Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije, Nova snaga Srbije.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli poslanici iste poslaničke grupe.
Na član 3. amandman je podnela Vlada Republike Srbije i to je poslednji amandman kada je u pitanju ovaj zakon.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na Sedmu tačku dnevnog reda.
Sedma tačka dnevnog reda – Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti.
Primili ste amandmane koji su podneti na Predlog zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Da li želite reč?
Izvolite kolega Stanojeviću.

Hvala.

Dobar dan poštovane kolege, kao što vidite, naša poslanička grupa je i danas ovde. Trudimo se da učestvujemo u radu. Smatramo da je ovo što se danas donosi odluke koje se danas donose, odnosno zakoni se tiču budućnosti naše omladine, naše dece i naravno bilo bi neodgovorno u tom momentu biti negde vani, odnosno ne učestvovati u tom radu, jer u principu tiče se budućnosti naše dece za sledećih 30, 40 godina.

Kratko ću reći, naravno da ovaj zakon podržavamo, jer bez obzira što smo opozicija to ne znači da treba da se borimo protiv svega onoga što može biti dobro i što donosi dobro. Smatram da je ovaj zakon jako dobar, jako koristan, bar ono što možemo da vidimo danas iz njega i ono što je propisano i ono što se vidi što će u narednih šest godina biti. Naravno, ima tu dosta pitanja, dosta momenata koji su nejasni. Zato sam podneo nekoliko amandmana koji nisu prihvaćeni naravno, ali nije strašno. Vi imate uvek većinu i možete doneti odluku onako kako vama odgovara, ali moje je da u tom kontekstu predložim ono što smatram da bi trebalo da se koriguje.

Što se tiče ovog amandmana, u čemu je poenta. Ja sam se trudio da na neki način olakšam otplatu tih kredita, odnosno da olakšam. Zakon koji bi pomogao ljudima, odnosno korisnicima kredita da mogu lakše da isplate te kredite. Amandman se tiče upravo toga gde sam predložio da ne bude mesečni nego tromesečni anuitet, odnosno otplata tog kredita. Zašto? Zato što znamo da će biti korisnici tih kredita mnogi mladi ljudi koji nemaju stalna zaposlenja ili čiji roditelji nisu u mogućnosti da im obezbede stabilan dohodak i negde sam smatrao, a postoji i praksa u drugim državama da se to radi na tromesečnom anuitetu, a ne na mesečnom. Nažalost, to nije prihvaćeno.

Zašto kažem da je to dobro, zato što nema neko stabilan dohodak svaki mesec, ali recimo u svaka tri meseca može da sakupi, ako ima jedan mesec problem, može da obezbedi ta sredstva i neće biti u problemu, jer mesec dana čim zakasni on je već u problemu, pokreće se postupak gde može da izgubi pravo na taj stan koji je kupio i da mu se poništi taj ugovor, što ne bi bilo dobro za tu decu, odnosno za tu omladinu koja bude kupovala i koristila taj kredit. Toliko.

Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala.

O čemu se radi u ovom amandmanu? Ovde imamo problem gde se govori o tome da korisnici kredita koji dobiju taj stan moraju da žive u tom stanu. Imajući u vidu da će tu verovatno korisnici kredita biti mnoga naša deca iz drugih gradova, regiona itd. mnogi će da imati problem da li će da borave. Razumem da mi rešavamo stambeno pitanje za njih, ali je poenta u tome da mnogi neće moći konstantno da žive u tom stanu. Naravno da oni nemaju pravo da taj stan izdaju itd. to se jasno može prepoznati, ali je problem u tome šta se dešava u momentu kada ih ne nalazite da oni ne žive stalno. Ko je taj ko vrši inače tu kontrolu? Na koji način se vrši ta kontrola da li on tu živi, ne živi. Za mene je bilo negde logičnije da on mora da bude prijavljen. Podrazumeva se, ako je čovek tu prijavljen, nije prijavljen neko drugi sa strane, znači nije iznajmljena ta nekretnina, ne zloupotrebljava se na drugi način i to mi je bilo negde logičnije.

