Ovo su po Poslovniku trebala da budu pitanja upućena Vladi. Ja ne znam kako se zove kad neko izgovori da li ste normalni? Mogla sam, kolega, da pitam to i ja vas, još kod prve rečenice, ali pravo da vam kažem, nisam bila sigurna da mogu da pitam vas, morala bih da pitam neke druge ljude koji su stručni.
Vas, kolege, pošto čujem odavde vrlo dobro sve što kažete, pa sam čula i vas, kolega Nikoliću, nemojte tumačiti da li uživam u ovakvim nastupima ili ne.
Sećate se da nisam uživala u ovakvim vašim nastupima kad ste bili kod Zavetnika. Budite sigurni da ja znam meru za sve osim za nivo nevaspitanja koji ljudi pojedinačno imaju.
Reč ima kolega Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Imam nekoliko pitanja za državne institucije, vezano za moje prvo pitanje, prvo moram da pročitam definiciju terorizma: "Terorizam je smišljena upotreba nezakonitog nasilja, ili pretnje nezakonitim nasiljem radi usađivanja straha s namerom prisiljavanja ili zastrašivanja vlasti, ili društva, kako bi se postigli ciljevi koji su uopšteno politički, verski, ili ideološki". Ovaj termin se koristi prvenstveno za opisivanje nasilja protiv ciljeva u doba mira ili tokom rata.

Dalje, pozivam nadležne institucije da zbog terorizma, terorističkog čina koji smo imali prilike da vidimo prekjuče u Skupštini Srbije, reaguju i da budu procesuirani svi oni koji su učestvovali u terorističkom činu na sednici Skupštine Srbije, koja je održana 4. marta 2025. godine.

Takođe, pozivam nadležne institucije da reaguju povodom pokušaja ubistva narodnih poslanika na sednici Skupštine Srbije povodom nanošenja teških i lakih telesnih povreda narodnim poslanicima, članovima Vlade Srbije, zaposlenima u Skupštini Srbije i pripadnicima MUP. Nadam se da će institucije ovoga puta reagovati i da će biti procesuirani svi oni koji su učestvovali u navedenim krivičnim delima.

Drugo pitanje se tiče pretnji smrću direktno upućenih predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, od strane jednog od opozicionih lidera, Dragana Đilasa, gde je direktno pozvao putem društvenih mreža i medija na ubistvo predsednika Srbije.

Samo podsećam kada se pre nekoliko godina na jednom zidu jedne zgrade na Vračaru pojavio grafit za koga nije utvrđeno ko ga je napisao, na kojem je pisalo - Smrt Borisu Tadiću, svi smo to osudili, i iz opozicije, ne cele opozicije, ali cela vladajuća koalicija je to osudila i pozvali smo da se ukloni taj grafit, da nadležne institucije reaguju i da se procesuira taj čovek koji je napisao taj grafit. Sada imamo ime i prezime čoveka koji poziva na ubistvo i tužilaštvo ćuti.

Treće moje pitanje se tiče kriminala i korupcije. Zašto tužilaštvo još uvek ćuti i zašto ne reaguje na kriminalne i korupcionaške radnje bivšeg režima? Imali smo prilike pre neki dan da čujemo od šefa poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane, Milenka Jovanova, što se tiče toga da borba protiv korupcije i kriminala mora da obuhvati Đilasa i Mariniku Tepiću, jer je u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije koji je objavljen još 2011. godine utvrđeno da u poslovanju raznih kompanija Dragana Đilasa su direktno izvršene kriminalne i korupcionaške radnje, mislimo na njegove kompanije koje funkcionišu u okviru "Multikom grupe", dok je Marinika Tepić učestvovala u sumnjivim transakcijama novca, sportskim klubovima, kao i kupovinom stana u centru Novog Sada.

Takođe tražim u sklopu ovih pitanja da se ispitaju kriminalne i korupcionaške radnje Bojana Pajtića dok je obavljao funkciju pokrajinskog premijera, Bore Novakovića dok je obavljao funkciju gradonačelnika Novog Sada, Gorana Ješića dok je obavljao svoje funkcije i u Inđiji i u pokrajini.

Zašto tužilaštvo ćuti kad su u pitanju kriminalne radnje braće Dulić? Državne institucije su tada funkcionisale kao privatna firma porodice Dulić, Olivera i Modesta Dulića, gde su se poslovi delili isključivo podobnima, dok su stručni i pošteni ljudi bili skrajnuti a braća Dulić zbog sumnjivih i korupcionaških radnji stavili su milione u svoje džepove, milione koji su oteti od građana Srbije.

Zašto tužilaštvo ćuti, pitam se i nadam se da neće da ćuti i da će biti procesuirani svi oni koji su učestvovali u kriminalnim i korupcionaškim radnjama, i koji pripadaju vladajućoj koaliciji, ali i koji pripadaju opoziciji, konkretno Đilas, Marinika Tepić, Pajtić, Goran Ješić, Bora Novaković, braća Dulić i svi njihovi saradnici i nadam se da će nadležne institucije odreagovati i procesuirati sve one povodom krivičnih dela o čemu sam danas govorio.

Srbija je pristojna, Srbija je zemlja pravde, pravda mora da pobedi, Srbija mora da pobedi, nema ništa jače od Srbije, Srbija ima siguran put, onaj put kojim je vodi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Živela Srbija!

Hvala, kolega Mrdiću.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Đorđe Đorđić.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o petoj tački dnevnog reda, odnosno Predlogu zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić, Novaković, Stanković, Đokić, Milojičić, Rokvić, Jakovljević, Eraković, Ivanović, Rakić, Parandilović i Ninković.
Reč ima Dragan Ninković. Izvolite.

