| 18.11.2024. | Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala gospođo predsednice.
Profesore Macut, žao mi je što imate priliku da prisustvujete povremeno diskusijama koje je za cilj imaju samo diskreditaciju, ali verujte mi profesore, to su samo pokušaji diskreditacije, o vama će govoriti vaši rezultati, vaša dela, kao što su govorila i do sada podjednako kao i o vašem kabinetu.
Pripremite se hodaćete po paklu, ali to je vaša misija i vaš zadatak s obzirom da razumete u kakvom trenutku je naša zemlja i naš narod. Vi ste kao veliki patriota, veliki profesionalac, vrlo strog nadređen, kako čujem, prihvatili oberučke. I, oni koji vas dobro znaju, znaju da ćete ovoj državi, ovom narodu doneti rezultate i da tu neće biti milosti ni za koga, ni za jednog člana vlade, ni za koga od vas. Srbija to čeka.
Žao mi je što ste imali prilike da slušate o prebrojavanju krvnih zrnaca, pa su vam postavili pitanje od koga ćete vi to da čuvate Srbiju a brojali profesora Bratinu, gospodina Berišu, zamislite, akademika. Moram da vam kažem da ti koji broje krvna zrnca i pozivaju se na generacije svojih predaka, u stvari sami nemaju šta da ponude i to im je jedini argument.
Rekli ste za mene jednu vrlo značajnu stvar, koju ja sada želim da poklonim svu pažnju građana Republike Srbije, a to je da ste nasledili više decenijski problem u prosveti, ali se o tome ne priča, da ste nasledili katastrofalnu situaciju u prosveti, ali se o tome ne priča niti se time bavilo u prethodnim decenijama, nije se imalo vremena. Zato ću vas, dragi građani Republike Srbije koji ćete dobiti vladu na ponos ovoj državi i to ćete imati prilike da vidite ne samo u prvih sto dana, mnogo brže.
Želim da vas podsetim na užasan događaj, tragičan događaj iz 2011. godine, bio je 10. maj, dete od 14 godina se bacilo sa trećeg sprata zgrade, žrtva vršnjačkog nasilja. Govorim o 2011. godini.
A sad želim da vas podsetim kako je to tada izgledalo, da ne idem dalje u prošlost. Četrnaestogodišnji dečak bio je odličan đak, sve do pred smrt, kada je popustio. Planirao je da upiše Vojnu školu, da postane pilot, po ugledu na svoga oca. Pretukli su ga osam puta, uz to su mu stalno pretili, vređali ga i jurili. Tražio je pomoć od roditelja - od koga bi? I od škole - od koga bi? Njegovi roditelji obaveštavali su o zlostavljanju sina direktorku, školskog psihologa, razrednog starešinu, još nekoliko nastavnika, školskog policajca, policijsku stanicu, zamislite, Niša, obraćali su se školskoj upravi grada Niša, prosvetnoj inspekciji, Ministarstvu prosvete, Grupi za suzbijanje maloletničke delikvencije Policijske uprave Niš. Sama škola jednom je obavestila policiju, obezbedila da jedan pripravnik koga su plaćali roditelji štiti dečaka u školi, pokrenula vaspitno-disciplinski postupak protiv jednog učenika koji je označen kao vođa nasilnika, ali protiv malog Alekse, žrtve vršnjačkog nasilja.
Pojačan vaspitni nadzor nad vođom nasilnika okončan 28. marta te godine kao uspešan, zamislite, mada je on samo dva dana ranije Aleksu brutalno pretukao. Vođa je završio školsku godinu sa peticom iz vladanja, a Aleksa je pred smrt imao trojku, jer je nemiran, zamislite, i ometa nastavu. Počeo je da gubi apetit, patio je od nesanice, da se trza svaki put kad ga roditelji bude. Zbog pretnji koje je dobijao, plašio se za majku, sestru i oca, silazio je ispred zgrade da proveri da li je neko od onih koji prete stvarno odlučio da zapali automobil. Roditelji kažu da se uprkos tome trudio da ih ne sekira. Pred sam kraj života je svojim džeparcem starijem dečku iz kraja platio da ga štiti, jer ne može više da sekira oca, već ima dovoljno problema oko njega. Roditelji su to saznali posle sinovljeve smrti, kada im je na vrata zazvonio nesuđeni zaštitnik kako bi vratio novac.
