Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 31 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Petar Bošković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o Vojsci Srbije.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Bošković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Srbija centar ima svoje resorne odbore ne samo za zdravstvo nego njih 17, i zaista u njima rade vrhunski profesionalci, ljudi dokazani u svojim profesijama, a naročito kada je reč o Vojsci.

Naše izmene i dopune su zaista u interesu profesionalnih vojnih lica, vojnika i uopšte ljudi zaposlenih u sistemu odbrane.

Naravno, ono što meni nije jasno, a to je da vi to ne vidite i da propuštate jednu priliku da to usvojite, jer istini za volju ne bi se to nama pripisalo nego vama koji donosite to ali vaše prilike su kao i uvek propuštene.

Ovom prilikom mi smo govorili o aktivnoj rezervi.

Da vam objasnim. Ukoliko bi aktivirali aktivnu rezervu, o pasivnoj ne bih želeo sada da govorim, i omogućili im da imaju socijalno osiguranje i siguran povratak na posao za razliku od naprednih zemalja koji im daju niz benefita, jer ću vas takođe podsetiti, Vojska ne živi od plata nego od benefita, kada im omogućite povratak na posao, kada im omogućite dobar ugovor, kada im omogućite da pored toga što ste ih angažovali u mirovnoj misiji čeka ih sigurni posao pravnika i inženjera kada se vrate ne bi imali problem sa pobunom Vojske.

14/3 JD/JG

Takođe, vi govorite o robotima, vi govorite o dronovima, svesni smo rata u Ukrajini i tog silnog angažovanja. Bezbednost nije više u fizičkom prostoru, gospodo, ona je i u sajber prostoru i informacionom prostoru.

Vi, čak ne želite da u Vojsci uvedete ni te specijalne službe koje bi bile posebno plaćene i imale poseban benefit, jer ću vam reći da i vaš sajt Vlade i sajte predsednika obezbeđuje 24 sata Vojska, pa platite, ljudi, za to što rade, a to ste sada imali priliku.

Na kraju da kažem još jedan detalj, a to je jačanje demokratske i civilne kontrole. Mi smo nekada u početku dvehiljaditih godina, zaista imali civilnu kontrolu, priznaću, sve do dolaska gospodina Vulina koji kada je shvatio i koji kada mu je prvi general capnuo i rekao – razumem, gospodine ministre, to je sve otišlo dođavola.

Mi smo ovoga puta tražili da uvedemo i Zaštitnika građana u civilnu kontrolu i da uvedemo DRI da bi znali gde se troše pare i koliko ti rafali koštaju.

Hvala najlepše.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 26 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Natalija Stojmenović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje i kontrolisanoj zakupnini.
Da li želite reč?
Reč ima Natalija Stojmenović.
Izvolite.
15/1 TĐ/IR 12.20 – 12.30

Hvala.

Ovo je 2015. godina. Tada je ova vlast obećavala da će graditi jeftine stanove koji koštaju 380 evra po kvadratu. Od jeftinih stanova koji koštaju 380 evra po kvadratu nismo dobili, da smo milijarde novca građana, ne samo Beograda već iz Srbije, uložili smo u projekat „Beograd na vodi“, gde sada kvadrat košta 10.000 evra, kao da se cela Srbija gradila za neke druge građane koji lagano mogu sebi da priušte da žive i da kupe kuću i vilu na Dedinju. Osim što su cene kvadrata nenormalno skočile, dok mi danas ovde sedimo, u proseku se osobi desi da dođe njen zakupac stana i da joj kaže – danas ti je kirija porasla sa 300 na 700 evra. To se desilo mnogim građanima, recimo, 2022. godine i niko na to nije reagovao; kirije su se povećale za više od 100%; plata se nije povećala. Danas mnogi u Srbiji rade samo da bi platili kiriju.

Niko ne može da mi kaže da je to normalno. Zato što smatram da to nije normalno i mislim da nije normalno da radite da bi vam jedna kirija pojela celu platu, da radite da ne biste imali ne da platite ratu za kredit nego da nemate za desetinu toga, mi smo predložili Zakon o kontrolisanoj zakupnini. Zakon o kontrolisanoj kiriji rešava tri glavna problema koje danas vidimo kada iznajmljujete stanove.

Prvo je da zakupnina tj. kirija ne može da se povećava nekontrolisano, već mora da bude vezana za prosečnu platu, maksimalna cena kirije ne može da prelazi prosečnu platu, jer nije normalno da vam kirija pojede platu.