Hvala.

Nismo stigli da završimo. Da smo imali mogućnost da kažemo, verovatno danas ne bi ni dolazili, ali evo par rečenica podstaknut onim što ste juče rekli. Gospođa ministarka je rekla da se mi bojimo usvajanja zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Nemamo čega da se bojimo. Zakon o evidenciji stvarnih vlasnika postoji od 2018. godine, tako da ovo krucijalno ništa ne menja i mi se ničega ne bojimo. Nema potreba da nam to imputirate.

Drugo, hteo sam da kažem, imao sam pozive iz Crne Gore i ljudi nam prosto zavide, zavide kad čuju da smo druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, odmah iza Malte. Ministar reče i kaže – Malta je pre nas jer ima more. Kažu Crnogorci – imamo mi more, ali nismo druga najbrže rastuća ekonomija. Kada uporedite ljude koji žive u Crnoj Gori i penzionere, hteo bih jednu stvar da kažem, ovo se obraćam našim najstarijim sugrađanima i penzionerima, vaše kolege u Crnoj Gori primaju penziju od 450 evra, više od 30% penzionera u Srbiji prima 200 evra i manje. To je standard u kom živite, a niste najbrža ekonomija koju želite da predstavite.

Da završim oko amandmana i oko svega ovoga, konstatovali smo juče, kolega Arsić je konstatovao, hvala mu, da amandmani nisu prošli odbor, iako su trebali, složili smo se, drago mi je. Kršite Poslovnik, kršite zakon. Prosto, kako se probudite, vi morate nešto da prekršite. Evo, gospodin Jovanov, jutros ide ulicom suprotnog smera, jer prosto ne može da obiđe okolo Skupštine, nego autom jednosmernom ulicom, da bi došao na Skupštinu. Znači, gospodo, vi kako ustanete morate da prekršite nešto, da li je to saobraćajni prekršaj ili neki drugi zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima kolega Veroljub Arsić, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista zanimljivo tumačenje Poslovnika o radu Narodne skupštine, da li odbor nešto mora ili ne mora, da li treba ili ne treba, da li će Skupština da glasa jednom ili dva puta po jednom amandmanu, na to se svodi procedura.

Moj uvaženi kolega ne zna da njegove kolege iz poslaničkih grupa su sazivale sednice Narodne skupštine sa zakonima koji nisu ni ušli u proceduru. To ne znate. Što vam ne kažu? Sedite sa njima. Sa njima ste bili na listi. Zakazivale su se sednice Narodne skupštine sa zakonima koji nisu bili u proceduri, tako su valjda javili iz neke ambasade. Zakažite sednicu, nema veze što nema zakon. Jel su to te vrednosti o kojima vi pričate?

Ne merite vi, neko drugi ili treći, da li smo mi najbrže rastuća ekonomija ili druga u Evropi. Jedno od uputstava obojene revolucije jeste negacija svih pozitivnih rezultata. Međutim, tu računicu vama kvare Evrostat, Svetska banka i MMF i sve agencije koje se bave investicionim i kreditnim rejtingom Republike Srbije, pa ćete vi na osnovu jednog telefonskog razgovora iz jedne nama susedne zemlje da kažete – ne, taj moj razgovor sa nekim mojim kolegom, prijateljem iz Crne Gore ima veću težinu nego sve ove međunarodne institucije. Vi se igrate ovde sa Narodnom skupštinom i sa nekim procedurama koje, u neku ruku, i nisu toliko važne koliko ono šta su radile vaše stranačke kolege sa kojima ste bili na listi, a to da su upropastili Srbiju.

Vreme, gospodine Arsiću.

Upropastili su pa je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla, a minimalna penzija je bila, ne minimalna nego prosečna penzija je bila nešto 160, 170 evra, pa se podsetite tog vremena kad spominjete Crnu Goru.

Hvala.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li želite reč?
Izvolite.

Želim reč.

Ovo je jedan od amandmana koji su usvojeni od strane predlagača, nije od strane nadležnog odbora, zbog toga će Narodna skupština morati dva puta da glasa, a ne jednom i to je jedino što je proceduralno problematično.

Ovako se pišu amandmani ako hoćete da neki amandman bude usvojen i da zakon koji je u proceduri bude donet na što je god moguće bolji način. Mogu da kažem kolegama iz bivšeg režima, da sam takve amandmane pisao i kao poslanik opozicije i prihvatani su bili i usvajani, za razliku od vaših - briše se. Vi ste više amandmana sa tekstom - briše se podneli, nego ja za sve ove godine koliko sam narodni poslanik.

Čini mi se, nemam ništa protiv toga ni da podnošenje amandmana bude razlog da iznesete svoj politički stav i u tome ću uvek da vas podržavam, ali ne mogu u nečemu drugom, a to je što se prema kolegama ponašate sa namerom da nekog uvredite. To možete u privatnom razgovoru, nemam ništa protiv da imate bilo kakvo vaše privatno mišljenje o bilo kome od nas, ali nemojte da zaboravite da vređate i građane Republike Srbije koji su za moje kolege glasali, pa onda nemojte da se ljutite na te iste građane koje nazivate sendvičarima, bangavima, krezubima, nepismenima, potkupljivima, kukavicama, što neće da glasaju za vas, jer ovu vladu Republike Srbije podržava blizu 2,5 miliona građana Srbije. Njih vređate, ne nas.