Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, ja ću kratko samo, svakako je kolega Martinović postavio daleko značajnije pitanje, ja ću postaviti kratko pitanje pred svim narodnim poslanicima, a tiče se donošenja Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Zašto se plašimo donošenja tog zakona?
41/1 JJ/MJ 17.50 – 18.00
Zašto se plašimo da konačno postoji centralna evidencija stvarnih vlasnika? Zašto se plašimo da se donese zakonodavni okvir putem kog će se definisati viši nivo tačnosti, istinitosti i celovitosti podataka o stvarnim vlasnicima? Zašto se plašimo da još jednim zakonodavnim okvirom utičemo direktno na smanjenje pranja novca i svakako finansiranje terorizma? Zašto se plašimo da vidimo tajkune koji su vladali do 2012. godine ovom zemljom šta je njihova stvarna imovina? Zašto se plašimo kako će oni evidentirati svoju imovinu i što će se na istinit i celovit i tačan način prikazati šta je to sve što su ukrali do 2012. godine od građana Republike Srbije?
Naravno da je ovaj zakonodavni okvir i Predlog zakona, poštovani narodni poslanici, koji se nalazi pred vama, usklađen sa dve evropske direktive i sa preporukama 24. i 25. Naravno, da su određeni amandmani podneti da bi obesmislili u celosti ovaj zakonodavni okvir, ali treba da se radujemo donošenju ovakvih zakonodavnih okvira, a ne da se plašimo i da bojkot upravo ne ostane i povišeni tonovi određenih prethodnih govornika u momentu baš kada diskutujemo u ovom zakonodavnom okviru.
Očigledno se plašimo donošenja takvog zakonodavnog okvira i svega onoga što će da usledi kada poštovani narodni poslanici ukoliko se izglasa ovaj Predlog zakona isti stupi na snagu i počne da se primenjuje i kada vidimo šta je to kada se evidentira imovina, odnosno kada se evidentira stvarno upravljanje, stvarnih vlasnika nad preduzećima i pravilnicima koji su registrovani na teritoriji Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade, Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, imali smo prilike tokom današnje rasprave da čujemo i neke proizvoljne i netačne podatke i kada je visina penzija u pitanju i kada je visina minimalne zarade u pitanju u Republici Srbiji, visina prosečne plate. Takođe, želim da sa vama podelim nekoliko činjenica kada su stvari koje su najvažnije za životni standard građana Srbije u pitanju.
Jedan od stubova rasta našeg BDP-a jeste rast životnog standarda. Mislim da smo svi svesni i golim okom može da se vidi koliko se Srbija promenila u poslednjih nekoliko godina uprkos ogromnoj krizi, krizi globalnih svetskih razmera koje je krenulo još 2020. godine.
Setite se samo korone 2020. godine, ceo svet je stao, suočio sa nikada većom zdravstvenom krizom i 2020. godine i 2021. godine kumulativno Srbija je bila u te dve godine kumulativna najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Na te izazove koji se odnose na koronu reagovali smo tako da smo bili prva zemlja u kontinentalnom delu Evrope koja je obezbedila sve četiri vakcine za svoje sugrađane. Prva, ljudi su iz inostranstva da vas podsetim, dolazili ovde da prime vakcinu, jer u svojim zemljama to nisu mogli. Za samo šest meseci izgradili smo tri potpuno nove kovid bolnice, spasili hiljade života, pomogli privredi da vas podsetim takođe sa isplatom sedam, osam ili devet minimalnih zarada, 2,5 milijardi evra garantna šema jeftinih subvencionisanih krediti našim preduzećima koji su spasli preduzetnike mikro, mala i srednja preduzeća.
Mi smo uradili ono što ni jedna ekonomija u Evropi nije uradila u to vreme, a da vas podsetim u to vreme i u Evropi i u Americi milioni ljudi su ostali bez posla. Fabrike su bile zatvorene. Mi smo taj scenario izbegli, a paralelno sa tim smo takođe uticali na to da podignemo i održimo životni standard građana Srbije, ako se sećate isplatili smo svima onima koji su to želeli i po prvih 100 evra pomoći.