Druga stvar, danas je iznajmljivanje stanova siva zona. Ja iznajmljujem stan. Kada iznajmite stan niti potpisujete ugovor, niti znate kada neko može da vas izbaci iz stana, niti taj koji vam iznajmljuje je zaštićen načinom na koji vi u stanu živite, kako taj prostor koristite. Zato uvodimo ugovor koji je obavezan da se potpiše između stanodavca i zakupca kako bi svi bili sigurni i kako bi radili u sistemu koji je uređen i gde ne moramo svaki dan da živimo od neizvesnosti da li će neko polupati nečiji stan ili da li će nas neko izbaciti na ulicu?

Treća stvar, zato što smatramo da je ograničena cena kirije progresivna mera, smatramo da oni koji žele da iznajmljuju stanove po ograničenoj ceni kirije treba da budu oslobođeni plaćanja poreza na to. Kirija ne sme da pojede platu, a ova država ne sme da ćuti na to da građani danas de fakto ne mogu sebi da obezbede stan ni kada kupuju nekretninu, ni kada je iznajmljuju, jer nemamo svi novca za vilu na Dedinju.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 26 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Šaip Kamberi predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za ispitivanje navoda, činjenice i okolnosti pogibije 135 vojnika albanske nacionalnosti pripadnika bivše Jugoslovenske narodne armije tokom osamdesetih godina.
Da li poslanik Kamberi želi reč?
Izvolite.

Hvala.

U Republici Srbiji je već pokrenuta inicijativa i uveliko se odvijaju pripreme za uvođenje obaveznog vojnog roka. U vezi ove inicijative kod albanske zajednice u Preševskoj dolini postoji zabrinutost zbog toga što prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca. Albanci koji su kao građani SFRJ bili obavezni da odsluže vojni rok u JNA često su se suočavali sa etničkom diskriminacijom, političkom stigmatizacijom i kulturnom represijom unutar vojske.

15/2 TĐ/IR

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina zabeležen je značajan broj smrti albanskih vojnika pod sumnjivim okolnostima, koje su vlasti često klasifikovale kao samoubistva, nesreće ili kršenja vojne discipline. Porodice žrtava često nisu verovale zvaničnim verzijama i prijavljivali su tragove nasilja nad telima koja su im vraćena. Nedostatak nezavisnih istraga i transparentnosti dodatno je podstakao sumnje da je reč o ubistvima iz etničkih i političkih motiva.

Mnogi istoričari, novinari, aktivisti za ljudska prava sugerišu da su albanski vojnici ciljano bili izloženi nasilju zbog svoje etničke pripadnosti, naročito u kontekstu rastućeg srpskog nacionalizma i antialbanskog stava. Albanci su se često doživljavali kao nepouzdani ili čak kao pretnja za federalnu strukturu države.

Tokom tog perioda 135 mladih Albanaca je doživelo smrt dok su bili na odsluženju vojnog roka u JNA. Ovaj fenomen je ostavio duboku ranu u kolektivnom sećanju Albanaca na Kosovu i u Preševskoj dolini. U različitim periodima su postojali pokušaji da se svi ovi slučajevi dokumentuju i da se traži pravda za žrtve, ali nikada nisu sprovedene sveobuhvatne zvanične istrage. Državne vlasti u Srbiji nikada nisu zvanično priznale da su Albanci ubijani iz etničkih motiva tokom služenja vojnog roka u JNA. Pojedinačni slučajevi su tretirani kao samoubistva, nesreće ili kao izolovani incidenti bez političke i diskriminatorne pozadine. Nijedna zvanična istraga nije pokrenuta ni od strane vojnih, ni od pravosudnih institucija o sumnjivim smrtima vojnika. Vojni arhivi iz jugoslovenskog perioda su zatvoreni naročito oni koji se tiču JNA i bezbednosnih službi.

