Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 25 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Bojan Torbica i Đorđe Komlenski predložili su da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog rezolucije o pridruživanju BRIKS-u.
Da li želite reč?
Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici.

Danas pred nama nije samo jedna rezolucija niti još jedna tačka predloga dnevnog reda o kojoj ćemo formalno glasati.

16/2 VS/CG

Danas se pred nama nalazi pitanje pravca kojim će Srbija krenuti u godinama i decenijama koje dolaze. Pitanje, da li ćemo imati snage da prihvatimo realnost novog sveta koji nastaje ili ćemo nastaviti da slepo lutamo putem lažnih obećanja, stalnih ucena i političkih poniženja.

Svet više nije isti kao pre 20 ili 30 godina. Era unipolarnog sveta i apsolutne dominacije jednog centra moći je završena. Nastaje novi svetski poredak kojim države traže pravo da samostalno odlučuju o svojoj sudbini, da štite svoje nacionalne interese i da sarađuju na osnovu međusobnog poštovanja, a ne diktata i ultimatuma. Nastaje poredak u kom briselski silnici gube svoju dominaciju, na sreću i zadovoljstvo brojnih slobodarskih naroda i država.

Nažalost mnogi u ovoj sali još uvek odbijaju da priznaju tu činjenicu i dalje uporno guraju Srbiju na put tzv. evropskih integracija iako nam taj put više od dve decenije nije doneo ništa osim novih zahteva, novih uslovljavanja i novih pritisaka. Godinama slušamo istu priču iz Brisela. Samo još jedan ustupak, samo još jedno poglavlje, samo još jedan zahtev i Srbija će postati deo tzv. evropske porodice.

A šta smo zauzvrat dobili, svaki put kada Srbija ispuni ono što se od nje traži, stigne nova ucena i novo poniženje. Tražili su da isporučimo svoje generale i heroje koji su branili ovu zemlju od NATO agresora, tražili su da se odreknemo KiM, kolevke naše državnosti, istorije i duhovnosti. Tražili su da zaboravimo Republiku Srpsku, da uvedemo sankcije Ruskoj federaciji, da prekinemo saradnju sa Kinom i da se odreknemo svoje vojne i političke neutralnosti. Svaki put je sve to predstavljano kao navodna cena evropskog puta koju moramo platiti ukoliko želimo da budemo deo njihove Evrope.

Da li neko u ovoj sali zna dokle ćemo morati ovako? Da li neko zna koliko još puta Srbija treba da pogne glavu da bi neko u Briselu bio zadovoljan i koliko još nacionalnih i državnih interesa treba da žrtvujemo da bismo shvatili problem nije u tome što Srbija nije uradila, već u tome što oni nikada nisu želeli i što nikada neće želeti u svojim redovima Srbiju koja je slobodna, samostalna i suverena, Srbiju koja je uspravna i ponosna, zapamtite, nikada. Zato ovo danas nije samo političko i geopolitičko pitanje, ovo je pitanje državnog dostojanstva i prava Srbije da odlučuje samo o sebi, jer država koja pristaje na stalne ucene, vremenom prestane da vodi sopstvenu politiku, a narod koji prihvati da mu drugi određuju prijatelje, saveznike i nacionalne interese, polako ostaje bez slobode, koji je vekovima plaćao ogromnom cenom. Evropska unija možda nije nekada predstavljala simbol, možda i jeste nekada predstavljala simbol, ekonomskog razvoja i političke stabilnosti, ali danas pred našim očima gledamo zajednicu koja je duboko pogođena raznim krizama umesto zajednice ravnopravnih naroda, dobili smo birokratski aparat koji male države vidi isključivo kao poslušne podanike i nasuprot tome, BRIKS predstavlja mogućnost za drugačiji položaj Srbije u svetu, u kom države sarađuju, na osnovu međusobnog poštovanja, a ne na osnovu ultimatuma. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 12 narodnih poslanika.
Predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Bojan Torbica i Đorđe Komlenski, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
16/3 VS/CG

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o temi koja prevazilazi dnevnu politiku, stranačke razlike i ideološka opredeljenja i govoriti o potrebi da država Srbija zaštiti svoj institucionalni poredak, svoje građane od prikrivenog stranog uticaja. Zbog toga smatram da je vreme da ozbiljno razgovaramo o donošenju zakona o registraciji agenata stranog uticaja, zakona koji već dugo postoji u drugim državama, uključujući i SAD, gde je još 1938. godine, usvojen poznati FARA zakon. Važno je odmah reći jednu stvar, cilj ovakvog zakona nije zabrana saradnje sa inostranstvom. Srbija treba i mora da sarađuje sa svetom, treba i mora da razvija međunarodne odnose, kulturnu akademsku i ekonomsku saradnju, ali isto tako građani imaju pravo da znaju ko u javnom prostoru nastupa u ime određenih stranih organizacija, fondacija ili interesa, posebno onda kada postoji politički, medijski ili društveni uticaj.