Da vas podsetim, sve vas, i građane Republike Srbije, kakvo smo nasleđeno stanje imali, kako je bilo to baš tada. Za samo mesec dana početkom te godine mediji su izvestili o nekoliko brutalnih slučajeva. Slušajte pažljivo i pamtite ovo, ovo je sramota svih nas, s tim se ova buduća Vlada suočava. Zato nam se desio "Ribnikar".
Krajem januara učenik sedmog razreda osnovne škole "Kralj Aleksandar I" u Požarevcu, za vreme školskog odmora, žao mi je što ću ovo reći ali moram, silovao je druga iz klupe. Kažnjen je četvorkom iz vladanja i premešten u drugo odeljenje. U isto vreme, učenik sedmog razreda osnovne škole u Novom Sadu drugaricu iz razreda držao je za noge da visi preko ograde prvog sprata. Incident je prijavio njen otac, a dečak je tvrdio da je sve bila šala. Krajem januara i početkom februara u Prokuplju u jednoj školi učenik je učeniku slomio vilicu usred učionice. U drugoj, vršnjaci su dečaka skinuli golog, umazali ga fekalijama i zaključali u toalet. Majka desetogodišnjeg učenika osnovne škole iz Čačka u februaru je najavila da će tužiti školu jer su vršnjaci ozbiljno povredili kičmu njenog sina koji već četiri godine trpi nasilje i da to niko ne sprečava a da su svi bili upozoreni. Četrnaestogodišnjak iz Novog Pazara izbo je svog vršnjaka u blizini osnovne škole koju su obojica pohađali. Mesec dana ranije pukom srećom niko nije stradao kada je srednjoškolac iz Paraćina pucao u učionici. Na isti način pred drugovima se dokazivao krajem 2010. godine i jedan učenik šestog razreda u Valjevu. Pretprošle godine u odnosu na tu 2009. godinu osnovac iz Novog Pazara je preminuo usled rana koje mu je nožem naneo vršnjak. Bio je 10. maj 2011. godine kada se Aleksa ubio skokom sa trećeg sprata, sahranjen je sa pilotskom kacigom.
Vidite, gospodine profesore Macut, iza vas sedi gospođa Brnabić, premijer, koja je čula Predlog zakona tadašnje docentkinje sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, koja je radila sa svojom grupom studenata i uvrstila to u zakon, sedeli su i radili na tome, da se više nikada ne ponovi. Ja sam tad bila opozicionar. Nikome od nas nije padalo napamet da nečiju smrt ili tragediju zloupotrebljavamo da bi dobili neki poen više. Nikada! A da vas podsetim, dešavala su se i masovna ubistva.
Srbija je bila bankrotirana i rasprodalo se sve, i užasna katastrofalna reforma pravosuđa, ovo je za gospodina budućeg ministra pravde, može da potvrdi kada bude imao prilike sa užasnim posledicama po neke sudije i tužioce, gde su se birali na opštinskim odborima Demokratske stranke.
Sa tim se suočava ova buduća Vlada, to stanje na prvom mestu mora da uspostavi, da razgovara sa svima, da spusti tenzije, da otpočne dijalog, da prigrli sve i one koji vređaju na najpodmukliji i na najprimitivnije načine, a da pritom ne znaju ništa o njima. Nisu im dali čak, krajnje korektno, kako smo navikli od nekih i sto dana Vlade.
Vidite dame i gospodo ja sam uverena, poznajući reputaciju profesora Macuta, poznajući gospodina i profesora Borisa Bratinu, poznajući i gospodina Berišu, izvinite što se licitiralo sa vašom nacionalnom pripadnošću, a ja sam tek sada uverena da će ova Vlada, iako ste se pozvali na najlepšu Himnu na svetu, koja moli Boga za pravdu, da vodi računa o svakoj nacionalnoj manjini, čuli smo to danas kao brigu, baš zbog toga.
