O čemu se radi? Šta je vaš problem ljudi? Šta je vaš problem?
(Aleksandar Jovanović: Nije u redu ovo što rade.)
Ma, pustite ministra da priča. Ako vi mislite da nešto nije u redu, vi posle reagujte. Svako ima svoje vreme. Ostavite ministra da priča.
Šta vam je? Hoćemo da zabranimo ministru da priča? Okej.
Sledeći ko vikne dobija opomenu. Meni je to u redu.
(Aleksandar Jovanović: Koliko Srpska napredna stranka ima kartica?)
U redu. Aleksandar Jovanović Ćuta, imate opomenu. Hoće još neko? Hoćete da nastavite?
Aleksandar Jovanović Ćuta, imate dve opomene.
15/2 JD/MP
Ajde sada da čujete ministra. Hvala vam.
(Aleksandar Jovanović: Ko ima dve opomene?)
Vi.
Izvolite, ministre.

Mislim da građani vide kako izgleda kada razgovaramo o ljudima kojima je ovo životno pitanje i koji čekaju da li će preživeti ili neće, da li će biti donora ili ne, i treba da vide.
Pod broj jedan, čuo sam vas. Pročitali ste zahteve jednog od udruženja. Sami ste naveli kako se zove udruženje i to je sasvim u redu.
Moji lični zahtevi bi bili i više od toga. Inicirali smo pretpostavljenu saglasnost i znate kako se završilo što imate u evropskim zemljama i svuda. Onda smo morali da krenemo od činjenice oko koje možemo da se složimo ili ne, šta god da uradimo imaćete jedan veći deo ljudi iz nekog razloga koji će biti protiv toga.
Znači, sada da smo rekli, ljudi svi smo donori ili šta god imali bi ovde ozbiljnih jedno 30% ljudi koji bi rekli da to ne može, ugrožena su ljudska prava, ugroženo je ovo, pogazili ste Ustav, pogazili ste zakone i sve.
Ne znam da li postoji neko kome je više stalo. Bavio sam se tim poslom, radio sam transplantacije. Viđam te ljude svaki dan koji čekaju, koji idu na dijalizu, kojima otkazuje jetra, koji su na pumpama, srce im radi sa pumpama čekajući donora.
Nemojte zameriti što malo više viđam te ljude nego vi. Znam kako im je, znam je njihovim porodicama. Sve bi uradio, jer po meni kada nas nema, kada nam otkaže mozak, ne vidim šta je to što će sprečiti da se nekome pomogne. Imajte na umu, možda se slažemo u ovom mišljenju ali ima jedan veliki broj ljudi koji se ne slaže sa nama i koji ne misli isto kao mi i koji su spremni da idu do ne znam kog suda, do ne znam čega da to spreče.
Onda, kada to pokušavaju da spreče, onda kažu – znate šta, to je izvor korupcije, tu će biti zloupotrebe, tu će se prodavati organi. Znate sve sami već kako to ide.
Šta god da uradite, ja vas zato molim, ljudi, dajte sve predloge. Nisam došao ovde da dobijem ni jedan predlog koji je moguć, koji može. Ja sam svim udruženjima rekao – ljudi, vi se dogovorite što je u skladu sa zakonom, vi se dogovorite i recite kako to treba da izgleda.
Da li stvarno mislite da može neko od nas da uzme to na sebe, pa da donosi te odluke i da gleda sve te ljude? Ljudi, da li je to realno. Hajde samo malo razmislite. Zašto nekom od nas nije stalo da se napravi najbolji zakon da to funkcioniše? Ljudi, džabe su nam zakoni.
Da vam kažem šta sam ja shvatio. Možemo da napravimo sve zakone. Da li ćemo mi da promenimo našu svest ili nećemo, da li će biti više donora ili neće, to je suština. Zakon neće promeniti ništa. Ne možemo nikoga na silu da nateramo. Morate to da razumete.
Pokušavamo sa crkvom. Pozvali smo se na pokojnog patrijarha Pavla koji je pričao o tome, koji je dao saglasnost za to. Mnogo je bitna podrška crkve. Imate u nekim zemljama u okruženju da imaju podršku crkve, da imaju neverovatne rezultate. Pa, budite realni i recite gde, kako imaju, ko kome pomaže. Crkva pomaže, imaju izvanredne rezultate, promoviše to.
Znate šta se desilo pre dva dana? Imali smo porodicu, potencijalni donor, razgovor sa porodicom. Kažu ljudi – sačekajte, hoćemo da pozovemo našeg sveštenika. Naravno, vaša volja, nas interesuje vaš odgovor, a ne sa kim ćete vi da se konsultujete.
15/3 JD/MP
Vratili su se. Rekli su – sveštenik je rekao samo možemo da damo bubrege, a ostalo ne. Da li ima logike? To je od pre dva dana slučaj.
A mogli smo i srce. Nekom ja mogu da spasem život. Srce, jetra i pluća smo počeli da radimo, rožnjače, sve. Ljudi, nije to kako izgleda, već će zakon tu stvar da promeni. Ne, ne može da je promeni.
16/1 TĐ/CG 12.30 – 12.40
To nije stvar koja će da se promeni tako što ćemo mi da se svađamo. Samo će ljudi da kažu – e to je neka tema o kojoj se svađaju, tu ima nešto loše, hajde da se sklonimo, sigurno oni nešto petljaju, oni su takvi, oni su ovakvi, jedni, drugi, treći, sve je to isto, njih interesuju samo njihove priče, ne razumeju oni kako je nama, to koriste da bi se oni tamo svađali i da bi bili… Ljudi, hajde da uradimo nešto ako nam je stalo do ovoga, hajde da uradimo tako što ćemo da pričamo sa ljudima, što ćemo da pokušamo i sa crkvom i sa sveštenicima i sa svima da pričamo, da dođemo do promene svesti o čemu se radi, da možemo da pomognemo. Od svađe, od rasprave nema ništa.
Još jednom kažem – otvoreni, garantujem za sve naše poslanike, uvek za najbolje rešenje, da ga usvojimo koje god da je, koje će da budu zadovoljavajuće, koje će da bude sa zakonom i sa Ustavom. Ponavljam vam, imajte na umu, dok ne promenimo svest neće pomoći ni jedan zakon. Nema teoretske šanse. Ne reguliše to zakon, to reguliše svest, da li hoćemo ili nećemo, da li smo sazreli ili nismo, da li mislimo jedno ili drugo. Imajte samo to na umu.

