| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovani kandidatu za predsednika Vlade, uvaženi kandidati, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani i građanke Republike Srbije, na samom početku svog izlaganja želim da pohvalim ton i način na koji se odvija rasprava, a tiče se izbora nove Vlade. Mislim da je veoma važno i značajno da svi zajedno u ovaj visoki Dom vratimo ono što smo, plašim se, negde izgubili, a to je dostojanstvo i mislim da smo izgubili iz vida da mi odavde ipak imamo ogroman značaj na to koju sliku i koju poruku šaljemo i u kontekstu toga, na samom početku, želim to da podvučem.
Gospodine Macut, o vama šira javnost nije mnogo znala, prirodno ni mi. Negde sam se juče trudio dok ste izlagali svoj ekspoze da steknem neki utisak o vama i ono što je moja prva impresija jeste da, naravno ne govoreći o vašim stručnim osobinama, mada o tome čujem samo pohvale, jeste da ste na mene ostavili utisak da ste vi, pre svega, jedan stabilan i konstantan čovek. Mislim da je veoma važno da u okolnostima u kojima se naša zemlja nalazi da imamo čoveka koji će mirnom rukom, takoreći, donositi odluke koje neće na prečac vući poteze.
Ono što takođe želim da izdvojim i da pohvalim jeste da ste govorili o važnosti dijaloga. Mislim da je u ovom momentu nama dijalog preko potreban. Srbija nije u političkoj krizi, ona nema krizu većine. Prethodna Vlada, Vlada Miloša Vučevića, nije pala usled nedostatka većina, već iz moralnih razloga. Ovim putem želim i da pohvalim, gospodin Vučević je podneo ostavku, ova Narodna skupština i te kako ima većinu koja je stabilna, ali imamo jednu drugu vrstu, da kažem, trenja, to jeste upravo društveno trenje i nama treba zaista dijalog, ali taj dijalog mora biti u okviru institucija. On mora da se odvija na institucionalni način i moramo zajednički da nađemo imenitelje i da nastavimo dalje. Zašto govorim da nastavimo dalje? Nama u ovom momentu trpi ekonomija, trpi naša privreda, a sve je to, hajde da kažem, usko povezano.
Juče ste takođe govorili o obrazovanju. Imaćete našu punu podršku. Govorili ste i o udžbenicima, da budu unificirani. Kada govorim o udžbenicima o istoriji, o biologiji, smatram i o srpskom jeziku i književnosti, možda i o geografiji. Mi imamo Zavod za izdavanje udžbenika. Mislim da je veoma važno da vratimo njemu i našim profesorima da učestvuju u izradi tih udžbenika.
Takođe, u vašem ekspozeu se spominje i energetika, jedan od stubova našeg suvereniteta jeste upravo i energetika. Kada pričamo o našoj elektroenergetskoj nezavisnosti, mislim da je veoma važno i ulaganje u zelenu energiju. Dušan Bajatović je juče govorio koliko je urađeno u prethodnih 10 godina. Tu je takođe i „Balkanski tok“. U svom ekspozeu govorite, imate tu našu punu podršku, o reverzibilnoj HE „Bistrica“ koja je mnogo važna za naš ukupni elektroenergetski sistem, ali je važan kada govorimo o toj povezanosti za našu ekonomiju, jer ćemo na taj način uticati i na smanjenje učešća SO2 i time ćemo i dalje biti izvozno konkurentni, odnosno izbeći ćemo takse koje nam može nametnuti EU.
Takođe, demografija, jedno od najvažnijih pitanja za našu zemlju. U nekim drugim zemljama je to ekonomsko pitanje, ja se iskreno plašim da je za nas to nacionalno pitanje. Mnogo je urađeno i u prethodnim vladama, kada pričamo o materijalnim davanjima, ali razmislite, mislim da ima mnogo prostora i za neka nematerijalna davanja, odnosno neke mere, kao što su, na primer, sada samo izdvajam, mera da se majkama ili roditeljima sa malom decom kada ide upis u vrtić da sedam dana tad imaju plaćeno, kada pričamo o privikavanju, itd. Znači, postoji mnogo načina i u tim nematerijalnim davanjima, ali ono što jeste u osnovi jeste da mi porodicu vratimo na pijadestal, tamo gde pripada u našem u društvu, da nju istaknemo i da ističemo važnost porodice za naše društvo i za našu državu jer bez zdrave i jake porodice plašim da ne možemo da govorimo o nekoj vitalnoj budućnosti.