U javnom diskursu i srpskoj istoriografiji ova tema se uglavnom zaobilazi. Kada se pomene to je obično u širokom kontekstu patnje svih naroda Jugoslavije. Glavni mediji na srpskom jeziku ne izveštavaju o ovoj temi. Javno mnjenje u Srbiji nema široko znanje o ovom fenomenu, a često izostaje interesovanje za kritičko suočavanje sa prošlošću, posebno kada su u pitanju zločini ili diskriminacija prema Albancima. Obzirom da je u Srbiji ova tema prećutana, nedokumentovana, ne zastupljena ni u zvaničnim ni u javnim narativima, što odražava ozbiljan nedostatak suočavanja sa prošlošću i institucionalne diskriminacije prema Albancima u jugoslovenskom periodu, u skladu sa članom 40. stav 6. Poslovnika Narodna skupštine podnosim ovaj predlog za formiranje posebne komisije radi utvrđivanja istine u slučajevima smrti 135 Albanaca u redovima JNA tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Anna Oreg predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Da li želite reč?
Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, predlažem da dopunimo dnevni red u izmeni Zakona o sprečavanju porodičnog nasilja. Ovo sam naime podnela još pre dve godine i nikako niste smatrali dovoljno važnim da ga stavite na dnevni red, pa izgleda da je vreme da vas podsetim da u našoj zemlji stradaju žene kao žrtve porodičnog nasilja upravo od strane osoba kojima je već izrečena mera o zabrani prilaska.

Zabrana prilaska ne sme biti samo papir koji štiti žrtvu u teoriji dok je u praksi ostavlja samu i nezaštićenu. Najveći broj žena koje su ubijene u porodičnom nasilju prethodno je prijavljivalo nasilje. Mnoge od njih su već imale izrečene hitne

15/3 TĐ/IR

mere i zabrane prilaska. Problem nije samo donošenje mere; problem je njeno sprovođenje i kontrola. Zato predlažem uvođenje elektronskog nadzora, odnosno GPS narukvice za nas nasilnike kojima je izrečena zabrana prilaska.

Ova mera ne služi samo kažnjavanju radi kažnjavanja. Ona služi prevenciji i zaštiti života. GPS nadzor omogućava da policija odmah reaguje ako nasilnik prekrši zabranu, da žrtva ne bude ta koja stalno mora da proverava da li je bezbedna i da država po prvi put preuzme aktivnu, a ne pasivnu ulogu kada govorimo o zaštiti žrtava. Ovakva rešenja već postoje u brojnim evropskim država, uvela ju je čak i Federacija Bosne i Hercegovine.

16/1 VS/CG 12.30 – 12.40

Ako tehnologiju koristimo u svakodnevnici onda moramo imati i političku i moralnu odgovornost da je koristimo i za zaštitu ljudskih života. Ni jedna žena ne sme da strepi da li će zabrana prilaska trajati samo dok je nasilnik poštuje dobrovoljno. Zato pozivam sve poslanike i vlasti i opozicije da ovaj predlog izglasamo. Ako samo jedan femicid sprečimo vredelo je. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 27 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Pavle Grbović predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakona.
Ana Oreg. Izvolite.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, moj predlog proširenja dnevnog reda se odnosi na izmenu Zakon o krivičnom delu gde je femicid prepoznat kao posebno krivično delo.

Nadam se da ne moram da vam citiram brojke koliko žena je u poslednje vreme ubijeno, najčešće od strane svojih partnera samo zato što su žene. Nadam se da svi u ovoj sali razumete zašto je ova izmena zakona važna. Reći ću vam. U poslednjih 13 godina ubijeno je više od 430 žena.

U ovom predlogu ne govorim samo o izmeni jednog člana Krivičnog zakonika, govorim o pitanju da li država vidi i prepoznaje najekstremniji oblik nasilja nad ženama? Femicid nije obično ubistvo. To je ubistvo žene zato što je žena, najčešće nakon dugotrajnog nasilja, pretnji, kontrole i institucionalnih propusta koji su mu prethodili.

Kada femicid ne prepoznajemo kao posebno krivično delo mi zapravo brišemo obrazac nasilja koji mu prethodi. Taj obrazac postoji. Statistika postoji. Žrtve postoje. Brojne evropske države su i ovo već uvrstile u svoj zakonodavstvo uključujući i Federaciju Bosne i Hercegovine. Srbija ne sme da kasni kada je zaštita života žena u pitanju.

Ova izmena nije simbolika. Ona znači jasnije prepoznavanje rodno zasnovanog nasilja, bolju evidenciju i snažnu poruku da država neće tolerisati nasilje koje se završava ubistvom. Ni jedna žena ne sme biti ubijena nakon deset prijava, zabrana prilaska i vapaja za pomoć koje sistem nije čuo.

U ovoj sali smo toliko puta mogli da čujemo kolege da se borite protiv nasilja nad ženama posebno, e pa ovo je momenat kada to možete i da dokažete, ali ne rečima već delima. Zato vas molim, ja vas pozivam da podržite ovaj predlog, ne zbog politike, nego zbog života. Hvala.