Hvala, ministre.
Gospodine Miljuš, nema osnova za repliku, ali pošto je važna tema daću vam svakako dva minuta ako želite još neko dodatno pojašnjenje, pošto je stvarno važno i vi ste se držali teme.
Izvolite.

Hvala.

Sigurno zakon neće rešiti sve i sigurno je potrebno da radimo na promeni svesti. Nisam siguran da ste u prilog tome radili kada ste pitali jedan deo sale ko ima donorsku karticu, a ko nema. Nisam siguran da spremate sve ono što može da se spremi i da bude gotovo kada napokon uspemo i u tome da obezbedimo veći broj donora, a mislim na kadrovsko i tehničko opremanje bolnica.

Nisam i niti ću praviti od ovoga političko pitanje. Vi ste to pokušali da uradite, a da ja ni na jedan jedini način nisam tako nastupao prema vama. Čak ste u onom standardnom maniru krenuli – ko je čitao zakon, ko nije čitao zakon, ali hajde to ću vam oprostiti ovaj put pošto ne znam zašto ste baš toliko nervozni.

I da zaključim, niste doprineli na bilo koji način poverenju u donatorski sistem kada objašnjavate stvari na način koje su problematične i mešate pojmove koji ljudima i onako do kraja nisu jasni, a tu mislim i na ulogu etičkog odbora i na sve ono što je vezano, a moglo bi da dovede do proširenja baze donora. Hvala.

Reč ima ministar Lončar.

