Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi mandataru, budući ministri, kolege narodni poslanici, pre 40 dana bili smo svedoci stravičnih scena u Narodnoj skupštini. Poslanici opozicije su napravili neprocenjivu štetu, posejali mržnju, podelili narod, sve u cilju nekakve pobede u njihovoj obojenoj revoluciji. Bio je to deo scenario njihovog dolaska na vlast bez izbora, protivno volji naroda. Srećom nisu uspeli, a bili su sigurni da hoće, ali neće ih narod. Građani su to jasno pokazali u subotu na veličanstvenom skupu pred više od 150.000 ljudi.
Na tom je skupu Aleksandar Vučić postavio pet zahteva – uspostaviti puno poštovanje Ustava i zakona, utvrditi pravnu odgovornost svih lica koja su učestvovala u vandalskim napadima na građane, omogućiti normalno školovanje svakome ko to želi, otkriti sve počinioce napada na vitalne državne institucije, sprečiti svaku aktivnost kojom se parališe privredna delatnost i onemogućava obavljanje životnih aktivnosti svih građana.
Ispunjenjem ovih zahteva, što je verujem i bio cilj predsednika, kada ih je formulisao, doći će do smirivanja tenzija u društvu i povratka u normalnost. U turbulentnim vremenima i ogromnim izazovima za društvo, pred kojima su čak i mnogi politički veterani poklekli, samo jedan čovek zadržao je smirenost i po ko zna koji put dokazao zašto mu narod veruje. Nije mu bilo lako, ali kada ste fanatično posvećeni da konstantno gradite, stvarate i unapređujete državu i društvo kome i sami pripadate, kao što je to radio i radi predsednik, onda rezultati ne mogu izostati. Svakodnevni pritisak kome je izložen i napadi političkih neistomišljenika ga izgleda ne sputavaju na tom putu. Naprotiv, dodatno ga motivišu. Ipak, siguran sam da to sve nije lako i da je žrtva koju podnosi ogromna i na tome mu zahvaljujem u svoje i u ime svih patriota ove naše divne zemlje.
Juče smo čuli ekspoze novog mandatara, gospodina Macuta, koji uliva poverenje i pruža sigurnost da će i nova Vlada nastaviti putem napretka. Čuli smo i predlog ministara. Većinu tih ljudi poznajem kao vredne i odgovorne ljude. Neki su po prvi put na ovim pozicijama. Biće im lako, jer imaju sjajnu ekipu pored sebe od koje će moći da uče i pre svega da budu vredni. To naš narod hoće i ceni.
Srbija nije bogata i nema dovoljno novca, barem još nekoliko godina. Zbog toga svi treba da uložimo više energije, znanja, bolje organizacije i da reagujemo brzo, da uvedemo red, da zavrnemo rukave i počnemo da radimo svako svoj posao. Državnici da vode državu, zemljoradnici da obrađuju zemlju, doktori da operišu i leče ljude, studenti i đaci da uče, Piksi i Kari da budu selektori. Svako svoj posao. I da sanjamo velike snove. Trebaju nam velike ideje koje nas vode napred. Skok u budućnost i Ekspo 2027. To su projekti koji će nas svrstati u red vodećih zemalja u Evropi.
Svu podršku dajem predlogu za novu Vladu Republike Srbije. Siguran sam da će novi tim imati dovoljno znanja i energije da nastavi sa borbom protiv korupcije koju je prethodna Vlada započela, ali i da će umeti da nastavi da predano radi na jačanju ekonomije i kreiranju prosperiteta za naše društvo.
Naša država je mnogo izgubila prethodnih meseci, čak i previše. Svi smo mi činioci političkog delovanja i kao takvi snosimo veliku odgovornost, ali ujedno delimo i ogromnu čast koja nam je ukazana. Na pristojan i demokratski način dužni smo da zastupamo interese naroda i nadam se da se scene od pre nekoliko meseci nikada neće ponoviti u ovom parlamentu.
Novoj Vladi i budućem premijeru želim puno sreće i mudrosti, jer je veliki posao pred vama. Znam da će Srbija pobediti. Živela Srbija.
Uvaženi potpredsednici i kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dozvolite mi da na početku izrazim najdublje saučešće porodicama poginulih i celokupnom makedonskom narodu.
Imam mnogo prijatelja u toj zemlji, razgovarao sam juče sa njima, svi izražavaju veliku tugu i zabrinutost, ali takođe i veliku zahvalnosti našoj državi, Vladi i predsedniku. Siguran sam da će brza reakcija i pomoć naše države spasiti nečiji život.
