Ovde se svašta pričalo, samo polako.

Ovo što držim u ruci, ovo je anti-bujičanska pregrada koja se nalazi na 700 metara iznad sela Zvonce u kome živi 500 stanovnika, a ova cev, to je cev te male hidroelektrane u Rakiti koju vi nećete da vadite. Dakle, ova brana služi kad sa Ruja gore, sa 2.000 metara krenu velike vode, da spase život meštanima sela Zvonci, da ih ne zatrpa kamenje i blato.

Investitor male hidroelektrane Goran Belić, koji me tuži da mu nadoknadim štetu od 350 hiljada evra, je probio ovu branu koja služi da spašava život ljudima dole nizvodno. Vi to vrlo dobro znate. Imate "nadstrešnicu dva" u najavi, igrate se sa životima ljudi.

Ja vas pozivam da pod hitno reagujete, da postupite po zakonu, jer ako postojite kao ministarstvo, vi ste nova ministarka, ja verujem u vas, ja sam ceo taj materijal i dokumentaciju vama dostavio, kao i vama, gospođo Brnabić. Upozorio sam vas na ovo.

Nemojte da se igrate sa ljudskim životima. Ako se desi ta velika voda, a desiće se kad-tad, dole će se dogoditi isto ono što i u Jablanici pre nekoliko meseci, na desetine mrtvih, pa vi kako god hoćete. Moje je da vas upozorim da samo treba da postupite po zakonu. Hvala lepo.

Molim ministarku Saru Pavkov da odgovori u trenutku kada pričamo o bilo čemu što ima bilo kakve veze sa životnom sredinom, kao što nemaju ovi jeftini stambeni krediti za mlade.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SRCE.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tijana Perić Diligenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća. Dostavljanje novih sredstava obezbeđenja na prvi poziv banke je u raskoraku sa motivima zakonodavca i sa interesima korisnika stambenog kredita.

Apsolutno je jasno da je motiv za usvajanje ovog zakona bilo da SNS investitori isporuče višak stanova po cenama koje se daleko od preferencijalnih, odnosno koje su previsoke za naše uslove.

Ja sam gospodina Malog pitala 16. maja, postavila sam mu poslaničko pitanje da mi odgovori koliko je do sada mladih prijavljeno po ovom osnovu i u koliko slučajeva je prijava odobrena. Nisam dobila odgovor na to pitanje, ali sada sam čula, referisao se malopre na to.

Vidim da ovde ima mnogo Nostradamusa, Tarabića, Pitija, koji prognoziraju kakav će da bude ishod ovih studenskih protesta. Gospodo, vi mlade ne nadahnjujete, vi pokušavate njih da kupite, ali postoji mladost kojoj niste interesantni, koja nema cenu, koju ne možete da ucenite zato što se bore za pravnu državu, bore se za univerzalne vrednosti, za pravdu, za slobodu, za jednakopravnost, za sve ono što vi ne znate i svakako da neće da padnu na vaše trikove o takozvanim jeftinim stambenim kreditima, iza kojih država stoji samo u prvih deset godina. A šta ćemo da radimo sa korisnicima stambenih kredita koji su ih uzeli na period od 20 do 30 godina? Apsolutno je jasno da vi o tome ne vodite računa, zato što vi ne možete da dobacite, da anticipirate nekoliko godina unapred, a kamoli jednu deceniju i jasno je da će vaši stambeni krediti i vaša pomoć da koštaju našu omladinu kao Svetog Petra kajgana.

Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Sada smo završili pretres u svim amandmanima.
Zaključujem pretres Predloga zakona.
Izvinite, za reč se javio narodni poslanik Risto Kostov.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Brnabić, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, penzioneri, poljoprivrednici, proleteri, odnosno zaposleni, zašto sam se ja javio? Inspirisao me je zarez koji je dodao predlagač.