41/2 JJ/MJ
Nakon toga smo podržavali i nezaposlene i mlade i majke, sve one kojima je bila potrebna pomoć, podržavali smo iz našeg budžeta, od naše države, narodnim novcem. Ono što smo uspeli da uštedimo, da sačuvamo, da napravimo podelili smo sa građanima upravo kako bi Srbiju te 2000. i 2001. godine izvukli iz krize.
Da ne zaboravimo 2022. godinu došao je rat u Ukrajini, konflikt koji je poremetio potpuno sve odnose u Evropi, u svetu, poremetio celo energetsko tržište. Sećate se tada su govorili i plašili nas da neće u Srbiji biti ni grejanja, neće biti struje, mi ćemo se svi smrznuti te zime, ali jedan čovek, naš predsednik Aleksandar Vučić rekao je nema predaje. Kao što je rekao i za vreme korone i borili smo se i izborili tako da je bilo i dovoljno gasa, bilo je dovoljno struje, da smo sačuvali svoju samostalnost, nezavisnost, da nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji iako su stalno spočitavali Vučić hoće to da uradi, evo sledeći mesec, sledeće nedelje, nakon sledećih izbora itd, i sa svim mogućim i nemogućim izazovima poštovane dame i gospodo uvaženi građani Srbije, Srbija se na pravi način izborila.
Došli smo do toga da prošle godine, 2024. godine, u ovom trenutku smo druga najbrža rastuća ekonomija u Evropi, prva smo bili do pre nekoliko dana, prestigla nas je i Malta, zbog izuzetno dobrih rezultata u turizmu. Mi nemamo more, zato imamo grane koje nam rastu, a rastu nam i prehrambena industrija i turizam i finansijske usluge. Dakle, svaka moguća privredna grana nam raste.
Zašto sam to naveo i započeo svoje obraćanje kao uvod. Dakle, rast tog BDP koji je osnova stabilnosti, koja govori o veličini, snazi jedne ekonomije, koji je osnova za kapitalne investicije, ulaganje u putnu infrastrukturu, u železničku infrastrukturu, podizanje plata, podizanje penzija. Osnova tog rasta bile su tri stvari. Jedno, rast domaće tražnje i ne kaže to Siniša Mali, to kaže MMF, to kaže izveštaji kreditnih rejting agencija, da smo u proteklih par godina se uvek trudili i uspevali u tome da podignemo i plate i penzije i minimalnu zaradu iznad nivoa inflacije koju smo da vas podsetimo u međuvremenu takođe i pobedili i sveli je na razumne mere 3% plus minus 1,5%, kao što je to i target NBS.
Dakle, rast domaće tražnje, za razliku recimo od Nemačke, gde upravo ne podizanje plata i penzija je dovelo do toga da je Nemačka prošle godine imala pad svog BDP, od čak 0,2%. Mi porasli 3,9%, jedna Nemačka pala 0,2%, pa nije to slučajno, to je rezultat odgovorne ekonomske politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije i naš predsednik.
Dodatno na to, od 2018. godine, a zašto od 2018. godine? Zato što je 2018. godina prava rekao bih, normalizovana godina nakon teških godina fiskalne konsolidacije od 2014. do 2017. godine, upravo zbog izuzetno loše situacije i bankrota koji nam je ostavila prethodna vlast. Od 2018. godine pa do prošle godine, stubovi našeg rasta, domaća tražnja, dakle, rast penzija, rast plata, rast izvoza i rast investicija. Rast investicija u proseku od 2018. godine je 9,7%. Rast izvoza u proseku 7,7%, to su izuzetne cifre, nikada u istoriji nismo imali tako stabilne cifre gde nam rastu investicije koje podižu kvalitet infrastrukture, podižu kvalitet života građana Srbije i čine našu ekonomiju konkurentnijom, atraktivnijom.
