Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Grgur.
Onda prelazimo na sledeće amandmane.
Izvolite.
6/2 AL/MJ

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani potpredsedniče Vlade Srbije, gospodine Vulin, poštovanje za guvernerku Jorgovanku Tabaković, ja bih hteo da kažem ono što maltene iznosimo i govorimo, što ovde u Skupštini, što na ulici, o čemu i građani Srbije svakodnevno razgovaraju u nekom su strahu i jadu. Zlo neko vreme je zadesilo i zahvatilo našu Srbiju od strane ljudi, građana, političara koji ne birajući ni sredstva, ni navike, ni običaje, niti poštovanje prema komšiji ili bilo kome drugome, a ne prema svojoj državi, počeli su na tragediji koja nas je sve zadesila i tragedije koje zadešavaju uvek i Srbiju, kako i Srbiju, tako i po čitavom svetu se dešavaju. To su neke više sile i nesreće koje zadese u ovom slučaju naš narod i sve narode i iz tih tragedija ljudi i narod gledaju da izađu još jači i još složniji i da to sve prevaziđu.

Naravno, u svim tim delima gde ima krivice i krivičnih dela, svi ti ljudi i odgovaraju i procesuirani su i tako.

Onda lešinari koji jedva čekaju da se dogode takve tragedije koriste to da bi skupljali političke poene, da bi napadali državu i sve njene organe, od predsednika do ministara do poslanika, koristeći svoju šansu da bi pogazili Ustav Republike Srbije, da bi tražili i negde hteli da padne krv, to jest da izazovu građanski rat i da bi tim neustavnim, nezakonitim putem došli na vlast.

To ova tri meseca mi nažalost i vidimo od mnogih političkih partija, njenih lidera, gde oni ne birajući sredstva koriste sve što nije ni ljudski, ni moralno, ni ne znam kako bih to rekao kada vama jedan profesor Pravnog fakulteta i predsednik jedne političke partije nosi nož sa sobom. Znamo da nož sa sobom nose oni huligani, najgori uličari i hohštapleri gde žele nekom zlo da nanesu. Prosto ne znam šta da mislim - u šta se ovo sve pretvorilo.

Pošto sam u kontaktu svaki dan sa stotinama građana Republike Srbije, građani Srbije su od svega toga zaplašeni, uplašeni, ljudi se plaše da ne padne krv, da ne dođe do građanskog rata.

Skupština je najveće zakonodavno telo u ovoj državi. Videli smo ovde šta se juče dogodilo. To ja lično mislim da nikada nigde u svetu se nije desilo ni zabeležilo da opozicija radi ono šta radi.

Svi mi koji smo na ovoj strani, na strani gde poštujemo Ustav kao najveći akt jedne države, mi smo pokazali da nas nisu mogli uplašiti, da nam nisu mogli nikakva zla naneti iako su napali trudnu ženu koja treba da se porodi, iako je jedna žena doživela moždani udar, iako nas ima ovde povređenih dosta, neki su išli kod lekara, neki nisu.

7/1 MO/MP 11.05 – 11.15

Mi smo pokazali da pošto su tačke na dnevnom redu jako bitne i važne za naše studente mi nismo hteli da, zahvaljujući predsednici Skupštine koja nije htela da prekine, nego joj je bilo u interesu da Skupština radi, da što pre usvojimo zakone i da se zahtevi studenata ispoštuju 100%.

Naši studenti ja to dobro znam, imam informacije da su oni ovo juče osudili, da su oni videli da to nisu ljudi, niti političari koji mogu biti njihovi ni uzori, ni idoli, niti mogu da prate uopšte takve ljude, da se oni prosto stide i sramote takvih ljudi, verujte mi, kao što se cela Srbija sramoti ovakvih ljudi. Svako je to osudio i onaj ko je za poziciju i onaj ko je za opoziciju, svako je to osudio. A, svako je pohvalio nas koji smo se dostojanstveno držali i ponašali se baš onako kako treba, u stvari kakvi i jesmo.