Interpunkcija, posebno zarez, je veoma bitan jer može ljudske živote da spasi. Sećate se kako se pomeranjem zareza rečenica spasa pretvara u smrtonosnu, a ona glasi: „Ubiti ne, pomilovati“ i druga varijanta: „Ubiti, ne pomilovati“.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanja dela kamate kao mera podrške mladima oko kupovine prve stambene nepokretnosti svi zarezi su blagotvorni, jer je to izuzetan, maksimalno patriotski zakon države Srbije, koja brine o svojim građanima, posebno mladima.

PUPS posebno podržava mogućnost da korisnici kredita mogu individualno da grade na svom zemljištu, naravno sa građevinskom dozvolom, jer će to rešiti mnoge stambene probleme u selima Srbije, gde živi 38% stanovništva naše države i gde je do sada Ministarstvo za brigu o selu u ime države Srbije dodelilo blizu 4.000 kuća, a novi stanari su mlađi od trideset godina.

Pomenuti Predlog zakona koji je na dnevnom redu i aktivnosti Ministarstva za brigu o selu jasno pokazuju da stanovnici u selima Srbije nisu građani drugog reda.

I Predlog zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda predstavlja meru i temelj civilizacijskog uzleta Srbije, kako pre dva dana reče Stefan Krkobabić, predsednik naše poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda i s razlogom su tu konstataciju podržali i ponovili mnogi govornici.

Zahvaljujem.

Hvala.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Treća tačka dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA.
Primili ste amandmane koji su podneti na Predlog zakona.
Primili ste izveštaje relevantnih odbora.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Ivana Rokvić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Izvolite, Dragane.

Hvala.

Imajući u vidu da je u toku postupak za izbor članova Saveta Regulatornog tela, smatramo i predlažemo brisanje ovog amandmana i ne samo ovog, nego svih koji se vežu za ovaj Zakon o elektronskim medijima, jer smatramo da nema smisla menjati članove i diskutovati o njima kada je u toku postupak izbora za članove Saveta REM-a.

Nisu ni bitni ovi članovi o kojima sada pričamo. DŽabe nam i oni i džabe nam i ceo zakon ukoliko se on ne primenjuje, ako ostane mrtvo slovo na papiru ukoliko nemamo reakciju REM-a. Medijska zloupotreba frekvencija traje i bez ikakvih sankcija.

Najsvežiji primer ovoga dešava se u Kosjeriću. Trenutno pokušavate da skrenete pažnju sa izborne krađe koja se desila i svih malverzacija, pa ste počeli i da hapsite. Hapsite omladinu, hapsite decu zbog navodnog napada na novinare, ali pre toga, pre hapšenja na određenim medijima desila se jedna prava medijska hajka na tu decu, nazivajući ih najpogrdnijim imenima, njih, njihove porodice, targetirani su i sve to da bi posle toga proisteklo hapšenje i to kakvo hapšenje. Hapsite na granici ljude, ujutru upadate u stanove kao najveće teroriste i najveće neprijatelje ove države.

Da li znate koga ste uhapsili, između ostalog? Uhapsili ste juče ujutru u 8.00 sati Lazara Erčevića, maturanta gimnazije „Sveti Sava“. Danas je pušten napolje. Dvadeset i četiri časa se zadržao.

Možda to nije ništa strašno ukoliko bi se zakon poštovao i važio za sve, ali je tužno što je taj Lazar sinoć imao matursko veče i vi ste njemu upropastili matursko veče i ne samo njemu, nego celoj generaciji koja je došla sinoć ispred suda u Užicu da podrži svog kolegu i ne samo njima, nego i porodicama celim. Sramota.