Takođe, kada govorimo i o vitalnosti i o budućnosti ne mogu da ne spomenem ni Kosovo i Metohiju. To je ono što moramo i dalje da nastavimo. Gospodin Dačić, tu je gospodin Selaković, kao i, naravno, gospodin Đurić kao ministar spoljnih poslova. Mi smo krenuli jedan proces odpriznavanja, mislim da diplomatskim putem moramo da nastavimo da se borimo za naše Kosovo i Metohiju, moramo da pomažemo naš narod na Kosovu i Metohiji. Opet, kao što pričamo o povezanosti, tu je demografija, jaka populaciona politika i da u narednim godinama radimo na tome.
Pošto nemam više vremena, ono što želim na samom kraju da vam kažem jeste da će SPS u danu za glasanje podražiti vaš predlog za sastav nove Vlade. Želimo vam puno uspeha. Na nas možete da računate. Naravno, u političkom smislu, kao jedan veoma iskusan čovek tu je gospodin Dačić i verujem da ćete od njega takođe, kao i od svih nas imati punu podršku.
Hvala.
Zahvaljujem se predsednici Narodne Skupštine.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja bih na početku svog obraćanja iskoristio priliku da čestitam stalnoj Delegaciji Narodne Skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini SE, koja je na sednici političkog Komiteta održanoj u Parizu početkom ovog meseca, uspešnom diplomatskom akcijom uspela da skine sa dnevnog reda pitanja prijema tzv. Kosova u Savet Evrope.
Smatramo da je to velika pobeda naše parlamentarne diplomatije i dokaz da se vredi zajednički boriti na svim diplomatskim frontovima za interese svoje zemlje.
Izvinjavam se što sam ovo ponovo spomenuo, ali smatram da usled svih dešavanja nije dovoljno odjeknulo u javnosti i mislim da nismo dovoljno poklonili pažnju i zato želim da još jednom iskoristim priliku da čestitam koleginicama i kolegama koji su učestvovali u ovome.
Na dnevnom redu ovog drugog zajedničkog jedinstvenog pretresa jeste set međunarodnih sporazuma, uglavnom bilateralnih iz više oblasti, kao i set ugovora, kojima se obezbeđuju zajmovi za nastavak investicionih ulaganja u energetiku, vodoprivredu i privredni razvoj Srbije. Na početku ove sednice razmatrali smo i set veoma značajnih zakona, a pred nama je sada set međunarodnih sporazuma i ugovora koje treba usvojiti, odnosno ratifikovati.
Podsetio bih da smo na početku ove sednice kao o jednoj od najznačajnijih tačaka govorili i o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koje su rezultata postignutih dogovora ministarstva, Vlade Republike Srbije i rektorskog kolegijuma, a kojim je ispunjen četvrti studentski zahtev.
Takođe ne manje važno za učenike završnih razreda osnovne i srednje škole, jeste da su usvojenim izmenama Zakona o osnovnoj i srednjoj školi pomereni rokovi za sprovođenje programa državne mature, koja se sa ove školske godine, pomera na školsku 2028. i 2029. godinu.
Kada je u pitanju ovaj drugi pretres, hteo bih da istaknem značaj nekoliko sporazuma, odnosno zajmova kojima se tretira sektor energetike i energetske efikasnosti.
Dana, 5. marta je bio Svetski dan energetske efikasnosti koji nas podseća da moramo energetske izvore da koristimo efikasno i da smanjimo potrošnju energenata fosilnog porekla, ali i da se prema obnovljivim izvorima odnosimo odgovorno zbog sveukupne energetske budućnosti.
Naša zemlja se takođe pridružila rešavanju ovog problema i donošenjem Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije, koji je donet još 2021. godine. U tom smislu nastojimo da pronađemo najefikasnije rešenje za podizanje energetskog sektora i racionalno korišćenje naših instalisanih kapaciteta.
