Sve vlade proistekle iz sadašnje parlamentarne većine od 2012. godine, pa i one iz prethodnih koalicija iz 2000. godine isticale su da je strateški cilj Republike Srbije punopravno članstvo u EU, a sve članice EU, osim njih pet, obrušile su se na teritorijalni integritet Srbije samim tim što su srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju pravnim nasiljem, suprotno međunarodnim pravnim načelima, priznale za tobože nezavisnu državu pod vlašću albanske nacionalne manjine. Pre toga sve zemlje EU, kroz zloglasni NATO pakt ili saradnjom sa njim, učestvovale su u agresiji na Srbiju zarad otimanja Kosova i Metohije.
Danas EU nudi mamce Srbiji obećavajući da će je primiti u svoje članstvo, pored drugih uslova, samo ako se odrekne dela svoje teritorije i svega što je vekovima stvarano na tom području, pa i svog identiteta da se odrekne Kosova i Metohije. Nameće se to, samo za Srbiju, kroz posebno ustanovljeno pregovaračko poglavlje 35 u kojem se zahteva normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Sama takva postavka ukazuje da su za EU Srbija i Kosovo dve strane, dve zasebne i to dve ravnopravne države. Evropska unija tako i tretira Srbiju – bez Kosova i Metohije. Kada je poziva u svoje članstvo, ona je poziva bez Kosova i Metohije. Kada piše izveštaje o Srbiji, što smo imali prilike i ovde da čitamo, onda tu nema Kosova i Metohije. Ona ceo proces pregovara sa Srbijom vodi tretirajući je bez Kosova i Metohije. Vrlo perfidno Srbija se mami da pristane na njihove udice samo pod jednim bitnim uslovom – da ispod imena svog izostavi ime svoje pokrajine Kosova i Metohije.
Srbiji je ponuđeno, a Srbija posredstvom svojih državnih predstavnika je 29. aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Od Srbije se, pored ostalog, u članu 15. zahteva da nakon potpisivanja ovog sporazuma započne pregovore sa državama koje su već potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a radi zaključenja bilateralnih ugovora o regionalnoj saradnji čiji cilj će biti povećanje obima saradnje tih država. Takođe se zahteva da Srbija započne „slične pregovore“ sa preostalim državama u regionu kada ove države budu potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Isti takav sporazum EU 2015. godine potpisala je i sa privremenim institucijama u Prištini, tretirajući ih kao da zastupaju nekakvu tobože nezavisnu državu – republiku Kosovo, a koji su oni ratifikovali sledeće 2016. godine.
2/3 TĐ/CG
Time je Srbija dovedena u situaciju da zaključi bilateralni ugovor o regionalnoj saradnji sa delom svoje teritorije kao sa nekom tobože nezavisnom državom, a na taj način se i EU pokazala kao utemeljivač pravno neosnovane kvazidržavne tvorevine pod imenom republika Kosovo. Iz tog i takvog sporazuma proistekao je pregovarački okvir države Srbije i privremenim institucija u Prištini, a iz njega je ishodilo osipanje državnog suvereniteta Srbije na njenom Kosovu i Metohiji. Srbija je išla protiv sebe udovoljavajući zahtevima onih koji rade protiv nje. Tako se pokazalo da su tobožnje evrointegracije samo mamci i omča za suverenitet Srbije na njenoj teritoriji.
3/1 AL/VZ 10.20 – 10.30
U preambuli Ustava Republike Srbije se naglašava da je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze, slede ustavne obaveze državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima“.
Zato pitanje Vladi Republike Srbije – sa kojim pravom i šta je motiv da se razgovara o članstvu u zajednici koja ne priznaje državni suverenitet na celoj teritoriji sopstvene zemlje? Šta će Vlada preduzeti u odnosu prema Evropskoj uniji da se prizna teritorijalni integritet i suverenitet Srbije na njenoj celoj teritoriji? Hvala.