U ovom amandmanu sam predložio da se promeni taj deo gde se kaže mora stalno da živi, odnosno da boravi u tom stanu, da mora da bude prijavljen, jer još jednom ponavljam kako ćemo da znamo koji je princip i koji je kriterijum ako dođe neko i ko je taj koji dolazi, ko utvrđuje da li taj čovek živi u tom stanu, da li stalno živi ili ne. Šta ako je otišao privremeno negde da radi ili je iz nekog drugog grada, ili je otišao u inostranstvo na nekoliko meseci. Bojim se da se ovde prosto stvara opasnost po tog vlasnika stana da može takođe ovo da se koristi da mu se taj stan oduzme i da izgubi pravo na korišćenje tog stana. Hvala.

Hvala, kolega Stanojeviću.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Da li želite reč?

Neću više, samo još jednom kažem – podržavamo ovaj zakon. Ovo je za naše građane, odnosno omladinu ozbiljna mogućnost jer, nažalost, danas su tržišni uslovi takvi da naša deca ne mogu da kupe od svoje plate stan, vidimo cene stalno rastu, da su enormne, one nisu u principu ni opravdane. Ali ovo daje koliko-toliko mogućnost da oni dođu do tog vlasništva. Jedino što mi se, kažem, ne sviđa u ovom zakonu je što će opet prednost imati oni koji imaju veću mogućnost, znači, ako imaju nekoga ko može da im da to jemstvo, ako imaju neku garanciju. Jer pazite, ovde ovaj zakon kaže da morate da imate neku garanciju.

Mi znamo da je veliki broj objekata u Srbiji nelegalno, odnosno nisu legalizovani i sada da bi neko od roditelja dao njemu to jemstvo, on mu ga ne može dati ukoliko njegova kuća nije legalizovana ili objekat kojim on raspolaže itd. Time opet uvodimo u problem da će moći da koriste taj kredit uglavnom oni koji imaju mogućnost, imaju već neku nekretninu, odnosno njihovi roditelji, imaju neki stabilni dohodak kojim će garantovati, odnosno pokrivati to jemstvo koje im je potrebno za ispunjenje ovog ugovora. Hvala.