Viših interesa, mnogo toga ima, pošto je i objavljena borba protiv korupcije. Znate da mnogo ima i tu lešinara, lopova, ima koliko nećete, koji plaćaju možda te političke stranke iz opozicije da bi pravili zlo, da bi oni bili spašeni, da bi se vlast promenila. Svega tu ima. Ja to uvek govorim i kažem da niko od države nikada ne može da bude jači. To mora da se zna. Svako može da promeni vlast isključivo na slobodnim izborima voljom građana. Mi smo izbore imali pre godinu i dva tri meseca, gde je izražena slobodna volja građana, gde su se videli rezultati, gde je svima jasno kakvi su oni bili i sada žele kršeći Ustav, njegov drugi član, njegov drugi stav, gde je zabranjeno, ne može ni jedan pojedinac, nijedna politička organizacija, niti bilo ko da menja slobodno izraženu volju građana na slobodnim izborima.

Uvek govorim da svoja država mora da se voli, da Ustav Srbije svoje države mora da se poštuje kao najveći njen pravni akt, da predsednik države mora da se poštuje, jer on predstavlja državu i unutar zemlje i van zemlje i da Patrijarh mora da se poštuje. Takvi ljudi ne smeju nikada da se napadaju. Nijedan pravni patriota, čovek nikada te stvari neće napadati, svoju državu, svoju Ustav, svog predsednika i svog Patrijarha.

Mi ovde imamo sve kontra da mnogi baš upravo to čine i rade, ali to narod Srbije prepoznaje i osuđuje. Mi ovde kao najveći zakonodavni organ u državi Srbiji, mi ćemo uskoro ispuniti sve zahteve studenata i profesora tako da videće i mladost Srbije da niko nije protiv njih, da svi mi imamo i studente i decu, tako da mi nikoga niti osuđujemo, niti napadamo, mi samo osuđujemo ove ljude koji su se ponašali juče ovde kako su se ponašali i tako se ponašaju u zadnja tri meseca. Žele da uspore privredu, žele da Srbija jednostavno stane, ali to im neće uspeti.

Srbija ne može da stane, jer ipak razum, rad, mora da pobedi. Znam da se neprijatelji Srbije ovome raduju i po regionu i po svetu i svugde, tako da mi moramo biti onakvi kakvi jesmo. Tako smo se i juče pokazali, takvi da budemo, da ispoštujemo svakoga, da budemo na usluzi svojim građanima, da osudimo svaki kriminal i korupciju, pa makar od bilo koga on da dolazi, da svaki građanin mora državu da poštuje. To mu je dužnost i obaveza da mora da poštuje svoju državu. Ne sme on da radi ovo što su ovi radili. I svima nam je jasno. Ne bih želeo da palim vatru. Svima nam je jasno da je ovo bio pokušaj obojene revolucije koja nažalost u Srbiji nije prošla niti će ikada moći da prođe. To je svima jasno. Ipak smo mi uređena država, pravna država, gde u jednoj pravnoj uređenoj državi gde funkcionišu njeni državni organi, tako nešto ne može da se dogodi.

Mnogi građani kažu – policija ne upotrebljava silu, oni rade. Ne, država Srbija čuva svakog svog građanina i onoga koji pokuša i da radi nešto na silu, u stvari taj građanin ruši Ustav Srbije i ovde smo juče videli da ruše Ustav Srbije, ali nijednom poslaniku ništa nije falilo iz opozicije, niko ih nije ni tuko, ni dirao, ali Srbija država će braniti svoje institucije, neće dozvoliti da ih iko uruši, niti iko

7/2 MO/MP

na to ima pravo, a u glavi mnogih te njihove želje za nasilnim uzimanjem vlasti ne birajući sredstva, ja ih molim da se što pre probude iz tog sna i da shvate da je to samo san, pa nek čekaju sledeće izbore, pa ko pobedi slobodnom voljom građana, taj pobedi. Jedino se u Srbiji tako može dobiti vlast i izgubiti. Kako drugačije da se promeni vlast?

Kažu – pala je Vlada. Nije pala Vlada, radi svoj posao. Izabraće se kada se konstatuje ovde u Skupštini ostavka Vlade, izabraće se novi mandatar, formiraće se nova Vlada, u Srbiji nema ništa da ne funkcioniše. Sve funkcioniše, samo smo zakočeni upravo od ovih i takvih ljudi koje spominjem, koji se bune i koja čuda prave.

