Hvala, predsednice.
Odgovorila bih naravno na navode narodnog poslanika – iskliznuće iz šina dva voza, jedan dan za drugim maltene. Ako ste pratili, a postoje javno dostupne informacije i na sajtu „Infrastrukture železnice Srbije“ i „Srbijavoza“ i resornog ministarstva, videćete da se u oba slučaja, nažalost, radi o ljudskoj grešci i da nijednog trenutka ni brza pruga Beograd–Subotica, odnosno Kelebija, niti pruga od Subotice do Segedina nije imala nikakve greške, da tako kažem, odnosno da ni pruga, sama pruga a ni svi sistemi koji su u funkciji pruge nisu bili nefunkcionalni, odnosno da su radili kako treba, da se radi isključivo o ljudskoj grešci.
30/2 TĐ/IR
Što se tiče mraza u januaru, mnogo se spominje reč „bezbednost i sigurnost“ u odbijanju svih vrsta saobraćaja, naročito u železničkom i naročito posle tragedije koja nas je sve zadesila posle pada nadstrešnice u Novom Sadu. Logično je i normalno je da zaustavite saobraćaj kada stručna lica, inženjeri i ostali, koji su po zakonu dužni da se staraju o sigurnosti i bezbednosti odvijanja saobraćaja, kažu da nema uslova za sigurno putovanje. Postoji čitav niz snimaka od strane i „Infrastrukture železnice“ i „Srbijavoza“ o kakvoj vremenskoj nepogodi se radilo. Smatram da su „Infrastruktura železnice“ i „Srbijavoz“ postupili ispravno, jer su, pre svega, mislili na bezbednost i sigurnost odvijanja saobraćaja.
Kada je broj nesreća u pitanju, pored mene sedi gospodin koji je direktor Centra, takođe imaju jako dobar sajt na kome možete pogledati i, ako ste pročitali i ovaj zakon, čije su izmene i dopune danas na dnevnom redu, onda ćete videti da postoji gradacija i nisu sve nesreća, ima i nezgoda. Činjenica je, to sve brojkama, statistikom stoji na sajtu Centra za istraživanja nesreća. To su javno dostupni podaci. Možemo govoriti o tome da nismo zadovoljni tim brojkama i sa tim bih mogla, kao ministar, da se složim, naravno. Zašto nismo? Znate li koliko je pruga u Republici Srbiji, ili kako se već zvala, kroz godine bilo izgrađeno od izgradnje barske pruge 1975. do 2012. godine? Nula kilometara. Koliko je pruga rekonstruisano u tom istom vremenskom periodu? Trideset i jedan kilometar.
Trudimo se, ali moramo se svi saglasiti da se radi o vrlo skupim projektima, ali je neophodnost modernizacije i rekonstrukcije naših pruga nešto što je prepoznato od strane države i što se, rekla bih, sistemski rešava, a što se može pročitati u Programu Srbija do 2035. Tu postoji po godinama plan i za rekonstrukciju i modernizaciju železničkih pruga u Srbiji i za izgradnju novih. Obavestiću vas da se poslednjih 86 kilometara kroz Republiku Srbiju do Dimitrovgrada, kao deo Koridora 10, radi i da će biti završen, čime će Srbija dobiti kompletno elektrificiran Koridor 10 kroz Republiku Srbiju, što smatramo izuzetno važnim, kao i produžetak, odnosno modernizaciju. Mislim da će to biti jedan od ključnih projekata koji će Srbija imati u nekom vrlo bliskom periodu, jer su određene deonice već započete i rade se. Ima ukupno tri deonice. To je Beograd–Niš, modernizacija za koju smo od EU dobili grant od 600 miliona evra.
Svi problemi su rešeni i nijedan posao nije započet dok u potpunosti nije bila završena planska i tehnička dokumentacija gde su u potpunosti, podrazumeva se, rešeni imovinsko-pravni odnosi. Naravno, dalje prema granici do Preševa, do granice sa Severnom Makedonijom i dalje prema luci Solun, „Pojas i put“, evropski Koridor 10. O svemu tome se jako puno mislilo, ali ću ponovo reći – sve su to zaista jako skupi projekti i treba ih planirati na način da se ne ugrozi niti naš BDP niti bilo šta.
Stanje železnice i železničkog saobraćaja u Srbiji danas je, na današnji dan, nezadovoljavajuće, ali ćemo se, takođe, složiti – ma šta ko pričao – da Srbija jedina u regionu ima brzu prugu od 200 kilometara na sat, da to nemaju ni druge države članice EU, poput Bugarske, poput Mađarske, jer znamo da nastavak ove naše pruge od Kelebije, pa do Budimpešte na mađarskoj strani, dakle mađarska železnica, oni su odlučili i izgradili prugu za brzine od 160 kilometara na sat.
31/1 MV/CG 16.00 – 16.10
Dakle, kada je u pitanju Železnička stanica Novi Beogradu postoje određene situacije koje su zakonom propisane kada se radovi mogu odvijati uz istovremeno izvođenje radova. Potrebno je na propisani način, potrebno je…
Znate, vaše fotografije kada gledam, vrlo su ilustrativne, ali nastaju u trenucima kada se ili čisti gradilište ili, proverila sam jer i ja pratim društvene mreže, kablovi koji nisu pod naponom itd. Uvek se uhvati neki zgodan ugao da bi se pokazalo kako je vlast neodgovorna. Struka je opet u pitanju.
Pre nekoliko dana sam posetila gradilište stanice Novi Beograd i mostovske konstrukcije koja je nešto preko 470 metara. Popela sam se i na perone i građani koji su se tu zatekli ničim zaista nisu bili ugroženi. Odmah ću vam reći, i dala sam nalog pojačanog inspekcijskog nadzora dok traje izvođenje radova, a koordinator za bezbednost i zdravlje na radu, kao i predstavnik stručnog nadzora su svakodnevno na gradilištu i kontrolišu izvođenje radova.
Imali smo jako puno nezgoda i to je u građevinarstvu, nažalost, jedna česta pojava. Analiziramo je, a dali smo nalog za vanredne inspekcijske pregleda ponovo svih većih gradilišta u Republici Srbiji koji su u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Za desetak dana ćemo napraviti jedan sastanak sa inspekcijom rada, koja je u stvari najviše zadužena da se stara o bezbednosti i sigurnosti na gradilištima. Prosek pogibija na srpskim gradilištima je prilično visok i nezadovoljavajući, a najčešće nastaje usled pada sa visine i neadekvatnog korišćenja zaštitne opreme.
Da, moram da odgovorim, predsednice, ako ste saglasni, Dunavski koridor je takođe bila tema. Dunavski koridor je žila kucavica koja će auto-put Beograd-Niš povezati, dakle Koridor 10 povezati sa istočnom Srbijom, odnosno istočnu Srbiju povezati sa Beogradom i dalje. Istočna Srbija je deo Srbije koji je nepravedno decenijama bio zapostavljen.
Dunavski koridor je ukupne dužine 68 kilometara. Do sada je pušteno u saobraćaj 31,6 kilometara, a do kraja juna se planira puštanje u saobraćaj, odnosno završetak svih radova na način kako je to zakon utvrdio i kada Komisija za tehnički pregled da pozitivan nalaz za sve izvedene radove, dakle novih 27 kilometara. Ostaće devet kilometara do kraja godine. Dakle, imaćemo sukcesivno završetak Dunavskog koridora.
Da li smo žurili? Pa ne, nismo. Čak je ovih 27 kilometara planirano u februaru, ali zbog loših vremenskih uslova je taj rok pomeren kao realan rok na kraj juna. Dakle, ovo je lepa vest za građane ovog dela Srbije, ali bih rekla i za sve građane Srbije koji će mnogo sigurnije i mnogo brže stići i do Donjeg Milanovca i do Kladova i do istorijskih i arheoloških lokaliteta. To je put koji ja svima preporučujem da ga koriste jer spada u jedan od najlepših u Srbiji. Hvala.

