Hvala.
Sad reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović.

Poštovani narodni poslanici, zbog nadzorne funkcije koju imate, a i zbog informisanosti građana, samo par činjenica.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u svom članu 159. stav 3. i u članu 160. reguliše način isplate u institucijama osnovnog i srednjeg obrazovanja u odnosu na strukturu urađenog, na strukturu vremena.
14/3 AL/MP
Vodeći se normativom koja je i ranije primenjivana u slučaju štrajka, kada na primer nastavnici rade dve trećine vremena, oni primaju platu samo za ono što su uradili. Mnogi će nam nastavnici reći da su oni imali pripreme, da su imali neke druge aktivnosti i naravno da smo shvatili da nisu baš svi samo sedeli, nešto su i uradili, ali tek nakon realizacije obavljenih časova deci, znanja koje treba da im pruže kroz nastavni proces i obrazovnih poruka koje treba takođe da učine, biće im sve plaćeno kada nadoknade.
Mi u ovom momentu nemamo još uvek nameru, jer je stav države da dijalogom i na miran način prevaziđemo probleme koje imamo. Mi pozivamo i dobili smo od preko 90% škola plan nadoknade škola koje nisu radile, koje su delimično radile, koje su radile samo 30 minuta koliko su trajali časovi, plan nadoknade.
15/1 MO/CG 12.25 – 12.35
Onog momenta kada budu nadoknadili sve ono što je predviđeno biće im automatski plaćena i nadoknada za ono što su radili kao pripremu za časove. Prema tome, ta iskustva već imali, to se već u ovoj zemlji događalo, to je primena apsolutno normative koju smo ovde u Narodnoj skupštini, koju su poslanici usvojili.
S druge strane pokretanje disciplinskog postupka je takođe moguće, ali to je oštrija mera koja može dovesti, odlukom direktora, do prekida radnog odnosa, odnosno raskida ugovora o radu. Prema tome, mi smo išli onim, da kažem povoljnijim putem za nastavnike i učitelje. Znate, pošto „Non scholae, sed vitae discimus“, ne učimo za školu nego za život.
Meni je žao što su poslanici sa ove leve strane čije su klupe sada prazne juče demonstrirale praktične vežbe kako bi oni to sticali, davali znanje učenicima i šta bi očekivali od nastavnika. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku koristi narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo poslanici.

Želim kao i moje kolege da se zahvalim Ani Brnabić i članovima Vlade koji su izdržali jedan onakav jučerašnji dan. Nemojte mi zameriti što ću emotivno govoriti, jer pritisak mi je malo veći nego što bi trebalo da bude. Samo želim da kažem nešto.

Svi koji me poznaju ovde, a ima ih dosta jer nisam od juče, od juče se ne bavim politikom, znaju da nikad nisam prešao na onu stranu, nikada nisam napao nikoga tamo i nikada nisam ni jednu ružnu reč rekao nekome ovde. Jesam pokušao da odbranim svoje kolege poslanice i poslanike ovde. Koliko sam uspeo ne znam, ali dao sam sve što je do mene.

Smatram da je ovo juče bilo ne povreda već gaženje Poslovnika i dostojanstva Skupštine i da je sam Bog nam pomogao da neko, pogotovo iz onih redova nije ostao bez oka ili da nije bilo težih povreda. Moram reći da sam svedok kada je gospođa Čomić izbacila za deset sekundi celu poslaničku grupu radikala za mnogo manje stvari. Mislim da je sada momenat, da smo došli do tačke da se naprave ozbiljne promene. Ne govorim ovo da bi se nekom dodvorio, naprotiv, neko će mi možda i zameriti, ali govorim iz srca. Tada se to desilo.

Ja ne znam šta više treba da se desi da ovi ljudi budu odstranjeni ih Skupštine, a neki od njih i krivično gonjeni posle onoga juče, je i ovako ne žele da rade. Podsetiću građane da jedan dan zasedanja Skupštine košta 50.000 evra. Da mi nastavimo tamo gde smo stali, a to je putem prosperiteta Srbije.

