Zahvaljujem.
Danas ću postaviti nekoliko pitanja nadležnim institucijama koje su relevantne za trenutni težak položaj i budući opstanak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Naglašavam da je ovo naučni institut sa kategorijom nacionalnog značaja, jedini iz polja poljoprivrede i jedini čije je sedište van Beograda u toj kategorizaciji. Ovaj institut je osnovan još u Kraljevini Jugoslaviji 1938. godine i do danas se nalazi u istoj zgradi u kojoj je započet njegov razvoj. Institut sprovodi istraživanja u okviru oblasti biotehničkih nauka, kao što su genetika i oplemenjivanje, semenarstvo, mikrobiologija, fiziologija i biohemija, agrohemija, melioracija zemljišta, fitopatologija, i još nekoliko.
U 2025. godini jedna naučna savetnica iz ovog instituta je rangirana u 2% najboljih naučnika u svetu. Institut poseduje sve potrebne međunarodne standarde kvaliteta. Od ključnog značaja je to da je ovaj institut više od 80 godina stvarao sebe svih biljnih vrsta koje se gaje na našem prostoru. Ovo seme je bilo svetski poznatog kvaliteta i prodavano u čitavom svetu, ali važnije od toga je da je Srbiji obezbeđivalo strateški važnu samostalnost u proizvodnji kvalitetne hrane.
Međutim, posle niza godina lošeg upravljanja, počevši od izmena Zakona o nauci i istraživanjima u vreme Božidara Đelića, kojima je država preuzela potpunu kontrolu nad radom upravnih odbora imenovanje direktora u institutima, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je doveden u dužničko ropstvo sa dugom od 19 miliona evra i postepenim smanjivanjem površine zemljišta na kojem se sprovodi naučno-istraživačka delatnost.
U vezi sa ovim problemima danas postavljam nekoliko konkretnih pitanja nadležnim institucijama. Agenciji za restituciju, područna jedinica Novi Sad, i Ministarstvu finansija kao drugostepenom organu u procesu odlučivanja – zašto je ignorisana činjenica da je zemljište na Rimskim šančevima, koje je Institut za ratarstvo i povrtarstvo decenijama koristio za naučni rad, i koji je u Planu detaljne regulacije namenjeno upravo za naučna istraživanja, te kao takvo ne sme biti vraćeno kroz restituciju, predato ranijim vlasnicima iako se može obezbediti druga vrsta nadoknade? Institut je sa 900 hektara zemljišta na raspolaganju spao na 450.
3/3 AL/VZ
Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – zašto je dozvoljeno da oko 43 hektara zemljišta u okolini Vrbasa, na kojim se nalazila ogledna stanica za navodnjavanje, bude dodeljena privatnoj firmi koja skida vrednu opremu i menja namenu zemljišta? Da li je pokrenut disciplinski ili krivični postupak protiv odgovornih za ovakav propust? Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – na osnovu kojih kriterijuma je za predsednicu Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji posluje u polju poljoprivrednih i biotehničkih nauka, postavljena dr Marijana Dukić Mijatović koja je po struci pravnica i nije imala zvanje redovnog profesora ili naučnog savetnika u momentu imenovanja?
Ova pitanja ukazuju samo na nekoliko poteza i odluka koje temeljno urušavaju ovaj vredan Institut i pokazuju odnos aktuelne vlasti prema nauci i njenom značaju za ukupan društveni razvoj.
4/1 MT/MO 10.30 – 10.40
Seme i genetski materijal u poljoprivredi su od strateškog značaja za položaj i razvoj Srbije i u tom kontekstu treba pomenuti da su skoro svi srodni instituti u Srbiji nestali ili kritično ugroženi. Osim Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu koji je po svoj prilici pred gašenjem, Institut za suncokret u Zaječaru je ugašen, Institut za krompir u Guči je ugašen, Institut za strvna žita u Kragujevcu je ugašen za vreme gradonačelnika Kragujevca, Radomira Nikolića. Institut za šećernu repu u Aleksincu je ugašen, Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci je klinički mrtav. Institut za voćarstvo u Čačku je u teškoj situaciji, Institut za krvno bilje u Kruševcu je u teškoj situaciji i jedno Institut u Zemun polju po mišljenju stručnjaka posluje dobro i pozitivno.
Hoću još da podsetim na kraju da je hrana za budućnost, što znači visokotehnološka poljoprivreda, proizvodi sa dodatnom vrednošću, kao što je seme i genetski materijal i održivi lanac ishrane, izdvojena kao jedna od četiri prioritetne oblasti u Strategiji pametnog razvoja Republike Srbije, jednom od retkih kvalitetnih dokumenata javne politike proizvedenom i usvojenom pod ovom vlašću.
Zašto se makar toga ne držite, nego sistematski gazite nauku i rasprodajete resurse strancima? Šta će biti Srbija za 40, 50 godina? Ko će još ostati ovde da živi i od čega će živeti? Evo vam prilike da napravite jedan mali korak u spašavanju srpske privrede i nauke, sačuvajte Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Hvala