Tako je i danas na ratifikaciji, pored ostalih, i Sporazum Vlade Srbije sa Evropskom investicionom bankom, kojim će se sprovoditi projekat modernizacije postojećih hidroelektrana i puštanje u rad novih postrojenja za proizvodnju obnovljive energije.
Konkretno, projekat obuhvata rehabilitaciju energetskih jedinica u tri hidroelektrane – HE „Bistricu“, HE „Potpeć“ i HE „Đerdap 2“, izgradnju nove jedinice u HE „Potpeć“, kao i nekoliko novih objekata za obnovljive izvore energije, pre svega solarne elektrane, kao i rehabilitaciju Vlasinske hidroelektrane, kao i unapređenje upravljanja vodno-energetskim resursima reka Lim i Uvac.
Za energetsku stabilnost Srbije, koja je značajan deo ukupne stabilnosti i bezbednosti zemlje, veoma je važna ubrzana energetska tradicija, odnosno povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije kao što su solarna i hidroenergija i zelena energija nastala reciklažom otpada.
U tom smislu važni su energetski sporazumi kojima se jača naš energetski sektor, tako da kao još jednu šansu za brži energetski razvoj Srbije vidimo i Sporazum o strateškoj saradnji sa SAD u oblasti energetike u Republici Srbiji.
S obzirom da je Republika Srbija pripremila strateška energetska dokumenta i da želi da ubrza integraciju u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije, veće kapacitete i time poveća energetsku efikasnost u cilju dekarbonizacije energetskog sistema i jačanje energetske stabilnosti, značajno će za nas biti iskustva SAD. Verujemo da će razmena o znanju ojačati saradnju dve zemlje u sektoru energetike.
Takođe, jedan od važnih projekata u budućnosti bi trebalo da bude i „Đerdap 3“. Ministarka je juče govorila i o reverzibilnoj HE „Bistrici“. Mislimo da je i ona veoma značajna i važna, sa četiri agregata od 180 megavata, od kojih bi dva imala u potpunosti mogućnost fleksibilnog rada i veoma bi bila važna za ukupni naš elektroenergetski sistem, za njegovu stabilnost. Štitila bi ga kako od nekih nepredviđenih ispada, ali bila bi dobra i za ukupno balansiranje našim eleketroenergetskim sistemom.
Osim energenata, za budućnost svakog društva u narednom periodu biće strateški važno i pitanje pijaće vode. Srbiji je potrebno još odgovornije upravljanje vodnim resursima i prečišćavanje vode i još veći kapaciteti objekata vodosnabdevanja, jer imamo kritične gradove u kojima u letnjem periodu zna da ne bude dovoljno pijaće vode.
Upravo u kontekstu unapređenja sistema upravljanja pijaćom vodom u našoj zemlji vidim jedan od sporazuma sa današnjeg dnevnog reda, a to je Sporazum o zajmu Vlade Republike Srbije sa Nemačkom Razvojnom bankom za program efikasnog vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda za ekološki i održive gradove, tzv. zeleni gradovi.
Ovaj zajam namenjen je lokalnim samoupravama, odnosno opštinama srednje veličine sa najrazvijenijim problemima vodosnabdevanja, a pre svega prečišćavanja otpadnih voda.
Inače, ovaj program je definisan u skladu sa ciljevima i prioritetima Nacionalne strategije upravljanja vodama do 2034. godine, koji su usmereni na unapređenje sektora upravljanja komunalnim otpadnim vodama, ciljevima i prioritetima koje je Vlada Republike Srbije definisala u okviru pregovora o pristupanju EU, a u vezi sa Poglavljem 27, koje se tiče životne sredine.
Izbor lokalnih samouprava vršilo bi Ministarstvo finansija preko koga će se programi realizovati, a takođe će se vršiti konsultacije sa davaocem zajma kako bi se na što efikasniji način rešavao problem.
Za međunarodnu saradnju i jačanje diplomatskih i prijateljskih odnosa sa brojnim državama važni su bilateralni sporazumi iz različitih oblasti društvenog života od obostranog interesa.
Iskoristio bih priliku da izrazim zadovoljstvo posetom predsednika Burundija našoj zemlji, posebno zbog toga što je ova zemlja 2018. godine, nakon posete tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića povukla svoje priznanje tzv. države Kosovo.
