Dobar dan svima. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 129 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Molim samo ministre da izbace svoje kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je su u sali prisutna 123 narodna poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Đorđo Đorđić.
Pre nego što pređemo na pretres u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda, odnosno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, želim da vas obavestim o jednoj važnoj stvari, jednoj maloj ali značajnoj pobedi za Srbiju.
Upravo sam bila na liniji, razgovarala sa šeficom naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Biljanom Pantić Piljom, koja me je obavestila da smo uspeli da sa dnevnog reda Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope skinemo zahtev tzv. lažne republike Kosovo da budu specijalni gost na Političkom komitetu. Velika zahvalnost našoj delegaciji, šefici naše delegacije na velikoj borbi, to više nije čak ni na dnevnom redu. Neće ni biti glasanja o tome. Tako se bori za Srbiju.
Velika zahvalnost našim prijateljima iz Španije, velika zahvalnost prijateljima iz IPP koji su nam pružili podršku, tako da smo imali većinu kako bi uspeli da skinemo tu tačku sa dnevnog reda Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Dobro je što imamo dobre vesti. Odmah da počnemo dan sa njima za čitavu našu zemlju. Nastavljamo dalje.
Vi ste primili amandmane koji su podneli narodni poslanici na Predlog zakona.
Pošto je Narodna skupština juče obavila i završila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo Narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
1/2 JJ/CG

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na ovaj zakon. Smatram da pobuna koja je tzv. studentska, da je na određen način izazvana, pre svega pobunom profesora i dekana. Ne verujem da studenti stoje iza ovih zahteva. Ne znam da li mi je ovo 40 ili 54 studentski zahtev, bez obzira što smatram da će nam profesori na određen način uzeti novac, a da će se pojaviti 51 ili 61 studentski zahtev, ja ću bez obzira na tu vrstu sumnje glasati ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se bavim poljoprivredom ja sam pratio stanje na poljoprivrednim fakultetima. Tražio sam da posetimo, kao Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, da posetimo poljoprivredne fakultete i da vidimo šta im nedostaje, odnosno da podržimo studente koji žele da studiraju, studente, a ne plenumaše, da podržimo njihova ustavno pravo na obrazovanje i da vidimo šta je to potrebno poljoprivrednom fakultetu da počne da motiviše studente da to upišu.

Dame i gospodo narodni poslanici mi treba da ostvarimo prihode iz investicija koje se trenutno sprečavaju, iz tog rasta da povećamo plate i penzije, uglavnom gotovo svim građanima u Republici Srbiji. U ovom trenutku mi smo onemogućeni i smisao je da što više ljudi se angažuje oko realne privrede, odnosno da tako stvaramo novac koji zajedno treba svi da podelimo.

Ja sam pogledao koliko je studenata ove godine upisalo poljoprivredni fakultet. U Novom Sadu od broja koji je mogao da bude upisan, upisano je svega 37%. Dakle, na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu jednom poljoprivrednom regionu Vojvodine, koja je takođe u Srbiji, upis studenata na Poljoprivrednom fakultetu je bio 37%.

Dame i gospodo narodni poslanici, u istom Novom Sadu na Filozofski fakultet je upisalo preko 80% iako je po planu upisa studenata takođe bio mnogobrojniji od Poljoprivrednom fakulteta, preko 80% je upisalo Filozofski fakultet, a samo 37% je upisalo poljoprivredu. Ja se pitam da li će ova država biti država poljoprivrednih inženjera u poljoprivrednom regionu ili će to biti država filozofa? Ja mislim da je filozofa previše, da nam u poljoprivredi u realnoj privredi treba više studenata, neko ko će zahvaljujući obrazovanju da pravi veći dohodak, odnosno da posle možemo svi više da podelimo.

Upisa na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu je nešto veći, zahvaljujući nekim specijalnim odeljenjima za tehnologiju i on je negde oko 48%. Dakle, to su razlozi bili da vidimo zašto su studenti demotivisani, zašto treba posetiti poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i fakultet u Beogradu da vidimo šta to njih sprečava, odnosno šta demotiviše naše mlade da mogu da ne budu samo filozofi, jer ne očekujemo od filozofa da voze traktor, da leče krave, stoku i tako dalje, mada mislim za neku vrstu stoke specijalno, juče sam se uverio da tu pomoći nema.

2/1 VS/LŽ 10.15 – 10.25

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici ja se bojim da ćemo potrošiti pare, ali ću glasati za to da damo mogućnost da pobuna profesora, ili kako to zovu pobunu plenumaša, jedne nezakonite organizacije koja nezakonito oduzima zgrade fakulteta, koja nezakonito blokira puteve, koja nezakonito sprečava Ustavom garantovana prava na rad, koja nezakonito sprečava pravo na slobodu kretanja, koja nezakonito sprečava, rekao sam već, pravo na obrazovanje, dakle, da damo šansu, kako to kažu šansu miru. Mada ja lično verujem da će probati nasilno da dođu na vlast.