Par činjenica samo.
U zdravstvenom sistemu Srbije u ovom momentu, znači svaka 24 časa svakoga dana, postoje spremni timovi, postoji spremna oprema i sve za transplantaciju, što se i desi kada god se pojavi donor. Znači, to je činjenica.
Ja vas molim da kažete gde to, gde se radi transplantacija, nešto nedostaje ili nešto nije urađeno zbog nedostatka opreme, kadra ili bilo čega. Ja vam pričam činjenice – bolnice koje su određene, koje treba da rade. Pa kako bi uradili dosada ovoliki broj transplantacija da nešto fali? Ili možete da uradite ili ne možete da uradite. Znači, tu ne postoji neka sredina. Mislim da su vas loše informisali. Nemojte se ljutiti, ali svaki dan sam u tim bolnicama, možda nešto malo bolje vidim i znam. Ne znam da li ste ušli.
Ja vam predlažem – dođite, ja ću da vas sprovedem lično kroz sve te bolnice za koje vi kažete da nemaju nešto, da im fali. Mislim da je to korektno i da je to dobro.
Vi se zalažete za jedno. Ja vam kažem da je to drugačije. Dođite, da prođemo, napravite spisak gde su vama rekli – fali to, fali to. Idemo, hajmo sada, napravite spisak, sada da
16/2 TĐ/CG
idemo u te bolnice. Nemamo nikakav problem jer to je nešto što je spremno i mora da bude spremno 24 časa jer može da nam se pojavi donor dok mi pričamo ovde. To tako funkcioniše ili ne može ni da funkcioniše.
Stvarno neću, iz razloga koje sam pričao, ulaziti sa vama u raspravu. Ja ću vam ostaviti na vašu savest. Uradite šta vi možete, šta je do vas, a ja ću ono što je do mene.
Što se tiče kartice, s vama sam pričao u tom momentu i zato sam vam rekao, to je jedini razlog. Mi pričamo svaki dan. I ovde, ako ste zaboravili, pre dve nedelje smo ovde u Skupštini organizovali Dan donora, ovde u Skupštini. I ovde u Skupštini su isti ovi ljudi potpisivali kartice. Toliko o tome. Ako ja lažem, evo tu su svi ljudi koji su prisustvovali tome. Ja vam samo pričam činjenice i smatram da ništa dobro neće biti da ja ulazim s vama u raspravu.
Uradite što je do vas, što možete, dajte dobre predloge. Mnogo toga može da se uradi, a da nismo ovde da pričamo sa ljudima. Svi su u nekim kampanjama, u nečemu. Eto neka bude i to jedna od tema, pa da kažemo svoje mišljenje, ali da čujete šta kažu i drugi ljudi. Jer imate i onih koji su apsolutno protiv. Razumete? Prema tome, morate da saslušate sve. Ne možemo da mislimo da smo samo mi u pravu. Mi moramo da napravimo taj balans.
Osnovna je stvar da postoji mnogo zabluda. To je ono što sam i patrijarhu i svima ponudio da, kada organizuju te teme, na sva pitanja na koja postoje nedoumice dođu stručni ljudi, lekari da im daju objašnjenje, da kažu kakve nedoumice imaju, šta ih muči, milion stvari ima. Oni misle da možete uzmete organ od nekoga i da vam nikakvi uslovi ne trebaju i vi to sada odvezete ne znam gde. Znači, činjenica je da imate samo par sati i u specijalnim uslovima taj organ da dovezete do pacijenta, do primaoca i da on bude adekvatan i da možete da uradite. Par sati. Ljudi pričaju – to uzmete, pa nosite, pa ne znam šta radite i slično, prodajete, kupujete, a ne znaju da minimum 30 ljudi učestvuje u jednoj transplantaciji, minimum u jednoj, recimo jetre, bubrega, pluća, srca. Je l' stvarno mislite da neko može da uzme organ… Ne, ne mislite vi, ali ozbiljan procenat koji misli da to može. Onda kada vide da se mi svađamo, oni kažu – ma da, 100%. Neka kombinacija, neka priča ko će da ima primat na tome. E tako misle o nama.
Još jednom ponavljam – neophodna nam je pomoć crkve. Iz primera se pokazalo da gde god se crkva uključila, da je bila aktivna rezultati su bili mnogo, mnogo bolji i rezultati u tim zemljama su sada odlični. To je cela suština. Nema razloga da se raspravljamo. Neću se više oko toga raspravljati. Kaže svako od nas šta ima, građani neka procene, borićemo se svako na svoj način. Mislim da je svima isti cilj.

Hvala, ministre.
Gospodine Nikoliću, vi ste se javili, znam da ste ovlašćeni, ali nema osnova, zaista u ovom trenutku niko nije pomenuo stranku, nije bila politička rasprava.
(Dragan Nikolić: Samo sam hteo da objasnim nešto.)
Ne, ne, nemojte, nema osnova.
Gospodine Jovanoviću, vi ste se javili, po kom osnovu?
(Aleksandar Jovanović: Gospođo predsedavajuća, zato što sam dobio dve kazne.)
Javili ste se zato što se dobili dve opomene.
(Aleksandar Jovanović: Da.)
Nema tog osnova u Poslovniku. Ima osnova kada dobacujete, i to na ovako osetljivu temu. Zamolim vas da ne dobacujete, a vi onda dobacujete još glasnije. Onda vam dam jednu opomenu, pa onda dobacujete još glasnije. Dobili ste dve opomene, molim vas sedite, i molim vas da ne dobacujete više.
16/3 TĐ/CG
(Aleksandar Jovanović: Nije korektno da se ovde ljudi prozivaju ko je donor, ko nije. To nije bilo u redu. Ovo nije tema po kojoj treba da se svađamo.)
Ministar nikoga nije…
(Aleksandar Jovanović: Vi samo nastavite mene da kažnjavate. To radite od kada ste tu, nikakav problem. Samo sam hteo da kažem da nije korektno da ministar Lončar pita ljude – ko od vas ima donorske kartice. Ovo nije tema oko koje treba da se svađamo.)
Imate pravo da mislite šta god želite.
Nastavljamo dalje.
Reč ima Hadži Milorad Stošić.
Izvolite.
17/1 AL/VZ 12.40 – 12.50

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovana predsednice, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istaknuću da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za sve tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj sednici.