Kažem vam, ova borba koju je predsednik države najavio protiv korupcije verujem da je to isto uticalo i da odatle idu sredstva od ološa i kriminalaca upravo nekim političkim organizacijama da bi činili zla, tj. da bi ti ološi sačuvali svoj nezakonito stečen novac, svoje imanje, bogatstvo i drugo.

Kao narodni poslanik koji gledam da budem isti prema svakom građaninu Republike Srbije ne gledajući ni koje je vere, ni koje partije, ni kome pripada i ne pripada, želim da poručim svima da je sada jedinstvo Srbiji najpotrebnije, kao i Republici Srpskoj. Vidimo šta se i u Republici Srpskoj dešava i šta se hoće, znači sve su to dušmani Srba koji udaraju i na srpstvo i na Srbiju, na Srpsku na onakav način, na Srbiju na ovakav, ali to je sve da se destabilizuju države i da se na neki način sruši srpstvo i da se dovedu na vlast oni ljudi koji ne žele dobro Srbiji. znam da se to nikad ne može dogoditi, niti će se to ikad desiti i želim da poručim i građanima Republike Srbije da budu smireni, da svi mi ovde i cela država se bori za mir. Niko od države ne može biti jači. Mi smo naravno i za studente, i za mladost i ovi naši studenti i ovi krediti je jako dobro, meni se po hiljade ljudi javlja i to podržava. Roditelji za svoju decu čak i mole da se ako je moguće, starosna dob godina poveća za koju godinu zbog dobijanja tih kredita. To je nešto jako bitno. Čovek bez stana je niko i ništa, a ovde mlad čovek može doći do stana, znamo da je problem imati stan i u Nemačkoj, i u Americi, i u Francuskoj i svugde je to ogroman problem. Mi ovde u Srbiji sada kada usvojimo ovaj zakon lako može doći mlad čovek do stana i da sutra može da se kući i da zasniva porodicu i šta znam. Samo mogu ljudi koji su zli i zluradi da to osude.

8/1 MZ/CG 11.15-11.25

U svakom slučaju, lično sam zadovoljan radom Skupštine i radom dosadašnje Vlade Republike Srbije i novom Vladom koja će uskoro biti izabrana. Sve što čini predsednik države za studente i Vlada Republike Srbije što izlazi u susret, a što ovi iz opozicije to brkaju kao da su oni nešto studentima, pa studenti ne žele da ih vide, ne žele da čuju za njihova imena, oni brukaju njih.