Na kraju mog govora, mogu da podsetim na Ustav i one naše političke protivnike koji traže prelaznu vladu. Dakle, ja sam od onih koji neće glasati ni po koju cenu da se ta prelazna vlada njima omogući zato što sam ja jedna od osoba, svi ste vi od osoba, koja je deo suvereniteta građana prenet na nas, a mi to prenosimo na Vladu, prenosimo na određen način preko Vlade prema nekim drugim javnim preduzećima, ustanovama itd. Znači, suverenitet građana na određen način počiva na nama.

Ustav kaže član 2. – da niko ne može da prisvoji suverenitet građana niti uspostavi svoju vlast, nijedna grupa ni pojedinac da uspostavi svoju vlast bez slobodne izražene volje građana. Ta slobodno izražena volja građana se ostvaruje na izborima i pušku da upere u mene, ja neću dozvoliti sebi taj luksuz da glasam za nešto što je mimo slobodno izražene volje građana. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani članovi Vlade, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dozvolite najpre da osudim divljačko divljanje u ovoj Narodnoj skupštini juče od strane opozicionih narodnih poslanika. Neko reče da je dugo godina poslanik i da se bavi politikom, a moja malenkost se bavi od prvih demonstracija 1967, 1968. godine, kada sam upisao prvi put fakultet pa do danas, ali uvek sam radio kao prosvetni radnik, a bavio se politikom iz patriotskih razloga. Nikada u svom životu nisam video kao juče divljanje ovde u Narodnoj skupštini od strane narodnih poslanika opozicije. Ja ih zaista molim da to više ne rade.

Sada, dozvolite pre nego što pređem na ovaj Zakon o visokom obrazovanju da kažem još dve rečenice o obojenoj revoluciji, pošto se s tim kako neki već znaju, bavim malo i u teoriji i u praksi.

Vi znate, poštovani građani, vi koji pamtite, koji ste juče to rekli, da su Srbe iz Otpora podučavali izbornim manipulacijama za izbore 2000. godine, i da je bila manipulacija sa izborima, ali ne samo ti, nego i subverzivnim aktivnostima. Tako je jedan bivši narodni poslanik danas političar koji stalno proziva predsednika države Aleksandra Vučića, citiram - mi smo formirali paravojne formacije od vojske i policije, itd, i tako smo išli rušiti vlast, završen citat, Njujork Tajms 2000. godine, a radi se o Velji Iliću, ja nemam problem da to kažem.

Bilo je to programirano i danas prilikom ovih izbora, zašto da to ne kažem, isto su pre ovih izbora na primeru tobože, krađe pokušali obojenom revolucijom da sruše vlast u izborima. Vi znate, 2000. godine, Koštunica nije pobedio, on je dobio većinu u prvom krugu, ali nije apsolutnu većinu, citiram sada jednog Amerikanca koji kaže – mi smo im naredili da drugog kruga uopšte ne bude, bez obzira na rezultate, a onda su došli ovde isto kao juče, da zapale Skupštinu, je li, i zapale te rezultate.

Dakle, to je što se toga tiče, tako su osvojili vlast 2000. godine, spalili glasačke kutije, zapalili Dom Narodne skupštine, sebe proglasili za pobednike.

2/2 VS/LŽ

Vidite, ja neću sada o tom više da govorim, ali dozvolite samo jedan citat, to najbolje opisuje jedna Amerikanka, Dajana Džonston, citiram – 5. oktobra 2000. godine na krilima narodnog slavlja, zbog rušenja Slobodana Miloševića, koje se graničilo sa pijanstvom, Srbiju je u jagmi za vlast samleo stampedo nestručnih, gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera, fiktivnih političkih partija, samoproglašenih eksperata, polusveta svih kalibara i profila koji su sebe proglasili za revolucionarne pobednike, a državu i sve u njoj za svoje taoce, završen citat.

To su i danas, juče pokušali isti ti ljudi, ako ne oni, onda njihovi kćeri i sinovi. Onda su, dozvolite samo još dve rečenice, Slobodana Miloševića prodali Haškom tribunalu, toj monstruoznoj, nezakonitoj nakazi od suda, ili kako reče jedan Amerikanac, citira sprdnji od suda, završen citat, zbog prodaje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, opozicija, ovi koji su danas opozicija nisu počinili samoubistvo kao što je to učinio Juga iz Kariot, prilikom prodaje Isusa Hrista Rimljanima, i nisu se kao u Geteovom Faustu pokajali što su dušu đavolu prodali, a nisu povratili ni novac ni Miloševića natrag.

Toliko o obojenoj revoluciji, poštovani građani valjda možete danas prepoznati kako se dešava ova obojena revolucija.

Pređimo sada na Zakon o visokom obrazovanju. Poštovani studenti, poštovani profesori, svi zahtevi što se tiče studenata su ispunjeni.

Ja ću ići tačku po tačku da se vidi da su oni zaista ispunjeni.

Predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, u prvom redu radi profesora univerziteta i građana, s njim se postiže dostupnost visokog obrazovanja većem delu studenata i onih sa sela i ovih iz grada. Zašto?