Suština ovog zakona je veoma jasna, transparentnost i ako neko dobija sredstva, podršku ili instrukcije iz inostranstva, za aktivnosti koje utiču na javni i politički život, onda je prirodno i pošteno da to bude jasno i javno evidentirano, ništa više, a ništa manje od toga. Mislim da je to standard koji bi trebalo da postoji u svakoj ozbiljnoj državi, a danas živimo u vremenu kada se uticaj ne ostvaruje samo kroz klasičnu diplomatiju, ona se često ostvaruje kroz medije, različite projekta i fondacije i nevladine organizacije.

Ponavljam, sama međunarodna saradnja nije problem, problem nastaje onda kada nema dovoljno otvorenosti i kada građani ne znaju ko finansira određene kampanje i inicijative ili javne nastupe, upravo zato mislim da ovaj zakon ne treba posmatrati kao napad ni na koga, jer ovo nije zakon protiv civilnog društva, niti protiv slobode mišljenja.

17/1 GD/VZ 12.40 – 12.50

Naprotiv, ovo je zakon koji jača poverenje i javnosti, odgovornost i institucionalnu stabilnost države, jer nijedno društvo ne može biti potpuno slobodno ukoliko građani nemaju jasnu sliku o tome ko utiče na najbitnije društvene i političke procese. Takođe, mislim da Srbija ne treba da se stidi da primenjuje standarde koje već primenjuju velike i jake države. Ako druge države smatraju da imaju pravo da štite svoj politički sistem od prikrivenog stranog uticaja, onda isto pravo ima i Srbija.

Koleginice i kolege, ovo pitanje nije pitanje vlasti ili opozicije, ovo je pitanje odnosa prema državi i prema institucijama, pitanje da li želimo sistem u kojem će javnost imati više poverenja, više informacija, više jasnoće kada je reč o uticajima koji postoje u našem javnom prostoru. Verujem da je transparentnost uvek bolja od prikrivanja. Verujem da odgovorna država mora da zna ko deluje u njenom političkom i društvenom prostoru i u čije ime i verujem da građani Srbije imaju pravo na tu vrstu otvorenosti. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Đorđe Komlemski i Bojan Torbica predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o javnom beležništvu.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Prilikom poslednjih izmena Zakona o javnim beležnicima napravili smo jedan propust. Naime, uveli smo vrlo restriktivne rokove za odlučivanje sudova u prvom i drugom stepenu na prigovore koje građani ulože na rešenje javnih beležnika, kojim odbijaju da postupe po njihovom zahtevu za overom nekog dokumenta ili nekakve druge vrste postupanja i mislim da su ti rokovi pokazali evidentne rezultate. Ne samo što su propisani rokovi jako kratki, od osam dana, već se nepostupanje u tim rokovima smatra nesavesnim postupanjem od strane sudija, što direktno dovodi do mogućnosti da dovede i do njihovog razrešenja.

Međutim, propust smo napravili u jednom delu, a to je da nismo obezbedili isto takve kratke rokove u kojima javni beležnici moraju da rešenjem odgovore, ukoliko odbijaju da postupe po zahtevu za overu ugovora, testamenta, dokumenta ili bilo čega građanima.

Ima jako savesnih notara ili javnih beležnika, kako ih zvanično zovemo, ali ima i mnogo onih nesavesnih koji ni podle 10, 11, 12 meseci neće da donesu rešenje pored silnih urgencija ni njima, ni njihovoj Notarskoj komori.

Ovo saznanje je iz prakse od građana koji su sve više počeli da se žale na ovakav odnos javnih beležnika prema njima i mislim da na identičan način treba i notare prisiliti i obavezati da postupaju onako kao i sudije.

Mi smo dobili izjašnjenje Vlade Republike Srbije na ovaj predlog zakona i njim jednostavno nismo zadovoljni. Ako su javni beležnici zaista birani po kriterijumu najbolji od najboljih, koji se apsolutno moraju razumeti u materiju u kojoj rade, da bi zaštitili interese građana, onda ti rokovi koje mi predlažemo uopšte nisu ni kratki, niti nešto što može biti kontraproduktivno.

17/2 GD/VZ

Osim toga što vas pozivam da podržite ovaj predlog, najavljujem da ćemo uskoro reagovati sa još proširenjem predloga za izmene ovog zakona, a to je da se u ruke Republičke skupštine vrati odlučivanje o visini naknada za usluge koje pružaju javni beležnici, a i javni izvršitelji jer očigledno je da njihove komore nisu sposobne da obuzdaju svoje nezajažljive apetite, tako da su ti iznosi dostigli neprihvatljive granice za postupanje kada su građani u pitanju. Hvala.

Hvala vama.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 16 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Branko Lukić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je šest narodnih poslanika podnelo Narodnoj skupštini 10. novembra prošle godine.
Da li gospodin Branko Lukić želi reč? (Da.)
Reč ima Branko Lukić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Kolege poslanici, građani Srbije, juče smo na Kolegijumu pred ovo zasedanje Skupštine razgovarali upravo, između ostalog, i o ovoj temi – uvođenja kamera na glasačka mesta. To je predlog na kome mi već jedno vreme insistiramo i smatramo da bi to vratilo poverenje u ceo izborni postupak.

