| 29.11.2024. | Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja |
u proceduri
|
| 18.11.2024. | Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Poštovani gospodine Macut, predložena Republička Vlada će imati punu podršku Pokreta socijalista kao pouzdanog i lojalnog koalicionog partnera, ukoliko bude Vlada kontinuiteta i ukoliko bude dosledno sprovodila politički program „Skok u budućnost 2027“ za koju predsednik Aleksandar Vučić ima našu punu podršku, što je više nego čvrst garant da će Srbija nastaviti putem napretka, da će biti sve jača ekonomski, privredno i finansijski, a samim tim politički stabilnija i socijalno odgovornija.
Gospodine Macut u svom ekspozeu ste rekli da sve mora biti podređeno interesima otadžbine, našoj Srbiji i mi to u potpunosti podržavamo, kao što podržavamo i ono kada ste rekli da sve mora biti podređeno interesu srpskog naroda. Ne mogu, a da ne konstatujem da je, zarad toga, u ovoj Vladi moralo da se nađe mesto za nespornog ideologa političkog ujedinjenja srpskog naroda, kroz ideju srpskog sveta, Aleksandra Vulina i bojim se da će vreme to i pokazati. Njegov angažman i rezultati rada od Kancelarije za Kosovo i Metohiju, preko Ministarstva za rad, Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, BIA, kao i poslednjih zaduženja koja je obavljao kao potpredsednik Republičke Vlade, mislim pre svega na uspostavljanje saradnje sa organizacijom BRIKS na održavanju veza sa Srbijom i srpskim narodom, dokazano prijateljskim zemljama i narodima poput Rusije, Belorusije, Kine, jeste preporuka da se uz brojna kvalitetna rešenja koja sadrži ovaj predlog Vlade među njima nađe i ime Aleksandra Vulina.
Naravno, to neće biti razlog animoziteta između nas, jer suviše dugo mi zajedno koračamo u ovoj našoj borbi za bolju budućnost Srbije, jer verujemo u izbor Aleksandra Vučića koji je poverio mandat vama za sastav Republičke Vlade i svesni smo da samo ukoliko vi u Vladi i mi ovde u parlamentu damo sve od sebe Srbija može postati ekonomski moćna, privredno snažna, politički stabilna i vojno jaka, a samo takva Srbija može biti garant boljeg i dostojanstvenijeg života njenih građana, kao i garant bezbednosti i opstanka srpskog naroda i samo takva Srbija može biti garant da ćemo živeti u suverenoj, samostalnoj i celovitoj Srbiji, samo takva Srbija može sačuvati Kosovo i Metohiju u okviru svojih državnih granica i samo takva jaka i stabilna Srbija može biti garant očuvanja Republike Srpske, garant odbrane političke volje srpskog naroda i garant da zapad neće uspeti da pogazi Dejtonski sporazum, kao što je uspeo da pogazi Rezoluciju 1244. Samo takva jaka i stabilna Srbija može biti nosilac političkog okupljanja i ujedinjenja srpskog naroda što je u ovom trenutku od istorijske važnosti, a samo politički jedinstven narod okupljen oko jedinstvene političke ideje može odgovoriti na nikad veće i teže izazove koji su pred nama. Političko jedinstvo srpskog naroda je ujedno i prvi korak ka našem konačnom cilju - državnom ujedinjenju.
Ukoliko pogledamo trenutnu geopolitičku situaciju u svetu, moramo primetiti da imamo istorijsku priliku da posle više vekova borbe i puno propuštenih prilika objedinimo i ujedinimo srpski narod i tu šansu ne smemo propustiti, pre svega zbog onih koji dolaze posle nas. Mi u Pokretu socijalista tu ideju zovemo – idejom srpskog sveta, ali je nebitno kako se zove. Bitno je da napokon budemo složni i jedinstveni, nepodeljeni i da imamo isti cilj – objedinjavanje srpskog naroda.
Po pitanju ekspozea mogu vam čestita i reći da se skoro u potpunosti slažem sa svim što je izneto, a posebno mi je drago što vidim da niste preterano očarani evropskim putem Srbije i da vam to nije politički prioritet. To mi je drago, jer sve veći broj građana Srbije postaje svestan činjenice da se svet u kome živimo nepovratno menja i da tzv. evropski put Srbije ima jasnu alternativu oličenu u procesu priključenja organizacije BRIKS, kao trenutno najaktuelnijeg globalno-ekonomskog-političkog integrativnog procesa.