Upravo tako što se školarina koju plaćaju samofinansirajući studenti, na visoko školskim ustanovama će se umanjiti za 50% direktno, refundacijom studentima iz budžeta RS. To je važno. To prvi put sada radimo, zahvaljujući predsedniku Vlade Milošu Vučeviću, zahvaljujući predsedniku države i zahvaljujući predsednici Skupštine Ani Brnabić. Izmene i dopune zakona ove koje raspravljamo o visoko obrazovnom, doprineće i unapređivaće kvalitetu visokog obrazovanja. Kako, pa kroz veća izdvajanja iz budžeta za rashode i za zaposlene, i materijalne troškove i visoko školskih ustanova. Izmenama, poštovani profesori i studenti, se precizira da osnivač, a to znači država, obezbeđuje sredstva visoko školskoj ustanovi, a znači univerzitetima i fakultetima, za stalne materijalne troškove i druga primanja zaposlenih u skladu sa kolektivnim ugovorom u celosti, ponavljam još ovu rečenicu, jer vidim da nisu razumeli, jedan deo profesora ili se prave.

Dakle, materijalne troškove i druga primanja zaposlenih u skladu sa kolektivnim ugovorom u celosti. Na dalje, prvi put uvodi se obaveza države odnosno osnivača da osigura sredstva za troškove akreditacije studentskih programa i ne samo njih, nego i ustanova u Republici Srbiji, ali troškove relevantnih međunarodnih akademskih akreditacija. Ovo posebno podvlačim, poštovani profesori, studenti, nikada pre nije se ovo radilo, prvi put i još jednom naglašavam se uvodi obaveza sa ovim izmenama zakona osnivača da osigurava sredstva za troškove akreditacije studentskih programa i ustanova. Profesori znaju i dekani da su to oni sami fakulteti plaćali do sada, a ne država i malo li je boga mi?

3/1 GD/LjL 10.25-10.35

Isto tako će doći do usklađivanja sa osnovicama za obračun i isplate plata sa preduniverzitetskim obrazovnim ustanovama. Šta to znači? Sa osnovnom i srednjom školom osnovice će biti iste, to su tražili i to se ispunjava. Želim danas da to otvoreno i javno kažemo, tačku po tačku.

Predloženim izmenama i dopunama unapređujemo i relevantnost visokog obrazovanja. Kako? Pa, uvođenjem programa postdoktorskog usavršavanja. Šta je to, poštovani profesori i građani? Mogu organizovati univerziteti, odnosno naučne organizacije u sastavu univerziteta. Profesori znaju šta su to naučne organizacije, da ne idemo u širinu. Dakle, i to se uvodi.

Uvode se mikro kredencijali radi stručnog osposobljavanja lica sa stečnim srednjim i visokim obrazovanjem, prvi put, mi to do sada, koliko je meni poznato, radim 23 godine u visokom obrazovanju, dakle, prvi put, sa stečenim srednjim ili visokim obrazovanjem u skladu sa potrebama tržišta rada kao program obrazovanja čitavog života ili kako bi neki rekli - celoživotnog učenja. Evo ga, tu je. To smo aminovali ovim zakonom. Izradiće se sertifikat u vrednosti do najviše 15 bodova.

Ono što je vrlo važno, a sa kojim se ja nisam složio lično ali ću poštovati većinu, uvodi se veća autonomija univerziteta kroz sastav organa upravljanja univerziteta, tako što će predstavnici osnivača u organima imati sada manje nego što su do sada imali, dakle u korist fakulteta.

To je, poštovani građani i poštovani studenti, sve i jedan zahtev profesora i studenata ispunjen. Da li je to dobro? Smatram da je dobro. Jedino što se tiče autonomije univerziteta, ja neću danas to govoriti ovde nego predlažem Odboru za obrazovanje da to slušanje imamo o tome i pozovemo sve dekane fakulteta i rektora pa da to jednom raspravimo.

Poštovani građani, kako vidite, svi zahtevi su ispunjeni. Ni jedan razlog nemaju studenti više za demonstracijama. Ipak, 97% studenata nije u demonstracijama i blokadama. Oni uče, oni mene vrlo dobro znaju. Narodna biblioteka Srbije više ima studenata koji uče nego ikada. Ja molim dekane i prodekane da im omoguće pohađanje ispita, onima koji su učili. Da li je došla u pitanje godina? Ja ću vam iskreno reći da jeste. Ako ne deblokiraju, doći će u pitanje školska godina. To mogu govoriti da neće jedino oni koji ne poznaju. Sad je granična linija. Profesori znaju, moramo ispratiti jednu generaciju da bi doveli drugu. Nemamo ni materijalna sredstva, ni prostorije, da to činimo jedni i drugi zajedno.