42/1 VS/MP 18.00 – 18.05
Sa druge strane, vidite u porastu izvoza, vidite opravdanost svih onih fabrika koje smo otvorili i ogromnih priliva stranih direktnih investicija koje smo imali i koje su bile krunisane prošle godine sa 5,2 milijarde evra, nikada većim stranim direktnim investicijama i uz dobijanje po prvi put u istoriji investicionog kreditnog rejtinga, to vam dovoljno govori o situaciji u kojoj se nalazi naša ekonomija, i odgovorno ekonomskoj politici, koju sprovodimo već godinama unazad.
Što se tiče plata, u petak je izašao poslednji podatak Zavoda za statistiku RS, dakle prosečna plata da ne pogrešim u Srbiji, u dinarima je 108.312 dinara. To je negde 926 evra. Poređenja radi u decembru 2012. godine, kada su ovi iz opozicije koji se sada javljaju, spočitavaju nam nešto i njihovi koalicioni partneri vodili Srbiju, prosečna zarada u Srbiji bila je 329 evra, u njihovo vreme, a 926 evra danas, a do kraja ove godine, kao što smo i obećali prosečna zarada u Srbiji biće preko 1000 evra i to je obećanje koje smo dali kroz program Srbije 2025, i to obećanje ćemo ispuniti.
Da li to znači da smo srećni i zadovoljni sa visinom plata, ne nismo, ali imamo skoro punu zaposlenost i kao što ste videli kada uporedite 926 i 329 evra, jasna je skoro tri puta veća razlika, samo za 12, 13 godina u izuzetno teškim uslovima i fiskalne konsolidacije i svih izazova o kojima sam govorio malopre.
Kada je penzija u pitanju, sa povećanjem penzije u decembru mesecu prošle godine od 10,9% prosečna penzija u dinarima danas je 50.683 dinara. To je 436 evra. Prosečna penzija u decembru mesecu 2012. godine bila je 202 evra, odnosno tačnije 23.563 dinara, 23.563 u njihovo vreme 50. 683 dinara danas. Pri tome da vas podsetim u junu 2012. godine na računu budžeta nije bilo ni za isplatu penzija. Dakle, potpuno je država bila opljačkana, svedena na bankrot državu. Danas penzije rastu iz godine u godinu, stabilne su, bezbedne su i to je još jedan uspeh naše ekonomske politike.
Konačno, kada govorimo o minimalnoj penziji ne računajući poljoprivredne penzije, minimalna penzija je bila u decembru mesecu prošle godine 27.712 dinara, što je 237 evra.
Minimalna penzija u njihovo vreme, dame i gospodo bila je 12.898 dinara, 12.000 u njihovo vreme 28 hiljada skoro danas. Ne kažem da smo zadovoljni. Radimo na tome da iz godine u godinu podižemo visinu penzija, da budu naši penzioneri srećniji i zadovoljniji uz jedno veliko hvala njima na svemu onome što su uradili za našu zemlju. Ali, velika je razlika i kažem u uslovima izuzetno teške globalne ekonomske situacije Srbija je pokazala svoju snagu. Naša ekonomska politika je pokazala svu svoju odgovornost i mi ćemo nastaviti da se borimo za svakog našeg građanina u smislu porasta njegovog životnog standarda.
Podsetiću vas „Srbija 20-27“ nama je cilj da do decembra 2027. godine penzija prosečna u Srbiji bude čak 650 evra, minimalna zarada 650 evra, a prosečna plata 1400 evra i sada uporedite visinu tih plata sa punom zaposlenošću u odnosu na period 2008. – 2012. godine, kada smo ostali bez pola miliona radnih mesta, 25,9% bila je stopa nezaposlenosti, dakle svaki četvrti u Srbiji nije imao posao, onaj ko je imao posao, imao je minimalnu zaradu od 15.700 dinara u njihovo vreme, a minimalnu penziju od 12.898 dinara i danas se našli takvi da nam spočitavaju kako treba voditi ekonomiju i kako treba voditi računa i pokazati brigu o građanima Srbije.
Imali ste vašu priliku, hvala vam puno i ne dao Bog da se ikada vratimo u vaše vreme. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, poštovane kolege, sa ovim završavamo rad za danas i nastavljamo ujutro u 10,00 sati.