Posle više od dve decenije mislim da je krajnje vreme da prihvatimo činjenicu da Srbija kulturološki ne pripada isključivo zapadnoj civilizaciji, da se vekovima ovde susreću kulture istoka i zapada, kao i da je spoljna politika kolektivnog zapada poslednjih decenija uglavnom u suprotnosti, kako sa osnovnim načelima međunarodnog prava, Poveljom UN, univerzalnom Deklaracijom o ljudskim pravima, kao i sa našim vitalnim državnim i nacionalnim interesima. Za našu državu i narod je izuzetno važno da što aktivnije učestvujemo u procesu uspostavljanja multipolarnosti u procesu koje sprovode zemlje osnivači BRIKS-a. Naravno, mi ne očekujemo da neko preko noći okrene smer ekonomskih integracija u državi, ali očekujemo da se u javnosti obezbedi da bar približno isti prostor posvetimo i jednoj i drugoj opciji, stvarajući mogućnost da se građani Srbije u nekom narednom periodu odluče kojim će smerom Srbija ići, a siguran sam da će se velika većina građana Srbije složiti sa mnom da put Srbije u narednom periodu treba da bude dosledna odbrana teritorijalnog integriteta Srbije tj. odbrana Kosova i Metohije, odbrana Republike Srpske, političko ujedinjavanje srpskog naroda, otpočinjanje integrativnih procesa sa organizacijom BRIKS, ni uvođenje sankcija Rusiji, nastavak ekonomske, privredne, političke saradnje sa zemljama koje su naši dokazani prijatelji, poput bratske Kine i, naravno, smirivanje političkih tenzija u državi i obezbeđivanje normalnog funkcionisanja države i normalnog života građana, misleći, pre svega, na omogućavanje srednjoškolcima da se vrate u svoje škole i studentima da se vrate na svoje fakultete.
Slažem se sa vama, gospodine Macut, da je Srbija umorna od podela, blokada i protesta, a da je željna rada, razvoja, boljeg i lepšeg života i zato, na kraju, još jednom da ponovim, poslanici Pokreta socijalista će u danu za glasanje podržati vaš izbor za premijera, kao i izbor predložene Republičke Vlade i u nama i našem lideru Aleksandru Vulinu imaćete iskrene i pouzdane saradnike u budućem periodu. Hvala.
Uzimajući u obzir potrebu da se kako ovde u Narodnoj skupštini, tako i u celokupnom političkom životu aktuelizuju teme vezane za uspostavljanje zvanične saradnje Srbije sa organizacijom BRIKS, kao i da se otpočne sprovođenje procesa pridruživanja toj organizaciji, podigne na viši nivo i da u javnosti pitanje članstva Srbije u BRIKS-u zauzme značajnije mesto, kako bi građani Srbije bili kvalitetnije informisani, kolega Komlenski i ja smo, kao poslanici Pokreta socijalista, predali u skupštinsku proceduru Predlog rezolucije.
Svakim danom smo sve više svedoci da se svet u kome živimo nepovratno menja i to je činjenica koja ne može ostati neprimećena. U životu, kao i u prirodi, mirovanja ne postoji. Nova globalna podela moći, vojni, politički i ekonomski savezi se stvaraju, a stari se redefinišu, dokazujući time da svet nije više isti. Svet je definitivno ponovo postao multipolaran.
Naša država se i dalje nalazi na sredini geopolitičkog puta zapada i istoka. Pređašnji odabiri ili izbegavanje odabira doveli su nas tamo gde se sada i nalazimo. Pri svemu tome, vreme je veoma bitna komponenta. Srbiji se prigovara da je kasno shvatila promene nakon pada Berlinskog zida, a sada je glavno pitanje da li smo u potpunosti svesni najnovije geopolitičke promene i da li ćemo ovaj put reagovati na vreme.
Pred nama je zadatak da sagledamo nacionalne, državne, političke, ali i ekonomske interese da odlučimo kako ćemo se pozicionirati u okviru potpuno novog svetskog poretka. Svi mi u ovoj sali svesni smo da je dosadašnji tzv. evropski put Srbije odavno zapao u ćorsokak i samo je pitanje ko će od nas i kada to javno priznati.