Na koncu, ja vas pozivam, poštovani studenti, poštovani učenici i poštovani profesori osnovnih i srednjih škola i fakulteta, zovimo, vratimo đake i studente u školu. Onaj ko voli učenike, đake i studente, a voli, 95% će to učiniti, to je naša najveća ljubav, vratimo u školu. Jedino ćemo znanjem sačuvati otadžbinu. Jer, citiram, "Znanje moramo staviti na pijedestal sa kojega se više vidi i sa kojega ćemo hrliti u daljnje osvajanje znanja". Jel se slažete, svi narodni poslanici i građani? Slažete se. Znate ko je to rekao? Rekao je predsednik država, Aleksandar Vučić, 2016. godine. Zato je za vreme njegove vlasti opravljeno, renovirano i sagrađeno 760 vaspitno-obrazovnih ustanova, koliko tehničkih parkova, itd.

Jedino ćemo tako sačuvati našu otadžbinu, naš put, a on je slobodarski, nezavisni, vojno neutralni, a to nije put ni istoka ni zapada, nego naš, srpski put, kojega je trasirao naš predsednik Aleksandar Vučić. Jer, on dobro zna, poštovani građani, da se tuđim putem kući ne stiže, nego uvek i samo sa svojim.

Na kraju, pozivam vas, gospodo, na jedinstvo. Poštovani građani Republike Srbije, ono nam je bilo potrebno juče, ono nam je najpotrebnije danas. Čuvajmo jedinstvo

3/2 GD/LjL

kao zenicu oka svoga, jer ono će nam biti potrebno i u budućnosti, dok god postoji srpski narod i građani Srbije, ono će nam biti do veka. Živela Srbija! Živeo predsednik države Aleksandar Vučić!

Hvala vam, narodni poslaniče.
Sada reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice Skupštine, uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, ja sam se javio povodom amandmana kolege poslanika gospodina Rističevića, gde je on u svom obraćanju rekao sve one stvari koje su bitne što se tiču svih nas koji živimo i radimo u selu, od sela, poljoprivrede, u malim sredinama i malim opštinama.

Ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi kod grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku i ujedno sa liste Aleksandar Vučić, lista koja je dobila najveću podršku građana.

Jučerašnjeg dana smo imali stvarno nemile scene koje se reflektuju na celu našu Srbiju. Posle onih stvari, ono svi moramo osuditi.

Meni je najbitnije da su sve naše žene koje su bile povređene, koleginica Jasmina, koja sedi tu ispred mene, sa njom sam 11 godina zajedno, imam informaciju da je dobro, da je stabilno. Ja joj želim brz oporavak. To važi i za koleginicu koja se borila da ima decu. I njoj želim brz oporavak i da dočeka pra, pra unučiće.

Sve ostalo što se juče desilo nikad da se više ne ponovi, jer na taj način mi šaljemo jednu ružnu sliku, sliku koja ne doprinosi razvoju naše zemlje Srbije.

Inače, ovde sada u Skupštini su ljudi koji vode resorna ministarstva koja su bitna za razvoj svih naših malih sredina. Meni je bitno da jugoistočna Srbija, da male opštine u tim sredinama mogu da se razvijaju, da tamo ljudi ostaju.

Evo, ovim zakonom na koji je gospodin Rističević podneo amandman dajemo mogućnost da studenti iz tih malih sredina… Ja uvek kažem da iz malih sredina dolaze veliki ljudi. Evo, Žitorađe je poznato. Tu je sa nama potpredsednik Vlade gospodin Dačić, koji je došao iz jedne male sredine, koji je policijski sin, a i ja sam isto policijski sin, tako da iz malih sredina dolaze ljudi koji veoma dobro rade za interes naše Srbije.

Tu se javlja i Marko iz Žitorađa, kolega poslanik. Ima tu još prepoznatljivih ljudi. Tu je i Marko, koji je sada poslanik i naš predsednik Skupštine Žitorađa koga pozdravljam, ali meni kao čoveku je bitno da u okviru sadašnjih zakona dajemo mogućnost da ti mladi ljudi, koji imaju želju, imaju volju, ali nemaju sredstava da sada mogu da upišu fakultete samofinansirajući i da u okviru toga njima se vrati 50% sredstava, što je jedan dobar znak. Verujte mi, ljudi koji žive u malim sredinama, u malim opštinama, koji žive u seoskim područjima završili su osnovnu školu, završili su srednju školu, gde postoje opštine gde i nema srednja škola, gde ima mali broj dece. Ima neko istureno odeljenje nekih većih škola. Ti ljudi sutra kada žele da upišu fakultet moraju da rade da bi mogli da opstanu. Moraju da se bave poljoprivredom, da se bave nekim drugim stvarima i ovo je jedan od načina da se tim mladim ljudima obezbede uslovi da mogu da upišu fakultet, da se razvijaju, da uče i da normalno se sutra vrate u tim sredinama da budu ljudi koji će voditi te male seredine.

4/1 BN/JG 10.35 – 10.45

Ja neću više uzimati vremena, znam ipak da ima i ostalih kolega koje žele da kažu iz mog poslaničkog kluba. Inače, znam, siguran sam da svima nama jeste želja da se ova situacija u društvu reši na najbolji način. Svi mi koji smo tu želimo mladosti da ide napred, da se razvija. Ali, sa druge strane, nama ne treba tenzija, ne treba mržnja, jer je mržnja nešto najgore što se može desiti kod nas u društvu.

