Sve je to u redu, da li ćete me pustiti da pričam?

Kada se vrati gospođa Ana Brnabić, vi ćete možda njoj moći to da zamerite, u ovom trenutku vi i ja razgovaramo o ovom amandmanu, nadam se civilizovano.

Molim vas, samo mi vratite vreme.

Izvolite.

Hajte, vi meni samo vratite vreme nemojte da se nervirate.

Ništa se vi ne sekirajte, imaćete vi vreme.

Dakle, da ste tako revnosni bili prema prethodnim, pratio sam ja ovu sednicu i video sam kada ste vi preuzeli kormilo ovde i prilično ste se slično ponašali kao Ana Brnabić i sve to nije bitno, samo me pustite da pričam, nemojte da mi seckate vreme.

Izvolite o amandmanu.
34/1 VS/MJ 16.40 – 16.50

Dakle, ne možete me zaustaviti da kažem da je ovo pijačka družina ovde koju je okupio Vučić ovde da robuje njemu i da pravi milione i milijarde i da prave zgrade. Ako vam smeta moj ton, vi stavite štapiće za uši. Ne znam šta da vam kažem drugo. Ja pričam onako kako ja hoću da pričam.

Dakle, mafijašku družinu je tu skupio, sedi ispira nam mozak deset sati ovde i mislite da neće niko ništa da vam kaže, kad su Srbi potpuno otupeli. Da možete da vršite lobotomiju ovde, da razvaljujete ovu državu po šavovima. Ovde nema ni jedne institucije normalne u ovoj zemlji. U ovoj zemlji ništa ne funkcioniše. Sve ste bre razmontirali i očekujete neko poštovanje, da neko bira reči prema vama, prema skupini robova.

Trinaest godina razvaljujete ovu državu, koje poštovanje hoćete? Zašta da vas poštuje? Dajte mi jednu stvar zbog čega bi ja vas poštovao, jednu jedinu. Ja je ne vidim. Nema oblasti u ovoj zemlji koju niste razvalili, sve ste devastirali, sve ste zgrnuli u džepove i sve vam je malo i šta hoćete, poštovanje? Nema poštovanja i neće ga biti. Možete da skičite do sutra koliko hoćete.

Pravo da vam kažem niko ni skiči, a ja ću iskoristiti svoje pravo, izričem vam opomenu. Ne treba mi aplauz, ja vas molim. Niti sam od vas tražila poštovanje, tražila sam da poštujete ovaj dom, naivno verujući da vas je prošlo ono od juče.
Milenko Jovanov, pravo na repliku, dva minuta.
Izvolite.