Izvolite.
(Robert Kozma: Da odgovorim.)
Da odgovorite? Pa nemate ni jedan osnov za repliku.
(Robert Kozma: I te kako imam.)
I te kako nemate. Koji vam je osnov za repliku?
(Robert Kozma: Nije dobro protumačila ono o čemu sam govorio…)
Dobro. To nije osnov za repliku, rekla sam sto puta, zato što onda nikada ne bi završili raspravu.
(Robert Kozma: Bežite od istine.)
31/2 MV/CG
Ne bežim ja od istine. Samo da vam kažem, gospodine Kozma, vi ste se javili za reč dok je pričao Milenko Jovanov, koji je pričao tako što se javio i dobio reč zbog povrede Poslovnika. Pored toga što ne znate Ustav, vi ne znate ni Poslovnik. Vi ne možete da imate repliku na povredu Poslovnika.
Ja vas molim još jednom, ja mislim verovatno 184. put, da pročitate Poslovnik.
(Robert Kozma: Kada je ministarka…)
Niste se ni javili tada. Javili ste se dok je Milenko govorio. Ministarka vas nije pomenula, dala vam je odgovor na nešto što ste vi stavili kao temu.
(Robert Kozma: Ministarka ne može da govori…)
Dogovoreno.
Reč ima Biljana Ilić Stošić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dragi građani, ovoga puta bih se posebno osvrnula na Zakon o uspostavljanju sistema za upravljanje kohezionom politikom. Zakon je veoma važan, ne samo zbog toga što je deo naše evropske agende, nego i pre svega što će pripremiti našu državu i naše institucije da se što lakše suočimo i odgovorimo sa pitanjima koja nam tek predstoje i koja nas očekuju.