Juče se ovde desilo nešto što stvarno trebamo osuditi, ali sa druge strane, moramo imati i razumevanja za puno stvari, jer dolazi veliki broj mladih ljudi iz malih sredina koji želi da pokažu i da imaju pažnju da se tamo mora uložiti mnogo više sredstva. Recimo, škola u Svrljigu osnovna škola, srednja škola, predškolska ustanova, to su sve institucije gde ima dovoljno dece, ali tamo treba malo veća finansijska pažnja. Recimo, mi u Svrljigu nemamo fiskulturnu salu, započeta prošlog veka i još to ne možemo da završimo.

Juče sam postavio poslaničko pitanje vezano za železnice da se urade pružni prelazi na regionalnom državnom putu, pružni prelaz koji je rađen gde su branici rađen je i pre 60, 70 godina. Most na državnom putu koji treba proširiti, put koji vodi prema Staroj planini, biseru za razvoj turizma i iks takvih stvari koje tamo trebamo završiti, ne samo u Svrljigu, to važi i za Knjaževac, za Sokobanju, za sve opštine na jugoistoku Srbije, jer verujte mi, u tim sredinama, u tim opštinama, mnogo je teže da se živi, jer kao što vidimo i osećamo, i dalje u tim sredinama samo ostaju stari ljudi, mladi ljudi odlaze odatle.

Evo načina da kroz ovaj zakon, da ti mladi mogu da se školuju, da se sutra nađe rešenje za rešavanje svih problema i siguran sam, upošljavanjem novih ljudi, Ministarstvo privrede, tu je ministarka privrede, koju izuzetno poštujem i uvažavam, koja ima sluha za probleme u malim sredinama, siguran sam da ćemo imati rešenje i za one probleme koje se dešavaju i u Svrljigu i u tim malim opštinama. I ostali ministri, ja vama želim, evo, Ministarstvo prosvete, ministarka Slavica Đukić Dejanović, koja je tu sa nama, koja svoj posao radi, trudi se maksimalno da bude što može najbolje za mlade ljude, ali vama želim uspeha da ono što ste rekli da se ostvari, da se obezbede bolji uslovi, da ovim zakonom obezbedimo mogućnost da svi mladi ljudi mogu da se školuju, da završavaju fakultete, da ljudi koji rade na fakultetima, u školama dobiju veće plate i normalno to je interes svih nas.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge zakona, jer mislim da ovog trenutka nama je potrebna stabilnost, da se poštujemo, da zaustavimo ovo nasilje, da zaustavimo sve one loše stvari i da se nađe rešenje koje je prijemčivo i koje će prihvatiti i jedna i druga strana. Hvala još jednom i sve najbolje.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Dejan Tomašević.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici i narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, dozvolite da na početku istaknem da se u meni bore dve snažne emocije. Sa jedne strane, izuzetno sam ponosan ponašanjem, pre svega, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, koja je uprkos gušenju i tegobama koje je osećala, pa mogu reći i uprkos ličnim emocijama, insistirala da se uspostavi mir i red u ovoj svečanoj sali, veliki i duboki naklon.

Istovremeno, osećam sramotu zbog ponašanja narodnih poslanika opozicionih stranaka. Ono ponašanje juče ne dolikuje izabranom predstavniku građana Srbije, ono ponašanje juče je čisto huliganstvo, ugrožavanje života drugih ljudi zbog

4/2 BN/JG

različitog mišljenja. Pa, u kom veku mi živimo? Odakle motiv da se dođe u ovu svečanu salu sa dimnim bombama, pištaljkama, kao na utakmici, skaradnim ponašanjem, apsolutnim nepoštovanjem institucije za koju radimo, prema građanima zbog kojih smo svi do jednog ovde? Ugrožavanje 250 narodnih poslanika, medija, obezbeđenja, zarad čega? Zarad želje da se vlada, uprkos očitim neuspesima iznova i iznova na izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici opozicije, mada vas nema, meni je drago da su građani Srbije imali priliku da vide ko ste, šta vam je agenda i na koji način branite njihove interese, razjedinjeni, stidite se jedni drugih i bez ikakve mogućnosti da dobijete dovoljno glasova da legitimno dođete na vlast, pa se služite najgorim prostaklukom i napadima.

Nacionalni interesi i interesi građana Srbije se ne brane tako. Brane se izuzetno vrednim radom, građenjem i unapređenjem svih delova Srbije, stvaranjem novih prilika i ono što bih posebno istakao, ljubavlju prema svojoj zemlji i svojim građanima, ma gde god da smo i šta god da razgovaramo.

Ne jurite za ljubavlju albanskih ili bilo čijih predstavnika, ne idite u Evropski parlament da tražite svojoj zemlji da se uvedu sankcije, ne idite u Nemačku da tražite da se oduzmu najznačajnije prilike svojoj zemlji. Borite se, stvarajte nove prilike, nova radna mesta, da građani znaju šta je za njih urađeno, baš kao što to mi više od decenije činimo.

