| 13.02.2026. | Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi |
u proceduri
|
| 10.11.2025. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika |
u proceduri
|
| 01.08.2025. | Predlog deklaracije o genocidu Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata |
u proceduri
|
Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, imam pitanje za ministarku rudarstva i energetike i za predsednika Vlade, Đura Macuta.
Dakle, u pitanju je jedno pitanje vezano za rudnik. Pitanje je – kako je moguće da se dozvole nova bušenja na lokalitetu starog rudnika Bobija i u Orovičkoj reci ako je na tom lokalitetu konstatovano prisustvu teških metala u naučnom radu „Geohemija većih jalovišta rudnika metala zapadne i centralne Srbije“, a da žitelji ovog područja nemaju nikakvu informaciju?
Doktor geoloških nauka Božidar V. Đokić je napisao za Geološki zavod Srbije naučni rad 2013. godine i u radu je ukazano na veoma visoke koncentracije teških metala u većim jalovištima zapadne i centralne Srbije. U okviru analitičkih postupaka sprovedena su terenska i laboratorijska ispitivanja. Olovo je najzastupljeniji teški metal koji na jalovištima kontinuirano pokazuje visoke koncentracije. Ovaj teški metal je utvrđen u vodama sa i iz okoline jalovišta. U Orovičkoj reci u koju se skuljao materijal jalovišta sa Bobije je koncentracija iznad maksimalno dozvoljenih. Bakar je u Orovičkoj reci prisutan u koncentracijama većim od maksimalno dozvoljenih.
Rudno jalovište na planini Bobiji stoji ne sanirano već duže od dve decenije nakon što je nekadašnji rudnik barita već duži vremenski period neaktivan.
Zakoni postoje kao mrtvo slovo na papiru, a prema Zakonu o rudarstvu jalovišta moraju biti sanirana u periodu od godinu dana nakon prestanka rada rudnika.
3/3 JD/MT
Preko kompanije „Bobija“ doo iz Ljubovije koja je eksploatisala nekadašnji rudnik Barita na samoj planini, sada je istražna prava dobila inostrana australijska firma „Konstantin Resources Limited“ dok su isti kupljeni od strane „Middle Island Resources“, čime su istražna, kao i potencijalna eksplotaciona prava prešla u ruke ove australijske kompanije.
U pitanju je firma koja ima 14 licenci za istražne radove na području Srbije sa 62.000 hektara istražnog prostora, čime je naša država potencijalno osuđena da preraste u rudarsku koloniju.
Nakon prijave Ministarstvu za zaštitu životne sredine da su vodotoci i izvorišta planine Bobi ugroženi. Direktor kompanije „Bobija“ doo, koja je nekada vršila eksploataciju barita na tom području iza sebe je ostavila nesanirano jezero kontaminirano teškim metalima i isto je ispustila u obližnje potoke, a ruku zatrpala kontaminiranom rudarskom jalovinom.
Sve je to dokumentovano i u odgovoru na prijavu. Iza ovih potoka Jorovičke reke gde je kontaminirana voda završila meštani zalivaju bašte i koriste vodu za napajanje stoke.
Ovim je potencijalno narušen kvalitet vode kojom se snabdevaju sela podno Bobije. Na terenu na obližnjim potocima nedaleko od rudnika prisutna je sluzasta materija žuto-narandžaste boje u rudarskoj terminologiji, poznatija kao „yellow“ boji, siguran znak da je voda zasićena teškim metalima koji padaju na dno.
Po izjavama meštana nekada salmonidna Orlovička reka bogata ribljim fondom pastrmke, rakovima i tako dalje već duži period je mrtva reka.
Aktivisti lokalnih ekoloških udruženja su samoinicijativno uzeli uzorke vode nakon dubinskih istraživanja australijske kompanije na mestu nekadašnjeg starog rudnika barita i rezultati su pokazali još veću kontaminaciju teškim metalima nego što je bilo 2013. godine.
Ova analiza je rađena 07.04.2026. godine, i ona pokazuje da u rekama, u potocima, u izvorima voda ima kadnima 32 puta više od dozvoljene količine, cinka 25 puta više, bakra 2,4 puta više, sulfata 2,3 puta više. Ovo je radio Zavod za javno zdravlje Valjeva.
Pomenuta analiza vode može sugerisati da dodatno orošavanje kvaliteta vode nakon istražnih radova, kao i mogućnost da u dubinskim istraživanjima potencijalno narušeni podzemni vodeni tokovi izdani kojima je čitava Bobija isprepletana. Bobija kao prirodni dragulj Zapadne Srbije sa mnoštvom vidikovaca bogatim šumama, opasana sa dve strane planinskih reka, Ljuboviđom i Trešnjicom, sada je u interesnoj sferi rudarskih kompanija koje su preliminarnim rezultatima došli do podataka da sama planina krije žilicu srebra i zlata dugu više od pet kilometara.
Aktivisti ekološkog udruženja iz Valjeva i Ljubovije poručili da je borba tek počela i da ovu planinsku lepoticu neće ostaviti na milost i nemilost rudarskim kompanijama.
4/1 GD/LjL 10.30 – 10.40
Odgovornost pojedinaca i države ne sme izostati kada je u pitanju zdravlje stanovnika, kao i narušavanje prirodnog bogatstva Bobije, koje je ranijim prostornim planovima Republike Srbije predviđeno za zaštitu.
Ovo je još jedan od primera uništavanja Srbije, bogatstva Srbije, zemljišta, voda, podzemnih voda, a sve u interesu stranih kompanija koje prekopavaju Srbiju, otimaju zlato, srebro i sve drugo što je vredno, naravno, u dilu i sa velikom korupcijom sa vlašću Srbije. Hvala.
Zahvaljujem.
Na početku da pozdravim sve prisutne i građane Srbije pozdravom Hristos vaskrse!
Osvrnuću se iz ovog dnevnog reda na dve tačke. Prva tačka je zakon o zaštiti potrošača. Tu propisujete u tom zakonu da se zabranjuje plaćanje snabdevanja za isporuke kvarljive i poljoprivredne robe, da ne duže od trideset dana mora da se izvrši plaćanje od isteka perioda isporuke. Takođe, predviđate da mora da postoji specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima.
Dakle, ove tačke nisu sporne, ali ono što je sporno generalno što se tiče zaštite potrošača u Srbiji je da su potrošači prepušteni na milost i nemilost uvozničkom kartelu koji zajedno sa vlašću uvozi na stotine hiljada tona hrane i pića godišnje koja se gotovo apsolutno ne kontroliše. Ta roba koja se dnevno uvozi na desetine šlepera i prolazi granice bez ikakve kontrole i završava na rafovima naših marketa i građani je kupuju, a da im pritom niko ne garantuje za kvalitet i sastav tih proizvoda.
Dobar deo deklaracija na uvoznim proizvodima naročito, na domaćim veoma manje, potpuno je lažan i ne odgovara sastavu proizvoda koji se prodaje pod tim imenom. To se odnosi na mnoga pića i hranu, a naročito na pića. Vi imate jednu neverovatnu deklaraciju, gotovo na svim proizvodima od mesa, na mesnim prerađevinama gde piše da je poreklo sirovina, odnosno mesa, van EU ili iz EU. Evo, sad je tu ministar poljoprivrede, drago mi je da mi odgovori koja treća opcija postoji ako je poreklo neke sirovine van EU ili iz EU?
Dakle, mi ne znamo odakle je meso, čak ni sa kog kontinenta došlo, a kamoli iz koje države i to se prodaje po veoma skupim cenama bez ikakve garancije da je to meso kvalitetno, da je to to što piše i da uopšte taj proizvod odgovara imalo deklaraciji na tom proizvodu. Time treba da se bavi Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, a ne ovakvim trivijalnim izmenama zakona kao da bi štitili potrošače.
Postavio sam pre nekih mesec i po dana dva prosta pitanja Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu trgovine. Prvo pitanje je bilo – koliko je ukupno otkupljeno mleka od domaćih proizvođača u 2025. godini? Drugo pitanje je bilo – koliko je ukupno prodato svežeg i dugotrajnog mleka na svim marketima u Srbiji? Dobio sam zaista neverovatne odgovore od ova dva ministarstva. Ministarstvo poljoprivrede mi je odgovorilo da je ukupno otkupljeno 873.000 tona mleka od domaćih proizvođača u 2025. godini. Za drugo pitanje mi je Ministarstvo poljoprivrede odgovorilo da oni ne raspolažu podacima koliko je prodato mleka u Srbiji. Onda imam odgovor od Ministarstva trgovine koje mi kaže da ne raspolaže nijednim od ova dva podatka i da se za te podatke obratim Ministarstvu poljoprivrede.
E, ja sada pitam – je li vi sedite, gospodo ministri, u istoj Vladi, pa mi jedan ministar kaže ne znam, a drugi kaže pitajte tog ministra? Šta je tu problem? Problem je što su ogromne razlike u količinama otkupljenog mleka i prodatog mleka i što se dobar deo mleka prodaje pod lažnom deklaracijom da je srpsko mleko. Zbog toga se kriju podaci koje su razlike u količinama. Jer, ako bi se videlo da su višestruko veće razlike u količinama, onda moramo da se zapitamo i mi kao poslanici i građani Srbije odakle dolazi mleko koje se prodaje kao srpsko mleko. Nemate mnogo na rafovima svežeg mleka koje je uvozno u Srbiji.
18/3 MV/IR
Gotovo sve se prodaje po deklaracijom da je srpsko. Ja sumnjam i siguran sam da dobar deo tog mleka nije srpsko i da se prodaje pod lažnim deklaracijama, a Ministarstvo poljoprivrede i inspekcije ne rade gotovo ništa, odnosno vezane su im ruke.
Kratko ću se osvrnuti na drugi zakon o kome sam hteo malo da govorim. To je Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava. Taj zakon je izuzetno bitan, naročito za nas jer su se ovde dešavali razni i razni događaji u prethodnim godinama i decenijama. Podsetiću vas da je nakon otvaranja Epstinovih fajlova izašlo na videlo šta se sve radi u trgovini ljudima, prvenstveno decom, koliko je dece ubijeno, koliko je dece silovano, mučeno i ubijeno u ritualnim žrtvovanjima lanca pedofila na svetu.
Ono što smo nažalost saznali iz Epstinovih fajlova je da je jedan od glavnih centara distribucije dece za pedofile naša okupirana teritorija Kosovo i Metohija i da to radi takozvana kosovska vlast i da je odatle desetine hiljada dece izvezeno lancima pedofila.
19/1 MZ/CG 13.00–13.10
Sada ja pitam – šta radi država, šta radi BIA, šta radi VBA? Da li su išta uradile po tom pitanju ili se bave trivijalnim stvarima, kao nekim dinamitom na gasovodu i hapšenjem poljoprivrednika?
Koliko je dece u prethodnih 13 godina dato na usvajanje u inostranstvo? Da li država prati šta je sa tom decom, u kakvim su porodicama, da li su dobro, da li imamo povratne informacije o usvojenoj deci u inostranstvu? Šta se desilo sa malom Dankom Ilić, sa velikom aferom koja se zataškava? Da li je ona stvarno ubijena ili da li je negde prodata? Evo, moje pitanje za ministra policije, direktora BIA. Kada će biti uhapšene ubice iz policije koje su ubile brata optuženog, ni krivog ni dužnog? Godinu i po dana krijete ubice iz policije koje su ubile nevinog čoveka. Ne možete da utvrdite ko je u policijskoj stanici ubio čoveka? Zaista sramota. Koliko beba je ukradeno iz porodilišta od 1944. godine do danas? Ko je uhapšen zbog toga do danas? Da li se danas kradu bebu u porodilištima? Gde završavaju te bebe? Da li su završile na usvajanju ili su završile u nekim pedofilskim lancima?
Mnogo je pitanja, a gotovo nimalo odgovora. To je odgovornost države, da se bavi krupnim pitanjima, a ne da se bavi trivijalnim izmenama zakona radi usklađivanja sa nekom fantomskom Evropskom unijom, u koju nikada nećemo stići, Bogu hvala.
Zahvaljujem.
Hvala, gospodine ministre, na odgovorima. Samo neke stvari da definišemo preciznije.
Ja sam podržao akciju, znate da sam na Odboru za poljoprivredu podržao načelno akciju „100% iz Srbije“, i to je dobra akcija, ali i da bi ta akcija imala smisla kod potrošača, vi kao ministar, mislim, vi kao prvi čovek Ministarstva, ne mislim vi lično, morate garantovati potrošačima da kada ta nalepnica stoji na proizvodu, da je to stvarno tako.
Imate situaciju, ja sam pitao zvanično pitanje na koje nikad nisam dobio odgovor, ja znam pouzdano da pojedine klanice uvoze na desetine hiljada tona svežeg mesa, da ga ovde u Srbiji pakuju i da ga prodaju kao srpsko meso u markete, u prodavnice. Znači, ako sada neko ko proizvodi prerađevinu od mesa kupi od te klanice meso, on ima papir da tu piše da je to srpsko meso i on će da stavi na proizvod „100% iz Srbije“, ali to meso nije srpsko nego je najčešće iz Španije, koja sve životinje hrani genetski modifikovanom hranom. I vi imate u prvom koraku prevaru, gde se to radi, naravno, u saradnji sa vlašću, jer to je nemoguće da se radi bez vlasti.
Niste mi odgovorili nikad na pitanje koliko sve srpske klanice uvezu mesa u Srbiju svežeg, koliko otkupe stoke u Srbiji, a koliko prodaju svežeg mesa ka daljim potrošačima, pa ćete videti da tu postoje ogromne razlike koje su nelogične.
Što se tiče mlečnih proizvoda, ono što ste krenuli sa lepljenjem na proizvode isto sam podržao, s tim da bih ja malo to drugačije formulisao, nije vam baš najsrećnija formulacija da to nije 100% mlečni proizvod. Tu je trebalo jasno da piše – ovo nije mlečni proizvod. A to da li on ima delimično mleko, to je potpuno nebitno. Znači, to su suštinski biljni sirevi koji imaju nešto malo dodatog mleka.
Ja vas pitam, vi kažete da kontrolišete mnogo koliko je hrane uništeno – koja laboratorija u Srbiji je osposobljena, navedite mi je imenom i prezimenom, nazivom, adresom, da izvrši sve te kontrole? Gde imamo laboratoriju koja to radi? Hvala.
Pobrkali ste nešto, al' nebitno sad to za temu, a ovaj da pređemo na poljoprivredu. Ovaj pogrešili ste vi, ali nema veze. Ovako. Što se tiče stanja u poljoprivredi, već smo već više puta pričali o njemu i o tome da je stanje izuzetno teško u Srbiji već godinama, a sve ovo što se dešava u svetu nam ne ide na ruku. Svakako i stanje možemo očekivati ove godine da će biti još gore, naročito zbog očekivanog povećanja, povećanja cene energijata, prvenstveno dizela i veštačkog đubriva.
Generalno, stanje u poljoprivredi takvo da poljoprivrednici zavise od vremenskih uslova koji su nepredvidivi. Zavise od cene đubriva, goriva, hemije i drugih stvari koje oni moraju da kupuju za svoju proizvodnju i koje ne znaju koje će biti ni za nedelju-dve dana, a nekamo li za dva-tri meseca, a isto tako ne znaju ni kolika će biti otkupna cena poljoprivrednih proizvoda, koja se izuzetno malo povećava u ovim godinama, a cene imputa za poljoprivrednu proizvodnju se drastično povećavaju Takođe, imali smo taj problem već godinama i ovde smo pričali o tome. Mislim da je i kolega Jovanović sada spomenuo. Ja ne znam da li nam je dat izveštaj Ministarstva do danas, da li su sve subvencije za 2025. godinu isplaćene.?To je isto jedan od faktora koji je izuzetno štetan za poljoprivredu.
Da poljoprivrednici ne mogu da se oslone čak ni na državne subvencije u smislu da ne znaju tačan datum kada će ih dobiti. Ja ne sumnjam da će to sve biti isplaćeno, ali je jako bitno da poljoprivrednici znaju plan kada će u toku 2026. godine dobiti koji novac za koje subvencije i kada će koji konkursi, što je ministar najavio, žao mi je što nije tu i što je bolestan.
Ovaj, naravno, opravdano je zbog toga odsutan, ali on je najavio da ćemo ove godine imati tačan plan svih konkursa koji će biti raspisivani u ovoj godini Na sajtu su, ovo pre nekih si godina da na sajtu- Okej, gledam, gledam. Ne, ne, ne. Ja sad pričem šta je on najavio. Ispratićemo to ove godine da vidimo da li je to krenulo napred. Ako to bude promenjeno, naravno ću da pozdravim takvu meru i takav način rada, ali ja pričam iskustvo do prošle godine koje je bilo izuzetno loše za poljoprivrednike i gde oni nisu imali nikakav, nikakvu mogućnost dugoročnog planiranja, čak ni na šest meseci ili godinu dana, a ne nešto duže.
Ono što je važno reći za gorivo i mineralna đubriva. Ja smatram da država, bez obzira na okolnosti koje se dešavaju u svetu, mora da garantuje stabilnost i cene dizela i mineralnih đubriva i da garantiše stabilnost snabdevanja, jer bez toga nema poljoprivredne proizvodnje. Tragično je i kolega je spomenuo da naši poljoprivrednici plaćaju verovatno najskuplji dizel u Evropi i mnogo skuplji od zemalja u regionu, što je potpuno neshvatljivo i neopravdano. Takođe, kolega je spomenuo i to se mora ponoviti da je naša industrija mineralnih đubriva potpuno uništena u zadnjih trinest godina. I umesto da imamo svoja mineralna đubriva kojim ćemo snabdevati domaće poljoprivrednike, mi potpuno zavisimo od uvoza i zavisimo od cene na međunarodnom tržištu, što je paradoksalno, jer mi smo, zahvaljujući Rusiji dobili još jedan gasni aranžman.
Imamo najjeftiniji gas ili među najjeftinija dva, tri gasa u Evropi imamo u ovom trenutku i umesto da imamo svojo jeftino mineralno đubrivo, koje ćemo da proizvodimo za nas i za izvoz, dakle, da se naša industrija razvija u tom smeruDa. Eh, mi zavisimo od drugih država koje imaju neporedivo skuplji gas i koje imaju neporedivo skupa đubriva. I to se sve na kraju prebije preko poljoprivrednika koji moraju da plaćaju izuzetno skupa mineralna đubriva i ne znaju ni kada će ih imati i-i-da li će ih biti cele godine. Čujemo da se najavljuje nestašica mineralnih đubriva. Videćemo da li će to tako biti.
Kaže kolega Matić. Nadamo se da će, citiram ga, rat što pre prestati i tako dalje, i tako dalje, a istovremeno vlast Srbije naoružava jednu stranu u ratu. To je malo paradoksalno. Ovde sleću kod mene u Staroj Pazovi pored aerodroma Batajnica svakodnevno sleću avioni koji odvoze oružje srpsko za jednu stranu u ratu i to svi vrlo dobro znamo. U oba rata država Srbija naoružava po jednu stranu i to je vrlo dobro poznato, dakle, naoružavamo Izrael i Ukrajinu i to se zna.
Ja sam prvi da stane rat, ali onda ako ja želim da stane rat, ne bi trebala Srbija da se meša u ratove koji nisu njeni. Dosta je Srbiji ratova bilo u prethodnih, prethodnom veku i pretprošlom veku, tako da ne bi Srbija trebala da-da se meša u-u ratove koji se nas ne tiču. To je moja poruka generalno, nevezano sad za poljoprivredu, ali pošto je kolega to spomenuo, morao sam da reagujem na tu stvar. I na kraju, evo, samo moram da odgovorim, pošto ministar nije tu, ali nema veze, ovo su moja pitanja Ministarstvu poljoprivrede koja sam postavio, eh, šestog. Dobio sam šestog marta odgovor, a postavio sam malo pre toga.
Eh, postavio sam dva pitanja Ministarstvu poljoprivrede.
Prvo pitanje je koliko je u dve hiljade dvadeset petoj godini ukupno otkupljeno mleka od domaćih proizvođača i drugo pitanje je koliko je ukupno prodato deklarisano svežeg mleka i dugotrajnog mleka u Srbiji Pobolje.
Odgovor ministarstva, kao što vidite, je više nego kratak, kraći odgovor nego pitanje. Dobio sam odgovor na prvo pitanje da je ukupno otkupljeno osamsto sedamdeset tri hiljade tona sirovog mleka od domaćih proizvođača mleka, a drugo pitanje je da Ministarstvo poljoprivrede ne raspolaže podacima o ukupno prodatom deklarisano svežem mleku i dugotrajnom mleku u Srbiji. Dakle, Ministarstvo poljoprivrede ne zna koliko se prodaje mleka u Srbiji. Ja sam to isto pitanje postavio Ministarstvu unutrašnje i spoljašnje trgovine. Od njih sam dobio odgovor da oni ne raspolažu ni jednim podacima od ova dva podatka, ali ono što je zanimljivo za drugo pitanje koliko je prodato mleka rekli su mi da se obratim Ministarstvu poljoprivrede.
E, sad vi meni recite jel oni zajedno sede ova dva ministra u Vladi Srbije, pa mi ministar poljoprivrede kaže: Ja ne znam koliko je prodato mleka u Srbiji, a ministar trgovine kaže tome, tim podacima raspolaže Ministarstvo poljoprivrede. Da li može ta dva ministra da se dogovore među sobom, pa da dobijemo konačan odgovor koliko se domaćeg mleka otkupi, a koliko se proda mleka u Srbiji pod firmom da je domaće mleko. I ja ću istrajati u ovom da saznam ove podatke i siguran sam da su podaci veoma loši i alarmantni i zbog toga ministarstva neće da mi odgovore. Hvala
Hvala. Poštovane kolege poslanici i poštovani građani Srbije. Evo, osvrnuću se danas na ovu tačku dnevnog reda. Biću maksimalno kratak. Prvo, na početku želim da kažem da je na današnji dan 6.
aprila počinjen zločin i Nemačka je bombardovala Beograd. Među ostalom bombardovana je i ova zgrada gde sada sedimo i treba spomenuti da je to baš se desilo na današnji dan 6. aprila 1941. godine. Ovaj, tako da za početak toliko. A druga stvar je da kažem, što se tiče ove tačke koju ste predložili, jee, stanje u poljoprivredi-