Danas je napadnut Miloš Pavlović. Napao ga je aktivista i član grupe Kreni – promeni. Jutros sam gledao i pažljivo slušao Savu Manojlovića. Njegovo pumpanje i bahatost je dovelo do toga da neko njegov nasrne na mladog studenta. Najoštrije osuđujem ovaj napad i tražim od nadležnih da hitno i u skladu sa zakonima ove države reaguju.
U proteklih nekoliko meseci svedoci smo raznih događaja u našoj zemlji. I sam svedočim tome. Ne osećam se isto kao do pre par meseci, konstanto sam u razgovoru i diskusijama sa ljudima oko sebe i u vezi onoga što nas je snašlo, verujem kao i svi vi. Zaključujem da nas je sve pogodila obojena revolucija, iako neki to ne žele da priznaju.
Sinoć sam imao prepisku sa jednim prijateljom koji je iz crkve i okačio je status na „Votc apu“ sa protesta. Nisam mogao da izdržim da ne odgovorim na taj status sa sledećim – 500.000 ljudi više zaposlenih, 27 zemalja je povuklo priznanje za Kosovo, jedina smo zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji. Imamo direktnu komunikaciju sa predsednicima Amerike, Rusije, Kine, sa predsednicima najvećih evropskih zemalja. Ušli smo u red zemalja sigurnih za investicije, plate, penzije i minimalna zarada konstantno rastu, izgrađeno je 589 kilometar autoputeva, a još 505 je u izgradnji. U Ustavu Srbije prvi put je stavljeno da država ima obavezu da vodi računa o Hilandaru. Završen je Hram Svetog Save. Ne postoji crkva ili manastir koji nije pomognut.
Onda u nastavku sam napisao – protestima ozbiljno je ugrožena naša ekonomija. Deca već četiri meseca ne idu u škole i na fakultete. U subotu su bili spremni za ozbiljno nasilje. Ko zna koliko bi žrtava bilo da nije bilo mudrosti države i odvažne policije. Posejali ste mržnju, mi smo na ivici građanskog rata. Nikada ovoliko mržnje nije bilo na ulicama i u institucijama. Gađaju zaposlene u opštinama, školama, uglavnom žene. To su nečije majke, sestre, supruge, a krive su valjda samo zato što rade u državnim institucijama. E, to je posledica vaše ljubavi i pumpanja.
Čemu sve ovo, čemu ovo nasilje, ova mržnja, i to napadi bez programa i plana, osim sejanja mržnje? Zar ne vidite šta radite? Da li stvarno mislite da vam je pre bilo bolje, da su vam ovi poslanici opozicionih stranaka predstavnici, oni koji ne mogu da sednu za jedan sto a da se nepoubijaju, koji ne cene ni ovaj dom ni funkciju koju su dobili, već pomahnitalo uništavaju ono što je za mene, za sve nas velika čast. Ili, rektori, profesori koji vas sklanjaju iz škola, sa fakulteta da bi ostvarili svoje političke motive.
Znate kako, možda su mene učili pogrešno, ali za mene je biti nastavnik plemeniti poziv koji podrazumeva žrtvu i ljubav ne samo zarad obrazovanja dece, sutra njihovog ličnog boljitka, već i radi sveukupne investicije u budućnost i sliku naše zemlje, pa pitam profesore – 230.000 studenata čeka. Umesto da ih naučite legitimnim putevima za pravo glasa, pravo izbora, politiku vi ih učite ulici, nasilju jer sami niste uspeli nešto da ostvarite u životu. Huškate jadnu decu na ulicu umesto na nastavu.
Da li ste svesni da su za mnogu tu dedu majke i očevi godinama radili da ih dovedu na fakultetu, a propala godina mnogo košta. Ista stvar i za malu decu koja su van svojih škola.
Verovao sam da smo svi istog stava, da je posao države da brine da prosvetni radnici imaju što veće plate, da obezbeđuju bolje škole, vrtiće, domove, sportske terene, muzičke dvorane, a da deca više vremena provode u svojoj školi sa svojim drugarima i nastavnicima. Što više deca borave u školi, posebno u periodu dok mi roditelji jurimo svoje karijere i zarađujemo novac za život, imamo šansu da svi zajedno tu decu izvedemo na put.