Mnogi se pitaju šta zapravo znači koheziona politika. U EU to je važan alat solidarnosti čiji je cilj da smanji razlike u nivou ekonomske i svake druge razvijenosti između različitih delova Evrope. Pojam kohezione politike mi bi mogli slobodno da prevedemo kao ravnomerni regionalni razvoj.

Tačno je da će ovaj zakon stupiti na snagu tek u trenutku kada naša država uđe u Evropsku uniju, ali je takođe tačno da mi moramo biti spremni da ne bismo došli u situaciju kao što je npr. Hrvatska, Rumunija i Bugarska, da prosto nisu bile spremne i u prvim godinama po ulasku u Evropsku uniju su uspele da iskoriste manje od 20% raspoloživih sredstava iz evropskih fondova.

Takođe je važno da se zna da usvajanje ovog zakona u ovom trenutku ne povlači ni jedan jedini dinar iz državnog budžeta. Mi prosto na vreme gradimo sistem, gradimo aparat. Naši kadrovi će morati da prođu obuke. Naše agencije će morati na vreme da se akredituju, da dobiju licence.

Prosto, nije racionalno čekati da uđemo u EU, pa tek onda da usvajamo ovaj zakon, jer u trenutku kad postanemo punopravan član EU na raspolaganju će nam biti milijarde i zbog toga već onda moramo imati sistem koji je akreditovan, transparentan i kompetentan za upravljanje projektima.

Još jednom da se vratim na pitanje zašto mi npr. još uvek nismo otvorili Klaster 3 koji je odavno spreman. Čak nam je i Evropska komisija to priznala. E, tu je odgovor prosto u političkoj sferi, jer Srbija mudro čuva svoj suverenitet, a pre svega vojnu neutralnost koja je u ovim turbulentnim i stresnim vremenima neprocenjivo bitna. Valjda je to svakome jasno i očigledno.

E, tu vojnu neutralnost i grčevitu borbu za zadržavanje suvereniteta države Brisel prosto ne može da oprosti. Ali, nema veze, mi usvajamo dobre zakone, spremni smo za svaku situaciju, naš državni brod čvrsto stoji u trenutnoj neurotičnoj i stresnoj geopolitičkoj situaciji i to je prosto svima jasno. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima dr Ana Jakovljević. Izvolite.
31/3 MV/CG

Poštovani građani, 2012. godine vlast vam je obećavala da će nas ekspresno uvesti u Evropsku uniju i najavljivala je beskompromisnu borbu protiv korupcije. Četrnaest godina kasnije na začelju smo tabele kada su u pitanju evropske integracije, a najgori smo u Evropi po korupciji.

Sad kada je kum, brat i prijatelj Orban pao sa vlasti naprasno se vlast setila da priča o evropskom putu i zato danas imamo po hitnom postupku, kako oni nazivaju – proevropske zakone. Pa, evo pomenuti kohezioni zakon koji je, tačno je, primenjivaće se kada postanemo članica EU, vrlo interesantan jer je za njegovu primenu preduslov da Srbija ima strategiju regionalnog razvoja, koju nema od 2020. godine.

Znači, šest godina vlast sprovodi ad hok projekte u dogovoru sa lokalnim šerifima širom Srbije, uopšte ne mareći za to da ne postoji krovni dokument koji sve to treba na pravi način sistemski da reguliše.

32/1 MZ/MT 16.10–16.20

E, to je odgovor na vaše pitanje zašto širom Srbije nemate vodu, nestaje vam struja, zašto sela nestaju, a mala mesta se prazne.