Ne sumnjam nijednog sekunda u svoju državu. Znam da će odgovorna biti prema svakome. I da građani Srbije ne budu u strahu, u Srbiji će biti mir, kao što je i bio. Mi smo ipak odgovorna država, šta god drugi mislili, šta god drugi lagao. Uvek će biti dušmana, toga moramo biti svesni. Srbija je po tome poznata od pamtiveka. Ja kao narodni poslanik koji imam svoj Pokret za pravdu i istinu građana – Grgur, koji podržava isključivo put Aleksandra Vučića, želim ovim putem opet da kažem da živi Srbija, da živi Republika Srpska, da živi srpski predsednik i da večno u Srbiji traje mir. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović, pa da pređemo na sledeći amandman. Izvolite.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vaše usmerenje posebno na izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju su logične zbog toga što su one jedan od elemenata za uspostavljanje upravo onoga o čemu je prethodni uvaženi poslanik govorio, stanja, da država bude jaka.
Da bi država bila jaka u nekim kriznim situacijama, sigurno se moraju činiti neki ustupci i naša Vlada se opredelila da to radi kroz dijalog, u skladu sa svim civilizacijskim očekivanjima i tekovinama koje imamo kao jedno demokratsko društvo.
U tom smislu, prvi potpredsednik Vlade, predsednik Vlade, mi iz Ministarstva prosvete smo zaista bili vrlo spremni da razgovaramo i u vezi sa izvesnim nezadovoljstvima koje smo mogli čuti i od poslanika i u zvaničnom delu i u onom nezvaničnom, a tiču se postignutih rezultata iz dijaloga. Htela bih samo da dam par kratkih objašnjenja.
Kao što znate, upravljačka prava na univerzitetima i fakultetima se odvijaju kroz funkcionisanje saveta. Saveti fakulteta i univerziteta su do sada imali sledeću strukturu – 55% je bilo uposlenih sa tih univerziteta i fakulteta, 30% predstavnika države i 15% je bilo studenata. Početna pozicija u dijalogu koji smo imali sa predstavnicima svih univerziteta državnih u Srbiji, devet univerziteta imamo, bila je da to treba da se izmeni u smislu da 70% budu oni koji su na univerzitetima i fakultetima, a po 15% predstavnika države i studenata, što je bilo nedopustivo, uz svu želju da brzo privedemo dijalog kraju, ali ne i brzopleto.
U tom smislu, mi smo poprilično dugo imali argumentaciju i razloge zašto, jer sve ono što je potrebno fakultetu, pa i ovo smanjenje školarina, pa i povećanje plata univerzitetskim profesorima, odnosno uposlenima u visokoškolskim ustanovama, izjednačavanje sa osnovnim platama koje imaju oni koji su u douniverzitetskom nivou obrazovanja, pa i ono što se snose materijalni troškovi i svi drugi troškovi koje je država preuzela na sebe, a koji su povećani. Čula sam da neko kaže – od sledeće godine ne 12, nego 18 milijardi više. Ne, od ove godine je 18 milijardi više. Juče je bilo prilično zvučno ovde, pa iako je ministar finansija to u više navrata pomenuo, mislim da mora da se zna da je to ta suma novca.
Dakle, sve to ipak donosi univerzitetima država, a traži se drastično smanjenje upravljačkih prava, odnosno udela u kontroli onog dela koji ne pripada autonomiji univerziteta. Jer univerziteti su potpuno autonomni kada je u pitanju
8/2 MZ/CG
obrazovna delatnost, kada je u pitanju naučnoistraživačka delatnost, kada je u pitanju međunarodna saradnja, i tu im se država zaista ne meša, to su programi i planovi koje oni kroz naučno-nastavna veća donose.
Htela bih samo da kažem da smo se na kraju dogovorili da 60% budu oni koji su sa univerziteta i fakulteta u Savetu, 25% predstavnici države i ostalo je 15%, to studenti nisu ni tražili, da se poveća da taj procenat pripada studentima. Tako da, bez obzira na neka nezadovoljstva koja možda provejavaju, jer ova država ima zaista ogromno razumevanje za visokoškolske ustanove, za profesore, za studente, to pokazuje u najtežim trenucima. Došlo je do jednog rešenja koje predlažemo i ubuduće, jer to jesu jedini koraci da se dođe do pravih ishoda, kroz dijalog, do ovih procenata. Znam da nismo prezadovoljni time, ali to je zaista bilo jedino moguće u atmosferi u kojoj smo razgovarali. Hvala.

Hvala vam.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Mitar Kovač.
Da li želite reč?
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, članovi Vlade, dame i gospodo, predložio sam sedam članova, od kojih imam potrebu samo ovaj prvi da komentarišem, radi operativnosti rada. Naime, predlog se odnosi na to da članovi Nacionalnog saveta ne mogu istovremeno biti članovi organa akreditacionog tela, iz razloga jednostavnog, da ne bi bilo nekih promašaja u praksi, odnosno do sukoba interesa. Toliko. Hvala.

Hvala vam.
Narodni poslanik Branko Pavlović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Zbog jučerašnjeg dana imamo potrebu da malo šire objasnimo poziciju Mi – Glas iz naroda. Mi smo ovde u sali, učestvujemo u radu Narodne skupštine kao opoziciona grupacija, zato što smatramo da zalaganje za smenom vlasti ne može da se postiže rušenjem države. Opoziciono delovanje ima ograničenje, ono se sastoji u poštovanju Ustava, zakona i države Srbije i ne može se pretpostaviti politička potreba za promenom vlasti, za šta se zalažu sve opozicione grupacije, potrebama države za njenim funkcionisanjem. To je razlika između nas i svih drugih opozicionih grupacija.

