Hvala ministre.
Branko Pavlović. Izvolite.

Bukvalno dvadeset sekundi, baš gledajući u budućnost, kada se studenti smrzavaju, onda država plati grejanje, pa onda kroz nadzorne inspekcijske organe sa rukovodstvom, dekanima fakulteta raspravlja, ko je koliko platio i ko je koliko trebalo da plati. Obrnuto se stvara utisak da država ne brine o univerzitetu, o studentima itd. Dakle, za ubuduće, kada se već dođe u situaciju, ne isteruje se mak na konac ko je u pravu i ko je koliko trošio, preko leđa studenata, nego se direktno plate računi za grejanje i materijalne troškove, a kasnije se kroz nadzorno inspekcijske poslove reguliše odnos sa fakultetom. Hvala.

Hvala vam.

Ministar Slavica Đukić Dejanović.

Pre bilo kog zahteva studenata i pre ove situacije u kojoj smo mi sada, Ministarstvo finansija i Ministarstvo prosvete našlo je model da novac bude prebačen svim fakultetima, svim univerzitetima i da se upravo ne događa to što ste rekli, da se prvo studenti smrzavaju zato što nije plaćeno grejanje, mi dodamo grejanje. Dakle, bilo je potpuno obrnuto, čak i pre svega ovoga i pre ovih izmena i dopuna.

S druge strane Nacionalni savet visokog obrazovanja sadrži ljude koje, odnosno u njega se biraju one osobe koje nisu na drugim funkcijama, koje nisu funkcioneri, kako na univerzitetskom nivou, tako i na državnom nivou. Dakle, ne može biti funkcioner u opštini, u autonomnoj pokrajini, na nivou države, pa ne može biti ni u akreditacionom telu koje se bavi akreditacijom ustanova i smatramo da treba izbeći i nije kompetentan i nije bio u sukobu interesa, član saveta koji bi bio npr. u žalbenoj komisiji akreditacionog tela.

10/2 VS/LŽ

Hvala
Reč ima narodni poslanica Ana Jakovljević.

Ja ću koristiti vreme grupe.

Uvaženi građani Srbije, ostajući dosledni jučerašnjem stavu da na ovoj sednici jedino može da se razmatra i glasa o Predlogu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju i ni o jednom drugom zakonu koji je predložila Vlada u ostavci, koju ne može da obrazlaže, Narodni pokret Srbije je podneo dva amandmana na ovaj predlog zakona.

Prvim amandmanom tražimo da se broj predstavnika države dodatno smanji u upravljačkim organima univerziteta i da se vrati na nivo kakav je bio pre izmena Zakona iz 2018. godine, kada su većinu imali predstavnici akademske zajednice.

Drugim amandmanom tražimo da se ove godine studentima nadoknadi 50% školarine, sledeće godine 75%, a da one tamo godine, studenti u Srbiji koji su državljani Srbije počnu besplatno da studiraju, kako je praksa u razvijenim zemljama EU, koje čak imaju besplatno studiranje i za strane studente, a to su zemlje poput Nemačke, Italije, Austrije.

Ono što je vrlo važno reći, a to je da ovaj Zakon uvažava dugogodišnje zahteve akademske zajednice, koja je upućivala vlasti i koji su sada konačno nakon pritiska javnosti i opšte pobune svi prihvaćeni. To govori o tome kako je do sada vlast imala odnos prema akademskoj zajednici, da su tek sada sve te izmene i ti predlozi prihvaćeni.

Međutim ono što je važno reći, dok vlast pokušava sa akademskom zajednicom da uspostavi neki vid primirja na drugoj strani nastavnike srednjih i osnovnih škola progoni i preti, od premijera koji je u ostavci i ministarke smo čuli da prosvetni radnici neće primiti platu i ako se ne zna kako je to moguće da se bilo kome uskrati lični dohodak, bez da se sprovodi disciplinski postupak. Ono što su odabrali predstavnici vlasti da rade, a to je da vrše pritiske na direktore škola, govoreći im da će krivično odgovarati za oštećenje budžeta ukoliko ovakvim nastavnicima isplate platu.

Ono što želim da vam kaže dragi građani, da će poslanici Narodnog pokreta Srbije i Novog lica Srbije, svoju mesečnu platu uplatiti u fond koji budu neki od sindikata otvorili kako bismo ublažili teret nepravde koja se trenutno prema njima sprovodi, a naša borba je zajednička. Ja pozivam i druge kolege i građane na ovu solidarnost.

Još jedan vid zastrašivanja prosvetnih radnika se ogleda u činjenici da je podneta žalba Ustavnom sudu od strane nevladine organizacije koja je bliska vlasti sa zahtevom da se zaštiti Ustavom zagarantovano pravo obrazovanja. Gospodo iz vlasti i kolege iz Ustavnog suda jedno malo podsećanje šta zapravo to pravo znači. Pravo na obrazovanje jeste ljudsko pravo, ali ono ne može u punom kapacitetu biti ostareno ako druga ljudska prava nisu ostvarena. Univerzalnom Deklaracijom o ljudskim pravima pravo na obrazovanje je svrstano u drugu kategoriju, odnosno drugu generaciju ljudskih prava koja dolazi nakon prve generacije, a u prvoj generaciji prava se nalaze jednakost pred zakonom, sloboda govora, pravo na pošteno suđenje, kao i pravo glasa. Zato je licemerno pozivati se na ostvarenje ovo ustavnog prava ako pre toga ova osnovna fundamentalna ljudska prava nisu ispunjena.