Još nešto drage kolege i prijatelji i svi koji gledaju ovo. Juče smo videli i to ne treba tajiti, iskonsko zlo i mržnju. Na zlo možete odgovoriti samo jezikom koji oni razumeju, a to nažalost nije pristojnost i učtivost, jer za loše ljude to je slabost. Zato borba braćo i sestre uvek i svuda protiv zla. Živela Srbija i nikada se nećemo predati. Neka znaju to jako dobro.

Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Republike Srbije.

Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga ali zube polomi i čini mi se da bi se ovom izrekom velikog Vladike Rada mogla opisati atmosfera koja je vladala u ovoj Skupštini u toku ovog zasedanja i juče i danas.

15/2 MO/CG

Naime ako bi krenuli da objasnimo orah bi svakako bila Srbija, vi uvažene kolege narodni poslanici, predsednica Narodne skupštine, vi članovi Vlade koji ste sve ono juče izdržali. Najtvrđi deo toga oraha bi bile one tri naše koleginice, dve Jasmine i jedna Sonja, koje su juče, slobodno mogu reći, preživele pokušaj ubistva od ovih ljudi sa moje desne strane koje je teško uopšte nazvati ljudima posle onoga što su juče učinili.

Znam da je danas tema zakon i amandman o kome pričamo i odmah ću se osvrnuti na to sa konstatacijom da predlažem da ovaj amandman bude odbijen, ali fokusirati se samo na to i zanemariti sve ono što se desilo, ne pomenuti danas dve Jasmine i Sonju bilo bi u najmanju ruku neljudski i nekorektno.

Drage Jasmine, poštovana Sonja budite sigurne u jednu stvar, da žrtva koju ste podneli juče u ime Srbije neće biti uzaludna i neće biti zaboravljena. Ono zbog čega smo se danas i juče okupi ovde biće urađeno do kraja, a neće biti uzaludna žrtva moram reći ni ovih nekoliko ljudi iz policije koji su juče proživeo pakao pokušavajući, koliko, toliko da zaustave cirkus koji nam je priredila opozicija.

Ako bi u Njegoševoj izreci tražili ko predstavlja zube koji su se polomili, onda su to opet predstavnici opozicije, koje predvode Boni i Klajd srpske političke scene Marinika i Đilas, a onda za njima ne zaostaju ni ovaj Jovanović, ni Aleksić, ni Lazović, ni mnogi od njih koji su juče Srbiji i Evropi, slobodno mogu reći priredili sramne scene.

Šta je bio njihov cilj? U potpunosti razoriti Srbiju i Republiku Srpsku koja ovih dana trpi najjače udare od kraja rata u BiH, polomiti srpske nacionalne interese na Balkanu, otvoriti vrata otcepljenju Vojvodine i njenom izdvajanju iz Republike Srbije, staviti konačni pečat na nezavisnost KiM, jer ne zaboravite dan ranije njihov politički ideolog, onaj Milan St. Protić je jasno i glasno rekao da KiM treba dati stolicu u UN. Na kraju, kao završni čin razaranje SPC kao stuba oko koga se naš narod na Balkanu okuplja.

Što se tiče vas uvaženi predstavnici Vlade, dve stvari bih izdvojio. Ono što je bitno i što je za podršku, vi ste imali sluha za ono što su zahtevi univerziteta i rektorata, izašli ste u susret, našli način i da se u jednom smislu povećaju zarade, ako hoćete tih ljudi koji su na neki način i državni službenici, ljudi koji rade za državu, što je opšta intencija ove Vlade i što svakako zahteva podršku u ovom parlamentu. Pomogli ste jedan od najvažnijih delova društva, a to su studenti, ali ono što je najvažnije, pomogli ste narodu. Kako? Ti studenti imaju svoje roditelje, svoju braću, svoje sestre koji nose veliki finansijski teret njihovih studija kao što nose teret ovoga što se dešava ovih dana, a to su blokade, pa pomažući na ovaj način pomogli ste milione ljude u Republici Srbiji direktno ili indirektno i to svakako zaslužuje podršku.