Neke su ekstremno globalističke, prozapadne, njima je prirodno da ruše države, jer je globalistički koncept inače rušenje države svuda u svetu, pa rušenje i ovde. Oni su nastupali uglavnom kao „Srbija protiv nasilja“. Imamo ove druge suverenističke grupacije koje su juče bile kolovođe u rušenju institucije Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, njima funkcionisanje Narodne skupštine, bez čijeg funkcionisanja država i pravna država uopšte ne mogu da postoje, nezamislivo je, ne predstavljaju ništa, a suverenisti su. To je potpuno šizofrena situacija. I jedni i drugi ruše državu, ali jednima je to prirodno jer su globalisti, a drugi su još i kontradiktorni i rade nešto što ne sme da radi nikada nijedna opoziciona grupacija. Imamo jednu suverenističku koja nije učestvovali ni u čemu, ali podržava da državni organi ne postoje, da je sve u nekom vanrednom stanju i da ništa ne funkcioniše. U kojim okolnostima se to tvrdi?

9/1 JJ/LjL 11.25-11.35

U međunarodnim okolnostima nesumnjivog napada na pravo srpskog naroda da bira svoje političke predstavnike koji se pojavno vezuju za predsednika Dodika i presudu protiv njega. Ali, nije on bitan. Politička suština tog napada je napad na ceo srpski narod, da mu se oduzme pravo da bira svoje predstavnike i da se izvrši eskalacija sukoba u regionu, da bi se nova miroljubiva politika koja dolazi ovoga puta iz Amerike u Evropi osujetila i da bi se razbuktali novi plamenovi i dokazalo da je ta miroljubiva politika pogrešna iz Amerike na ovu stranu, oslanjajući se na ekstremne globalističke krugove u Evropi koji su i danas u zapadnoj Evropi na vlasti.

U tim okolnostima i ovo što je već rečeno, u želji da se srpskom narodu ne dozvoli da bira svoje predstavnike na Kosovu i Metohiji, se negira funkcionisanje i postojanje državnih organa. Tu se mi razlikujemo.

I mi smo za promenu vlasti, ali u skladu sa Ustavom i zakonom i nikakva destabilizacija Srbije u datim okolnostima i uslovima i zato mi učestvujemo u ovom radu. Zato.

Imamo jedan veći društveni problem. Naime, decenijama je ta globalistička ideologija, koja inače potiskuje bilo kakvo razmatranje činjenica, dakle, ključna pozicija da biste ovladali mišljenjem ljudi, masovnim mišljenjem ljudi, prvo i osnovno, mora da se izbaci uopšte rasprava o činjenicama, da ne sme da se govori šta je tačno a šta nije, šta je istinito a šta je lažno, nego se formiraju grupe koje se mrze ili obožavaju, oko kojih se prave narativi kao prepoznavanje, na čijoj si strani, u čiju korist to ide. I ako neko trezveno kaže - ovo je ispravno a ovo nije ispravno, ne uklapa se u podelu i odmah se odbija bilo kakva argumentacija.

Kada to postaje eksplozivna naprava? Kada se spoji sa dobrotom ljudi, sa saosećanjem ljudi. Nekada su to lažne ideje, kao majka zemlja umire, nekada kitovi izumiru, što je tačno, a ovde kod nas tragedija u Novom Sadu. I onda se pokrene u ljudima ono najbolje u njima, emocije i saosećajnost i spoji se sa ranije postignutim narativima - ovo je zlo, ovo je dobro. I tada dolazimo u situaciju gde se uopšte ne čujemo, gde se argumenti odbijaju, zato što čovek ima utisak - pa, ja radim sve što radim i kad protestujem i kad se bunim, iz najboljih namera, ne razumevajući da je problem u tome što je doveden u psihološko stanje, da nije sposoban više da preispituje činjenice i stavove koje je prethodno neko drugi zauzeo. To je vrlo, vrlo veliki problem.