Siguran sam da će ovaj put podrška Predlogu rezolucije biti veća nego pre nekoliko meseci, kada smo se prvi put izjašnjavali, kao što sam siguran da će ova rezolucija u ovakvom ili izmenjenom obliku biti usvojena do kraja ovog skupštinskog saziva, jer svi smo mi ovde svesni, kao što su svesni građani, da je Srbiji mesto među slobodnim državama i narodima sveta, da je Srbiji mesto među prijateljima, da je Srbiji mesto u BRIKS-u. Hvala vam.
Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Brojna rešavanja tokom poslednje tri decenije, ratovi, ekonomske krize, prirodne katastrofe, masovne migracije nepovratno su promenile svet u kome živimo što je dovelo do toga da neke strateške odluke koje su donete pre dve decenije, pre svega odluke vezane za političke, ekonomske i integracione procese moraju biti preispitane, po svemu sudeći i promenjene.
Svet je posle tri decenije ponovo postao multipolaran uz sve očitiji kraj političkog hegemonizma kolektivnog zapada. Novonastala realnost je dovele do neminovnosti da je pred javnošću Republike Srbije neophodno otvoriti široki društveni dijalog o neospornoj činjenici da tzv. evropski put Srbije posle dve decenije napokon ima jasnu alternativu oličenu u procesu priključivanju organizaciji BRIKS kao trenutnom najaktuelnijeg globalnog ekonomsko-političkog integrativnog procesa.
Eksperiment sa evropskim integracijama kao procesom koji nema alternativu i koji posle dve decenije demokratske prinude je doživeo da zapadne u ćorsokak i da uživa podršku jedne četvrtine građana Srbije. Nedostatak otvorenog dijaloga, nametanje evropskih integracija kao gotovog rešenja i jedinog puta uz licemerstvo briselske administracije, stalne političke ucene i zahteve za odricanje od dela državne teritorije doveo je do toga da građani Srbije napokon masovno shvate da su žrtve dobro smišljene manipulacije kolektivnog zapada.
Jasno izraženo većinsko opredeljenje građana Srbije dovodi do sve većeg i izraženijeg političkog konsenzusa o pitanju pristupanja Republike Srbije organizaciji BRIKS. Istraživanje javnog mnjenja pokazuju da bi za ulazak Srbije u BRIKS trenutno glasalo blizu 51% građana sa tendencijom da ta podrška može da stigne i do punih 60%, dok bi za ulazak u EU sigurno glasalo samo nešto oko 30% građana. Više nego sigurno, da su građani Srbije prepoznali alternativu BRIKS-u i zbog toga predlažem usvajanje rezolucije u parlamentu.
Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.
Pre svega, želim da pohvalim maksimalno ozbiljan i odgovaran odnos kako predsednika Aleksandra Vučića, tako i svih ostalih državnih organa, a naročito zdravstvenog sistema Republike Srbije prema mogućnosti širenja Korona virusa i na prostor Srbije.
U doprinos tome govori i jučerašnji sastanak predsednika Vučića sa predstavnicima svih zdravstvenih i drugih institucija koje učestvuju u borbi protiv Korona virusa, na kome je dogovoren komplet mera prevencije hitnih reakcija nadležnih organa protiv tog virusa, pa bih zamolio ministra Lončara da nam kaže o kojim se to tačno merama radi, kao i da oceni spremnost nadležnih organa Republike Srbije da reaguju u slučaju pojave Korona virusa.
Kada govorimo o vojsci, uglavnom govorimo o činjenicama vezanih za njeno naoružavanje, opremljenost, borbenu gotovost, ali svaku armiju sveta čine pre svega ljudi, pripadnici te armije, čega su, koliko možemo da primetimo aktuelna Vlada i Ministarstvo odbrane izuzetno svesni.
Rekonstrukcija Vojne akademije, rekonstrukcija Vojne gimnazije, rekonstrukcija Vojno-medicinske akademije, izgradnja stanova, povećanja zarada pripadnicima vojske jesu samo neke od aktivnosti mera, tj. jesu realnost u kojoj mi živimo poslednjih nekoliko godina, pa bih zamolio ministra Aleksandra Vulina da nam rezimira šta je to sve učinjeno poslednjih nekoliko godina kako bi se unapredilo kako školovanje, tako uslovi rada, socijalni status i naravno, lečenje pripadnika Vojske Srbije.