Kada je u pitanju dnevni red, na ovoj sednici imamo i sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu sa UAE, koji je praktično nastavak sveobuhvatne i sve razvijenije saradnje sa ovom nama prijateljskom državom.
Ovim sporazumom obezbeđuje se zona slobodne trgovine, koja znači razmenu roba po najpovoljnijim uslovima. Sporazum osnažuje ekonomske i trgovinske veze, proširivanjem obima trgovine i osnaživanjem malih i srednjih preduzeća da učestvuju u razmeni roba i usluga obe države. Time će se obostrano povećati spoljno-trgovinski promet između naše dve prijateljske zemlje.
Smatram takođe veoma važnim i Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisan sa Egiptom. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom unaprediće naš izvoz za ovu zemlju sa preko 6.000 proizvoda, odnosno tarifnih linija koji se odnose, pre svega, na sektor poljoprivrede.
Kada pričam o Egiptu i kada govorim o tom tržištu, treba imati u vidu, o tome je bilo i danas reči da je to zemlja sa preko 110 miliona stanovnika i zasigurno jeste naša šansa.
Takođe, smatram da je veoma važno što pre da se uključimo i na tržište Afrike koje će u narednim decenijama biti u ekspanziji i trebalo bi upravo i preko diplomatskih odnosa intenzivirati veze sa tim zemljama, pogotovo zbog dobre naše istorijske saradnje, pogotovo kada govorimo o periodu nesvrstanih.
Među današnjim sporazumima istakao bih i Sporazum sa Kazahstanom, o readmisiji lica ka obliku bilateralne saradnje u oblasti borbe protiv nezakonitih migracija i krijumčarenja migranata.
Važno je reći da Srbija i Kazahstan imaju otvorenu i prijateljsku saradnju uspostavljanja svojih diplomatskih odnosa 1996. godine i da su ona od tada bez otvorenih pitanja. Kazahstan nije priznao nezavisnost tzv. Kosova i sa Kazahstanom imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, kojim se značajno poboljšavaju trgovinski odnosi i Srbija je postala njen važan izvoznik. Zato su važni svi drugi oblici naše saradnje, pa samim tim i ovaj Sporazum u oblasti upravljanja migracijama.
Takođe, na dnevnom redu imamo i Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa ovom zemljom.
Nezakonite migracije, nažalost, dobijaju zabrinjavajući obim u poslednjoj deceniji zbog različitih globalnih poremećaja i promena u svetu, zbog ratova, tako da je svet zahvatila tzv. migraciona kriza. Srbija je, nažalost, na migracionoj ruti ka zapadu i zato je saradnja sa drugim državama po pitanju migranata veoma značajna.
Ovaj sporazum omogućava prihvatanje onih lica koja ne ispunjavaju uslove za ulazak, boravak i nastanjenje na teritoriji države potpisnice ovog sporazuma, kao i readmisiju, odnosno vraćanje njenih državljana trećih zemalja ili lica bez državljanstva u zemlju potpisnicu koja je podnela zahtev i tranzit, za šta jedna od strana potpisnica podnosi zahtev za readmisiju ili zahtev za tranzit u skladu sa ovim sporazumom.
Sporazum će omogućiti bolju kontrolu kretanja migranata, među kojima su često žene i deca, kao i smanjenje ilegalnih migracija. Treba ovom prilikom istaći da je u 2024. godini drastično smanjen broj migranata u Srbiji za preko 80%, odnosno tačnije 82,1%, kao i da policija redovno sprovodi akcije otkrivanja puteva krijumčarenja i kažnjavanja lica koja se u našoj zemlji bave krijumčarenjem.
Pre nekoliko dana naša policija je presekla lanac krijumčarenja migranata iz Niša i Preševa tako što je uhapsila organizovanu kriminalnu grupu koja se bavi ovim nezakonitim poslom.
Pred nama su sporazumi potpisani sa nekoliko zemalja. Odnose se i na ukidanje viza za nosioce običnih pasoša, što treba da doprinese većem obimu kretanja stanovništva. Posebno bih ovde pohvalio ovakve sporazume potpisane sa Venecuelom i Gvatemalom o ukidanju viza sa nosiocima običnih pasoša iz razloga što su to takođe zemlje koje nisu priznale jednoglasno proglašenu nezavisnost tvz. Kosova ili sporazum sa Vladom Antigve i Barbude o uzajamnom ukidanju viza koja je povukla priznanje lažne države Kosovo.
