Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege, sad treba nešto da se kaže pametno o obrazovanju i posebno vaspitanju posle ove epske sramote koja se juče desilo gde nam je najviši zakonodavni dom pretvoren u „sever“ Marakane. Mi sad treba samo da pogledamo ko se najviše raduje ovom što se desilo juče u parlamentu, a to su zvanični Zagreb, zvanično Sarajevo i pogotovo nezvanična Priština i onda nam je potpuno jasno za čiji račun je ovo juče urađeno.
Najviše me je na ovu diskusija potakla koleginica Ana Jakovljević koja je došla ovde na pola sata, istresla gomilu floskula, okrenula se i otišla. Dakle, ja imam mnogo veće pravo da pričam o stanju o prosveti i obrazovanju, a koleginica je advokat, koliko znam, po struci. Ja sam radio kao profesor, bio sam i direktor škole, a bio sam bogami i sindikalista. Bio sam sindikalista u ono vreme kada su njihovi tadašnji i današnji predsednici bili na vlasti i nikada, verujte mi, u mojoj školi koja je štrajkovala, i ja sam štrajkovao u ono vreme, ali nikada nam nije palo na pamet da potpuno obustavimo nastavu, niti je to bila tema, jesmo štrajkovali po 30 minuta.
30/1 AL/LjL 16.00 - 16.10
Pogotovo neću da pričam o bezobrazluku gde se pojedini nastavnici kriju iza učenika. Na šta bi ličilo, i to je zaista za mene posebna sramota, da pojedini profesori, naročito u srednjim školama, isturaju učenike da blokiraju škole? Evo, videli smo obrazloženje jednog foruma srednjih škola gde su rekli - mi bismo radili ali nam đaci ne daju. Izvinite, gospodo, vi ste, što je rekao malo pre šef naše poslaničke grupe Milenko Jovanov, inače moram da kažem da sam iznenađen koliko je sjajno skenirao situaciju kao da radi 20 godina u prosveti i mnogo toga što sam ja planirao da kažem on je već rekao, dakle, u tim trenucima nikome od nas nije padalo napamet to da radi.
Danas se to dešava masovno i ja prosto ne mogu da imam razumevanja za takve profesore, za takve kolege i ovo što je rekao takođe prethodni govornik, kolega Albijanić, osvrnuću se nešto kasnije malo i na to, dakle, morate da shvatite da je situacija u školama u blokadi, moj sin ide u školu koja je u blokadi šest nedelja, situacija u toj školi je zaista katastrofalna, u smislu da je problematičan i regularan završetak školske godine, a da ne pričam o znanju koje ta deca dobijaju, odnosno u ovom slučaju ne dobijaju.
Kao što je malo pre rečeno, šta ćemo mi sad da radimo? Mi ćemo sad da zipujemo gradivo, jel tako, i sad možete da zamislite situaciju koju imamo, za nekoliko meseci završni ispit i na tom završnom ispitu imate učenike koji su potpuno regularno išli 45 minuta u školu iz svih ovih predmeta, srpski, matematika, biologija, hemija, fizika itd. a imate učenike kojima će sve to biti zbijeno u nekih dva meseca.
Sad ja postavljam jedno potpuno logično pitanje i mislim da bi to tako bilo i logično - mi bismo sad trebali da imamo dva završna ispita, jedan za one učenike koji su išli regularno u školu i jedan za one učenike čiji profesori nisu hteli da ih uče? Jer, nivo znanja svakako neće biti isti, jer ovi učenici koji su išli u školu gde je nastava držana po 45 minuta, oni će biti u ogromnoj prednosti na završnom ispitu kad budu upisivali svoje srednje škole. O tome svakako mislim da treba da se povede računa.