Sa ovim rečenim, moje misli i molitve su upućene povređenim narodnim poslanicama. Ne samo da ste ugrozili život nerođene bebe i tri dame, već ste uzrokovali pogoršanje zdravlja mnogih od nas ovde. Čuli ste juče kolegu narodnog poslanika koji ima zdravstveni problem sa glasnim žicama. Vi ne poznajete ove ljude, jer da je tako, znali biste da je neko od njih preležao karcinom, da neko od njih ima problem sa srcem ili plućima. Vi ste svesno ugrožavali zdravlje zaposlenih ljudi u Narodnoj skupštini i svih narodnih poslanika. Zbog čega? Zbog bednog pokušaja da nasilno skinete vlast kada za legitimno nemate snagu. Uzdam se u nadležne organe i razum svih građana da svima bude jasno da niste dostojni ove pozicije.

Mi ćemo nastaviti da radimo za naš narod, za našu Srbiju. Vama ovakvima sigurno nećemo dozvoliti da zaustavite Srbiju. Zato živela Srbija!

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo imali prilike da vidimo kako zamišlja opozicija Srbiju pod pritiskom Aljbina Kurtija i njegove politike nezavisnog Kosova. Po istom modelu su napravili ovde čitavu scenu u kojoj su ugrozili živote svih poslanika i svih ljudi koji su bili u skupštinskoj sali. Neću se ponavljati ovo što je kolega Tomašević jako dobro definisao detaljno. Ali, ono što je jako važno, što treba poručiti odavde, to je da jave Aljbinu Kurtiju da politika nezavisnog Kosova neće preživeti, da će Kosovo uvek biti Srbija i da ćemo se uvek boriti za interese Srba koji žive na KiM.

Nije slučajno što se to juče desilo ovde, zato što očito je problem o tom desetom mandatu Srba koji su se deklarativno izjasnili da podržavaju Srpsku listu na izborima na KiM. To je jedna od najvažnijih poruka koju mi danas treba da pošaljemo, da politika ni nezavisne Vojvodine, ni nezavisnog Kosova neće živeti ovde u Srbiji dok god je Aleksandra Vučića, SNS u ovoj Srbiji da se pita, da i građani podržavaju ovu politiku. To je ono što mislim da je jako važno da se i studenti izjasne upravo prema onome što se juče ovde desilo.

4/3 BN/JG

Ako ste političke stranke opozicije koje ste preuzeli terorističke metode za odbranu svojih klerofašističkih motiva i ideologija i programa, onda morate da snosite i odgovornost za takvu politiku. Ja molim sve nadležne državne organe da jednostavno uzmu u razmatranje sve ono što se juče desilo, jer svi su građani Srbije imali prilike da vide ko je započeo upravo ove terorističke napade ovde u instituciji, jednom najvišem domu zakonodavne vlasti.

Mislili smo da kada se završio „Ribnikar“ i kada se završio Mladenovac, da smo nešto kao društvo naučili ovde, da u najtežim i najtragičnijim trenucima je potrebna ta sabornost, jedinstvo, mir i stabilnost. Imali smo prilike da vidimo da su mnogi politički akteri hteli da zloupotrebe smrt dece u svoje političke svrhe i građani su dva puta na izborima, i u decembru i junu prošle godine se izjasnili o tome da ne podržavaju ovakvu politiku. Onda se desila nadstrešnica 1. novembra 2024. godine.

5/1 TĐ/IR 10.45 – 10.55

Očito mnogo toga nije naučeno, ali sada ćete videti kada navedem hronologiju događaja. Mislim da smo u ova protekla četiri meseca mnogo toga zaboravili šta je preživela Srbija i kako se država nosila sa svim izazovima u tom trenutku. Nakon pogibije 15 ljudi 1. novembra i nakon preduzimanja svih informacija koje je Visoko javno tužilaštvo preuzelo za prikupljanje informacija kako je došlo do uzroka i koji su krivci za ovakav tragični akt, mi smo već 5. novembra imali ostavke ministara, imali ostavke dva ministra, jednog direktora, naravno pokretanje optužnog zahteva za 13 osoba koji su direktno nadležni, direktno ili indirektno svojim aktivnostima odgovorni za pad nastrešnice i pogibije 15 ljudi.

Nakon toga, podsetiću vas, pritisak kreće od strane opozicionih stranaka gde su 20. januara u Novom Sadu okružili praktično instituciju koja je Visoko javno tužilaštvo, tražeći da na nelegalan način izvrše pritisak upadom u institucije i izvrše pritisak na donošenje, odnosno nedonošenje i pokretanje sudskog postupka kada je u pitanju ovaj tragični akt.

Nakon toga, 22. novembra, videli ste one scene gde su naše ovde koleginice iz opozicionih klupa direktno učestvovale u nasilju nad pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je jedan od elemenata za pokretanje krivičnih postupaka bez obzira što postoji takozvana zaštita poslaničkog imuniteta, koje, juče smo tek dobili obrazloženje, ne važi za krivične postupke tog tipa i 22. novembra kreću određene blokade na fakultetima kada su u pitanju takozvani studenti.