Otuda je usvajanje ovog zakona kao mehanizam smirivanja tenzija i spuštanja emocija kod ljudi, da bismo mogli da razgovaramo o činjenicama istinitosti i laži, tačno i netačno, dobra. Nije dobro što je u okviru onoga što su zahtevi i što je utkano u ovaj predlog zakona, ima odgovornosti i vlasti. U kom elementu? U onom elementu u kome zaista fakulteti u Beogradu nisu imali para da plate grejanje. Zaista je kršenjem propisa, jer ovo što je sada predviđeno kao materijalna pomoć fakultetima već bilo u našem pravnom poretku, iste odredbe su bile, samo u uredbi, i tu je odgovornost Ministarstva finansija, tu je odgovornost direktno Siniše Malog, zašto je ikada bilo došlo do toga da studenti moraju da se smrzavaju u svojim amfiteatrima, u svojim prostorijama, da nemaju uslove za rad? To država nikada ne sme sebi da dozvoli. A postojali su propisi i pre ovog zakona koji su to omogućavali.

Drugi zahtevi su po meni potpuno neprihvatljivi, da se plaća pola školarine za one koji nisu na budžetu. To je potpuno neprihvatljiv zahtev, ali razumem da se u ovom trenutku pravi jedan iskorak više da bi se spustile tenzije i da bismo došli do nekakvog boljeg razumevanja ukupnih stanja i ukupnih daljih koraka u našem radu.

9/2 JJ/LjL

Jedna rečenica, moram da kažem, jer je to česta zabluda, oko položaja predsednika Republike. Ne slažem se da predsednik Republike ne može da se kritikuje. On i te kako može da se kritikuje kao i bilo ko drugi i vrlo oštro može da se kritikuje, ali mora da se uvažava funkcija predsednika i mora da se uvažava činjenica da je u našem ustavnom konceptu predsednik biran neposredno od građana. On posle u ovlašćenjima ima mala ovlašćenja koja se inače u komparativnim ustavnim porecima daju predsednicima koje bira parlament, tako da ovlašćenja koja se nabrajaju za predsednika ne odgovaraju političkoj činjenici da ga građani biraju direktno. To je tačno. Ali, sama činjenica da su ga građani birali direktno, gospodin Vučić ali i bilo koji drugi predsednik, on jeste po funkciji najjača politička ličnost, prema tome, i te kako je pozvan da razmatra, raspravlja i analizira sva najvažnija društvena pitanja. Ne može da daje naloge drugim državnim organima, ne može da se meša u rad drugih državnih organa, ali i te kako je nadležan da raspravlja, razgovara itd. Dakle, kritika, svakako, i vrlo oštra kritika, ali ne bez uvažavanja.

Ista stvar je i sa Skupštinom, ista stvar je i sa funkcionerima Narodne skupštine. Onog trenutka kad se izbori završe, ima se uvažiti institucija i predstavnici institucija, a posle možemo da se kritikujemo i treba da se kritikujemo kad god neko misli da nije u redu i da nije dobro to kako se radi i na koji način se postupa. Ali, biranim rečima, bez uvreda. Ovo što smo juče imali, to je pokušaj da se dokaže da država Srbija ne postoji. I to je za nas apsolutno neprihvatljivo i za to potpunu odgovornost snose oni akteri koji su to izazvali iz opozicionih krugova. Eto, samo toliko sam hteo. Hvala.

