da ne postoji politička kriza u Srbiji, budući da postoji velika većina u ovom parlamentu vladajuće koalicije i da mi nemamo među sobom problem da bi rekli da postoji politička kriza, i da je nadležna institucija spremna da ide na izbore i uvek i da na kraju dana i to je jedan pokazatelje, koliko je to sve nadrealno, budući da političke krize nema.

28/3 VS/LjL

Ali, ako sanjate te izbore, a sada nešto ne bih rekla da se za njih mnogo zalažete ko što čujemo da će biti tako rano, pa što će biti rano, zato što će ići na odmore, ja vam samo preporučujem da vi tim građanima koje želite da ostavite ovde u Srbiji, za ne daj bože ako budu brzo izbori, a oni već uplatili putovanje, po egzotičnim destinacijama, budući da žive u jako teškim uslovima pa sada ne mogu da odu i sada je problem ko će da im refundira ako ostanu da glasaju za vas, pošto je tako teško, da li će ići da se brčkaju ili će ostati da vama daju podršku.

29/1 GD/JG 15.40 - 15.50

To je stvarno trik pitanje šta će oni da rade, ali poruka danas iz Parlamenta, iz hola, gde se poziva od strane evroposlanika da Evropska komisija izoluje Srbiju i da se ukinu sredstva koja su predviđena za našu zemlju, to više nije nepoštovanje, to je stvarno vrhunac jednog bezumlja koje je očigledno zavladalo i celokupnom Evropom.

Argument da mi usvajamo zakone zato što je Viktor Orban izgubio u Mađarskoj pa da smo odmah posle toga zakazali sednicu, samo govori o tome koliko vi ljudi ne razumete procese, koliko vi ne znate koliko treba da se ti zakoni naprave, koliko traje kada se u Brisel ode da se pregovara sa svima onima koji to rade vezano za nas, koliki timovi u našoj misiji u Briselu rade na svemu tome zajedno sa ovim timom kojim rukovodi Danijela Postolović, a da ne kažemo da i kada zakoni uđu u proceduru, kada prođu Vladu, treba da prođu i neke javne rasprave i ostalo.

Ima puno zakona i time ćemo se i baviti uskoro. Ako želite da se informišete, onda bi to bilo u redu da znate koliko u stvari zakona će biti sada na javnoj raspravi i koliko ćemo mi zakona i usvojiti baš u kontekstu što bližeg pristupanja EU, a za to vreme vi ovde govorite da mi nećemo ništa da uradimo i da mi nismo na evropskom putu, a vi sve vreme minirate taj naš isti evropski put, budući da ste minirali i izbor članova Saveta REM-a, da smo tada to uradili otvorili bismo svakako Klaster 3 i imali bismo mnogo više vremena. Nadoknadili bismo i ono što ste vi radili ovde kada ste blokirali i ovaj parlament.

Pričate o tome kako predsednica nije ispoštovala plan rada skupštinski. Koji plan rada? Da li se vi sećate šta ste radili? Oni sada trenutno imaju amneziju. Sada ispada kao da je bilo idealno sve, divno prošle godine, sve je funkcionisalo i kao nismo hteli da zakazujemo sednice, a onda se pravi paralela kako je bilo ne znam 2021. godine. Tada je predsednik naše stranke Ivica Dačić bio predsednik parlamenta. Jeste, ali tada, da vas podsetim, vi ste i bojkotovali izbore i nije ni bilo opozicije u parlamentu, pa je zato i bilo 50 i nešto sednica. Mi smo radili punom parom. Funkcionisalo je sve. Država je funkcionisala, nije bila blokirana. Sada vi pričate o tome kako se ne radi, zamislite tuge Božije. Stvarno, dobro ste se setili da hoćete da radite, to je lepo, ali znate šta - uz svu pomoć i asistenciju svih onih koji mrtvi hladni dolaze i nama ovde u prestonicu naše države da nam kažu da će da nas izoluju i da nam ukidaju fondove i da na taj način mislite da ćete da pobedite, vama svaka čast. Toliko.

Hvala.
Moguće je da sam trebala da uključim u plan rada vuvuzele, čegrtaljke, topovske udare, suzavce, ali delovalo mi je kao da nema baš nekog smisla.
Reč ima narodni poslanik Robert Kozma.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ja ću se malo osvrnuti na ove vaše tzv. evropske zakona. Prvo bih govorio malo o Predlogu zakona o upravljanja kohezionom politikom.