Naveli smo i ustavni osnov, odnosno smatramo da je ustavni osnov vladavina prava koja se ostvaruje na slobodnim i neposrednim izborima.

Činjenica da je poslednjih godina u javnosti uverenje o legalnosti i legitimnosti samog izbornog procesa u velikoj meri poljuljano, odnosno smatra se da ceo postupak nije dovoljno transparentan, te da postoje neregularnosti koje dovode u pitanje izbornu volju samih građana. Ovo u konačnici prouzrokuje nestabilnost nakon izbora. Umesto da se strasti nakon izbora smire, mi smo svedoci da nakon izbora dolazi do još većih tenzija u društvu.

Dakle, predlažemo da se na svakom izbornom mestu uvede jedna kamera koja neće narušavati tajnost samog izbornog procesa. Predlažemo da se ovi video-snimci tretiraju kao izborni materijal, a RIK treba da propiše tehničke uslove koji bi bili potrebni da se ovo sve uvede u praksu.

Dakle, smatramo da bi ova kamera koja vrši nadzor nad izbornim procesom postala obavezan element infrastrukture, jednako kao glasački listić, jednako kao glasačka kutija. Naravno, RIK bi bila jedina ovlašćena da kontroliše ceo tehnički postupak.

Cilj je da svaki građanin može da kontroliše sam izborni proces i da mu se omogući da prigovori ukoliko je primetio da nešto tokom izbornog procesa nije u redu. Hvala vam.

Hvala vama.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik doc. dr Biljana Đorđević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, koji je deset narodnih poslanika podnelo Narodnoj skupštini 10. februara ove godine.
17/3 GD/VZ
Da li gospođa Đorđević želi reč? (Da.)
Reč ima Biljana Đorđević.
Izvolite.
18/1 AL/LjL 12.50 – 13.00

Zahvaljujem.

Predlažemo da se u dnevni red uvrsti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, i da bih objasnila građanima i građankama Srbije zašto je to važno, ilustrovaću jednim tekstom koji smo mogli da pročitamo nekoliko dana nakon što smo mi ovaj predlog već podneli a izašao je na portalu Nova, gde je redakcija portala Nova postavila pitanje Agenciji za sprečavanje korupcije – da li je ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali prijavio Agenciji informaciju da je njegov brat Predrag Mali zaposlen u kompaniji KBV "Datakom"?

U pomenutoj firmi KBV "Datakom" većinski udeo imaju Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, vlasnici firme "Milenijum tim" koja godinama dobija milionske poslove sa državom. Ako je Mali prijavio da je njegov brat zaposlen u pomenutoj KBV "Datakom", da li je Agencija odlučivala o sukobu interesa?

Odgovor Agencije citiram: "Proverom registara i baza podataka koje vodi Agencija, Siniša Mali, ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, nije dostavljao informaciju Agenciji da je njegov brat Predrag Mali zaposlen u kompaniji odnosno privrednom društvu KBV "Datakom". Takođe vas obaveštavamo i o tome da javni funkcioneri, u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije, imaju obavezu da prijave svoju imovinu i prihode, imovinu i prihode supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece, ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu, iz čega proizilazi da javni funkcioneri nemaju obavezu da prijavljuju imovinu i prihode drugih lica."

E, sad, tu dolazimo do suštine. Postoji u zakonu izraz – povezana lica, već i u sadašnjem zakonu, a u ovom Predlogu zakona mi tražimo da obaveze izveštavanja o prihodima i imovini se proširi na sva povezana lica, tako da povezana lica koji su članovi porodice, krvni srodnici u pravoj liniji i pobočnoj liniji, lice interesno povezano, imaju obavezu da podnesu ove izveštaje i da se tako unapredi određivanje početnog stanja imovine funkcionera, zato što javni funkcioneri vrlo često prikrivaju imovinu stečenu korupcijom tako što se oslanjaju na sebi bliske osobe koje se onda formalno pojavljuju kao vlasnici imovine a za sada nisu imali obavezu izveštavanja Agenciji za sprečavanje korupcije.

Ovo bi pomoglo nekoj budućoj agenciji koja se neće praviti slepa i gluva na sve ono što mi svi vidimo da zaista može da kontroliše imovinu stečenu korupcijom kod javnih funkcionera.

Takođe, u našem predlogu se i proširuje krug lica koji se smatraju javnim funkcionerima tako da se ispravlja greška koja nije nimalo slučajna, koju ste vi načinili autentičnim tumačenjem iz 2021. godine, kojom ste smanjili broj lica koja se smatraju javnim funkcionerima a koji su zapravo u velikom riziku od korupcije i ta lica su, recimo, predstavnici države Srbije u skupštini akcionara, predsednici i članovi nadzornih odbora, direktori, vršioci dužnosti direktora privrednih društava koja su u vlasništvu Republike Srbije a koji se po ovom autentičnom tumačenju više sada ne smatraju javnim funkcionerima a oni raspolažu imovinom i sredstvima stotinama puta veće vrednosti od funkcionera javnih preduzeća i javnih ustanova u opštinama. Zahvaljujem.