Hvala.
Na član 14. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Reč ima ministarka Tatjana Macura.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Danas ću iskoristiti priliku, s obzirom da se radi o jednom veoma važnom zakonu, koji je i te kako blisko povezan sa zakonima o kojima smo dominantno raspravljali u načelnoj raspravi, a to su zakoni koji se odnose na izmene u predškolskom, osnovnom, srednjem i u visokom obrazovanju. Ovo je zakon koji je, u stvari, došao kao odgovor Vlade Republike Srbije na to koliko Vlada Republike Srbije neposredno brine o mladima, čak i onda kada se ti zahtevi neposredno ne ispostavljaju za naše stolove.
Međutim, ono što je moglo da zaseni kvalitetnu raspravu ili kvalitet ponuđenih zakona sa ove strane, slobodno mogu da kažem da se radi o zaista dobrim zakonima koji se odnose na život mladih u Srbiji, zasenilo je, nažalost, nasilje kojem smo imali prilike da svedočimo.
U susret verovatno najobeležavanijem prazniku koji slavi ženska ljudska prava, 8. mart, ne mogu a da se ne osvrnem na ono što smo imali prilike da vidimo i na fizičko nasilje kojem su bile izložene tri narodne poslanice, ali ne samo tri narodne poslanice čija imena su, ja bih rekla, u ovom trenutku poznata široj javnosti, ali ja ću ih, iz poštovanja prema njima i njihovoj želji da učestvuju u raspravi ponoviti. Dakle, Jasmina Obradović koja je neposredno doživela moždani udar ovde na samoj sednici, Jasmina Karanac koja je doživela to da joj kolega narodni poslanik prska suzavac direktno u lice i Sonja Ilić, koja je trudnica u osmom mesecu trudnoće, koja je pretrpela fizičke posledice, upravo zbog činjenice da su i ona i njeno nerođeno dete bili izloženi, da kažem tako, otrovnim materijama.
Međutim, pored žena o čijim se imenima najviše govori ovih dana u javnosti, ne mogu da ne zaboravim i da je Adrijana Mesarović, koleginica koja sedi sa moje leve strane danas u Narodnoj skupštini, takođe doživela fizičko nasilje, jer je neko iz redova narodnih poslanika koji dolaze iz opozicije pogodio konzervom, da Jelena Žarić Kovačević, koja sedi pored mene sa moje desne strane, nije bila zasuta belim prahom iz protivpožarnog aparata, da predsednica Narodne skupštine nije bila polivena vodom od strane narodnih poslanika i sve druge žene, Slavica, Irena i ja da se nismo nagutale suzavca i jedva došle do daha, upravo da bismo raspravljali i razgovarali o zakonima koje smo predložili narodnim poslanicima na usvajanje.
Tako da, ne mogu a da još jednom ne osudim ponašanje narodnog poslanika koji je ne samo univerzitetski profesor, on je i narodni poslanik, šef poslaničkog kluba, ali i lider jedne političke organizacije. Ukoliko želimo zaista iskreno da se kultura u našem društvu menja, onda ta kultura i ta promena mora da dolazi iz najvišeg zakonodavnog doma naše države, a to je parlament.
Dakle, pozivam granu vlasti koja je nezavisna od svih nas da se ohrabri i da učini one korake koji su, ja bih rekla, veoma važni, upravo u kontekstu toga da želimo da se bavimo zaštitom žena od nasilja. Krivična odgovornost svakako postoji za sve članove ovog doma i pozivam upravo, na osnovu onih činjenica koje su više nego javno dostupne, da organi koji su za to zaduženi učine korake i pošalju poruku koja bi bila najvažnija za život žena u Srbiji.
Mnogi su ovih dana od mene insistirali praktično da osudim neprimerene izjave potpredsednika Vlade, koje su izrečene u trenutku dok je gutao suzavac. Ne mogu da to učinim, a da istovremeno ne osudim takođe neprimerene izjave i objave na društvenim mrežama lidera političke organizacije gospodina Đilasa, koji se, najblaže rečeno neprimereno, obratio predsednici Narodne skupštine. Međutim, bez obzira što ovo jesu neprimerene izjave i bez obzira što one zaslužuju oštru reakciju javnosti, one svakako ne mogu da zasene fizičko nasilje kojem su žene u Narodnoj skupštini bile izložene pre dva dana.
Ove godine se obeležava 25 godina od usvajanja Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja se, između ostalog, bavi temom koja se kolokvijalno naziva „Žene, mir i bezbednost“. Sama rezolucija kaže da su žene u prirodnim nepogodama i u bilo kakvim ovakvim aktivnostima najviše pogođena grupa, žene i deca su najviše pogođena grupa ljudi koja je izložena u ovakvim situacijama. U tom smislu, i Narodna skupština je pokazala to nepisano ili pisano pravilo da žene jesu najviše izložene nasilju.
Dakle, Srbija je u prethodnoj godini, u odnosu na period od pre petnaestak godina, jasnom odlukom Vlade Republike Srbije, uspela u nameri da se broj ubistava žena i muškaraca u porodičnom nasilju smanji za drastičnih 42%. Četrdeset i dva posto je u prethodnoj godini manje ubijenih žena i muškaraca u slučajevima porodičnog nasilja. Pa nemojte, poštovani narodni poslanici, koji ste zloupotrebili prostor za raspravu, da šaljete poruku da je nasilje prihvatljivo.
Apelujem da ovaj dom služi onome čemu treba da služi, a to je da pošaljemo poruku da smo mi dovoljno zrelo društvo koje o problemima u našoj zajednici ili o dobrim stvarima u našoj zajednici ima kapacitet da razgovara za stolom, tamo gde je razgovoru i mesto.
Dakle, samo kabinet koji ja vodim u prethodnoj godini opredelio je čak 100 miliona dinara za podršku organizacijama civilnog društva, koji su zajedno sa nama, kao predstavnicima Vlade Republike Srbije, radili na lokalnom nivou, kako bismo podizali svest o tome da žene prijavljuju nasilje, kako bismo im pomogli u tome i pokazali im kojim sve institucijama sistema mogu da se obrate za pomoć i za podršku.
Ne mogu da zanemarim i napore, ne samo Ministarstva za rad i socijalna pitanja, u okviru kojeg funkcionišu centri za socijalni rad i Ministarstvo za brigu o porodici, u ovom trenutku, a da ne pomenem i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je, pored obaveza koje ima redovnih, među koje spada i prevencija nasilja u našem društvu, danas okupirano aktivnostima i dešavanjima koja se dešavaju širom naše zemlje.
Apelujem na narodne poslanike, apelujem na bilo koga drugog ko ima potrebu da razgovara sa Vladom Republike Srbije i još jednom šaljem poruku da je naša ruka pružena, da su vrata otvorena i da dođete za sto da razgovaramo.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin.
Izvolite.