Prosvetni radnici, ja sad ovde hoću da zaštitim prosvetne radnike koji rade, ne prosvetne radnike koji ne rade. Ne pada mi napamet da se dodvoravam bilo kome, nisam ja ovde Mahatma Gandi pa ćemo - sve je dobro, sve je sjajno, sve je bajno. Oni ljudi koji rade 45 minuta, a takvih je većina u Srbiji, verujte mi da su veoma nezadovoljni zato što na svaki pokušaj da kažu suprotno mišljenje, ti ljudi bivaju linčovani, što u svojim Viber grupama, nastavničkim, što u samoj kancelariji, verbalno. Još uvek, bogu hvala, nije bilo fizičkih napada, ali imali smo situaciju da je direktorka Pete beogradske gimnazije, videli ste na koji način je dočekana od učenika. Ja nemam mnogo godina, ali nemam ni malo. To je u naše vreme bilo nezamislivo.
Stvorena je atmosfera u kojoj je potpuno normalno, kolega je malo pre pomenuo Uniju sindikata prosvetnih radnika Srbije, to je najveći sindikat već dugi niz godina i ja sam bio član tog sindikata i samo bih voleo da vidim da li je normalno da se stvori takva atmosfera da se potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Martin Mihailović iz Novog Sada fizički napadne u svom dvorištu, u svojoj kući, od strane nekih nepoznatih lica? Samo zato što je atmosfera stvorena da je on nekoga izdao. A šta je on izdao i koga je izdao? Ja čoveka ne poznajem, nikad nisam ni čuo čak za njegovo ime do tog događaja, ali prosto imam principijelnu potrebu da ga branim. Dakle, šta je on izdao?
30/2 AL/LjL
Hajmo da vidimo šta je sve urađeno na poboljšanju statusa prosvetnih radnika, i materijalnom i nematerijalnom, što sam pričao na julskoj sednici. Dakle, što se tiče materijalnog statusa prosvetnih radnika, za 13 meseci imamo povećanje od 32%. Nikada u istoriji, i dok sam radio u prosveti i kasnije, nikada nije bilo ni približno toliko za jednu godinu. Uostalom, to je bio zahtev. Taj zahtev je ispunjen.
Ono što, bar koliko ja znam, nije bio zahtev a urađeno je na novembarskoj sednici, to je da se prosvetnim radnicima dodeli status praktično službenih lica. Sad smo došli u situaciju da je popravljen i materijalni i nematerijalni status prosvetnih radnika. Na taj način ćemo preduprediti situacije kao ona koja se dešavala u Trsteniku, u kojoj bahati roditelji nasrću na profesore, itd. itd.
Kad kažete - treba razgovarati sa profesorima u blokadi, o čemu? O zahtevima koji su ispunjeni? Koliko ja znam, to su bili zahtevi i ti zahtevi su ispunjeni. Za ljubav je uvek potrebno dvoje, sve ostalo je jednosmerna ulica i ja se plašim da na pruženu ruku, koja je pružena mnogo puta, ta ruka je ostala da visi u vazduhu.
Uvedena je nova institucija - plenum prosvetnih radnika te i te škole. Evo, konkretno, kod mog sina poslali su na Viber grupu papir sa nekim zahtevima, gde piše - plenum profesora te i te škole. Ljudi moji, to se zvalo "nastavničko veće" od uvek. Šta je ovo danas? Umesto da sve to radimo na regularnim institucijama koje postoje od pamtiveka, a to je nastavničko veće, danas se skupi 15, 20, 30, neka je i 80 profesora, ali ne može to da bude plenum, niti je on validan da donosi bilo kakve odluke.
Ono što je najveća sramota, to je da te plenume vode, ja ću s punim pravom to reći, političke komesarke bivšeg režima. Da im ne navodim prezimena sad, reći ću samo jednu koleginicu koja je ovde narodni poslanik, iz Šapca je, ona je šefica plenuma tamo te neke škole, ne znam u kojoj radi u Šapcu. Dakle, to je koleginica koja je na jednoj plenarnoj sednici ovde rekla, pričajući onako sva u zanosu i kritikujući autoput Ruma-Šabac, rekla je - znate li vi gospodo šta je jedan milimetar i onda je podigla ovako papir i rekla - to je debljina ovog papira. Profesorka fizike. Dakle, treba da uči o mernim jedinicama itd. i sada ja koji sam, eto neka bude da sam sendivačar koji ne zna ništa, pa onako stanem i razmislim - jedan ris papir ima 500 listova, 500 listova po jedan milimetar pa to je pola metra. Razmislite ris papira odete i kupite ovoliki.