Na početku svoje diskusije skrenuo bi pažnju na Predlog zakona o izmeni Zakona o garantnoj šemi za subvencionisanje kupovine stambenih nekretnina za mlade. Reč je o još jednom povećanju limita iznosa odobrenih kredita, ovoga puta sa 600 na 900 miliona evra. Podsetio bih da je ovaj program pre dve godine inicijalno bio krenuo sa garancijama od 400 miliona evra, što znači da je u međuvremenu više nego udvostručen iznos garancije za ove kredite. To predstavlja dokaz brige za mlađe generacije, velikog interesovanja za sprovođenje ovog programa kreditne podrške, ali i pokazatelj uspešnog rukovođenja ekonomskom politikom od strane Vlade Republike Srbije.

Dnevni red današnje sednice čine i dve izmene i dopune zakona koje se tiču transplantacije ljudskih organa, tkiva i ćelija. U malopređašnjoj diskusiji je naša uvažena koleginica, narodna poslanica Emeši, govorila malo detaljnije o ovom zakonu i o ovim pitanjima, imajući u vidu da je ona po struci lekar i dala je svoje komentare, pre svega, sa te stručne strane, što je veoma dobro u radu Skupštine da poštujemo i da slušamo struku. Ove izmene i dopune vrše se radi usklađivanja ove materije sa odlukom Ustavnog suda koji je osporio neke zakonske stavove iz ove oblasti. Nadamo se da će novim rešenjem, koji je detaljno preciziran postupak davanja saglasnosti za transplantaciju, uspeti da pomirimo sa jedne strane princip anatomije volje pojedinca, a sa druge strane egzistencijalne potrebe ugroženih i bolesnih lica za transplantaciju, gde smo detaljnije informacije sada dobili od ministra Lončara koji je, takođe, govorio o ovom zakonu i uključujući i preporuke crkve koja na neki način želi da pomogne u svesti ljudi da je ovo veoma bitno i veoma potrebno.

Istakao bih i nekoliko zakona o davanju garancija, pre svega „Srbija-gasu“ i „Srbijavozu“ za kredite kojima će se finansirati izgradnja sekundarne razvojne mreže gasovoda na različitim pravcima u zemlji, od čega smatram posebno važnim pravce od Vranja ka Leskovcu i od Paraćina prema Zaječaru i Negotinu. Ovo, zato što su naši južni i istočni krajevi do sada iz objektivnih razloga i okolnosti dosta bili zapostavljeni u pogledu razvoja gasne infrastrukture. Ali nadamo se da će se to u skoroj budućnosti promeniti na bolje, čime bi svi imali višestruke koristi od običnih građana do lokalnih samouprava do privrede.

Takođe, država će dati garancije i „Srbijavozu“ za kupovinu novih elektromotornih vozova za gradski saobraćaj. I ovo je jedna sasvim opravdana investicija ako se ima u vidu da u sistemu tzv. „BG voz“ trenutno saobraćaju kompozicije koje su stare i preko četiri decenije, što svakako utiče na pouzdanost ostvarivanja polaska i saobraćaja ovih vozova.

Iskoristio bih priliku da uputim i pitanje – da li će makar deo ovih kompozicija biti iskorišćen i u drugim važnim železničkim čvorovima kao što su Novi Sad i Niš? Svedoci smo da su i ovi gradovi, takođe, u ekspanziji izgradnje i da su se dosta prostorno proširili. Samim tim i u njima, takođe, uz malo truda može da se uspešno organizuje dobar i efikasan sistem za železničko gradsko, prigradski saobraćaj koji bi makar malo smanjio prečestu upotrebu putničkih automobila i svakako zaštitu životne sredine.

17/2 AL/VZ

U grupi međunarodnih sporazuma posebno bih izdvojio nekoliko sporazuma, pre svega tačka dnevnog reda 25 – Sporazum o uspostavljanju zajedničkih patrola policije Grčke i Srbije u grčkim letovalištima – čime će se obezbediti veći stepen sigurnosti velikog broja naših turista kojih u velikom broju ima kod našeg susednog prijatelja Grčke, koji u letnjim mesecima borave na moru. Ali je i potpisivanje ovog sporazuma znak priznanja i poverenja u rad našeg Ministarstva unutrašnjih poslova.

Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu omogućiće će brži i lakši protok studenata između naših susednih zemalja i komunikacija ove mlađe strukture stanovništva.

Na posletku na dnevnom redu današnje sednice imaćemo i kadrovske popune izbora članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije i predsednika i člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, čime će ova tela moći da nesmetano nastave sa radom popunjavanjem kapaciteta sa ljudima.

Uvaženi narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje podržati sve predloge tačaka dnevnog reda današnje sednice i naročito na ovim zakonima koji se ne tiču političkih prepucavanja preporučujem svim narodnim poslanicima da glasamo u danu za glasanje. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji i želim vam svako dobro.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima dr Milica Marušić Jablanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Brnabić.

Poštovane koleginice i kolege, želela bih da se osvrnem upravo na ovaj predlog zakona koji je malopređašnji govornik pomenuo. Radi se o potvrđivanju Sporazuma o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu. Sporazum potpisuju Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Srbija i Kosovo.

U članu 6. se navodi ukoliko prijem na studijske programe bude ograničen izbor kandidata iz zemalja potpisnica Sporazuma će se sprovoditi u skladu sa pravilima koja se primenjuju na kandidate iz zemlje domaćina, i sve zemlje će se truditi da omoguće ravnopravnost sa kandidatima iz zemlje domaćina.

Šta to znači u praksi? Znači da će, recimo, u Republici Srbiji da se obezbedi ravnopravnost studentima koji su Albanci sa Kosova. E, sad, mi treba da podstičemo mobilnosti i razmenu studenata i učenje na ustanovama visokog obrazovanja u drugim zemljama, to je sasvim u redu, ali moramo da se osvrnemo i na to kakav tretman i imaju naši studenti i kakva prava imaju oni.

Još 2013. donet je Zakon o stranim državljanima, samo što je zapravo odlagana bila ta njegova primena. Međutim, došao je momenat da se taj zakon primenjuje, da profesori iz Srbije ako dolaze, na primer, iz Novog Pazar, Kragujevca, Čačka moraju da dokazuju po kom osnovu oni zapravo dolaze da predaju u Kosovskoj Mitrovici. Studenti koji, takođe, dolaze iz drugih gradova iz Srbije isto tako moraju da traže dozvolu da borave na svom fakultetu. Kakva su njihova prava i na koji način će ona biti zaštićena? Da li će uopšte ti studenti moći da završe fakultete u Kosovskoj Mitrovici ili će možda na osnovu ovog sporazuma da im bude lakše da upišu fakultet u Prištini? Ovo su vrlo ozbiljna pitanja i ja zahtevam da odgovorite – zbog čega je Vlada bila nema na apele studenata iz Kosovske Mitrovice i na koji način će ona omogućiti da oni uredno završe svoje studije?

17/3 AL/VZ

Drugo pitanje. Pošto je već tu gospodin Lončar, ja koristim priliku da se njemu lično obratim i molim ga da kaže kakva sudbina čeka zaposlene „Apoteke Beograd“; šta će biti sa njihovim zdravstvenim osiguranjem; šta će biti sa ženama koje su zaposlene a koje su teško obolele i više nisu sposobne da rade; da li će se njima omogućiti neka otpremnina; da li će imati makar to zdravstveno osiguranje kao što pripada čak i onima koji su nezaposleni i prijavljeni su na biro?

Podsećam da osobe zaposlene u „Apoteci Beograd“ u ovom mementu imaju manja prava nego nezaposlena lica koja su prijavljena na biro.

18/1 MZ/MO 12.50–13.00

Takođe želim da pitam vezano za zakon o kojem smo govorili maločas, a odnosi se na ljudske ćelije i tkiva, postoji tu jedna formulacija koja može da bude donekle nezgodna. Kaže – član porodice nižeg reda prvenstva može ostvariti prava iz stava 15. ovog člana samo ako član porodice višeg reda prvenstva ne postoji ili ako u prvom pokušaju obaveštavanja nije dostupan ili ako se odmah po obaveštavanju ne izjasni o davanju ili odbijanju saglasnosti.

Potrebno je da se precizira šta znači to „odmah“. Koliko je to vreme koje mi stavljamo na raspolaganje čoveku da donese ovu odluku? Smatram da ta formulacija treba da bude precizna, da ne bismo došli do nepoverenja, osuda ili tužbi. Zahvaljujem se.