Taj Predlog zakona se bukvalno izvukli iz fioke Tanje Miščević. Tamo je ostao u Ministarstvu evropskih integracija. Bio je spreman još pre dve i po godine. Pre dve i po godine je prvi put ušao u skupštinsku proceduru. Zašto ga do sada nismo imali? Nije vam odgovaralo. Iskreno, baš vas je brigalo da bude usvojen.

Zašto ga sada imamo? Zato što se samo radi o PR strategiji, o vašem pokušaju da izvadite kestenje iz vatre, da glumite da vam je stalo do evropskih integracija nakon što ste usvojili tzv. šatorske zakone i shvatili da ste preterali, da ste još jedanput ponizili pravosuđe i uništili samostalnost tužilaštva i da vas to sada zapravo u potpunosti ugrožava.

29/2 GD/JG

Sada želite pred međunarodnom javnošću da glumite da vam je stalo do evropskog puta, pa sad daj brže-bolje neki najveći, najbolji evropski zakon od svih i evo ga Zakon o upravljanju kohezionom politikom. On je jako dobar. Usvajanje ovog zakona doprinosi tobože do otvaranja do Poglavlja 22. Biće Klaster 5. Možda nam otvore i Klaster 3. Žao mi je što ću da vam kažem – usvajanje ovog zakona neće doprineti ni da se jedno poglavlje otvori, ni Klaster 5, ni Klaster 3. Za napredak u evropskim integracijama potrebno je da Srbija bude demokratska zemlja, a toga neće biti dok god ste vi na vlasti. Zato, ako vam je stalo do evropskih integracija, raspišite lepo izbore, pa da vas smenimo, pa da neko drugi uvede Srbiju u EU.

Nema evropskih integracija bez vladavine prava. Nema funkcionalnih institucija bez obračunavanja sa kriminalom i korupcijom, a to ne može da uradi onaj u čijoj je srži i korupcija i kriminal. Ne može vladavinu prava da uspostavi onaj koji svakodnevno krši ljudska prava, prebija građane i prebija studente.

Evo sada jedno nagradno pitanje za kolege prekoputa. Neko je rekao da je važno da ovo pitanje, pitanje tzv. šatorskih zakona rešimo što pre, jer nam je kamen spoticanja u procesu pristupnih pregovora. Priča oko otvaranja Klastera 3 se neće vratiti na dnevni red dok se ovo pitanje ne reši. Ko je to rekao? Da li je to rekao neko iz opozicije? Ne, to je rekao vaš šef novog brežeg, boljeg, jačeg operativnog tima koji će samo još više da glumi da vam je stalo do EU. Znači, nema napretka u evropskim integracijama ne samo zbog šatorskih zakona, nego i zbog onoga što ste pre toga radili, zbog toga što ste uništili gotovo svaku funkcionalnu instituciju koju ste nasledili.

Sada bih se osvrnuo na još jedno drugo šmiranje, suštinski – glumu, da vam je stalo do evropskog puta, a to je tzv. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreće u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Nadležna ministarka, drago mi je da je tu, za razliku od ministra evropskih integracija koji se nije udostojio da dođe, iako je po prvi put iz njegovog ministarstva izašao neki predlog zakona, nadležna ministarka kaže – nesrećama i nezgodama u železničkom saobraćaju treba da pristupimo kao edukativnim događajima. Jel? Ja sam mislio da treba da ih razrešimo, da odgovorni budu sankcionisani, da ono što je bilo pogrešno to treba da se popravi. Ne, vi kažete – edukativni događaji, pa da vidimo šta je bio problem.

Ovaj predlog izmena je ništa drugo nego čisto da biste mogli da štiklirate da je deo usvajanja pravnih tekovina, pristupanje EU usvojen, ali zapravo nema nikakve veze, nikakvih dogovora sa realnošću na terenu, a realnost je takva da kada pričamo o železnici n ama je potreban plan obnove železničke infrastrukture, ulaganje u izgradnju železničkih pruga, u izgradnju sistema za daljinsko upravljanje železničkom infrastrukturom, obnova pružnih prelaza i elektronsko upravljanje pružnim prelazima, jer gotovo redovno se dešavaju nesreće i nezgode na našim železničkim prugama. Znate zašto? Zato što je realnost vaša takva da je prosečna starost pruge 42 godine, na samo 3% pruga dozvoljena je brzina veća od 100 kilometara na čas. U 2021. godini 1,6 nesreća i nezgoda dnevno su se dešavalo. U 2022. godini ste se popravili, pa je samo 1,5 nesreća. U 2023. godini 1,4. Znači, nama se 1,4 nesreća dnevno desi na železničkim prugama, a čime se vi bavite? Vi usvajate neke izmene i dopune koje uopšte ne uzimaju u obzir ovu realnost. Znate zbog čega? Zato što kada kažete – nadležan je Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju, on jeste nadležan, ali ste u zakon stavili – samo ako pogine petoro osoba, ako nesreća prouzrokuje smrt putnika ili ukoliko je načinjena velika materijalna šteta. Mislim da biste trebali da krenete ove realnosti i da se pozabavite svakom nesrećom, a dešava se 1,5 nesreća dnevno u Srbiji.