Hvala vam poslaniče na korektnom istupanju. Kritike su svakako uvek dobrodošle.
Odgovor ministra finansija, Siniše Malog. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, poštovani narodni poslaniče, samo jednu stvar, pošto ste me prozvali, oko pokrića materijalnih troškova visokoškolskih ustanova.
Zakon o budžetskom sistemu je krovni zakon i on definiše da ukoliko je u suprotnosti sa drugim zakonima, on se primenjuje. A taj zakon kaže da materijalni troškovi prvo i isključivo treba da se pokrivaju iz drugih izvora, uključujući i sopstvene izvore, a tek onda iz budžeta. I kada govorite o tome da nije bilo novca za grejanje itd, itd, a da ne ulazim u to pošto smo to raspravili sa predstavnicima univerziteta, bilo je pitanje a za šta onda sopstvene izvore troše, za povećanje plata i svega ostalog, za šta imate izveštaj budžetske inspekcije, a ne na delom pokriće materijalnih troškova. Dakle, nije država tu kriva, biću politički korektan, to je više obostrana krivica, ali nije samo kako ste vi rekli da treba iz budžeta. Ne, trebalo je prvo iz sopstvenih prihoda, koji su bili, koji su postojali i koji postoje, ali su deljeni za plate, pa tek onda iz budžeta. To je samo jedna mala klarifikacija onoga što ste govorili, ali, sve u svemu, mislim da je dobra stvar da smo sa univerzitetima napravili ovaj dogovor.
Mislim da ovaj zakon sada koji je pred vama danas upravo na osnovu njega ćemo izbegavati situacije koje su bile pre, upravo situacija o kojoj ste vi govorili. Troškovi materijala će u potpunosti biti pokriveni, biće više novca. Sada je stvarno na univerzitetima da se organizuju kako treba i da jednostavno taj novac iskoriste na najbolji mogući način, jer mislim da nam je svima u interesu da nam obrazovanje napreduje, da bude sve bolje, da kvalitet nastave bude sve bolji.
9/3 JJ/LjL
Da vas podsetim da smo napravili takođe dogovor i sa zaposlenima u prosveti u smislu osnovnog obrazovanja, srednje takođe i predškolci, u smislu povećanja plata. Dakle, pet posto povećanje plata koji ide sada od 1. marta, dodatno povećanje od pet posto od 1. oktobra, to je kumulativno 22,3% povećanje plata s obzirom da je već 11% povećana plata od 1. januara. Dakle, 22,3% povećanje plata za sve zaposlene u prosveti samo u ovoj godini. Dakle, time dolazimo do toga da osnovna plata u osnovnom i srednjem obrazovanju bude jednaka prosečnoj zaradi na nivou Republike, što je i bio zahtev sindikata koji smo ispoštovali. Tako da sa te strane mislim da je ova godina, rekao bih istorijska za prosvetu.
10/1 VS/LŽ 11.35 – 11.45
Dakle, neke stvari koje nismo uspeli da uradimo u prošlosti sada smo uspeli da dovedemo do kraja, i ako čitate i pročitate saopštenja univerziteta svih sedam ovih državnih univerziteta sa kojima smo razgovarali o Zakonu o visokom obrazovanju, videćete da su saopštenja takva da jasno kažu da su svi zahtevi visokoškolskih ustanova ispunjeni i da to njima daje mogućnost da svoju organizaciju rada naprave na način na koji žele, a za dobrobit naravno, studenata.
Pri tome, ono o čemu je i ministarka prosvete govorila ne zaboravite da mi smanjujemo udeo, da kažem, države u odlučivanju, kada su organi rukovođenja u pitanju, više prostora dajemo onima koji su zaposleni u visokoškolskim ustanovama, a paralelno sa tim mnogo više novca izdvajamo iz budžeta. Tako da, tu postoji i mora da postoji jedna doza poverenja da će taj novac biti iskorišćen na pravi način, s obzirom na to da je upliv države manji ovim novim zakonom nego što je to pre bilo.
U svakom slučaju, još jedanput hvala i vama na konstruktivnom dijalogu, ali ono što je bilo, bilo je, ostavio bih u prošlosti, ja bih se koncentrisao na budućnost, a to je primena ovog zakona, bolje sutra za naše studente. Nadam se da će studenti brzo da se vrate u svoje klupe i da će se situacija po tom pitanju normalizovati, s obzirom na to da usvajanjem ovog zakona, s obzirom na to da su svi univerziteti državni to prihvatili, s obzirom na to da idemo sa smanjenjem, odnosno umanjenjem školarina za samofinansirajuće studente za 50%. Dakle, sve su to zahtevi koji su bili u tom četvrtom zahtevu studenata. Usvajanjem ovog zakona, koliko sam razumeo, koliko već danas, taj zahtev je ispunjen, tako da se stvaraju uslovi za dalju normalizaciju i povratak studenata u klupe, što se nadam da će se desiti vrlo brzo. Hvala još jedanput.