Druga stvar poštovani predstavnici Vlade, ništa manje važna od ovoga je činjenica da ste ovim činom i dogovorom sa univerzitetom i rektoratima ogolili stvar u potpunosti. Naime, nakon ovoga, nakon što izglasamo zakon najvažniji koji je danas predmet ove rasprave, stvari postaju kristalno jasne. Sve što se bude dešavalo u budućnosti, a tiče se tzv. studentskih protesta ili bilo čega, pada na teret ne nikakvim univerzitetima, rektoratima, studentima, imaginarnim organizacijama, sve što se bude dešavalo pada na teret politike i onaj ko tu politiku danas vodi, odnosno na teret opozicionih političkih partija. To je jako bitno kao drugi segment onoga što ste uradili.

16/1 MZ/LjL 12.35-12.45

S tim u vezi iskoristiću priliku, a nadam se da to dolazi do ušiju srpskih studenata među kojima je, potpuno sam siguran, najveći deo patriotski i nacionalno opredeljenih mladih ljudi, da se vrate u svoje klupe, da dođu na fakultete, da nastave da rade ono što očekujemo od njih, da budu budućnost i Srbije i Balkana. Namerno kažem - Balkana, zato što među onima koji su danas studenti u Srbiji ima veliki broj naših sunarodnika i iz Republike Srpske i iz Crne Gore i iz Hrvatske i iz Mađarske, iz naše južne pokrajine Kosova i Metohije.

Zauzvrat, šta ćemo mi da uradimo? Zauzvrat, mi ćemo da radimo za ovaj narod. Kako? Pokrenućemo kontrarevoluciju. A kontrarevolucija u praksi znači sve obrnuto od ovoga što mesecima rade Srbiji. Kontrarevolucija će da bude rad na pomirenju i na miru u društvu, sve suprotno mržnji i podelama koje su vladale Srbijom poslednjih meseci. Kontrarevolucija će da bude još jači rad na ekonomskom oporavku Srbije, a trebaće nam, obzirom šta smo sve preživeli i u kakvo stanje smo doveli srpsku ekonomiju, ne mi, nego oni.

Kontrarevolucija će značiti i veliki rad na još boljem učvršćivanju u državotvornom smislu naše lepe Vojvodine, koja je svakako u Srbiji. Kontrarevolucija će značiti još veću i još jaču podršku Republici Srpskoj i našim sunarodnicima u regionu. Kontrarevolucija će značiti i korišćenje pogodnih geopolitičkih okolnosti u cilju potpuno mirne ali pune reintegracije Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Republike Srbije, kada će konačno postati nepotrebno da ponavljamo onu staru - dogodine u Prizrenu, jer ćemo posle toga zauvek da budemo tamo.

Ovo je sled događaja na koji se mi obavezujemo, dragi studenti i dragi građani Republike Srbije nakon ovog dana kada ćemo, nadam se i siguran sam, izglasati ovaj zakon. Obavezni smo to, ali je i obrazac koji prati politiku koja je personifikovana u liku jedne ličnosti danas pa se to nekom sviđalo ili ne, personifikovanu u ličnosti predsednika Republike kome podrška za ono što radi stiže ovih dana iz svih zemalja iz regiona, govorim pre svega o našim sunarodnicima, koristim priliku da se političkim predstavnicima našeg naroda u regionu zahvalim što su juče i danas u punom kapacitetu srpskog predsednika i srpsku državu. Ovo će biti naš dug i prema narodu i prema predsedniku, kome je, eto, igrom slučaja ili namerno, danas rođendan. Naša želja iz SNS za rođendan je da svaki naredni dočeka živ i zdrav, u još boljoj i naprednijoj Srbiji. Biće to dobro za sve nas.