Zašto kažem takozvani? Zato što je jedna manjina rešila da po određenim programima ranijih studenskih protesta pokuša da sprovede blokade fakulteta koji nisu na kraju nikada bile predmet uopšte rada fakulteta, ni kada smo imali 1991. godinu, ni 1995. godinu, a ni 2000. godinu kada su bili studenski protesti. Ja ću vam reći da ono što je tada urađeno, odnosno svi ti studenski protesti su imali određenu političku platformu, političke ciljeve koji su trebali da obezbede dijalog u društvu.

Ovi politički protesti od 22. novembra, koji su započeli blokadama univerziteta, danas posle toliko vremena vidimo da nisu spremni da uspostave dijalog u društvu. Jednostavno taj dijalog, koji se odnosi na produžetak i stalno traženje novih zahteva, pokazuje negde otezanje i zaustavljanje Srbije na putu bilo kakvog ekonomskog prosperiteta.

Zašto ovo govorim? Zato što od 25. do 28. prvi put imamo formiranje takozvanih plenuma na fakultetima, blokadu univerziteta, jedan po jedan fakultet je ulazio u blokadu, znači nisu svi, počela je deoba među studentima, među profesorima, da bi oni kompletno zaustavili, do 12. decembra, sve fakultete, sve univerzitete.

U međuvremenu, nastava kojom je trebao da se završi taj zimski semestar nije završena na svim fakultetima. Na nekim jeste, kao što je recimo Niš, kao što je Kragujevac, jer su oni kasnije ušli u blokadu, ali na Beogradskom univerzitetu nije završen zimski semestar.

Zašto je to bitno? Upravo ovo o čemu je profesor Atlagić govorio. Od 17. marta, ako se ne započne praktično letnji semestar i obaveze koje su zaostale u zimskom semestru, vi ne možete da nadoknadite tu školsku godinu i to je problem funkcionisanja 106 hiljada budžetskih studenata na Beogradskom univerzitetu, a ukupno 260 hiljada studenata.

Šta se dalje dešava? U decembru mesecu dolazi do odluka plenuma koje postaju validne u društvu kao neki nosioci svih promena koje su videli određeni sindikati iz različitih branši da mogu da povećaju ucenjivački kapacitet države. To je ono što je veliki problem, jer su nastala rastakanja sistema koje nikada u Srbiji nisu zabeležena, a to je pokušaj uvođenja takvih blokada i plenuma u srednje škole i u

5/2 TĐ/IR

osnovne škole. Počeli su profesori da se dele. Počeli su roditelji da se dele, počeli su decu da dele. To je nezapamćen zločin i niko do sada se nije drznuo, nikada do sada, da sprovede u ovoj Republici Srbiji.

Podsetiću vas samo protesta 1991. godine. Tada je bio SFRJ. Studenti i opozicija su tada tražili da se Srbija odvoji iz SFRJ. Imala je nacionalne ideje. Imala je progresivne ideja, a metode koje su bile shvaćene od strane studenata i od države da nije politički trenutak bio da se ruši država, kao što mi u ova poslednja četiri meseca imamo prilike da vidimo. To je ono što bih kao decembar mesec zabeležili, kao blokadu i kao završetak objedinjavanja sudskog delovanja tužilaštva koje je 30 decembra zatvorilo i pokrenulo sudske postupke i podiglo optužnice protiv svih koji su odgovorni za pad nadstrešnice i smrt 15 ljudi.

To je ono što je jako bitno, jer je to jedan od ona tri zahteva studenata sa kojima su oni izašli nakon blokada. Kada su izašli sa tim svojim zahtevima, onda je u društvu prikazano da ništa to nije bilo dovoljno, da je potrebno izvršiti pritisak, pored ostavke dva ministra, da predsednik Vlade da ostavku, ali nigde oni nisu rekli da je potrebno da predsednik države da ostavku, ali su se pojavili politički akteri koji su o tome govorili, i o prelaznoj Vladi, i o nezavisnoj Vojvodini, i o nezavisnom Kosovu. Ako se sećate, i o tome kako je Republika Srpska veštačka tvorevina. Sve te spavačke ideje ljudi koji su razarali ovu Srbiju u svojim političkim agendama i odjednom su se probudile kroz političke proteste.

Studenti su negde ostali, koliko-toliko, sami u tim svojim zahtevima, jer su shvatili da ukoliko se stave na bilo koju političku stranu da će izgubiti na težini u ovom društvu za koje se zalažu da budu jedan od velikih korektivnih aktera u društvu.

Da zahvalim predsednici Skupštine što je zaista preuzela veliki teret dijaloga i pregovora koji nije postojao, a upravo održavanjem sednice Odbora za prosvetu 21. januara, a gde je cela Srbija imala prilike da vidi da je rektor Beogradskog univerziteta rekao da bi mogao da bude jedan od medijatora između studenata i države i koji je rekao da postoji plan nastavka predavanja i funkcionisanja univerziteta za koji, dan danas, studenti nisu videli, a pogotovo oni koji se spremaju da izađu na ispite i koji žele da nastave svoje studiranje.