E sad, umesto da dobijete odgovor zašto nema ove strategije, vi stalno slušate neke cifre, pričaju o programu, pa su vam tako rekli da će plata prosečna biti 1.400 evra do 2027. godine sledeće, a sada su to promenili, pa kažu do 2030. godine će biti 1.320 evra. E sad, vi najbolje znate kako živite. Kada od onoga što primite platite račune i odete u prodavnicu, vi znate tačno šta i koliko možete da kupite, a onda isto tako znate koliko vam ostaje do kraja meseca. E sad, da bi država bila stvarno razvijena, zato je potrebno da postoji vladavina prava koja podrazumeva slobodne medije, slobodne izbore, nezavisno pravosuđe, a pre svega poverenje, poverenje u državne institucije gde će kad rade svoj posao da ga rade po zakonu.

Sad vas pitam – koliko i ko od vas ima poverenje da će institucije da rešavaju u skladu sa zakonom, kada su njihova lična prava u pitanju? E, to je zapravo, to su evropske vrednosti i to je ono što mi treba da ispunimo da bismo bili na tom putu na kome nas sada ubeđuju da jesmo sve vreme.

E sad, nama je prethodnih godinu i po dana sve postalo vrlo jasno. Jasno je da je vreme laži i obmane ove vlasti gotovo. Ova vlast je inicirala proteste, nikada zabeležene u istoriji Srbije, i to vrlo jasno govori šta vi građani mislite o ovoj vlasti. Ono čemu svedočimo da je ovo zapravo labudova pesma ljudi koji na ovaj ili onaj način 30 godina sede na vašoj grbači i biće tu do narednih izbora, za koje jako pričaju – evo, sad će biti. Neće, beže.

Ono što, dragi građani, treba da znate i ono što treba da vam bude jasno je da kada se ti izbori raspišu lično meni uopšte nije važno da li ću imati neku funkciju ili neću jer, za razliku od vlasti i većine ljudi koji nju čine, ja, kao i većina mojih kolega u ovoj sali, opozicionih, imam svoju struku. Ali, ono što jeste važno kad se izbori budu raspisali je da vlast vrše ljudi koji će voditi računa pre svega o vašim potrebama i neće zloupotrebljavati tu istu vlast za svoje lično bogaćenje i svojih stranačkih pajtaša. Kada izbori budu raspisani, ono što je sigurno je da će građani Srbije pobediti i vratiti otetu državu u svoje ruke.

Hvala.
Sledeći na listi je narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, samo da podsetim verovatno prethodnu govornicu, možda je zaboravila, prosečna plata u Srbiji je sada tri puta veća nego što je bila kad su oni bili na vlasti, u vreme vlasti bivšeg režima. Tri puta veća. Samo da je podsetim da je u decembru prošle godine prosečna plata iznosila 1.057 evra, što je značajno više od obećanja koje smo dali. Takođe, podsetio bih gospođu da su penzije sada dva i po puta veće nego što su bile u njihovo doba, do 2012. godine.

E sad, kao poslanik iz Beograda, ja pozdravljam tačku 16, to je Predlog zakona o francuskom kreditu od 680 miliona evra za izgradnju Faze 1 Beogradskog metroa. Inače, njihova vlast, bivša, do 2012, 2013. godine, obećavala je taj metro pet godina. Od 2008. do 2013. godine nisu poboli ni ašov, evo sada metro se gradi. Dakle, u svakom slučaju počeli su pripremni radovi.

Dakle, pozdravljam i tačku 22. To je zakon o kreditu Evropske investicione banke za unapređenje putne mreže. To je projekat vredan 300 miliona evra.

32/2 MZ/MT

Pozdravljam, naravno, i tačke 25. i 26. To su ovi zakoni o francuskom zajmu koji se tiču kupovine superkompjutera i saradnje u oblasti veštačke inteligencije. Taj projekat je vredan 42,5 milina evra.

