Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi poslanici, dame i gospodo, sudstvo je jedna od tri grane na kojoj počiva vlast naše zemlje. Sa velikim odobrenjem i zadovoljstvom smo prihvatili pozitivno mišljenje Venecijanske komisije na predloge zakona koje smo usvojili u ovom visokom domu u januaru mesecu i na taj način pokazali usaglašenost sa evropskim standardima i evropskim zakonodavstvom. Na taj način smo za sve naše građane obezbedili nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Ali moram da istaknem da se na dnevnom redu današnje sednice nalaze i zakoni koji u fokus stavljaju sa jedne strane zdravlje stanovništva, a sa druge strane mlade ljude.

Zdravlje stanovništva i mladi ljudi su temelji koji čvrsto drže stabilnost naše države i koji će u narednom periodu i u budućnosti tek pokazati pun potencijal i pune uspehe.

Predlozi zakona koji se odnose na poboljšanje zdravstvene zaštite našeg stanovništva se ogledaju u Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa, ćelija i tkiva, a Predlog zakona koji se odnosi na mlade ljude, jeste predlog zakona kojim se dodatan novac daje za subvencionisanje dela kamate za naše mlade sugrađane.

Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa u svojoj suštini ima plemeniti cilj. Kao lekar mogu slobodno da kažem da nema veće sreće za jednog lekara nego kada može da pomogne pacijentu koji se nalazi u terminalnom stadijumu svoje osnovne bolesti. Presađivanje organa je tada neophodno i zato su nam potrebni donori. Mnogo je pozitivnih primera kako je donorstvo spasilo život i kako je omogućilo bolji, kvalitetan i uspešan život drugih ljudi. Svako od nas može iznenada da postane primalac organa i zato apelujem na sve da razmišljamo i iz lične perspektive i da na neki način humanost postavimo na još viši nivo.

Plemeniti cilj ovog predloga zakona se oličava u svoje tri komponente, to su društvena odgovornost, poštovanje volje svakog pojedinca, kao i potreba da donesemo kvalitetan, ispravan i pravedan zakon za sve naše sugrađane koji će biti u stanju potrebe.

Prva tačka te društvene odgovornosti jeste promocija donorstva, kako bismo uspeli da broj potencijalnih donora sa sadašnjih 6,2 na jedan milion stanovnika povećamo i dođemo u rang razvijenih zemalja, kao što je na primer Španija, koja ima 90 donora na jedan milion stanovnika.

Druga tačka te društvene odgovornosti jeste edukacija stanovništva i u tom smislu sam potpuno saglasan i sa ministrom dr Zlatiborom Lončarem da je potrebno postići konsenzus i sa Srpskom pravoslavnom crkvom, jer nam je ona jako neophodna kako bismo približili građanima neophodnost za početak razmišljanja na temu donorstva, a kasnije i potpuno uključivanje.

Ono kako ja vidim edukaciju jeste i možda uvođenje i posebnih časova na našim fakultetima, u srednjim školama da se radi sa decom koja su starija od 15 godina, kako bismo mogli u dogledno vreme da ozbiljnije računamo da će i oni postati donori organa.

25/2 MZ/VZ

Treća tačka se odnosi na poštovanje volje svakog pojedinca. Ovim zakonom konačno jasno utvrđujemo da svaki potencijalni donor potpisuje svoju donorsku karticu i isto tako i onaj koji ne želi potpisuje donorsku karticu. Imali smo do 2021. godine, kada je Ustavni sud doneo odluku da to ipak ne može, ono što je ministar pričao, da imamo pretpostavljenu saglasnost, tako da na ovaj način u potpunosti regulišemo donorstvo jednim dobrim zakonskim aktom.

Ali opet kažem, to ne znači da time, kao što su govornici prekoputa govorili, na neki način limitiramo mogućnost povećanja broja donora, već isključivo uvodimo u zakonski okvir, kako bi volja svakog pojedinca bila ispoštovana, jer to je po Ustavu i zakonu svetinja svakog čoveka.

Ono što smo pričali je da su i timovi, medicinski timovi, i naše bolnice, zahvaljujući velikom ulaganju u sektor zdravstva, potpuno osposobljene u svakom trenutku 24 sata da odgovore na proces transplantacije. Kao što znamo, proces transplantacije nema ni vreme ni mesto. Znači, kada se desi da donor može da donira svoje organe, medicinski timovi i bolnice su u potpunosti osposobljene i tehnički i ljudski kako bi pružili podršku onome kome je potreban organ.