Dragi prijatelji, poslanici koji ste prisutni u sali, poštovani ministri, poštovani građani Republike Srbije, budite sigurni da ćemo u ovome izgurati do kraja. Živela majčica Srbija i živeo srpski narod na Balkanu!

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije, upravo smo videli da je koleginica iz Narodnog pokreta govorila i izašla. To je njeno pravo, ali ja moram da kažem, jer sam dugo u ovom parlamentu, da je ona time pokazala da ne želi raspravu, da ne želi dijalog, da ne želi da koristi repliku, nego vam samo nešto kaže i izađe. To govori mnogo o njoj i kolegama iz opozicije. Jer, to nije parlamentarna demokratija, to nije ni parlamentarna praksa, to nisu vrednosti za koje se ova opozicija lažno zalaže, već su to lažne vrednosti na kojima ne počiva Srbija.

Kad nemate program, kad nemate viziju, kad nemate ideju, onda koristite samo dva argumenta. Kažete nekom, odnosno etiketirate ga da je lopov i sprovodite nasilje, brutalno nasilje, koje smo i juče mogli da vidimo ovde u ovom visokom domu.

Divljaštvo koje je opozicija izvela juče u Skupštini je nečuveno. Ugrozili su živote tri koleginice, bez trunke stida i srama, bez griže savesti. Koleginica Jasmina Obradović se ceo dan juče i celu noć borila za život. Srećom, dobili smo

16/2 MZ/LjL

informacije da je ona bolje. Zamislite koleginicu koja ima 44 godine i koja je u osmom mesecu trudnoće, koja se nagutala juče dima, koliko je njena beba i koliko je ona lično bila ugrožena. Srećom, dobro je, kao i koleginica Jasmina Karanac.

Ne bih mogla da kažem nijednu drugu reč nego da je ovo sve juče bila sramota, ali da mi je posebno žao što su kolege iz opozicije izgubile minimum ljudskosti, minimum kolegijalnosti. Toliko se ljudi ogradilo od opozicije za ovih 100 dana ili već koliko protesta, studenti neće da vas vide, ograđuju se danima od vas, građani neće da vas glasaju na izborima godinama unazad i to je proizvelo frustraciju i jednostavno jedno stanje ostrašćenosti koje ste juče pokazali. Ali, to vas ne opravdava da rušite dostojanstvo ovog visokog doma i da, kao što je rekao potpredsednik Vulin, šaljete celom svetu onakve slike iz Srbije.

Međutim, ovo juče što ste pokazali jasno je da vaš cilj ogoljen, da želite da preuzmete vlast bez izbora, ali vam mi to nećemo dozvoliti, jer Srbija linča i Srbija progona nema perspektivu.

Kao što vidite, mi uprkos svemu danas nastavljamo raspravu u pojedinostima o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, o jeftinim kreditima za studente i jednostavno pokazali smo vam da vam nismo dozvolili krvoproliće u Srbiji.

Nisam pravnik, ali moram da kažem da ste vi juče izvršili dva teška krivična dela, krivično delo ugrožavanja ljudskih života i pokušaj državnog udara. Pa vi razmislite o tome šta ste uradili i kakvu poruku šaljete građanima i kako će sve ovo građani da prihvate.

Ono što me posebno kao pedagoga boli je što prvi put u istoriji Srbije imamo situaciju da su deca u osnovnim i srednjim školama zloupotrebljena u političke svrhe. To je nešto što je nečuveno i što se nikad u Srbiji nije desilo. Ja ne znam ni zemlju da neko koristi decu zbog svoje nemoći.