Za ministra prosvete. Svi već znamo šta je mala matura i kako izgleda njeno sprovođenje u osnovnim školama. Ono što će biti novina u našem obrazovno-vaspitnom sistemu i što nas čeka u bližoj budućnosti jeste državna, odnosno velika matura koja je u suštini deo projekta koji ima za cilj unapređenje kvaliteta našeg srednjeg obrazovanja.
Pošto se na medijima i na raznim portalima susrećemo sa različitim tumačenjima efekata državne mature, zamolio bih ministra prosvete da nam objasni njenu suštinu kako će ona načelno izgledati i koji su to efekti koji se žele postići njenim uvođenjem?
Zahvaljujem.
Imao bih pitanje za premijerku.
Pre nepune tri godine dobili ste poverenje predsednika Aleksandra Vučića, tj. mandat da sastavite Vladu Republike Srbije i dobili ste poverenje ove Skupštine, da je predvodite kada smo izabrali vas za premijera i ovaj sastav Vlade. Za otprilike dva meseca će biti održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori i kada se sada okrenete iza sebe koji su to rezultati Vlade Srbije na koje ste najviše ponosni? Da li postoji nešto što ste toliko želeli da učinite, a niste stigli tokom ovog mandata? Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pre svega želim da se zahvalim Vladi i ministrima što su uz brojne obaveze, pronašli vremena da danas budu sa nama u Narodnoj skupštini i da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.
Želeo bih da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, pohvalim Vladu za dosadašnji rad tokom ovih desetak meseci, kao i da izrazim očekivanje da će taj rad u narednom periodu biti još bolji.
Za početak bih imao dva pitanja od kojih je jedno vezano medije, a drugo za zdravstvo. Od ukupno 73 elektronska medija, koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, od čega je njih 34 privatizovano, dok u 16 nisu pronašli svog kupca. Od medija koji su prvobitno imali kupce, u šest slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.
Pojedini mediji nisu imali kupce iz više razloga, npr. zato što nisu imali poslovni prostor, zato što su imali staru i dotrajalu opremu, zato što su imali dugove i u njima je u skladu sa zakonom, kako je i predviđeno, sprovedena raspodela kapitala tadašnjim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Sve što sam rekao se odnosi na elektronske medije koji su radili kao javna preduzeća, ali u procesu privatizacije je trebalo da uđe desetak medija koji su osnovani i koji su radili kao javne ustanove i to, uglavnom se radilo o dvojezičnim i višejezičnim radio stanicama od kojih je najveći broj bio na teritoriji AP Vojvodine.
Ti mediji zbog statusa javne ustanove, ali i delatnosti koju u najvećem broju slučajeva, uz informisanje je bila i kulturna delatnost, sem jednog izuzetka, nisu mogli biti privatizovani, pa su svi ili ugasili delatnost informisanja, ali su u potpunosti ugašeni kroz postupak likvidacije.
NJihovim gašenjem došli smo u situaciju da su mnoge opštine i gradovi ostali bez svoj jedinog lokalnog radijskog emitera, a lokalne televizijske emitere nikad nisu ni imali, a novi konkursi za upražnjene frekvencije nisu raspisivani poslednjih nekoliko godina.
Pošto svi znamo koliki je značaj lokalnih medija, interesuje me da li će i kada će biti raspisan konkurs za izdavanje dozvole emiterima radijskog programa na lokalnom nivou, naravno u sredinama gde ne postoji emiter i gde su te frekvencije slobodne.
Drugo pitanje jeste pitanje dokle se stiglo sa uključivanjem vojnih medicinskih ustanova u zajednički zdravstveni sistem, kako bi olakšali lečenje civilnim licima na ovim vojno-medicinskim ustanovama? Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Svoje pitanje, koje je verovatno više molba i apel, upućujem ministru finansija, gospodinu Siniši Malom.