Iz svih ovih razloga, smatram, i svemu onome o čemu je bilo reči na današnjoj sednici, da je veoma važno da svetu šaljemo dobru sliku o nama, da je važno da svi politički akteri u Srbiji i naši građani budu jedinstveni i složni u zaštiti naših državnih i nacionalnih interesa.
Iskoristiću priliku i da apelujem, pre svega, na sve političke aktere. Žao mi je što danas u ovoj sali nisu naše koleginice i kolege iz opozicionih stranaka, jer smatram da je bez obzira na sve dijalog uvek lekovit. Mislim da bi bilo mnogo bolje da su klupe sa moje desne strane popunjene i da možemo da razgovaramo. Mislim da smo i do sada razgovarali i da smo se bolje čuli i da smo se bolje razumeli, da bi neke stvari predupredili, ali kao deo vladajuće većine, iznad svega mislim da je na nama i da imamo odgovornost i zato želim da pohvalim što je naša ruka u tom smislu i dalje pružena.
Mislim da kao društvo i nadam se da smo kao društvo naučili neke lekcije i da ćemo pokazati mudrost, da ćemo pokazati zrelost i da ćemo u narednim danima koji su pred nama izaći, da ćemo izaći na jedan normalan način, da nećemo dozvoliti da se naša zemlja, bez obzira na sve razlike, a ja duboko verujem da i te razlike koje postoje među nama, ja verujem da svi mi našu zemlju vidimo kao našu kuću, zato moja poruka i jeste - hajde onda da vidimo na koji način da dijalogom dođemo do toga da svi zajedno uredimo našu kuću, našu zemlju, našu Srbiju i to je naša odgovornost, ne prema nama samima, već prema budućim generacijama koja trebaju da žive u ovoj zemlji.
Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ove sporazume koji se nalaze na dnevnom redu. Još jednom želim da ponovim da dijalog i razgovor bi trebali da budu naši zajednički imenitelji. Zato pozivam i kolege iz opozicije još jednom da se vrate u svoje poslaničke klupe i da probamo da razgovorom dođemo do rešenja. Zahvaljujem.
Uvažene građanke i građani, kao što možete da primenite, radimo u skoro nemogućim uslovima. Na veliku žalost danas je trebalo da raspravljamo o setu zakona koji se direktno tiče života svih građanki i građana Republike Srbije, ali posebno i 4. zahteva koji su studenti uputili Vladi Republike Srbije. Umesto toga, mi se nadmećemo ko će da proizvede veću buku sa jedne strane, a sa druge strane svi pokušavamo da u ovakvim uslovima dopremo do vas i da vam kažemo zašto je važno da danas govorimo i zašto je svima važno da danas pokušamo da svojim primerom doprinesemo spuštanju tenzija, pronalaženju zajedničkih imenitelja i uspostavljanju dijaloga.
Dragi studenti, dragi mladi ljudi, nadam se i verujem da vi kao budući intelektualci, kao ljudi koji zasigurno u narednim decenijama ćete voditi ovu zemlju i ovaj narod, nećete dozvoliti sebi da budete zloupotrebljeni od strane dela opozicije ili opozicije koja je pokušala svojim primerom ovde ovom visokom domu oduzme njegovu nadležnost i da, plašim se, dođemo do nuspojava i efekata koji zasigurno ne bi vodili ka spuštanju tenzija.
Još jednom dragi građani i građanke, molim sve da se još jednom svi zajedno pogledamo u oči, da pokušamo da ovom visokom domu vratimo dijalog, jer njemu je mesto u ovoj sali, nas su građani zbog toga birali. U danu za glasanje SPS će podržati set zakona koji se nalaze pred nama. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se predsedniče.
Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.
Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.
Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.
Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.
Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.
Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.
Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?
Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine (šef odborničke grupe u SO Stari grad) | Opština | nadoknada po održanoj sednici | 13000.00 | RSD | 18.08.2020 - |
| JKP Beogradske elektrane (koordinator za ekonomska pitanja) | Grad | Mesečno | 110000.00 | RSD | 18.12.2019 - |