Dakle, takvi ljudi da dođu i da pričaju o prosveti i kako treba itd. mislim da je to velika sramota i da se tim moraju kolege da se izbore u samim kolektivima.
Da li postoji jedna zemlja na svetu u kojoj profesori podstiču svoje učenike da blokiraju svoje škole? Samo jednu zemlju mi navedite na svetu. Afrika, Azija, Južna Amerika, bilo gde. Dajte mi jednu zemlju, ja ću da prihvatim da je to okej.
Sad, ono što je ključno, što je rekao Milenko Jovanov, vi ste gospodo, sad se obraćam kolegama blokatorima iz škola, vi ste otvorili duha iz boce. Deca uče po modelu. To je odavno poznato. Dakle, on je naveo nekoliko primera, a ja ću da navedem još par primera. Desilo se ono u Trsteniku, sećate se svi, stravično poniženje koleginice. Pod pretpostavkom, sada će ona biti zaštićena zakonom, Krivičnim zakonikom, ali pod pretpostavkom da se takva situacija ponovi, takav učenik treba da bude isključen iz škole i to se svi, verujem, apsolutno slažemo, nepodeljeno je mišljenje i šta ćemo ukoliko se sastane plenum učenika i kaže - mi stupamo u blokadu škole, ne damo da se isključi?
Onda oni naravno postavljaju pitanje - izvinite, kako je to moglo onda, a danas ne može i takvih situacija može da se otvori milion. Pismena vežba u kojoj učenici jednostavno učini im se da je teško i oni ustanu i izađu i kažu - ovo je teško, nećemo da radimo, plenum je pogrešio, mi nećemo da radimo ili tražimo da se poništi pismeni zadatak, bio je pretežak. Na koji način?
31/1 MO/LŽ 16.10 – 16.20
Ja samo hoću da skrenem pažnju da će ovo imati stravične, stravične, dalekosežne posledice po srpsko obrazovanje. Ovaj način udruživanja u plenume, ovo što rade, kažem opet, profesori blokatori, ne pada mi na pamet da im se dodvoravam, mislim da su oni najviše krivi i ove političke komesarke za trenutnu situaciju u osnovnom i srednjem obrazovanju.
Šta misli ovaj Mišel, ne, Miloše, Mišel Jovanović, šta misli da mu amfiteatar Pravnog fakulteta uleti student koji je nezadovoljan zato što je nezadovoljan pao ispit i baci mu suzavac i dimnu bombu, jel to uredu. Ne znam šta bi uradio u tom slučaju. Njemu je ovo bilo uredu. on se ovim juče ponosio, jel on time dao primer nekom ko sutradan na njegovom fakultetu treba da učini to, nezadovoljan nečim, kao što je on ovde nezadovoljan, sam one znam čime.
Na samom kraju, malo sam i odužio, izvinjavam se, ali prosto, ovo je tema na koju sam ja i osetljiv, dakle, ja zaista hoću da se zahvalim svim kolegama koji drže regularno nastavu i časove po 45 minuta, ali i onima koji drže ipak nastavu 30 minuta i oni poštuju zakon. Ne možete se pozivati na zakon samo kad, to je švedski sto pa, uzećemo samo ono što nam treba. Dakle, želim zaista da im se zahvalim na hrabrosti koju su pokazali, jer u ovo zlo doba plenuma, napisao sam jedan tekst koji je izašao u Novostima, zove se baš tako „Zlo doba plenuma“. Dakle, u ovom zlom dobu plenuma je velika hrabrost, velika hrabrost reći šta mislite, velika hrabrost i ja se zbog toga zaista tim kolegama divim.
Na kraju da zaključim, to ovo zlo doba plenuma će proći svakako, i ako ćemo kao društvo dugo, dugo osećati posledice ovog anarhizma u školama koji se dešava danas, ali neće da prođe sramota onih koji su juče ovde ugrozili četiri života, i to tri naše koleginice i malog Gavrila i zato hoću da im poručim da će ipak pobediti Srbija, da nema vlasti bez izbora i živela Srbija. Hvala.