U prvoj polovini godine u našoj zemlji su urađene 73 transplancatije, što u odnosu na prošlu godinu pokazuje porast, a do kraja godine očekuje se da uradimo više od 180 transplantacija, što će biti značajno povećanje u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu. Kvalitetan zakonski predlog kao što je ovaj svakako će pružiti pravni osnov za povećanje obuhvata presađivanja organa i ja ću ga u danu za glasanje vrlo rado podržati.

Zakon koji je već pokazao svoju pozitivnu stranu i svakako jedan od najboljih predloga zakona koji smo usvojili u ovom visokom domu jeste Zakon o pomoći mladim ljudima za sticanje svoje prve nekretnine. Na taj način mlade osobe imaju priliku da se ranije osamostale i steknu sigurnost i izvesnost svoga doma i krova nad glavom.

Ispravnost i potreba za donošenjem ovog zakona se najbolje ogleda u brojkama. Od početka primene Zakona do sada je odobreno 7.424 zahteva, što znači da je toliko mladih osoba koje su osigurale svoj dom nad glavom. Inicijalna vrednost ovog predloga zakona je bila 400 miliona evra. Dodato je 200, a sada još 300 miliona i ukupna vrednost dolazi do 900 miliona evra pomoći mladima.

I sam znam, iz razgovora sa mladim ljudima, koliko je ova pomoć značajna i koliko sada svi razmišljaju u pravcu kupovine svoje prve nepokretnosti, kako bi mogli što ranije da se osamostale i steknu svoj dom. Na ovaj način podstičemo i formiranje porodica iz kojih će se rađati deca, a sve sa ciljem da probamo da rešimo višegodišnji trend negativnog prirodnog priraštaja.

Planiranje porodice je ozbiljan korak u životu svakog čoveka, a ovo su samo pokazatelji da država ozbiljno razmišlja, sluša potrebe svojih građana i brine o mladim ljudima. Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Sada Dragan Jonić. Nije tu.
Reč ima Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, danas raspravljamo o 32 zakonska predloga u kojima očito pre svega u samoj raspravi je bilo pokušaja da se skrene upravo na temu isključivo mišljenja Venecijanske komisije, za šta mislim da je dobro što danas raspravljamo o tome, zato što je to pokazatelj da period i ambijent u Republici Srbiji koji je bio do 2012. godine, ono što je moj kolega Mirković opisao kao jednu reformu pravosuđa u kojoj je Srbija

25/3 MZ/VZ

platila iz budžeta 11 milijardi dinara, jednostavno danas to nije slučaj u Srbiji jer ne postoje takve štete koje su nanesene bilo kakvim zakonskim rešenjima koja su ovde predložena.

Na kraju krajeva, kada pričamo o tom evropskom putu, ne postoje uopšte bilo kakve institucije koje vas na nešto primoravaju, i to moraju građani da shvate, a taj pokušaj opozicionih stranaka da kreiraju neku novu realnost u kojoj će pokazati da postoji neka batina ovde i Srbiji i Aleksandru Vučiću i SNS, jednostavno ne postoji.

Danas se geopolitički odnosi grade na poverenju i grade se na saradnji i na miru pre svega i danas mi imamo promene u svetu i ono što je pokazala i ova diplomatska inicijativa i ofanziva, tako da je nazovem, predsednika Vučića sa posetom i Kini i sada Gruziji i pre toga svi oni razgovori koje je imao sa drugim predstavnicima velikih sila, a pogotovo ovaj sastanak koji je bio u Crnoj Gori i koji se odnosi na Evropsku uniju je pokazatelj, u stvari, da je Srbija izgradila zaista dobre partnere, političke partnere, da bi u budućnosti imala šanse za rast i razvoj i kod velikih promena koje će nastati upravo u ekonomiji, a mi to zovemo ne samo ekonomske promene nego ih zovemo tim lancima snabdevanja pre svega energenata.

I u skladu sa time, današnja sednica treba da bude i taj deo koji ne treba da se sakrije, da je napredak Srbije naša realnost i da će ona ići isključivo u tom pozitivnom smeru, iako smo imali period od godinu i po dana gde je bilo pokušaja da se Srbija zaustavi na tom putu rasta i razvoja.

26/1 JD/MO 15.10 – 15.20

Čuli smo ono što je najvažnije, da se ovi predlozi zakona koji se odnose upravo donore kada su u pitanju transplatacije, jedno od pitanja o kojima su ovde stariji poslanici, više od deset godina imali prilike da raspravljamo, imali različite dileme, potpisivali kartice donorske, mučili se na taj način da se pronađe adekvatno rešenje koje će odgovarati na kraju krajeva svim zainteresovanima.

Mislim da je ova predlog zakona upravo to, da se našao neki među model koji nije ni španski, a nije ni taj isključivo srpski, nego jednostavno se našlo rešenje da na određeni način svi to onako sa stanovišta saglasni podrže tako nešto.

Jako je važno da se apeluje ljudima na savest, da upravo to bude taj princip solidarnosti, jer to spašava živote i to je ono što ne možete nikako da namestite, jer to su okolnosti koje jednostavno vam daju mogućnost da određeni ljudi na listama produže svoj život ili da ga nemaju. Obzirom da smo mi država koja ima problem sa natalitetom, svaki ljudski život je bitan i mislim da je ovo način da se to održi.

Što se tiče ekonomskog rasta i razvoja, jako su važni zakoni koji govore o projektima infrastrukture, pogotovo ovaj koji se odnosi na taj deo, mislim da je sada malo zaboravljena brana „Pambukovica“, znači borba protiv poplava i zaštita pojasa gde god je moguće izvršiti što pre, jer to nam je bilo zamerano godinama kako to nismo radili. To smo davno počeli i upravo ove garancije za takve projekte nam daju šansu da danas, sutra o tome ni ne razmišljamo, da država adekvatno odgovara na klimatske promene.

Što se tiče garancija za izgradnju gasovoda, odnosno kompletno premrežavanje Srbije u pogledu gasifikacije. Mi danas imamo potvrdu garancija koje se odnose na podršku projekta gasifikacije Zlatiborskog okruga, zatim deo koji se odnosi na pravac Leskovac-Vranje, čime se povezuje Pčinjski i Jablanički okrug. Zatim, imate deo koji se odnosi na gasovod Beograd-Valjevo-Loznica i deo koji još treba da zaštiti praktično interkonekciju između Srbije i Bugarske.

To pokazuje da Srbija ide krupnim koracima napred, kada je u pitanju energetska tranzicija, da time povezujemo velike industrijske centre, da ciljevi koji su postavljeni pred nas, borba protiv klimatskih promena, rasterećenje energetske mreže kada je u pitanju i EPS i EMS u stvari nam pomaže ka tome i da svako ko je rekao ovde, a imali smo prilike da čujemo da nije isplativo graditi gasnu elektranu ne shvata kolika je odgovornost prema građanima Srbije da olakšate ovaj život, da privrednicima omogućite bolju komunikaciju između mesta gde se proizvodi određena roba i mesta gde ta roba treba da stigne.

Prema tome, to je sve odraz jedne velike odgovornosti, pre svega političke odgovornosti na kojoj je Aleksandar Vučić insistirao, od trenutka kada je postao premijer 2014. godine, pa i kasnije kada je postao predsednik. Znači, pokazatelj kojim putem treba ići i to je put za koji mi nikada nećemo odustati. Mogu da zaustavljaju Srbiju na ulicama Beograda i drugim gradovima, mi ćemo se i dalje truditi da radimo na poslu u kome će građani imati isključivo korist. Zato ću u danu za glasanje podržati sve ove predloge. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vladimir Pajić.
Izvolite.

Poštovani građani, cela ova godina protekla je u znaku seta zakona kojima smo se bavili od januara, februara meseca, pa do sada. Sada vidimo da smo bili u pravu kada smo govorili da će to naneti veliku štetu. Sada vidimo da smo bili u pravu kada smo govorili da će spašavanje političke karijere jednog jedinog ministarčića koštati Srbiju međunarodnih odnosa, velikog novca koji smo

26/2 JD/MO

mogli da dobijemo. Sada vidimo da je cela naprednjačka klika organizovana da sačuva kravatu oko vrata jednog ministra koji se zaigrao i pomislio da može da bude veći od države. Sada vidimo da su preskupi cehovi vaše politike zato što se igrate države, zato što mislite da možete da izmišljate zakone kako vama padne na pamet, pa onda kada neko koga sve vreme kritikujete, kada vam uputi kritiku kažete pa, dobro, sada to moramo da menjamo. Imamo sednice iznova i iznova koje služe samo tome da ispeglaju vaše greške koje ste od početka izmislili kako biste kupovali vreme.

Ničija politička karijera u ovoj zemlji ne treba građane da košta milijardu i nešto miliona evra. Ničija politika karijera nije toliko značajna i nije toliko presudna za građane da bi koštala toliko. Vi to ne shvatate upravo zato što i ne radite u interesu građana, već radite u partikularne interese vaših ministara, vaše političke klike.

Pored toga, smetaju vam sistemi koji su organizovani, koji rade za svoje građane, smeta vam suštinski Evropska unija, iako ona treba da bude suštinski partner Srbije zato što ima politički sistem kakav mi u Srbiji želimo za naše građane, sistem u kome je vladavina prava nešto što se očekuje od države, gde ljudi mogu da napreduju, gde ljudi mogu da zarade, gde niko zbog toga neće da ih globi, gde neće da ih reketira, gde mogu prosto normalno i dobro da žive živote sa svojim porodicama.

Zato kažemo – Evropska unija jeste strateški partner Srbije i treba da bude strateški partner Srbije. Vi govorite o evropskom putu. Mi kažemo – vi ste razbojnici na tom evropskom putu. Nije dovoljno samo stajati na evropskom putu, vi morate ići unapred, moramo da sprovodimo reforme, vi ste sa time stali i onda nemate pravo da govorite kako vi tu radite, jer vi na evropskom putu ne radite ništa. Vi idete dva koraka unapred, tri koraka unazad i sve vreme se pravdate time da je to nekakav posao.

Mi svi znamo da to nije posao. Mi znamo da je to bacanje prašine u oči građana, a dok je ta prašina podignuta vi gurate ruke u džepove građana tako što povećavate namete, tako što povećavate poreze, tako što povećavate račune za struju, tako što sve poskupljuje, sve uzimate sebi.

Onda, čemu to služi? Služi tome da se organizuju sednice koje će braniti političku karijeru jednog jedinog čoveka u zemlji, a to je Nikola Selaković koji se zaigrao sa Generalštabom.

Da li je to politika koja je u interesu građana Srbije? To ste dužni da objasnite građanima. Oni to jako dobro vide. Vi ih nipodaštavate ako mislite da to niko živi ne vidi.

Kaže – dobra posledica je da mali ljudi počnu da bacaju velike senke. To ne znači da su oni porasli. To znači da je sunce krenulo da zalazi. Razmišljajte o tome. Doći će trenutak kada će u ovoj zemlji ponovo svanuti sunce i u političkom i u svakom drugom smislu, da će dobri ljudi doći na dobra mesta na kojima će moći da urade dobar posao, jer vi niti ste dobri ljudi, niti radite dobar posao. To vidimo na osnovu pola godine gubljenja vremena građana.

(Milovan Drecun: Ti ćeš nekome da govoriš da nije dobar čovek!)

Nema potrebe da dobacujete. Ne znam zašto ste se osetili prozvanim. Interesantno je da ste to baš vi.

Interesantno je da ste to baš vi. Nema potrebe da dobacujete, da zadržimo neki nivo kulture, i ako ja to ne očekujem od vas, ali evo, molim vas da zaista ostanemo na tom nivou.

Pored toga, treba da kažemo zašto je važna Evropska unija. Ne zbog toga što mi volimo njenu zastavu, ne zbog toga što mi mislimo da tamo cveta cveće, već zato što znamo da je Srbija svoju državnost, ko poznaje našu istoriju, ko se oseća kao pravi

26/3 JD/MO

patriota, mi smo našu državnost uvek gradili u saradnji sa Zapadom i uvek se ona rastakala u saradnji sa Istokom.

Pogledajte malo to. Biće vam jasno kako smo imali priliku da imamo dobre ljude poput Koste Cukića, poput Jovana Ristića. Mi smo našu državnost učvršćivali. Kada imamo ljude poput vas nama se ta državnost rastače zato što vi vidite da ona nije u građanima, da nosioci suvereniteta nisu građani, već vi mislite da ste vi nosioci suvereniteta naše zemlje.

To vam je greška. Zbog toga ljudi ne mogu ni da vas gledaju na ulici, zbog toga nemate ni priliku više da im se obraćate onako slobodno kako ste to mogli do sada.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.

Dakle, ko je kakav čovek i da li je neko dobar ili loš čovek može da sudi samo neko ko te ljude poznaje ili ne poznaje. Ovako karakterisati više od 150, 160, 170 ljudi ili milione ljudi koji podržavaju našu politiku, u najmanju ruku je nepristojno, da ne upotrebim neki grublji izraz.

27/1 MT/LjL 15.20 – 15.30

Ono što je mnogo veći problem je što ta poltronska politika ide toliko daleko pa smo malo pre čuli da su našu državnost, našu najlepšu, jednu jedinu Srbiju, stvarali zapadni partneri. Bruka i sramota.

Ova država je stvarana krvlju, znojem, suzama, radom Srba i srpskog naroda. Nikada više da vam nije palo napamet da kažete da je neko drugi stvarao Srbiju, ako mislite i smatrate sebe Srbinom, a i to je veliko pitanje.

Kaže čovek – evropske vrednosti. Pa, kažite mi vi, evrofanatici, u kojoj to evropskoj zemlji možete da pozovete na ubijanje, krvoproliće, zauzimanje institucija, na terorističke akte i da onda te ljude, prvo se ogradite od njih, a onda kad vam neko kaže da to nije dobro za ovu obojenu revoluciju, vi ih branite.

A koje to evropske vrednosti propisuju da žena koja se ne slaže sa vašim političkim delovanjem bude prebijena od strane sekretara vašeg pokreta, a da za to ne odgovara, niti da snosi političku odgovornost o kojoj vi govorite? Jel podneo ostavku? Nije. Jel ste ga smenili? Niste. Jesu to te evropske vrednosti?

Koje to evropske vrednosti, poštovana predsednice i poštovani građani Srbije, kažu da jedna grupa, jedna poslanička grupa i jedna predsednica opštine može da izjavi da je Sandžak deo Bosne, da oni to ne razdvajaju i da će za njih Bosna biti jedina država? Jel su to te evropske vrednosti? Jel to ta vrednost? O tome vi nama pričate.

Za sam kraj, izvinite što sam prekoračio, koje to evropske vrednosti ili bilo koje podrazumevaju borbu protiv prava na veroispovest? U kojoj to zemlji politički lider, predsednik jedne stranke, može otvoreno da kaže – mi se borimo protiv crkve? Protiv srpske pravoslavne crkve se borite vi i vama slični. Za nas će uvek Kosovo i Metohija biti deo Srbije, a srpska pravoslavna crkva jedan od stubova naše Srbije.

I za sam kraj – Srbiju nikada niko nije pokorio a najmanje su je stvarali ljudi sa zapada ili istoka, već samo njen narod, njen hrabri narod, koji se borio i krvario da bi sačuvao i stvorio Srbiju za sve nas. Sram vas bilo!

Hvala.
Povreda Poslovnika, Dragan Nikolić. Izvolite.

Hvala vam, predsednice.

Povreda člana 106 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Vi ste čuli salatu reči od ovog poslanika, čuli ste sve i svašta, ali ono što je meni zaparalo uši i gde ste trebali da odmah prekinete govornika i ukažete mu da se vrati na temu jeste spominjanje nekakvog Generalštaba i spašavanje glave Nikole Selakovića, ministra u Vladi Srbije, ministra kulture. Istaći ću zbog čega ovog kažem.

Optužni akt koji je protiv Nikole Selakovića je najobičniji politički akt u kome je optužen za zloupotrebu službenog položaja a da nikakvu protivpravnu imovinsku korist nije pribavio, niti je napravio štetu za neko fizičko ili neko pravno lice, što je bitni element krivičnog dela da bi ono uopšte postojalo. Znači, optužen je za delo koje nije krivično delo i nema potrebe da ga bilo ko od nas spašava. Spašava ga to tužilaštvo koje piše ovakve pamflete političke i koje je dovelo sebe u situaciju da znajući da ne postoji krivično delo i dalje ostaje pri optuženju i drži svima nama vakelu, odnosno daje mogućnost ovakvim pojavama u parlamentu da to zloupotrebljavaju pred srpskom javnošću, brukajući i ovaj parlament i sve nas.

Ja se oštro protivim i molim vas da sledeći put ko god da spomene taj Generalštab ili bilo koju izmišljenu aferu, odmah ga prekinete, jer ljudi u Srbiji mnoge stvari ne znaju, gledajući otrove sa N1 i Nove S, gde se optužuje, presuđuje i vrši se egzekucija bilo koga od nas. Sram vas bilo!

27/2 MT/LjL

Da li želite da se izjasnimo? (Ne)
Po članu 103, oduzeću vreme, zašto je prvih deset sekundi bilo oko Poslovnika.
Gospodine Pajiću, Poslovnik, izvolite.