Naime, opština Temerin je negde još davne 1996. godine počela sa izgradnjom kanalizacije i taj projekat traje pune 23 godine. Najveći deo radova pokriven je sredstvima opštinskog budžeta kao i kreditima koje je lokalna samouprava uzimala u ovu svrhu.
Tokom druge polovine prošle godine, Ministarstvo zaštite životne sredine je pokazalo dobru volju da se iznosom od oko milion evra participira u realizaciji projekta izgradnje prečistača vrednog oko 3,5 miliona evra, koji bi zadovoljio potrebe kanalizacione mreže u Temerinu.
Spletom okolnosti sredstva nisu realizovana do kraja prošle godine, pa je ostao dogovor da ona budu realizovana tokom marta ili aprila ove godine, zbog čega ponovo nije došlo. U međuvremenu je Vlada AP Vojvodine bila spremna da pomogne za realizaciju projekta, međutim, na kraju se ipak ostalo na stanovištu da projekat zajednički isfinansiraju opština Temerin i Ministarstvo zaštite životne sredine.
Pre dva meseca je opština Temerin kontaktirana od strane Ministarstva da dopuni projektnu dokumentaciju i dostavi Ministarstvu, kao i novi zahtev na 120 miliona dinara.
Po informacijama koje imamo, u međuvremenu je rebalansu budžeta došlo do određenih promena apropriacijama, ali pored toga je Ministarstvo zaštite za zaštitu životne sredine uspelo da obezbedi sredstva i uputi molbu Ministarstvu finansija da odobri transfer sredstava. Tako da, iskoristio bih ovu formu poslaničkog pitanja da zamolim ministra Sinišu Malog da izađe u susret molbi i u interesu 30 hiljada građana opštine Temerin, koji nepune dve i po decenije čekaju završetak radova na kanalizacionoj mreži, i da da saglasnost na ovaj transfer sredstava.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, postaviću nekoliko pitanja republičkoj Vladi, Ministarstvu pravde, Republičkom javnom tužilaštvu, Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi, Ministarstvu kulture i informisanja, Agenciji za privredne registre, kao i REM.
Pod jedan, da li je televizijske programe N1, Nova S i Sport klub, emituju domaći ili strani emiteri? Odakle se tačno emituju ti televizijski programi? Da li nadležni organi uključujući i REM i da li su izvršili proveru navoda da se sedište napred navedenih emitera kao i mesta odakle se emituju navedeni programi nalazi u Luksemburgu? Da li su nadležni organi uključujući REM izvršili proveru navoda da se ovi programi emituju iz studija u Beogradu i da li REM vrši monitoring ovih kanala, odnosno operatora koji reemituju ove programe? Da li emiteri programa N1, Nova S i Sport klub imaju neophodne dozvole za emitovanje televizijskog programa u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima u Srbiji? Da li emiteri programa N1, Nova S i Sport klub poštuju sve zakonske propise i plaćaju propisane nadoknade? Ukoliko plaćaju molio bih da mi odgovorite koje naknade i kome plaćaju i naravno u kom iznosu, a ukoliko ne plaćaju molio bih da mi se odgovori po kom osnovu ne plaćaju?
Sledeće pitanje, da li emiteri TV programa N1, Nova S i Sport klub, da li su upisani u registar medija koje vodi APR? Da li se emiteri TV programa N1, Nova S i Sport klub poreski obveznici u Srbiji i da li ispunjavaju sve svoje obaveze u celosti? Da li ovi napred pomenuti emiteri plaćaju naknadu SOKOJ-u i OFPS-u u kom iznosu i ukoliko ne plaćaju po kom osnovu su oslobođeni plaćanja naknade?
Šta su nadležni državni organi, uključujući i Komisiju za zaštitu konkurencije, preduzeli po pitanju emitovanja reklama kod ovih nazovi inostranih TV kanala, pošto Zakon o elektronskim medijima zabranjuje da se menja izvorni sadržaj programa koji se u Srbiji reemituje, a ovi nazovi prekogranični kanali i dalje čitavog dana emituju višeminutne EPP blokove, kao i zašto niko od nadležnih državnih organa nije naložio kablovskim operaterima da iz mreže isključe sve prekogranične kanale koji krše zakon, a protiv odgovornih lica nije pokrenuo zakonske postupke?