Ali da vam kažem, na ovom ispitu smo svi i zbog ove dece koja trpe, smo na ispitu svi. Da li su oni u vrtiću, u osnovnoj školi, srednjoj školi ili na fakultetu.
Neće tu biti odgovorna samo ova Vlada, a za njih će trijumfalni uspeh da bude, samo ako bude uspela da otpočne dijalog, Srbija to mora da ima, jer šta je izbor?
Mnogo je, da vam kažem, skupa ta računica kada u politiku uvodite takvu vrstu aktivizma da progonite, da dehumanizujete ili napadate fizički druge ljude. Skupa vam je ta računica, ti ljudi imaju porodice, prijatelje, braću. Danas, sutra, bićete vlast i šta ćete onda. Ovo je taj momenat, ovde smo na raskrnici da govorimo koji je najmanji zajednički imenitelj koji nas sve vezuje, jel to mir i stabilnost u našem društvu? Jel su podjednaka prava za sve nas, bez obzira na naše posebnosti.
Pozivate se na Ustav, a juče ste slušali da jedna trećina govori o ljudskim pravima, pa dokažite to. U Nišu smo čuli Studentski edikt, pa mi to hoćemo. Da li mi grešimo, jesmo grešili, pa jesmo?
Da li je predsednik Republike prvi rekao 15. marta 2025. godine, kada je video veliki broj ljudi u Beogradu - mi prvi moramo da naučimo da se menjamo, narod hoće nas drugačije? Evo, imate ljude koji će nadstranački pokušati sa svima nama da ostvare minimum da izađemo iz tog istorijskog začaranog kruga, da pomažemo drugima da nas razvale još više. Valjda hoćemo svi, valjda smo svi patriote, hoćemo mirnu Srbiju i da Srbija ide napred i da ostvarimo te temelje. To mojoj generaciji pripada, da vam pomognemo koliko možemo, za sve vas mlađe poslanike da napravimo temelje zdravog i dobrog društva, jer to svaki građanin koji nas sada prati želi da čuje i vidi od nas.
Na kraju, građani Republike Srbije, dobićete Vladu koja će neumorno da radi na onome što nam je najneophodnije, a jeste da se slušamo i čujemo, da jedni drugima pružimo ruke i da otpočnemo dijalog koji nam je preko potreban, a onda na izborima neka svako bira svoga i konačno da mi odlučujemo u Srbiji, a ne da nam neko potpali spolja, a mi se primimo na tu dobru istorijsku lekciju.
Želimo jaku Srbiju koja će biti sigurna kuća za sve nas i stoga, građani Srbije, nemojte da brinete, dobićete Vladu koja će umeti da čuje svakoga i da dođe do svakoga od nas, jer je makar minimum korektno da im damo priliku.
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Pre nego što pređem na sporazum koji je za našu državu jako važan, radi se o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Tuvalu, o okidanju viza za nosioce običnih pasoša, dozvolićete mi samo da se osvrnem na nekoliko stvari koje sam čula i pritom nisam mogla da verujem da to čujem od profesora i od ljudi iz opozicije koji, kako ste kolega rekli, postavljajući svoje pitanje, ne želite da etiketirate, ali ste sve pripadnike vlasti stavili u kategoriju ljudi koji generišu zlo, nasilje svih 13 godina.
Da vas podsetim vezano za studente o kojima ste govorili. Predsednik Republike je od tragedije, od pada nastrešnice u Novom Sadu do dana današnjeg svaki put nekoliko puta dnevno pozivao na dijalog, tražio da se definišu zahtevi plenuma.
Kolega, da vas podsetim, plenumi su nezakonita kategorija. U Zakonu o visokoškolskom organizovanju ne postoji plenum kao institut, postoji studentski parlament.
Mi nismo znali ko čini plenum, s kim treba da razgovaramo, koji su zahtevi dok zahtevi nisu došli mesecima kasnije.