Naravno, pozdravljam i tačku 33, to je Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije. Samo da vas podsetim da je Evropska komisija 2026. godine usvojila prvu listu od 60 evropskih strateških projekata i Evropska unija je kao jedan od tih 60 strateških projekata označila i srpski jadarski litijumski projekat. Srbija je mogla, još tamo sigurno da je 2023. godine to počelo, da bude evropski lider u proizvodnji litijuma, litijum-katoda, auto-baterija i da imamo proizvodnju drugog modela električnog automobila. Nažalost, štetočinskim delovanjem opozicije i 2021. i 2024. godine, zaustavljen je srpski litijumski projekat i naneta je ogromna finansijska šteta Srbiji, teška najmanje nekoliko desetina milijardi evra. A danas imamo istinu da je Finska evropski lider u proizvodnji litijuma, koji se rudari u tzv. invanzivnom otvorenom kopu, ali uz poštovanje zaštite životne sredine i usred područja finskog, dakle, jezera i šuma i bez ikakvog narušavanja životne sredine, a da ponovim, finska ruda je deset puta manje kvalitetna od ove jadarske. Ali, mi ne proizvodimo litijum.

Dakle, pozdravljam, naravno, i tačku 4, to je ovaj zakon o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, dakle, ta politika se sprovodi u skladu sa pravilima EU i Srbije, kojima se utvrđuje način izvršenja budžetskih sredstava EU iz fondova upravo te kohezione politike, za Srbiju, naravno, i jedan od ciljeva davanja ovih sredstava je, da građani znaju, ulaganje u zapošljavanje i rast.

Kada govorimo o sredstvima Evropske unije za Srbiju, moramo da konstatujemo da je sramotno da antisrpska opozicija poslednjih meseci opseda Brisel, Strazbur, Berlin, Stokholm i da otvoreno traži da Evropska unija ukine i kredite i bilo kakve donacije Srbiji i bilo kakvo finansiranje.

Dakle, antisrpska opozicija se još time i hvali. Znači, samo da podsetim, Srbija u Vučićevo doba nikad nije zloupotrebila bilo kakva finansijska sredstva dobijena iz inostranstva, to se strogo poštuje. Utoliko je skarednije i beščasnije ponašanje opozicije koja u Brisel i Berlin odlazi i na aport i na raport i olajava svoj narod i Srbiju i traži sankcije protiv Srbije, u nadi da će na taj način bez izbora da dođe na vlast. Međutim, stoga je logično da opozicija i blokaderi bivaju poraženi i ove i prošle godine sa 15–0 na lokalnim izborima.

Posebno pozdravljam i ovu tačku 7, pominjali su je i poslanici opozicije, to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe, da čujemo zašto je taj još zakon važan i ove izmene, dakle, da znamo šta ovaj zakon radi. Ovim zakonom se uređuju uslovi za obavljanje unutrašnjeg i međunarodnog transporta opasne robe u drumskom i železničkom saobraćaju na teritoriji Srbije, uslovi za prevozna sredstva namenjena za transport opasne robe, uređuju se nadležnosti državnih organa i obaveze koje treba da ispune učesnici u transportu opasne robe itd.

E sad, u Srbiji imamo, to su zbirni podaci, najmanje 270 fakulteta i viših škola. Broj zgrada u kojima rade ti fakulteti i visoke škole iznosi najmanje 500. E, tokom prošle i ove godine ustanovljeno je da je gotovo u svim zgradama Rektorata, fakulteta i viših škola uskladištena velika količina eksplozivnih sredstava, zapaljivih materija i druge opasne robe. Videli smo kroz zakoniti pregled zgrada Beogradskog rektorata koji su izvršili policija i tužilaštvo, po nalogu suda, da su tamo uskladištene tone različite opasne robe kojoj uopšte nije mesto u Rektoratu. Ako uzmemo minimalno da je u svakoj od 500 zgrada fakulteta Rektorata i viših škola

32/3 MZ/MT

uskladišteno bilo ili jeste samo 100 kilograma, a bilo je deset puta više, i mnogo puta više, ali ako uzmemo da je bilo uskladišteno samo 100 kilograma opasnih materija, onda dolazimo do cifre od 50 tona, a kažem – cifra ukupne robe je najmanje 500 tona. Međutim, i tu dolazimo da se setimo ovog zakona o transportu opasne robe. Dakle, 50 tona opasne robe je nezakonito transportovao neko i uskladištio u zgradama Rektorata fakulteta i viših škola.