Takođe, na delu je višegodišnja dehumanizacija predsednika Srbije i njegove porodice, a na delu su i podele u društvu od strane agresivne manjine. Svetska promena globalne politike otkrila je ciljeve mnogih nevladinih organizacija, kao i modele za uspostavljanje prelaznih vlada, kao vlast bez izbora, ali to, moram još jednom da ponovim, vam nećemo dozvoliti.

Moram ovom prilikom da istaknem da niko od opozicije za vreme ovog stanja u državi i ovih blokada, protesta, nije ni pomenuo podršku Srbima na Kosovu i Metohiji, a nedavno su imali izbore. Niko nije pomenuo podršku od opozicije Republici Srpskoj, ali je bitno da ste juče dobili podršku od Kurtija.

Ono što je moja poruka danas je da će odgovorni ljudi sačuvati Srbiju i pobediće Srbija.

Hvala.
Reč dajem narodnom poslaniku Muameru Bačevcu.
17/1 JJ/LŽ 12.45 – 12.55

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi članovi Vlade, uvaženi predsedavajući, zaista je veliko zadovoljstvo što ovde na dosta puta, čak mislim osmi put u zadnjih desetak godina raspravljamo o prosvetnim zakonima. To ukazuje da je ova vlast, ova koalicije i sve njene vlade posvećena obrazovanju i posvećena mladim ljudima i omladini.

Vi znate, da živimo u vremenu kada je učenje, mogu da kažem, nepopularno, kada je motivisati nekog da uči jako teško, ja imam četvoro dece, većina vas ima decu, pa znate, koliko se mučimo da motivišemo decu da krenu da uče, da rade, da stiču te radne navike od kojih im zavisi budućnost, bez toga nema budućnosti.

Takođe, bavljenje naučnim radom je danas postalo jako diskutabilno i brojne su studije koje se sprovode u evropskim zemljama koje pokazuju, ima jedna studija koja je obuhvatila 150 hiljada naučnih radnika u 16 zemalja na 16 naučnih polja, koja je pokazala da skoro trećina ljudi u prvih pet godina odustane od bavljenja naučnim radom. To je izuzetno strašna stvar, bez nauke i inovacija i vezanosti naučnih dostignuća nema razvoja ni privrede, ni ekonomije jedne zemlje i takva zemlja se može pretvoriti u jedno konzumersko društvo za koje učenje je potpuno neprihvatljivo i koje je okrenuto hedonizmu i na kraju robovanju.

Stoga, me jako raduje što su pred nama zakoni koji će u mnogome olakšati i povećati dostupnost naših škola, pre svega visokog obrazovanja svima, jer vi dobro znate da mi ni po procentu ne stojimo dobro u odnosu visoko obrazovanih ljudi prema drugim razvijenim evropskim zemljama. Zakoni koje je Vlada podnela je velika stvar i to što će se smanjiti, verovatno najbitnija stvar za studente, što će im se smanjiti školarine u današnje vreme je velika stvar. Mogu da kažem, gledao sam i druge zemlje da smo mi zemlja koja ima i daje širok dijapazon visoko školskih obrazovnih ustanova po verovatno, najpristupačnijim cenama. To su zaista prednosti koje ova država daje, ali drago mi je, što su ovi zakoni uvrstili ono što smo mi definisali u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030. godine, gde niste samo vodili računa o visokom obrazovanju, nego i o osnovnom obrazovanju i pre svega vaspitanju, ministre.

Mislim da je ključna stvar sada vaspitanje, i mislim da se mi kao roditelji pod velikim znakom pitanja danas kako vaspitavamo svoju decu i da li rizikujemo njihovu budućnost kojekakvim odlukama koje podržavamo kod svoje dece. Izvinite, odgoj dece se sastoji u nagradi i u kazni. Znači, ne možemo mi odobriti sve što deca žele, to nije put kojim smo mi razvijali svoj ni karakter ni znanje.

Zato želim da kažem, da država ovim Predlogom zakona koji ćemo mi usvojiti daje jedan maksimum koji može dati neka država koja je posvećena socijalnoj državi, kao što je naša država.

Nažalost, ja dolazim iz grada, to je sreća, da je jedan od najmlađih gradova u Evropi, Novi Pazar i Tutin imaju najveći procenat mladih ljudi, uglavnom, sve škole rade i to je dobro. Međutim, mi se borimo sa drugim problemima i želim da iskoristim ovde prisustvo ministra Glišića, koji je nama izlazio mnogo puta u susret, otvorena je jedna velelepna škola, vi ste bili čest gost i Novog Pazara i Raške i celog tog kraja, jugozapadne Srbije, ili Sandžaka kako mi kažemo. Zaista ste nam dali punu podršku, međutim, mi se trenutno srećemo sa ogromnim problemom, dva velika naselja koja broje oko 20 hiljada građana, praktično, su uz magistralne puteve i nemaju trotoare. To su naselja Mur i Rasadnik, odnosno naselje Mur i Selakovac. Imali smo i nažalost i saobraćajnih nezgoda, koje su završile tragično. Ministarstvo je pomagalo, ali od vas tražim da još aktivnije učestvujete u rešenju ovog problema i budete gost, evo, pozivam vas u Novi Pazar da što pre dođete. Zaista je to ogroman problem, deca ne mogu bezbedno da dođu do svojih škola, to u 21. veku u Srbiji nije prihvatljivo.

17/2 JJ/LŽ

Znam da ste vi čovek operativac koji razume i zna da poređa bitno od nebitnog i da znate da je ovo ogroman problem za nas koji živimo dole i zato vas zaista pozivam da nam budete na usluzi da rešimo ovaj problem i omogućimo deci da kažem, bezbedan pristup do škole.

Na kraju, naravno, da osuđujemo sve ono što se juče desilo, želim da reaguje i na ono što su neke koleginice i što pokušavaju već nekoliko puta da se nekako protne u medije, zaista je naša koleginica Obradović Jasmina životno ugrožena i mi nismo 20 minuta uspeli da dođemo do njenih vitalnih funkcija. Znači, bila je životno ugrožena i to bi bilo strašno da u ovom domu zbog neodgovornosti određenih ljudi, neko izgubi život, neko izgubi život, to je za mene kao lekara neprihvatljivo.

Takođe, moja koleginica Jasmina Karanac je zaista povređena, ali pre te povrede je ovde jedan od poslanika opozicije prskao direktno biberom, ne znam ni šta je, nekakvim sprejom, koji ugrožava život, koleginicu u oči, druge koleginice, pa je ugrozio zdravlje svih nas bacajući, ne znam nekakvi, šta treba da bacaju, nervne bojne gasove. Je li to politika?

U svakom slučaju najoštrije to osuđujemo. Nadamo se da se nešto tako neće desiti i želimo da kao socijaldemokratska partija okrenuta pre svega jednom snažnom socijalne države, podržimo ove prosvetne zakone i kažem, podržimo i moram to i da spomenem, onu odluku o kreditiranju za stanove, jer će mladi ljudi dobiti mogućnost da postanu vlasnici svojih stanova, ja sam to tek uspeo sa 20 godina rada.

Gledao sam u drugim zemljama nigde nisam video. Gledao sam, upoređivao, pratio sam skandinavske zemlje, postoji li takav projekat u jednoj tako razvijenoj socijalnoj državi kao što je Švedska, ne postoji. To je veliki korak koji je država uradila prema mladim ljudima i dala im tu mogućnost da konkretno rečeno, da sa hiljadu eura mogu da postanu vlasnici stana i da tu formiraju svoje porodice, da formiraju svoju budućnost. To je velika stvar i naravno da mi socijaldemokrate želimo da podržimo praktično koren naše političke ideologije ovakve projekte. Drago nam je što naša država ima kapacitete da ovakve projekte ponudi svojim najmlađim, odnosno mladim ljudima koji su budućnost ove države. Hvala vam.