Nakon toga, vi imate i poziv predsednika države da se uđe u dijalog sa profesorima Beogradskog univerziteta, jer je to njegova obaveza. Ta priča u javnosti daf on nije nadležan jednostavno ne stoji. Član Ustava 112. i član Ustava 121. plus posebni Zakon o predsedniku Republike daje u trenutku kada imamo ostavku predsednika Vlade pun legitimitet predsedniku države da uđe u dijalog svih relevantnih subjekata u društvu, a kada imate situaciju u društvu ne slaganja neistomišljenika, jer on je zadužen za jedinstvo u društvu.

Prema tome, ta jedna zamena teza gde su pokušali mnogi akteri ovde u društvu da diskriminišu već dehumanizovanu ličnost predsednika države, ma kako se on zvao, da li se on dopada nekome ili ne dopada, dužnost svakog građanina Srbije je da razgovara sa predsednikom, kao što je dužnost predsednika da razgovara sa svim građanima. Očito su mnogi poleteli za time i govorili kako nije nadležan da objedini sve nestabilnosti u društvu koje dovode do velikih potresa i izazova.

Nemojte da zaboravite da ti koji su upravo studentima davali podršku za to da predsednik nije nadležan ne želi ni njima dobro, jer juče smo videli šta oni u stvari žele. Oni žele prelaznu vladu, žele da se raspusti rukovodstvo RTS-a, žele izbore po njihovim nekim metodama i, na kraju krajeva, prete građanskim ratom, znači oni to ne kriju, ukoliko sve to ne sprovedemo kao vlast.

6/1 AL/MJ 10.55 – 11.05

Sad kad vi imate pretnju građanskim ratom, mislim da naravno institucija mora da reaguje na tako nešto, ali je ovde država pokazala najviši stepen odgovornosti i Vlada Republike Srbije u ostavci i predsednik države i ovaj parlament da četvrti zahtev studenata, za koji smo jedino mi nadležni da možemo da ispunimo, je praktično ovde na dnevnom redu, a to je i ono što nije traženo u zahtevima, a ja ću vam reći - četvrti zahtev je glasio onako klot 20% povećanje troškova izmirenja od strane države.

Šta to znači? U trenutku kada je država pokušala sa njima da razgovara, pa evo zna i Ministarstvo prosvete i zna predsednica parlamenta, oni su rekli - da, da, to su tekući troškovi. Kada je država videla da je to otprilike pet do šest miliona evra rekli su nije problem, onda su se zahtevi nekako prolongirali mesecima, pa su rekli - ne, ne hoćemo 20% od ukupnog budžeta koji se odnosi na visoko obrazovanje, pa onda je trebalo videti a koji su to njihovi zahtevi 20%. Šta znači?

I, kada sam ja pitala određene ljude iz ministarstva - pa dobro gde su izašli sa tim zahtevima? Pa kaže - na društvenim mrežama.

Znači, mi smo morali kao država da budemo krajnje odgovorni, da shvatimo šta u stvari studenti hoće sa tim svojim zahtevima od 20% uvećanja troškova, pa smo onda shvatili da je to i školarina i povećanje plata i profesora i povećanje plata i profesora od 1. januara 11%, sada je to plus 16% ovim zahtevom i to je plus 50% refundacija školarine za studente.

Verujte mi, mislim da u prvom tom predlogu nije bio uopšte interes studenata da se njima pomogne u studiranju, nego je bilo ono ad hok da se negde profesori samo pomognu, da jednostavno ono što je moglo ranije da se završi u pregovorima, a niko nije htev da razgovora, nije završeno, sad je bio taj politički trenutak. Sad je taj u stvari ucenjivački kapacitet bio jako dobar da se sa državom izdejstvuju svi ovi zahtevi. I nije problem. Država je izašla u susret i rekla u redu je - podržavamo i studente i profesore, ali treba reći da do sada je mnogo toga urađeno i ni jednom Beogradski univerzitet se nije zahvalio ni ovoj državi, što su otvorena tri naučna nova instituta, što su tri nova fakulteta izgrađena, što su povećane stipendije studentima, što su renovirane u visokom obrazovanju mnoge institucije i što je podrška sa projektima koji se odnose na saradnju države i nauke i prosvete na mnogo višem nivou nego što je to bilo ranijih godina.

Zato zdušno treba podržati ovaj predlog, iako ja razumem i kolegu Marijana Rističevića, što je podneo ovaj predlog amandmana gde se sigurno ne slaže sa mnogim zahtevima jer država neće više izdvajati 12 milijardi, nego 18 milijardi dinara, ali treba reći ako ove ekonomske rezultate imate najbolje u poslednjih 10 godina, ukoliko želite da jednostavno osujetite i zaustavite državu više te ekonomske rezultate nećete imati, država će imati velike probleme, jednostavno, da sve ove planove sprovede.

Treba biti mudar, treba podržati, treba smiriti strasti, ali studenti treba direktno da se ograde onoga što se juče dešavalo ako žele da budu jednostavno relevantan subjekat u društvu. Hvala.