33/1 JJ/LjL 16.20 – 16.30

Do čega je to dovelo? Prvo, do opasnosti od požara, do povređivanja ljudi i do smrtnih slučajeva. Setimo se samo, tokom prošle godine povređene su desetine policajaca, protiv kojih su blokaderi sa fakulteta ispred fakulteta upotrebili zapaljiva sredstva. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je 26. 3. ove godine došlo do eksplozije nekoliko kilograma zapaljivih sredstava, došlo je do požara na petom spratu kod fasadnog prozora i stradala je studentkinja istorije umetnosti Filozofskog fakulteta Milica Živković, koja je pala kroz prozor na mesto eksplozije i požara u 23 časa uveče, gde tamo noće studenti, borave nezakonito, itd. Studentkinja Milica Živković je, inače, u zgradu Filozofskog fakulteta ušla iz zgrade Rektorata koja je, poznato je, decenijama povezana sa Filozofskim fakultetom.

Zamoliću vas stoga da uporedite sledeća dva događaja. Prvi događaj je, setimo se, predsednik Vlade Republike Srbije, Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić su 28. 1. 2025. godine podneli ostavke zbog fizičkog obračuna u kome je jedna studentkinja povređena u Novom Sadu. Studentkinju je, istine radi da kažem, potpuno pošteno, udario član SNS. Vlada Republike Srbije je, dakle, tog dana, januara 2025. godine, pala zbog tuče i dislocirane vilice studentkinje u Novom Sadu. Časni Vučević i Đurić nisu morali da podnesu ostavke jer nije bilo subjektivno njihove odgovornosti, međutim, kao moralni ljudi, sa istančanim osećajem za odgovornost, oni su ostavke podneli. Ističem, dislocirana vilica studentkinje, podnete ostavke dva čoveka koji nisu bili krivi za taj nesrećni i nemili događaj, ali su osetili objektivnu odgovornost.

Drugi događaj koji, molim vas da uporedite sa ovim prvim, je smrt studentkinje Milice Živković. Odgovornost za smrt studentkinje Milice Živković snose političar, lažni dekan, Danijel Sinani i političar, lažni rektor, Vladan Đokić. Oni nisu pokazali odgovornost niti empatiju i nisu podneli ostavke, od smrti Milice Živković do danas.

Smrt studentkinje Milice Živković je nastupila kao rezultat neodgovornosti političara Sinanija i političara Đokića, koji su ugrozili bezbednost svih studenata tako što su pretvorili Rektorat i fakultete u skladišta eksplozivnih materija, u prostorije neregistrovane stranke "studentska lista", "studenti u blokadi", koju protivzakonito predvodi upravo političar, lažni rektor Đokić. Ističem, dakle, nastupila je smrt studentkinje Milice Živković, nisu podnete ostavke dva odgovorna čoveka. Đokić ni Sinani nisu osetili ni subjektivnu ni objektivnu odgovornost za smrt studentkinje Filozofskog fakulteta Milice Živković.

Opet kažem – uporedite sami časno postupanje Vučevića i Đurića sa sramnim postupanjem Đokića i Sinanija i primetite drastičnu razliku. Vučević i Đurić su podneli ostavke zbog dislocirane vilice jedne studentkinje. Vučević i Đurić nisu bili krivi za taj događaj, a Đokić i Sinani nisu podneli ostavke zbog smrti jedne studentkinje i pet dana, što je još gore, posle smrti studentkinje Milice Živković na Filozofskom fakultetu, političar Đokić se besramno samokandidovao za predsednika Srbije ili premijera Srbije, kada se obratio svojim pristalicama sa balkona Rektorata, a njegove pristalice su uzvikivale, znate šta, ubilačke i antisemitske poruke. Citiram, "Smrt Vučiću i svim Jevrejima". A političar Đokić se kandidovao tu, na mestu koje je samo 50 metara udaljeno od mesta gde je stradala studentkinja Milica Živković. U svom govoru političar Đokić nije pomenuo stradalu studentkinju Milicu Živković, nije izrazio bilo kakvo žaljenje zbog njene smrti, niti je osudio ubilačke i antisemitske poruke koje su se čule na njegovom skupu.

Što se tiče nasilja blokadera, uskoro završavam, sinoć na Medicinskom fakultetu, istina je ova. Na poštenim izborima za studentski parlament, blokaderi koji predstavljaju 3% studenata su izgubili od studenata koji žele da uče a koji

33/2 JJ/LjL

predstavljaju 97% studenata. To je saopštio Medicinski fakultet, koji je inače leglo blokadera, samo da se zna. Dakle, Medicinski fakultet je saopštio da su blokaderi direktno ugrožavali, citiram, "živote članova Izborne komisije i profesora i studenata, a blokaderi su noćas razbijali Medicinski fakultet, uništavali imovinu i povredili tri policajca".