Stoga, postavljam jasno pitanje – zbog čega je politički interes bio iznad pitanja obrazovanja i bezbednosti naše dece? Ni kao roditelj, a ni kao narodni poslanik, ma u koju god ulogu da se stavim ne mogu da razumem zašto se nije obezbedio makar minimum zakonske nastave kako naša deca ne bi trpela odluke nekih odraslih.
Nastavnici su mogli svoja lična nezadovoljstva, ako ih imaju, ili politička opredeljena da iskazuju posle nastave ne ugrožavajući obrazovni proces, ali ne, oni odlučuju da ne rade, pa se još i ljute što nisu dobili punu platu za nešto nisu zaradili i sada se dovijaju sa roditeljima da im nadomeste platu.
Država je rekla - onog trenutka kada se nadoknade časovi nadoknadiće se i plata i ponovo pružila ruku pomirenja.
Apelujem na nastavnike, studente, učenike, da se vrate u svoje škole, fakultete i da taj proces teče neometano, jer se vlast menja samo na izborima, nikako na ulici, ukoliko verujemo da smo demokratsko društvo, a ja verujem da jesmo.
Da, glasaću za Nevenu Đurić jer znam da možeš i smeš.
Živela Srbija!
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici i narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, dozvolite da na početku istaknem da se u meni bore dve snažne emocije. Sa jedne strane, izuzetno sam ponosan ponašanjem, pre svega, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, koja je uprkos gušenju i tegobama koje je osećala, pa mogu reći i uprkos ličnim emocijama, insistirala da se uspostavi mir i red u ovoj svečanoj sali, veliki i duboki naklon.
Istovremeno, osećam sramotu zbog ponašanja narodnih poslanika opozicionih stranaka. Ono ponašanje juče ne dolikuje izabranom predstavniku građana Srbije, ono ponašanje juče je čisto huliganstvo, ugrožavanje života drugih ljudi zbog
4/2 BN/JG
različitog mišljenja. Pa, u kom veku mi živimo? Odakle motiv da se dođe u ovu svečanu salu sa dimnim bombama, pištaljkama, kao na utakmici, skaradnim ponašanjem, apsolutnim nepoštovanjem institucije za koju radimo, prema građanima zbog kojih smo svi do jednog ovde? Ugrožavanje 250 narodnih poslanika, medija, obezbeđenja, zarad čega? Zarad želje da se vlada, uprkos očitim neuspesima iznova i iznova na izborima.
Dame i gospodo narodni poslanici opozicije, mada vas nema, meni je drago da su građani Srbije imali priliku da vide ko ste, šta vam je agenda i na koji način branite njihove interese, razjedinjeni, stidite se jedni drugih i bez ikakve mogućnosti da dobijete dovoljno glasova da legitimno dođete na vlast, pa se služite najgorim prostaklukom i napadima.
Nacionalni interesi i interesi građana Srbije se ne brane tako. Brane se izuzetno vrednim radom, građenjem i unapređenjem svih delova Srbije, stvaranjem novih prilika i ono što bih posebno istakao, ljubavlju prema svojoj zemlji i svojim građanima, ma gde god da smo i šta god da razgovaramo.
Ne jurite za ljubavlju albanskih ili bilo čijih predstavnika, ne idite u Evropski parlament da tražite svojoj zemlji da se uvedu sankcije, ne idite u Nemačku da tražite da se oduzmu najznačajnije prilike svojoj zemlji. Borite se, stvarajte nove prilike, nova radna mesta, da građani znaju šta je za njih urađeno, baš kao što to mi više od decenije činimo.
Sa ovim rečenim, moje misli i molitve su upućene povređenim narodnim poslanicama. Ne samo da ste ugrozili život nerođene bebe i tri dame, već ste uzrokovali pogoršanje zdravlja mnogih od nas ovde. Čuli ste juče kolegu narodnog poslanika koji ima zdravstveni problem sa glasnim žicama. Vi ne poznajete ove ljude, jer da je tako, znali biste da je neko od njih preležao karcinom, da neko od njih ima problem sa srcem ili plućima. Vi ste svesno ugrožavali zdravlje zaposlenih ljudi u Narodnoj skupštini i svih narodnih poslanika. Zbog čega? Zbog bednog pokušaja da nasilno skinete vlast kada za legitimno nemate snagu. Uzdam se u nadležne organe i razum svih građana da svima bude jasno da niste dostojni ove pozicije.
Mi ćemo nastaviti da radimo za naš narod, za našu Srbiju. Vama ovakvima sigurno nećemo dozvoliti da zaustavite Srbiju. Zato živela Srbija!