I dalje stojim pri onome što sam govorio na nekom od ranijih zasedanja – da žene jednostavno treba voleti. Ta najlepša, najbolja bića ne zaslužuju da se svađamo, ne zaslužuju raspravu. Služe samo da ih volimo, samo da im se divimo, samo da smo srećni što dopuštaju da budemo u njihovoj blizini. Ali pošto nema opozicije, možemo i mi u Vladi malo da razgovaramo pred vama.
Uostalom do nedavno smo bili na različitim stranama, ja sam, kao što vidite bio uvek na istoj strani, ali veoma volim kada ljudi promene uverenja, kada promene ideje i kada zauzmu svoje mesto.
Dakle, ne bih ja ni odgovarao na to polazeći od svog dubokog uverenja da se sa ženama ne treba raspravljati, već samo treba prihvatiti i samo ih treba voleti, ali upoređen sam sa Draganom Đilasom. Moja izjava je upoređena sa Draganom Đilasom. E, na to se dame i gospodo, drugarice i drugovi mora odgovoriti, to već ne može.
Dakle, prvo da dođem od onoga da ponovimo šta smo rekli da bismo znali šta kritikujemo. Rekao sam, i to ne dok sam gutao suzavac, nije to meni prvi put, pa mene je žuta žandarmerija tukla i hapsila i bacala suzavac, prebijala me, nije ovo najgore verujte, ovo je jedna od blažih stvari koje sam doživeo od žutih - Da među vama ima muškaraca, obraćam se onima koji su nas gađali jajima, topovskim udarima, bakljama, itd, da među vama ima muškaraca znali bi ste šta se radi i kako se radi sa jajima, ali na sreću među vama postoji dovoljan broj narodnih poslanica koje vrlo poštujem i smatram da su bolji deo vas i one će vam to bolje objasniti kada vi već ne znate šta se radi sa jajima.
Znate, svako se kreće u krugu vlasitite pokvarenosti. Ja sam govorio o jajima. Jaja su prehrambeni produkt, proizvod, to se jede. Oni su u tome videli seksualnu konotaciju. To su testisi, ne jaja, testisi. Dakle, postoji bitna razlika.
Dakle, drage dame i gospodo, drugarice i drugovi šta sam ja hteo da kažem? Da je bilo muškaraca oni bi znali bar da ispeku jaja, nama toliko dozvoljavaju naše skromne kulinarske sposobnosti, a ne bi gađali druge narodne poslanike ili članove Vlade. Ali pošto nije bilo muškaraca, ima narodnih poslanica koje mnogo bolje kuvaju i sigurno bi se jajima, dakle prehrambenim proizvodom, umele da naprave nešto maštovitije, nešto zanimljivije i mogle su da ih pouče time. Nažalost, nije bilo prilike.
Eto, vidite ja sam o tome govorio, a na šta su mislili ovi što su me kritikovali? Kako su oni jaja povezali sa seksom? Kako su povezali jaja sa različitim polovima? To su jaja, ovo su testisi. Ne služe jaja za to zaboga.
Tako da sam bio potpuno iznenađen da je bilo ko mogao moju izjavu da uveže sa bilo kakvim seksualnim ili polnim rodno, ili bilo koji drugi način zasnovanim kontekstom. Ni slučajno, govorio sam o jajima koje treba da se peku, da se bare, da se poširaju, da se jedu na različite načine, da se mute, a ne da se prave ovakve stvari. Stvarno ne razumem ovaj komentar, ne razumem odakle ovo.
Molim vas koleginice nemojte da vrše pritisak na vas da vi nešto morate ili ne morate. Nemojte vi mene da pravdate. Nemojte, pogotovo da me poredite sa Draganom Đilasom, ja se sa tim društvom nikada nisam poredio i dugo trajem u politici, odmah da vam kažem, menjao sam političke partije, ali uverenja i strane nikada. Hvala.