Tako da, ako građani žive u zemlji sa represivnim autokratskim režimo, gde se kradu izbori, vrlo je važno da se vratimo na ta prava koja su važna za građane, pa tek onda razgovaramo o pravu na obrazovanje. I kada pričamo o takvom režimu postavlja se pitanje šta nastavnici u takvom režimu mogu da uče studente.

10/3 VS/LŽ

Koje škole će od njih napraviti dobre ljude, ako nastavnici treba da ih uče ono o čemu bi nešto trebalo da bude, a dešava se nešto sasvim drugačije. Kakav kredibilitet ti nastavnici imaju pred tom decom da bilo šta izgovore.

Sada ću vas podsetiti na jednu latinsku izreku koja kaže „non scholae, sed vitae discimus“, ne za školu već za život učimo.

Ovo što nastavnici u osnovnim i srednjim škola rade upravo to, uče decu životu. Ono za šta treba da budu nagrađeni je upravo to, i ne da im se uskrati plata nego da dobiju duplu platu.

11/1 GD/JG 11.45 – 11.55

Ono što je još veća ironija kada pričamo o obrazovanju je što se na pravo obrazovanja pozivate vi koji ste leglo lažnih diploma i plagiranih diploma i vi se pitate kako će deca da nadoknade sve. Vrlo lako. Deca su savladala najosnovnije etničke vrednosti koje su važne za srećan život i lako će savladati sve ostalo.

Ja znam da vama to teško pada da razumete, jer većina vas je svoje karijere stekla baveći se politikom, dok pre toga ko zna kako i čime ste se bavili, kupujući diplome i radeći šta ste radili.

Izgradili ste čitav paralelni svet ne bi li se u njega prilagodili u kome promovišete kriminalno, kič i porno kulturu, da biste se vi zbog toga bolje osećali i da vam to bude blisko.

U svojoj bahatosti potcenili ste ovaj narod. Mislili ste da ste ga dovoljno osiromašili i zastrašili da ne shvata razliku između dobrog i lošeg.

Vidite, gospodo iz vlasti, samo sada ovom prilikom ću vam dati jedan besplatan savet. Kada mislite da ste najjači, tada ste najslabiji i tada u tom trenutku kreće vaš pad i krenuo je.

Vreme vaše elite sa „Aliekspresa“ je gotovo. Vreme bahatih, nasilnih i gramzivih funkcionera vlasti je gotovo. Vreme podele građana, koje ste godinama huškali jedni na druge, je gotovo.

Ceo sistem laži, obmana i manipulacija vam se raspao. Studenti i srednjoškolci, ti divni mladi ljudi, podsetili su nas koliko dobri, brižni i pažljivi jedni prema drugima možemo da budemo.

Građani širom Srbije ih dočekuju kao oslobodioce i svi plačemo. Plačemo jer nam je muka kako smo dozvolili da nam 35 godina razarate državu i uništavate sve čega ste se dotakli. Plačemo zato što smo osetili slobodu i od nje nećemo odustati i nikome nikada više nećemo dozvoliti da najgori među nama vode našu državu.

Ko god da preuzme vlast posle vas mora da zna da suverenost pripada građanima i da ona nikada ne sme biti otuđena od građana.

Onaj koga građani na legalnim izborima izaberu da vrši vlast posle vas moraće da izgradi razorene institucije i da vrati pravdu i pravičnost u ovu zemlju, da nikada više nestručni, nekompetentni, bahati ljudi ne dobiju priliku da budu na pozicijama na kojima se vi danas nalazite.

Pošto toliko brinete za studente i za đake, sve što treba da uradite je da ispunite zahteve koje još uvek niste ispunili.

Prvi zahtev je objavljivanje kompletne i originalne istinite dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije železničke stanice i procesuiranje svih odgovornih.

Drugi zahtev je da potvrdite identitet i pokrenete postupke protiv svih lica koja su napala studente, a koji su funkcioneri Srpske napredne stranke.

Odbacite krivične prijave i obustavite postupke protiv ljudi koji su protestvovali, a ne da ih abolirate. Aboliranje znači da su krivi. Ne, oni traže da se postupci obustave, jer su nelegalni.

Ono što morate da znate, studenti su upalili baklju slobode i više povratka nema. Što reče neko, samo vam još vrtići nisu ustali u pobunu protiv vlasti.

Vi znate da je gotovo, iako pokušavate na silu da dovodite ljude na mitinge. Te ucenjene, jadne, osiromašene ljude, ponižene plaćate, kojima i ta crkavica znači. Vi to koristite i dovodite ih na mitinge.

Mi znamo da vi znate da je gotovo.

11/2 GD/JG

Samo da vas podsetim što se tiče većine koju ovde stalno pominjite. Ako od ukupnog broja upisanih birača polovina izađe da glasa i od te polovine, polovina glasa za vlast, to je, gospodo iz vlasti, četvrtina glasova. To nije većina. A i tu četvrtinu ste pokrali. ODIHR vam je to lepo utvrdio i napisao i tu četvrtinu ste morali da kradete.

Ono što u školama niste naučili je da dobro uvek pobedi zlo, ali uvek. General Mišić je govorio – jedan koji sve i hoće je uvek jači od dvojice koji moraju, a građani ove zemlje su se osmelili, prvo, da iznesu sve što imaju pred budućnost ove zemlje da ih ponude kada su u maršu prolazili Srbijom, a drugo osmelili su se i da traže svoju državu nazad.

Vi ćete uskoro biti ružna prošlost ove zemlje po kojoj se ništa neće zvati, ali dolazi budućnost u kojoj će se odgovornost sprovoditi i onda dobro razmislite šta ste radili i šta ćete sa tim.

Građani Srbije, ono što na kraju želim da kažem je da će Narodni pokret Srbije glasati za ovaj zakon koji vodi ka ispunjenju studentskih zahteva.

Zalagaćemo se za ispunjenje svih ostalih zahteva i da institucije rade svoj posao.

Što se tiče jučerašnje sednice, ja bih vas samo podsetila da je glavna i odgovorna za vođenje sednice predsednica parlamenta gospođa Ana Brnabić. Onog trenutka kada je shvatila da nema uslova da se sednica održi na miran način, sednicu je trebalo prekinuti.

Nažalost, tri koleginice su povređene od kojih je jedna povređena od strane Žike Gojkovića. Ja sam lično videla kada je flaša sa te strane poletela koleginicu koju je udarila u glavu. Čak je jedna flaša i na mene krenula. U zadnjem momentu sam uspela da se sklonim. Polomila je mikrofon ovde.

Poslanici Narodnog pokreta Srbije žele brz oporavak koleginicama i apelujemo na vas, predsednice, da konačno počnete da poštujete Poslovnik i da vodite sednice Skupštine u skladu sa njim.

Hvala mnogo.
Ja vam posebno zahvaljujem što ste danas poštovali građane Republike Srbije u smislu da ste koristili argumente i reči, a ne vuvuzele.
Žao mi je što je narodna poslanica odmah izašla, pa nije želela da sluša odgovor na sva ona pitanja ili teme koje je pokrenula. Mislim da to opet nije dobra parlamentarna praksa, ali polako, polako, stići ćemo i do toga da imamo dobru parlamentarnu praksu.
Još jednom ću reći svima da institucije Republike Srbije neće se povlačiti pred nasiljem.
Dakle, da sam juče prekinula sednicu, svaka dimna bomba, svaka šok bomba, svaki suzavac bi značio da će da se prekine rad Skupštine. Mi to ne smemo da dozvolimo. Mi smo ovde zbog građana Republike Srbije, tako da pred nasiljem sa institucije Republike Srbije povlačiti neće.
Reč ima Milenko Jovanov.

Ja sam zaista ovo slušao.

Sad moram da se obraćam ovako u kameru pošto onaj ko je govorio je izašao iz sale.

Ja sam ovo slušao sa namerom da čujem i da razumem, a ne sa namerom samo da glumim da slušam. Međutim, ono što sam čuo kao argumente, iskreno rečeno, ništa drugo ne mogu da kažem nego da je strašno na koji način ovi ljudi razmišljaju i kako oni zamišljaju da država treba da funkcioniše.

11/3 GD/JG

Neću se osvrtati tačku po tačku od onoga što je rečeno. Ima tu mnogo kontradiktornost. Krenuću od ove poslednje. Predsednica Skupštine je kriva zato što nije prekinula sednicu, a nisu krivi oni koji su sednicu prekidali.

Dakle, oni su nas juče optužili, lider njene stranke Miroslav Aleksić nas je juče optužio da držimo sednice na silu i to je veliki greh predsednice Skupštine, ali zato nije greh njihovih kolega poslanika koji prekidaju sednice na silu.

Jako zanimljiv ugao gledanja stvari. To pokazuje koliko je ta logika potpuno iščašena.

S druge strane, traži nagrađivanje nastavnika koji ne rade, jer, kaže, oni drže časove života toj deci, životne časove i životne lekcije. Ja nisam dozvolio ni jednom nastavniku i ni jednom profesoru koji uči moju decu da im drži životne lekcije. To je moj posao kao oca i posao moje supruge, njihove majke. Njihov posao je da ih nauče biologiju, geografiju, hemiju, fiziku, matematiku ili šta već predaju.

12/1 BN/IR 11.55 – 12.05

Ko njima daje pravo i ko je njima dao pravo da oni moju decu uče o životu? Ko je njima dao pravo da targetiraju decu roditelja koji se ne slažu sa onim što oni rade? Ko je njima dao pravo da maltretiraju decu roditelja, pa i roditelje koji se ne slažu sa onim što rade? Kao čopor besnih pasa nasrću na svakoga ko se usudi da im kaže - ljudi šta radite ovo. Ali, treba za to da dobiju duplu platu, zašto, po kom osnovu? Zato što ne rade svoj posao? Jel će oni bolje od mene, krezubog, neškolovanog naprednjaka da vaspitaju moju decu, jel tako, jer mi nismo sposobni ni decu da vaspitavamo, pa će oni da nam vaspitaju?

Ja sam mislio da je greška i mislio sam da je skandal kada je Žaklina Tatalović sa „N1“ na skupu u Novom Sadu, kada je onaj Bačulov doterao cisternu sa fekalijama, pa ih sve redom polivao, nekima se primetilo, a nekima se nije primetilo na licu, dakle, kada je na tom skupu intervjuisala dete, ja sam mislio da je to skandal epskih razmera, nikad viđen na ovim prostorima, a zapravo smo imali tada samo najavu i to od onog za koga se posle ispostavilo da on rukovodi svim ovim procesom. Dakle, Šolakovi mediji rukovode svim ovim. I nije slučajno Žaklina Tatalović intervjuisala dete, jer je posle usledilo to da se deca guraju u pravi plan, ne studenti, deca i ne govori potpuno koleginica iz Narodnog pokreta Srbije, ne srednjoškolci i studenti, nego i đaci prvog razreda i njih izvodite na ulicu. I nije vas sramota to da radite? Po kom osnovu nekoga ko je maloletan izvodite na ulicu? Koga ste pitali? Kako to može?

Napali ste nas pre nekoliko godina zato što je hor jedne srednje škole u Novom Sadu trebalo da peva na stranačkoj konvenciji u Novom Sadu. Rekli ste da je to zloupotreba dece u političke svrhe. A, šta je ovo? Dakle, mi ćemo da pravimo svinjarije i onda ćemo te svinjarije da proglasimo da su ispravne. To je otprilike njihova politika i to je otprilike njihovo gledište. Kad mi kažemo da je ispravno da deca idu na ulicu, to je ispravno, nema veze šta kažu konvencije, nema veze šta kaže Ustav, nema veze šta kažu zakoni, mi smo rekli da to tako treba.

Bori se koleginica protiv lažnih diploma i kupljenih fakulteta itd, pa neka krene od svog šefa, neka krene od svog šefa stranke. Pa, taj ne zna da pokaže zgradu u kojoj je stekao diplomu, ne znam da li zna da potrefi grad iz koga mu je stigla diploma. Pa ako već to hoće da radi, neka pokaže na svom primeru, nemoj na nama da pokazuju svoju principijelnost. Znate, ne mogu ja pokazati svoju principijelnost tako što ću vama da ukazujem šta treba da radite, nego svojim primerom da pokažem da se držim principa.

Prema tome, lepo Mikiju Aleksiću prvo diplomu na sunce, da vidimo ko je izdao, kada je izdao, kada je studirao, šta je imao. Za srednju smo videli. On ne da nije išao u školu, kao što oni sada propagiraju, on je išao u školu i kada niko nije išao u školu, u avgustu, on je produženo trajao u školovanju.

Prema tome, ajmo malo principijelnosti. Mi smo bivša vlast, mi smo ovo, mi smo ono, vaš je početak, kraj itd. Početak našeg kraja je prvog dana posle 2012. godine, to je početak kraja i on traje, i naravno da svakog novog dana, kao što se svaki čovek novim danom približava času svoje smrti, tako se jedna vlast svakim novim danom približava danu svog odlaska sa vlasti, to je normalan proces. Ali, to se neće desiti na način na koji oni to žele, to je ono što oni ne mogu da shvate. Jel imaju većinu? Pa, evo izračunala je, doduše, nije izračunala koliko onda izgleda ta njena brojka u biračkom telu, jer ako je polovina polovine četvrtina, šta je onda 3% ili 2% od te polovine? Dakle, hajde da vidimo ko je to onda promil koga oni predstavljaju?

Prema tome, nikakva problem nije. Jel imate većinu? Pa, ajmo na izbore, ljudi. Vi pokradete izbore, pa kako možeš, ljudi moji, ja ne mogu da shvatim, znači, oni sada imaju devet poslaničkih grupa u ovoj Skupštini, svi imaju predstavnika u stalnom

12/2 BN/IR

sastavu biračkih odbora, svi imaju po dva člana u proširenom sastavu biračkih odbora, doduše, kada naprave te svoje koalicije, boga pitaj ko s kim i kako. Pa, koliko je to ljudi na biračkim mestima? Pa, kako, pa koga birate na biračka mesta kad mi pokrademo svake izbore, aman?

Od 2012. godine pričate kako su svi izbori pokradeni. Pa, jeste li vi idioti, jeste li nesposobni, jeste li slepi, jeste li glupi, šta ste, kad vas neko krade 12 godina konstantno i vi niste u stanju to više da sprečite? Kako je moguće to?

Apsolutno nenormalne stvari pričaju. Oni su sebe ubedili u to da to stvarno tako funkcioniše. Na kraju krajeva, evo, ako je to polovina polovine i četvrtina ukupnog biračkog tela, prihvatam, evo, znači 75% ljudi je protiv nas, pa ajmo na izbore. Pa, što nisu prihvatili referendum? Jel im nudio predsednik referendum? Jednostavna, vrlo jednostavna kampanja, da li si za ili si protiv. Nema stranaka, nema politika, nema ničega, jesi li za Vučića ili si protiv Vučića, da se izjasni narod. Onog momenta kad se kaže da je protiv, on podnosi ostavku. Vi kažete - nećemo. Pa, kako sa 75% ljudi odbijate tako nešto, 75% podrške odbijate tako nešto?

Hajde, dajte mi logiku, samo mi dajte logiku. Ja ne mogu da pronađem tu logiku i ne mogu da shvatim da neko smatra da ima 75% podrške u biračkom, u ukupnom biračkom telu Srbije, ne onome što izađe na izbore, nego u ukupnom biračkom telu Srbije i kaže – mi ne možemo na izbore, ne možemo na referendum, vi ćete da nas pokradete. Kako, bre, da pokradeš 75%, kako da spustiš 75%, ljudi moji? Na koliko možeš da spustiš, na 60, na 50, na 30, ne znam na koliko možeš da spustiš. Pa kako god okreneš, spustićeš opet na ono da vi budete većina. Vi kažete – ne. Zašto? Zato što znate koliko neistina govorite. Zato što znaju šta pričaju, znaju kako su slabi, kako su jadni, šta rade na tim svojim opštinskim odborima, gde ih imaju. Mrzi ih da prave organizacije, mrzi ih bilo šta da rade itd.

Prema tome, zaista sam slušao da čujem, zaista sam želeo da čujem šta su argumenti, ali ja ništa više ne znam nego pre onoga što je počela koleginica da izlaže. Ja ništa novo osim parola nisam čuo u optužbi da smo mi ovakvi, onakvi. Oni su divni, mi smo katastrofa i to je sve super.

To što oni vide kao rešenje i to što oni misle da će da bude rešenje, neće se desiti, ni obojene revolucije, ni nasilne promene vlasti itd. Zašto? Pa, zato što je svako ko je na taj način došao na vlast tražio nekakav legitimitet.

Hajde da se vratimo unazad. Godine 2000. su bili izbori, kakvi-takvi, bili ovakvi, bili onakvi. Dok Slobodan Milošević nije izašao i rekao da priznaje rezultate izbora, tu ništa nije bilo završeno. To što oni misle bilo je ovako, bilo je onako, sve super. Godine 1996. bili izbori, neko dobio neke glasove, pa neko prekržio, pa rekao – puj pike ne važi. Narod izašao na ulicu, branio svoje glasove. Narodna skupština donela leks specijalis, pa to prihvatila. Opet nekakav legitimitet.

Čak i unazad još da se vratite, pa da se vratite na 1945. godinu i na ono što svi zovemo revolucijom, tu je 1944. godine, 12. septembar kralj Petar II održao govor, gde je sve pozvao da se stave pod komandu maršala Tita i stupe u redove NOB, sve svoje Srbe, Hrvate i Slovence. Pa, posle toga održani izbori, one ćorave kutiju, kako je bilo, ali izbori, nekakvi izbori, jesu li bili demokratski, jesu bili ovakvi, onakvi. Dakle, komunisti sa svom svojom golom silom, naoružani do zuba, nisu sproveli revoluciju bez kontinuiteta, pa prelazna vlada Tito Šubašić i sve ostalo. Znači, čak ni tu se nije išlo na ono što oni traže danas u Srbiji, čak ni tu se nije išlo da takav brutalan prekid bilo kakvih normi i bilo kakvog poretka.

12/3 BN/IR

Šta oni onda hoće? Ono što nikada nigde nije bilo, da od Srbije naprave banana državu u kojoj će neko da se pogađa ko može, a ko ne može da bude vlast na osnovu toga što su se oni dogovorili na nekom plenumu itd. Pa, kako da vam kažem, to neće da može.

13/1 TĐ/MJ 12.05 – 12.15

Sa druge strane, i opet dolazimo do tog pitanja legitimiteta pošto koleginica drže do obrazovanja i do svega ostalog, ne znam gde je to naučila da postoji taj manjkavi legitimitet, delimični legitimitet, ne znam ni kako bih ga nazvao, Martinoviću, ti kao profesor pravnog fakulteta možda možeš da mi pomogneš, ja ne razumem kako to može da postoji, pa smo legitimni da predložimo zakon posle ostavke Vlade. Znači, nakon što je Miloš Vučević podneo ostavku, Vlada podnese zahtev, predloži zakon Skupštini, i to je u redu i o tome se raspravlja, o tome može da se glasa, ali o svim zahtevima koje je Vlada predložila dok je bila u punom kapacitetu, dakle nije bila u ostavci, ne može da se glasa i da se raspravlja, jer je ona pala, a u tom trenutku nije pala, a onda kad je pala onda predlaže zakone i o tome može da se raspravlja, a onda Skupština koja nema legitimitet ni za šta ima samo legitimitet da izabere prelaznu Vladu. Znači, nemamo legitimitet, imamo legitimitet da glasamo za studentske zahteve i da izaberemo prelaznu Vladu. Gde to piše, u kom aktu? Ja ne znam.

Istovremeno nas pozivaju na zakonitost, na ustavnost, na to da, ne znam, predsednik ili ovaj ili onaj ministar ili premijer ili, ne znam više ko, predsednica Skupštine izlazi iz svojih nadležnosti itd, a gde ovo piše ljudi u pravnom sistemu Republike Srbije da Skupština ima mandat samo da glasa o studentskim zahtevima i da izabere prelaznu Vladu ja ne znam i onda vidite da je to sve jedan bućkuriš različitih parola bez ikakve sadržine i bez ičega. Hajde da opravdamo akcije koje su što luđe itd. Ja ne mogu da verujem.

Hajde prihvatiću uz veliku rezervu da je iskren zahtev za brzo ozdravljenje koleginicama, ali znate onda kada održite konferenciju za štampu nakon onakvog dana juče, izađete na tu konferenciju, pa osudite to ponašanje, a ne da optužite predsednicu Skupštine da je kriva za to što je onaj koji je umislio da je Napoleon jer je studirao na Sorboni, pa je onda Napoleona dosegao samo u visini, ni u čemu drugom u životu, prskao biber sprejom u lice narodnim poslanicima. Ko je za to kriv? Ana Brnabić? Poslanici vladajuće većine?

Oni su hteli, i to treba građani da znaju, da mi napustimo salu, to je bila ideja, i da kažu zaustavili su sednicu, a onda je bila ideja da izađemo iz te sale napolje, pa da nas gađaju jajima, pošto su doneli jaja na kojem je svako pisalo prezime. Ne znam da li ste videli tu sliku. To je bila ideja. I sad kao, eto, mi osuđujemo, nisu bili normalni uslovi za rad. Nažalost, i time da zaključim jesu, na žalost od kad su oni u parlamentu.

Ono što ste videli juče, poštovani građani, to su nama redovni uslovi za rad. Ovo što danas vidite je vanredno. Ovo što danas vidite nije normalno, da se normalno diskutuje, da se iznesu neki stavovi, da se kažu neke stvari, da poslanici opozicije nešto govore, da im se nešto odgovori i da rasprava teče dalje. To nije normalno ovde. Od 2022. godine mi ovde imamo permanentno i kontinuirano nasilje, nasilje, nasilje i nasilje. I sve se svodi na to - zabranićemo, sprečićemo, onemogućićemo i ne znam ni ja šta i evo sad, na kraju krajeva, da budem potpuno iskren, pošto sam svedok u dva potpuno različita pristupa vođenju Narodne skupštine Republike Srbije.

Bio sam predsednik poslaničke grupa kada je predsedavao Vladimir Orlić i sada kada predsedava Ana Brnabić. Dva potpuno različita principa. Vlada je bio dosta rigidniji, dosta oštriji itd. Predsednica Skupštine, sadašnja, dakle, Ana Brnabić, ja ne znam, ne postoji granica koliko je liberalna i koliko tolerantna. U oba slučaja imate isti rezultat, u oba slučaja imate isti rezultat. U oba slučaja imate vuvuzele. U oba slučaja imate lupanje klupa. U oba slučaja imate tuče. U oba slučaja imate isto ponašanje. Čekajte, šta je onda rešenje? U kome je onda problem? Dakle, ako imate dva potpuno različita pristupa istoj stvari i imate varijable, imate jednu konstantu, a to su oni, pa neće biti da je greška u onome što je promenljiva, nego u onome što je

13/2 TĐ/MJ

konstanta, a to je njihovo nasilje, isključivo i samo nasilje. Oni nisu bili u stanju da smisle kako može sednica da traje, kako mogu duže da govore, kako mogu bilo šta. Imali smo ovde opozicione stranke, neki ljudi su sa nama u klupama, a govorim o stranci koja je obeležila parlamentarizam u nekom prethodnom periodu – SRS. Ljudi su se dovijali kako da pritiskaju vlast, da sednice traju duže, da oni dobiju na važnosti kao opozicioni poslanici, da sebe podignu time što kontrolišu sednicu Skupštine na nivo vlasti i da razgovaraju sa ravnopravnih osnova, bez nasilja, bez ičega. Bilo je incidenata nekih, neću da kažem, ali u odnosu na ovo, pa ono je kisela voda. Ne može da se poredi, bre! Ne može da se poredi. Prema tome, da, to su zlatna vremena bila u odnosu na ovo danas.

Prema tome, žao mi je, ne znam kako ćemo razgovarati, a moramo da razgovaramo, jer ovde neko misli da treba da sprovodi neku revolucionarnu pravdu koja nigde nikad nije sprovedena. Ono što mene plaši, o tome sam juče po grimasama ljudi, po pogledu ljudi, stekao utisak da ovde sa nama sede ljudi koji bi bez problema fizički lišavali života sve koji sede sa ove druge strane. To je nešto što ne znam kako i na koji način možemo da prevaziđemo, ali na nama je da probamo da nađemo način kako da preko toga pređemo, ne zbog njih nego zbog ove zemlje. Hvala.

Hvala, narodni poslaniče.
Reč ima potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, sad mogu da kažem „poštovani“, jer zaista to mislim, prvo bih da se zahvalim i gospođi Jakovljević i gospodinu Pavloviću. Tako je to trebalo da izgleda. Mi dođemo, razgovaramo, naljutimo se jedni na druge, kažemo nešto što jeste i što nije, nekad preteramo, ali to je parlamentarni život, to za to služi, to je suština. Znate, kada bi ova većina samo se koristila argumentima broja, pa nema šta, onda opozicija ne treba da postoji. Završe se izbori, onaj ko je pobedio nosi sve i to je to. Dakle, ovo je tako trebalo da izgleda i da je to tako izgledalo građani Srbije bi imali najmanje 10 dana, najmanje 10 dana prilike da svakog dana, po osam sati, slušaju naše rasprave, dok im ne dosadi.
Nažalost, Srbija se juče upisala među zemlje u kojima se u parlamentu koristi nasilje, kojima se ugrožava život kolega poslanika. Nažalost, o Srbiji se retko sada čuje nešto lepo u svetu. Tramp nas je, ako niste znali, pomenuo u svom obraćanju u Kongresu, pomenuo je Srbiju. Nije je pomenuo ni po čemu dobro. Nije nas pomenuo po našem privrednom rastu koji je za svako poštovanje. Nije nas pomenuo ni po našim etičkim principima po kojima je naš narod zaista deo civilizacije. Pomenuo nas je po tome što smo od USAID-a dobili neke pare i ismejao nas je za pare koje smo dobili, kao što nas juče ceo svet pominje sa onim odvratnim slikama nasilja u parlamentu Srbije.
Ja ne verujem da postoji birač koji je glasao za predstavnike opozicije sa idejom da oni dođu i zapale Skupštinu i duvaju u vuvuzele. Živo me zanima kada se vrate kući, pa razgovaraju sa svojim porodicama, pa kaže – e, jesi li video kako sam duvao u vuvuzelu, kaže – jao, jeste, znaš, prepoznajem tvoju vuvuzelu, a što ti nekako vuvuzelišeš. Nemoguće da je neko glasao za tako nešto. Ljudi su glasali za opoziciju i kada glasate glasate da zagorčava život vlasti. To je normalno, ali da zagorčavate tako što kaže, kada te sretne u kafani, svi smo mi bili opozicija dugo vremena, pa znali smo kada dođemo negde, pa nam priđu – u što si mu rekao, a što ti znaš da ga pitaš, a kako si ga. Za to glasaju ljudi i kada ste opozicija, ali ne glasaju za to da bacaš dimne bombe. To se ne radi ni na stadionu i na stadionu je to krivično delo. Sad je moram da kažem – pravda za navijače.
14/1 AL/MP 12.15 – 12.25
Kako ministar Dačić posle ovoga da uhapsi bilo koga navijača koji baci topovski udar? On kaže – šta, pa to se radi i u Skupštini. Što ja to ne smem da radim? U čemu je problem? Kako ćete me da uhapsite sada? Šta treba da budem poslanik da bih mogao da bacam topovske udare? Pa dobro, kandidovaćemo se sa programom, duvamo u vuvuzele i bacamo topovske udare. To je naš program. Bravo.
Potpuno se slažem sa vama, gospodine Pavloviću, da je ovo institucionalni problem, ali ne zato što institucije ne rade, zato što su razorene, ali ne zato što su razorene od strane vlasti i unutar vlasti, nego su razorene od strane onih koji tvrde da ih poštuju.
Čekajte, da budemo pošteni. Svi mi ovde i svi koji se bavimo politikom u ovom periodu smo dobrim delom odstupili od načela zakonitosti i bezuslovnog poštovanja zakona i Ustava. Kada bi se držali zakona, „dura leks sed leks“, kakav ne prijavljeni protest na Brankovom mostu? Kako može biti ne prijavljenog protesta bilo gde? Kako može neko da dobije saobraćajni prekršaj zato što ide žutom trakom, a neko ko blokira autoput je položio najvažniji ispit u svom životu?
Zato, znate, postoje političari da nekada u nekim trenucima pokušaju da prilagode i zakon i život, da ne bi dolazilo do društvenih sukoba, jer da se ova vlast držala strogo zakona, vi znate da bi se ovo moralo rešavati silom. A, vlast je odlučila da ne koristi silu i da svesno, svesno prihvata da nije sve u skladu sa zakonom.
Izvinite, kakvi plenumi, kako to, koja je to institucija? Kako se to zove? Ko je doneo odluku? Ko je dao legitimitet? Ko je izračunao koji je broj glasova? Kako sada to?
Ponekada u svakom narodu, nije to samo kod nas, nismo mi najgori, naprotiv, ja mislim da su Srbi bolji narod od većine, baš me briga, optužite me za pristrasnost, šta god hoćete, ali ja tako mislim, naiđu trenuci kolektivnog zanosa. Nekada to ide na dobro, nekada na loše. Obično se ne završi baš najbolje, ali naiđu trenuci kolektivnog zanosa u kome argumenti više ništa ne znače.
Do pre tri, četiri meseca postojali su dobri studenti i loši studenti. Znate ono, ovaj studira predugo, ovaj ima loše ocene, ovaj ima dobre ocene, ovaj ide na predavanja, ovaj ne ide na predavanja, ovaj ide zato što mu plaća tata, ovaj ide zato što hoće da što pre završi da se zaposli. Odjedanput nema dobrih i loših studenata. Postoje samo najbolji. Ne, ne, oni su bezgrešni, ništa ne mogu da pogreše. Svako može da pogreši, profesor može da pogreši, doktor može da pogreši, poslanik može da pogreši, svi mi možemo da pogrešimo, student ne može da pogreši. Kada on nešto kaže to je tako, šta će nam parlament. Možemo da raspustimo Skupštinu. Raspustimo Skupštinu, šta će nam Skupština. Ali, sada koji studenti i to nije važno. Dakle govorimo o institucijama o dubokom razaranju institucija.
Obraćam se svim građanima Srbije koji ovo gledaju i slušaju - ej mi smo roditelji. Kažite mi, molim vas ko od vas želi da mu se dete vrati iz škole i da kaže – ej znaš kako smo linčovali direktorku škole, znaš šta smo uradili profesoru matematike, jel znaš, ona fizičarka što me uvek nervirala, znaš da smo je blokirali, blokirali smo joj kabinet i nismo joj dali da izađe.
Pođite od sebe i svoje dece - da li želite da vam se deca tako ponašaju? U redu je da mi matori imamo svoje rasprave. Ma raspravljajmo se, idemo na proteste, parlamente, sve u redu, ali mi smo izveli decu na ulice.
Ajde da vas podsetim kako je sve ovo počelo. Rasprava u društvu je počela tako kada su izveli sina Miloša Vučevića da protestvuje protiv svog oca, neznajući gde ide. Tako je počelo. Jel smo zaboravili to? Nije počelo ni od studenata nego je počelo od maloletne dece, od srednjoškolaca i to smo zaboravili.
14/2 AL/MP
Nemojmo da se podsećamo da se sve ovo o čemu pričamo dešava i u osnovnim školama. Koliko će nam trebati vremena, ima sigurno stručnijih od mene koji će se baviti ovim, koji će govoriti jednog dana o tome, dame i gospodo, da ponovo tu decu vratimo u njihovo godište, da ih vratimo u ono normalno shvatanje sveta koje je primereno njihovim godinama? Koliko će nam trebati vremena da četrnaestogodišnjaci shvate da nisu vlast u ovoj državi, da ne mogu da blokiraju direktora škole? Koliko će nam trebati vremena da ponovo neko dobije jedinicu i da zbog toga ne može da blokira školu? Koliko će nam trebati vremena da neki student koji je do juče gospodario svojim rektorom i svojim profesorima prihvati da je pao na ispitu? Ko će još da padne na ispitu kada je on položio najvažniji životni ispit?
Znate, vrlo je sada zanimljivo kada dođemo vi i ja kod lekara, hoćemo li tražiti onog sa najboljim prosekom ili onog ko je položio najviše životnih ispita? Hoće li neko od nas da pošalje svog oca ili svoju majku na operaciju i da traži da mu se objasni da li je bio na protestu, nije bio na protestu, a ne, ne, takvog lekara ja neću, hoću samo ovog što protestvuje.
Pomešali smo, sve smo pomešali. Neću da nastavljam zato što nema ovde… Da ima ovde kolega iz opozicije naravno da bih nastavio i naravno da bih bio žučniji, ali ne mogu, izvinite, ne mogu da ne pomenem par primera. Mi imamo advokate koji su sebi dopustili da ostavljaju ljude u zatvoru, da neće da rade po pritvorskim predmetima. Pa, čekajte, koje je to elementarnije, koleginica je govorila o pravu na fer suđenje, pa kakvo fer suđenje bez advokata i to je prihvatljivo, to je sasvim u redu.
Slušajte, ima neka inženjerska komora koja kaže da inženjeri ne smeju da se hapse u slučaju nadstrešnice, a onda u sledećem članu kažu da zahtevaju da se ne donose presude pre suđenja. Pa čekajte, pa sve presude su donete pre suđenja. Neću da nastavljam sa tim primerom.
Hoću da vam kažem samo jednu stvar, pošto je koleginica rekla i ja sam zahvalan što je to rekla, šta god ja mislio i drago mi je da je bila tu i voleo bih da su svi tu pa da se svih 10 dana ispričamo, ma kako nekada i vuvuzele delovale smišljenije od onog što govore, ali nema veze, to je samo moje mišljenje.
Moj pokojni deda Dragutin je bio častan čovek, nepismen čovek. Imao je sve etičke i moralne vrednosti i položio sve etičke i moralne ispite koje jedan srpski domaćin na planini Manjača može da položi, ali nije se pravio da zna da vodi državu i nikada nije pokušao nikoga da operiše. On je bio čestit čovek, ali nije od čestitosti pravio profesiju i nije pokušavao od toga da preuzme vlast u državi i da pokuša da objašnjava, da radi ono što ne ume da radi.
Mi samo moramo da se vratimo upravo na to. Samo na to i ništa više, da ne izmišljamo da je učešće u nekom protestu dokaz etičke čistote, a neučešće dokaz etičke nečistote.
Žao mi je što ovde nema opozicije. Bila bi zanimljiva rasprava. Problemi u društvu bi se i rešavali na taj način, a sada će se rešavati tako što ćemo se vraćati u normalnost i vraćati se u institucije. Hvala vam.