Istovremeno, imamo situaciju kada je vaš lojalista u selu Makovište, na nekom tandrbalu tamo koji ste pravili, LJubiša Knežević fizički je nasrnuo i napao kamermana TV N1. Šta se desilo posle toga? Otišao je do policije i posle pet minuta prijateljskog razgovora, uz datu izjavu je pušten, a ni to mu nije bilo dovoljno, pa je posle dva, tri dana nasrnuo na svog sugrađanina Aleksu Pavlovića, fizički, udario ga, napravio mu podliv ispod oka i opet otišao na informativni prijateljski razgovor i posle pet minuta pušten.

Dakle, za omladinu, decu, budućnost našu, 24 časa zadržavanja, a za vaše lojaliste pet minuta. Nepravda. Ne, gospodo, to nije nepravda, ima nešto gore od nepravde, a to je selektivna pravda. To vi primenjujete.

Šta mi možemo od svega ovoga što sam rekao da čujemo i da vidimo na medijima? Ništa, sem targetiranja političkih neistomišljenika, pretnji, ucena, sve vi to sprovodite bez ikakvih konsekvenci od REM-a.

Opet kažem, džaba nam sve to i svi ovi zakoni ukoliko ostanu mrtvo slovo na papiru i ne budemo li ih primenjivali. Hvala.

Narodni poslaniče, mi ovde u Narodnoj skupštini bi morali da osuđujemo svaki fizički napad na novinare, svaki, bez razlike.
Novinarku Draganu Ćendić su linčovali, ti vaši su je u glavu nogom šutnuli i mi treba ovde, šta, u Narodnoj skupštini da damo kakvu poruku javnosti, slobodno tuci, bij majku dvoje dece, zato što radi svoj posao? Stravično, stravično.
Ne, iz ove Narodne skupštine ćemo osuđivati napad na sve novinare.
Pa, kako se slažete kada ste sad rekli - e jadan čovek samo je ošamario novinarku, jadan? Hajdete, molim vas. Mislim, stvarno sramota.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Dakle, kao što sam rekao u utorak, zaista ove izmene zakona o kojima danas raspravljamo, o kojima ćemo uskoro glasati, one su prilično farsične. Farsične su ne iz razloga teksta koji stoji u njihovim izmenama, već zato što one neće biti praćene bilo kakvom promenom u praksi funkcionisanja i Javnog medijskog servisa i generalno televizije sa nacionalnim frekvencijama i drugim medijima. I dalje će se nastaviti praksa davanja ogromne količine novca, državnog novca onim televizijama i onim tabloidima koji u stvari kreiraju jednu vrstu paralelne stvarnosti, koja nema baš nikakvih dodirnih tačaka sa onim stvarima koje se dešavaju u realnom životu u Srbiji.

Pa tako, recimo, građani koji su osuđeni na to da svoje informacije dobijaju od nacionalnih frekvencija, u prethodnom periodu nisu mogli da znaju da je tokom ove nedelje celokupan bezbednosni aparat u Srbiji iskorišćen da bi se pisale prekršajne prijave građanima koji su ćutanjem odavali počast žrtvama vaše korupcije u Novom Sadu.

Takođe, nisu obavešteni o tome da ste juče uhapsili dete na dan njegove maturske večeri, kao što ne znaju da ste juče uhapsili troje profesora u Novom Sadu, a da ste nekoliko dana uhapsili osamnaestoro studenata u Beogradu. I to ono čime se bezbednosni aparat danas u Srbiji bavi.

Ali, šta je ono što im prolazi ispod radara? Prolazi im ispod radara da je pre nekoliko dana u centru Beograda ubijen mladić od 24 godine, a da su plaćene ubice imale 20 i 16 godina, da su dva dana pre toga na trojicu maloletnih momaka pucali iz automobila u pokretu, da su pre dve večeri, nakon odigravanja košarkaške utakmice, na kojoj je bilo 20.000 hiljada ljudi, huligani motkama i pištoljima napali suparničku ekipu na najprometnijem mostu u Beogradu, na Gazeli, u trenutku kada su se ljudi sa svojom decom vraćali sa te utakmice. Troje ljudi je povređeno vatrenim oružjem. Da li znate koliko je ljudi moglo da strada, nevinih ljudi moglo da strada u tom trenutku?

Šta su radile naše bezbednosne službe? Šta su radile da se takvi incidenti spreče? A vrlo dobro znaju da to nije izolovani incident, već da je to nastavak serije međusobnih obračuna koji traju već 10 dana. To svako u ovom gradu zna.

Gospodo naša zemlja se pretvara u Kolumbiju iz 80-ih i Srbiju iz 90-ih godina. Došli smo do toga da deca ubijaju drugu decu za novac. Urušavanje društvenih vrednosti i ta inflacija je dovela do toga da ljudski život u Srbiji danas vredi nekoliko stotina ili nekoliko hiljada evra, koliko je dovoljno da bi neki očajnik drugom ljudskom biću oduzeo život.

Šta nam radi za to vreme ministar unutrašnjih poslova? On peva na Zlatiboru i on hapsi decu koja se bore za istinu, ne bi li nekako dobio milost od strane svog političkog dželata, ne bi li nekako na mala vrata našao svoje neko mesto, neku foteljicu u tom novoosnovanom pokretu za državu i narod, ne bi li politički opstao nakon četiri hiljade godina koliko je proveo na vlasti.

Zato i ovih prethodnih dana slušam, pa ja bih rekao i neuobičajeno histerične reakcije od strane određenih socijalista koji da li na taj način leče svoje rane zbog kataklizme koju su doživeli u Zaječaru ili sa druge strane možda hoće da dokažu svoju bezuslovnu lojalnost većem partneru kada shvataju da su sada na ivici ponora ili pak samo neki od njih su u stvari pronašli adekvatan način kako da se lično preporuče možda nekim drugim opcijama, jer zlu ne trebalo, u budućnosti će trebati neke druge političke tezge.

Još jednu stvar bih voleo da kažem, ne vama, zato što vi to, naravno, neće razumeti, već pre svega građanima Srbije, juče smo dobili obaveštenje od strane predsednika Aleksandra Vučića kako je on velikodušno ponudio svog kolegi iz Ukrajine da Srbija rekonstruiše dva grada u Ukrajini. To, naravno, nije problem ljudima koji su u nevolji, ljudima koji su žrtve agresije, treba im pomoći. Ali, da bismo mogli nekome da pomognemo, mi moramo da pomognemo prvo sebi.

Dakle, pre nego što počnete da rekonstruišete po drugim zemljama, hajde potrudite se da u 13 godina apsolutne vlasti omogućite ljudima u Banatu da imaju vodu. Hajde potrudite se da u tom Zaječaru, pored stadiona sa grejačima trave, imamo i škole sa grejanjem za decu, da ne moraju da izlaze u januaru da protestuju zato što se smrzavaju u školama. Hajde omogućite da ne padaju plafoni u bolnicama i da porodilje u porodilištima imaju dostojanstvene uslove. Hajde obezbedite da gradite, a ne da rušite mostove. Hajde sprovedite jednu rekonstrukciju u Srbiji bez ljudskih žrtava, pa onda krenite da rekonstruišete druge države.

Šta vam je plan, da u Ukrajinu pošaljete tamo „Galens“ i ove druge vaše investitore, „Milenijum tim“? Pa, taj narod je suviše propatio, pri tom je to narod koji nam apsolutno nikada nikakvo zlo nije učinio. Ja vas molim da od takve namere na vreme odustanete i da se posvetite rešavanju problema u svom dvorištu, za šta imate nadležnost, za šta imate odgovornost, za šta imate resurse i kapacitete, jer ste zarobili apsolutno sve u ovoj zemlji, sav kapital, sve nadležnosti, svu vlast. Bavite se rešavanjem problema građana Srbije, a nemojte da maštate o tome kako ćete vi da rešavate neke svetske probleme, dok nam padaju plafoni na glave. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.