Za kraj, podržavam i tačku 10, to je izuzetno važno za celu zemlju a posebno za Niš, to je Sporazum sa Azerbejdžanom o razvoju, projektovanju, izgradnji i upravljanju elektrane sa gasno-parnim ciklusom u Republici Srbiji. Dakle, u Nišu će biti izgrađena elektrana sa gasno-parnim ciklusom, to je TE-TO elektrana na gas, imaće snagu oko 500 megavata, što je u ovom trenutku 10% ukupnih potreba Srbije za električnom energijom. Završetak radova se očekuje do kraja 2029. godine. Inače, interkonekcija koja je preduslov za ovo, između Srbije i Bugarske, gasna, završena je, pa su se stvorili uslovi da Srbija dobije ovu gasnu elektranu. Radi se o čistoj zelenoj energiji, zato očekujem podršku svih stranaka opozicije za ovo. Videćemo kako će da glasaju. Inače, projekat je vredan oko 600 miliona evra.

I, za kraj, od 40 tačaka dnevnog reda, 20 tačaka su direktno zakoni i sporazumi koji ubrzavaju evrointegracije i koji jasno pokazuju neupitnu opredeljenost Srbije za evrointegracije. Živeo predsednik Vučić! Živela Srbija! Hvala vam.

Hvala vam.
Sledeći na listi, narodni poslanik Dušan Nikezić.

Hvala vam.

Poštovani građani, drago mi je da su danas ovde i ministarka trgovine i ministar poljoprivrede da nam objasne kako je moguće da su otkupne cene mleka kod poljoprivrednika nikad niže, da su pale do nivoa za litar punomasnog mleka 25 do 30 dinara, a da istovremeno maloprodajna cena litra obranog mleka najvećeg domaćeg proizvođača, u najvećem maloprodajnom lancu konstanto je ista 155 dinara. Istovremeno, cena litra mleka u Sloveniji, Nemačkoj je 135 dinara, a plate su dva, do tri puta više. Kako je moguće da kada otkupna cena pšenice poraste odmah skoči i cena brašna i cena hleba, a kada otkupna cena pšenice padne na nivo od 20 do 21 dinar za kilogram, cena brašna ostane ista, a cena hleba dodatno poraste. Očigledno se istovremeno pljačkaju i poljoprivrednici kao proizvođači i građani kao potrošači.

Upravo zbog ovakvih nelogičnosti na srpskom tržištu cene hrane su nam veće od cena u zemljama EU, a plate su nam u proseku 60% niže. Nažalost, nema ministarke energetike da nam objasni kako je moguće da Srbija ima najveću i najmoderniju rafineriju u ovom delu Evrope, a cena goriva nam je već godinama ubedljivo najveća u regionu.

Aleksandar Vučić se pre neki dan žalio i kukao kako će ako ostane cena dizela od 217 dinara za litar država bankrotirati za manje od šest meseci. Pa, kako je moguće da neće bankrotirati Severna Makedonija gde je cena dizela 186 dinara i još je smanjena pre dva dana za tri dinara.

Jedan poslanik vlasti se danas zahvaljivao Vučiću zbog rasta proizvodnje struje. Rasta proizvodnje? Od kada ste došli na vlast proizvodnja struje je smanjena za 17%, a proizvodnja uglja za 24%. U istom periodu je cena struje u Srbiji za građane povećana za 120%, najviše od svih zemalja u Evropi. Upravo zbog toga, Stranka slobode i pravde već četiri godine zahteva da uradite jednu jednostavnu stvar, da uradite analizu cena sto osnovnih životnih namirnica, da utvrdite strukturu cena i da onda vidite ko se bogati na narodnoj muci. Da li su to proizvođači, prerađivači, uvoznici, veleprodavci, maloprodajni lanci i da onda njima ograničite zaradu i naplatite porez na ekstra profit. Za to vam treba manje od sedam dana i tačno ćete znati ko je odgovoran za činjenicu da su nam cene hrane veće nego u EU, a plate među najnižim.

34/1 VS/JG 16.30 – 16.40

Mene ne zanima da li vi štitite i koga štitite u tom lancu – uvoznike, prerađivače, veletrgovce, maloprodajne lance. Mene zanima zašto ne štitite interese poljoprivrednih proizvođača i ne štitite interese građana Srbije? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.
Izvolite.