29/3 GD/JG

Takođe, možda bi mogli da se osvrnete i na to da vaš ponos „Soko“ vrlo često ne ide tako brzo, pa na primer u januaru ove godine zbog teškog vojvođanskog mraza i zime stao i nije mogao da funkcioniše nekoliko dana. Dana, 2. aprila ove godine iskočio je iz šina voz na relaciji Subotica-Segedin, takođe na pruzi koja je reformisana pre samo dve ili tri godine. Dana, 5. aprila, znači svaki drugi dan, na relaciji Subotica-Beograd kod Lovćenca je iskočio i skliznuo voz iz šina. Mislim da je ministarka trebalo o ovome da govori kada je obrazlagala nadležni zakon.

30/1 TĐ/IR 15.50 – 16.00

Sada ide za kraj, stvarno bih zamolio ministarku da nam odgovori, da li je Železnička stanica na Novom Beogradu funkcionalna stanica ili se ipak radi o gradilištu, jer kada ljudi putuju i kada vide ovako nešto dok čekaju da se ukrcaju u voz, pitaju se jesu li izašli na pravi peron ili su završili na gradilištu ili npr. ovako nešto, šut odmah pored ulaza u voz. Pogledajte. Znači, ključan problem, naš sistemski problem jeste u vašem javašluku, dajte da ga se rešimo, raspišite izbore, pa da se onda pozabavimo, jer ovo niti je gradilište, niti je funkcionalna stanica. U maju prošle godine smo vam rekli i upozorili vas da se radovi kod Železničke stanice na Novom Beogradu izvode i bez građevinske dozvole i bez stručnog nadzora. I meni je žao što vi očigledno ništa niste naučili, jer je jedna takva Železnička stanica koju ste otvorili, a koja je bila, nažalost i dalje, prosto gradilište… Tome su platili i naši građani svojim životima. Zato molim vas dajte da se rešimo vašeg javašluka. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Poštovana predsednice, morali ste dva puta da reagujete, oba puta ste propustili. Dakle, meni je beskrajno zanimljivo da gledam uživo onaj vic gde miš popije dve rakije pa doziva mačku. Meni je to beskrajno zanimljivo, pa nas oni tako pozivaju na izbore, ali ste bili dužni da upozorite ovog jurodivog junaka na član 109. Ustava koji kaže: „Predsednik Republike može na obrazložen predlog Vlade raspustiti Narodnu skupštinu, a onda Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja.“ Dakle, morali ste da objasnite ovom junaku, koji poziva nas da izađemo, da se ogledamo, pošto su mnogo jaki, da su oni sačuvali Vladu do daljnjeg, dok ne završimo sada ovu raspravu o njima, tako da je očigledno da neće izbore i nema onda potrebe da nas zamlaćuju.

Dakle, ako hoće izbore neka povuku predlog, pa da onda do izbora može da dođe, a onda nek nas proziva da nemamo hrabrosti da se njima tako snažnima suprotstavimo, a ako neće izbore, kao što ih očigledno neće, onda nema smisla da nas sve zajedno zavitlavaju, da podnose predloge da se Vladi izglasava nepoverenje, a onda nas pozivaju da raspišemo izbore iako je to po Ustavu nemoguće.

Tako da vas molim da reagujete ubuduće na ovakve situacije, da im objasnite značenje člana 109. Ustava, pa kad već pozivaju na takve neke stvari nek se upoznaju sa onim što su sami uradili svesno ili nesvesno. To nek sada sami objasne sebi i svojim biračima da li planski ili baš ne toliko planski povlače potez u ovoj Narodnoj skupštini. Hvala. Ne tražim da se izjasnim.

Hvala vam.
Da li želite da se izjasnimo? (Ne.)
Dobro.
Reč ima ministarka Aleksandra Sofronijević.
Izvolite.