Takođe, moram da vas podsetim da su studenti, kako vi kažete, koji su blokirali fakultete, a to znamo po svedočenjima profesora, recimo, sa Filozofskog fakulteta, recimo, prof. Čedomira Antića, koji je rekao da su njemu upali nepoznati ljudi na predavanje i rekli – od danas ovaj fakultet je u blokadi. Ti ljudi nikada nisu bili studenti Filozofskog fakulteta. Kako je bilo na Filozofskom, tako je bilo i na većini fakulteta. Dakle, protivzakonito, protivustavno. Sa kojim ciljem? To bih ja vas sada trebalo da pitam. Mi sada dolazimo do tog 15. marta i do subote kada svi, svako normalan poziva na mir i na stabilnost, a mi to pokušavamo da uradimo od prvog dana, jer sve blokade svih puteva, svih institucija, svih škola, najtragičnije osnovnih i srednjih škola su protivzakonit.
Ovo što se sada desilo, a čuli smo paralele i sa 5. oktobrom, čak se ni u ratovima građanskim nije dešavalo tako što su maloletnu decu, čak i u vrtićima počeli da deli.
Recite mi, molim vas, kolega, ko onda ovde ima klasičan predumišljaj da napravi destabilizaciju sistema i da zadugo Srbija ne može da reši ovu društvenu krizu, jer su porodice sada podeljene na pola, pa vi u Novom Sadu imate 500 roditelja ispred osnovne škole koji traže da im se deca vrate u školu, a gde dolaze drugi i kamenuju jer su oni, tobož, u blokadi. Kakvoj blokadi? Onoga na šta deca imaju Ustavom garantovano pravo kao što je pravo na obrazovanje?
Recite mi kakve to veze ima sa užasnom tragedijom koja se desila u Novom Saduk, sa padom nastrešnice, gde je 15 ljudi izgubilo svoje živote, gde danas njihove porodice mole da ih ostave na miru, da mogu da ih ožale, da ne mogu da podnesu kako neki vrte prasiće, blokirajući Srbiju, a povod pad nastrešnice i vi nama prepisujete u stvari šta? Šta vi nama prepisujete?
Upravo zahvaljujući smirenosti tog predsednika Aleksandra Vučića i ove države, ovog sistema, mi nismo imali veće incidente, kolega. Upravo zahvaljujući tome što smo isuviše tolerisali, mi smo došli do ovoga. I sada imamo situaciju da 15. marta studenti u blokadi pozivaju na okupljanje u Beogradu, na način da su oni jedini odgovorni da obezbede mir i stabilnost i sve što bi trebalo na kraju da protekne u redu. Da li mislite da bilo ko može da organizuje takav skup kakav su oni prizvali u Beograd? Sa kojim ciljem? Da se ispune studentski zahtevi. Recite mi jedan zahtev koji nije ispunjen.
Prošle nedelje smo usvojili tu tačku koja ispunjava četvrti zahtev. Ja se bojim da se sve vreme radi o petom zahtevu…
Dopustićete mi samo da završim, ovo mi je najvažnije, važnije od ovog sporazuma.
… a to je smena režima, smena Aleksandra Vučića.
I da se ne pravimo mi ludi, ovde se lomi Srbija preko Vučića, da bi moglo ovo što se dešava u Republici Srpskoj da prođe. A to u Republici Srpskoj, samo da vam kažem, najavljeno hapšenje državnog vrha Republike Srbije znači rat. A kada vam u Bosni i Hercegovini izbije građanski rat, više regiona nema i više vam neće biti bitne ni blokade, ni studenti, ni bilo šta. Nazovite stvari pravim imenom.
Znam da želite da budete patriota, ali 5. oktobra i onog što se dešavalo u periodu NATO agresije, dopustićete mi da završim rečenicu, mnogi od nas bili smo na prvoj liniji otpora protiv agresije, dok su vaše kolege koje sede ovde prizivali produženje te agresije koja je bila zapravo pretpostavka 5. oktobra i smene režima. Ni to vam nije bilo dovoljno, lustrirali ste celi politički, vojni i policijski vrh, isto što sada imate na pameti i na umu.
Ono što vam garantujemo kao pripadnici većine, država će se izboriti sa subotom i sa nedeljom, ali svima nama ostaje problem gde ćemo svi biti odgovorni, a to je debela i duboka društvena kriza, za koju ste direktno odgovorni sa Šolakovim medijima, jer ste sistematično negovali mržnju. E, to je krst, dragi kolega, koji ćete vi i profesor, dodvoravajući se studentima, takođe da nosite.
Ja se nadam da će biti dovoljno razuma, jer mi Srbiju ovaj put ne damo, ne damo onima koji su se namerili da je zgaze. Da otpočnemo konačno dijalog, bez topovskih udara, bez suzavaca i bez takvih kvalifikacija, tobož, nećete da etiketirate.
Ovo je sada minut do 12 i ovo je naša vododelnica. Nije samo odgovornost na vlasti, kolega, nego na prvom mestu na vama, jer ste u ovu Skupštinu uneli najgore sa ulice, a mi odgovorni jer smo spustili cenzus na 3%. Lično se zalažem da bude stepenasti i da ovo zdanje dobije parlament kakav ovaj narod napaćeni, a nema šta mu niste navalili na leđa, zaslužuje.
Ovaj put, mi ćemo znati da odbranimo Srbiju, ali je odgovornost i na vama. I to mnogo velika, jer vrlo dobro znate kakva je igra u pitanju. Ovde će se vlast birati na izborima i to je poruka svima onima koji po službenoj dužnosti prate i ovo zasedanje. Ovde će se garantovati mir i stabilnost svakom građaninu Republike Srbije. Nemojte samo da mi se izvlačite od odgovornosti jer ste zakuvali svi vi, dodajući najrazličitije briselske i ostale začine, i to dobro znate, po kojekakvim koridorima moći. Ovo je odgovornost svih nas.
Dobro, hvala vam.
Ja ću onda samo da imam samo jedan krug pitanja da bi ostale kolege došle na red, a pitanja će se odnositi na jednog čoveka. Njegovo ime i prezime je Đorđe Joksimović. Njemu su deca oduzeta 2015. godine. Šest godina se čovek bori da vrati svoje tri kćerke. Znam da ovo nisu prijatna pitanja i znam da se u javnosti stvorio određeni utisak. Čak mislim da je javnost negde i presudila posle filma koji je inspirisan dramom ovog čoveka iz okoline Kragujevca bio prikazan na nacionalnoj frekvenciji. Reč je o filmu "Otac".
Prema onome što gospodin Joksimović tvrdi, on je uputio više od 130 zahteva. Šest godina se borio, obraćao svim državnim organima, institucijama. Nekoliko puta je peške išao od Kragujevca, pardon, okoline Kragujevca do Beograda, ne bi li skrenuo pažnju na problem sa kojim nije mogao da se izbori.
Gospodine ministre, gospodine Mitroviću, ovo je jako osetljiva tema koja bi trebala da se zasniva na činjenicama, ali se bojim da je utisak u poslednje vreme prevazišao činjenice o kojima bi smo mi želeli da čujemo ovde u plenumu pred očima javnosti.
Ja sam svesna da vi znate kako su reagovale društvene mreže, kako su reagovali određeni mediji. Ono što nas ovde zanima, šta se zaista dešava sa slučajem gospodina Joksimovića i da li postoji šansa da se gospodinu Joksimoviću vrate deca? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, izvinjavam se što malo prekoračujem, ali neću koristiti ostalo vreme, odnosi se naravno na uticaj korone na demografiju u Republici Srbiji s obzirom da, pričali smo o tome više puta, u Evropi se rade ozbiljne analize za prvih nekoliko meseci kako je situacija sa pandemijom uticala na određena geografska područja u Evropi, kakve su tendencije i kakve posledice mogu sve pojedinačne evropske zemlje da očekuju? Hvala.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 137086.00 | RSD | 01.08.2022 - |