Na koji način je REM utvrdio da N1, Nova S i Sport klub nisu domaći kanali, odnosno da su prekogranični, kao i da na tim kanalima nema domaćih reklama koje, izuzev njih, vide svi građani Republike Srbije?
Da li su nadležni organi preduzeli korake, ako nisu, kada će to učiniti, da utvrde da li se na prekograničnim kanalima čija su sedišta u inostranstvu, N1, Nova S i Sport klub, eventualno prekida izvorni signal koji ide sa mastera iz inostranstva i ubacuju reklame na srpskom jeziku? Ako se to dešava, ko to čini i kada će preduzeti odgovarajuće korake i pokrenuti postupke protiv odgovornih lica?
Podsetiću nadležne da Zakon o elektronskim medijima reguliše oblast reemitovanja tako što prema odredbama ovog zakona reemitovanje označava preuzimanje i istovremeno emitovanje programskih sadržaja bez menjanja, prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, priloga, rubrika, reklama, oglasa i reportaža.
Takođe se članom 46. istog zakona garantuje sloboda prijema reemitovanja medijskih usluga iz drugih država koja je Republici Srbiji zajamčena potvrđenim međunarodnim ugovorima, a članom 100. određeno je da nadzor nad emiterima vrši REM. Takođe je propisano da je operator dužan da distribuira medijske usluge, radio i TV emitovanje istovremeno i u potpunosti bez promena, kao što je propisano da regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza operatora propisanih odredbama ovog člana u saradnji sa RATEL-om.
Po Zakonu o oglašavanju, članom 74. stav 2. određeno je da nadzor nad primenom zakona u pogledu oglašavanja vrši regulatorno telo za elektronske medije, poznatije kao REM, a Konvencija o prekograničnoj televiziji precizno reguliše oblast reemitovanja prekograničnih kanala.
Kako eventualno kršenje ovih propisa, kao i propisa kojima se reguliše pitanje poreskih i drugih obaveza, može predstavljati radnju niza privrednih prestupa i bitnih obeležja niza krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti, očekujem da ukoliko se nije pristupilo proveri svih do sada saznanja koja imaju nadležni organi u utvrđivanju činjeničnog stanja i ocene da li ima ili ne elemenata za pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka, da se to učini u najkraćem roku, koliko odmah, kao i da ova moja pitanja tretiraju kao prekršajne i krivične prijave protiv odgovornih lica ova tri emitera. Hvala.
Zahvaljujem.
Opšte je poznato da su čuvanje zdravlja i briga o obolelima među glavnim zadacima svakog društva u kome je humanost jedna od središnjih vrednosti, ali smo i svedoci kako pojedinci već duže vreme sprovode negativnu kampanju protiv aktuelne republičke Vlade i Ministarstva zdravlja umanjujući ulogu države u lečenju građana Srbije u inostranstvu.
Ne znam da li je potrebno posebno napominjati da je u novembru 2014. godine Vlada Republike Srbije na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, kako bi pored sredstava koja se daju iz RFZO obezbedila dodatnu institucionalnu pomoć za lečenje dece i odraslih u inostranstvu, kao ni da je 1. oktobra 2018. godine u rad puštena prva info linija na kojoj zainteresovani građani mogu u direktnom razgovoru sa operaterima RFZO da se informišu o potrebnoj dokumentaciji za lečenje u inostranstvu, načinu podnošenja zahteva, statusu predate molbe, trenutnoj fazi obrade podnetog zahteva, ali ni o tome da je ministar Zlatibor Lončar, sredinom novembra prošle godine potpisao Sporazum o saradnji sa domaćim avio prevoznikom Er Srbijom, kojim je predviđeno da se srpski državljani, kojima je za uspešan nastavak lečenja o trošku države neophodna odlazak u inostranstvo, obezbedi besplatan prevoz na svim destinacijama na kojim Er Srbija leti.
Ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru upućujem pitanjem – koliko je građana, svake kalendarske godine od 1. januara 2010. godine do danas lečeno u inostranstvu na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja su najčešća oboljenja zbog kojih je odobravano lečenje u inostranstvu i koliki broj od ukupnog broja lečenih čine odrasli, a koliki deca? Hvala.
(Bački Jarak, 02.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini Opštine | Skupština opštine Temerin (Naknada ) | Opština | Mesečno | 12.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |