Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 36 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Slobodan Petrović predložio je da se dnevni red dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Da li želite reč?
Izvolite.

Na prošloj sednici, kao i na ovoj, mi iz Poslaničke grupe Srbija centar – SRCE podneli smo predlog za dopunu dnevnog reda. Predložili smo da se kao tačna na dnevni red stavi naš predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Mi smo ovim predlogom zakona, najkraće moguće rečeno, predložili da se deo prihoda iz republičkog budžeta i budžeta grada Beograda preusmeri u budžete lokalnih samouprava. Dakle, nikakvo povećanje postojećih nameta, nikakvo uvođenje novih nameta, nikakva nova zaduživanja, potrebno je samo da se već postojeći novac drugačije preraspodeli.

Zašto ovo predlažemo? Pa zato što su decenijama unazad pojedini okruzi u Srbiji, pojedini gradovi i opštine u Srbiji po mnogim pitanjima diskriminisani u odnosu na neke druge. Pre svega mislim na jug Srbije, na Pčinjski, Jablanički i Toplički okrug, koji su najsiromašniji okruzi u Srbiji. Međutim, vi niste hteli ni da stavite na dnevni red ovaj predlog zakona, a kamoli da ga nakon diskusije svi zajedno usvojimo.

Znate, kada je trebalo da se ratuje za ovu državu, poslednji put 1999. godine, najveći broj ljudi je bio upravo iz ova tri najsiromašnija okruga. Dakle, kada je trebalo da se za Srbiju gine, onda je jug Srbije bio prvi, a kada treba da se za Srbiju živi, e onda je jug Srbije poslednji. Razlike između razvijenih i nerazvijenih delova Srbije neće nestati same od sebe. Potrebne su konkretne mere i ovaj predlog zakona je upravo jedna od njih.

13/1 JJ/LjL 12.00 – 12.10

Ukoliko budemo nastavili istim putem, povećaće se broj ljudi koji će se odseljavati, povećaće se ekonomske razlike i povećaće se osećaj zapostavljenosti ovih ljudi koji žive u najugroženijim i najsiromašnijim delovima Srbije.

Ovaj predlog zakona je upravo pokušaj da se ta praksa zaustavi i da stvari krenu u drugačijem smeru. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 31 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Verica Milanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Krajem 2025. godine usvojili ste izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju u delu obezbeđenje i zaštite doma izvršnog dužnika u izvršnom postupku i to je zaista bila potreba, jer smo u prethodnom periodu imali dokaze i priliku da vidimo velike probleme koje građani imaju, posebno oni čiji su se domovi nalazili na atraktivnim lokacijama.

Međutim, usvojenim izmenama i dopunama ovog zakona uveli ste sijaset nekih, po nema, nepotrebnih ograničenja i uslovljavanja, koji umanjuju pravo i mogućnost građanima da koriste ovo pravo.

Predloženim izmenama i dopunama od strane poslaničke grupe Srbija centar – SRCE, predložili smo izmene u delu brisanja ovih ograničenja i proširenja kruga građana koji ovo pravo mogu da koriste.

Po nama, ograničenje da vlasnik, isključivi vlasnik nekretnine mora da bude izvršni dužnik da bi ostvario ovo svoje pravo je nepotrebno i predloženim izmenama uvodimo susvojinu, tako da izvršni dužnik koji je u statusu suvlasnika na nekretnini koja čini njegov dom ima pravo da zaštiti ovu nekretninu u izvršnom postupku.

Takođe, ograničenje na kvadraturu do 60 m kvadratnih, kao i ograničenje da izvršni dužnik mora da je proveo najmanje pet godina na toj adresi i da mu je to mesto prebivališta takođe smatramo nepotrebnim i predlažemo ovo brisanje.

Ograničavanje da se ovaj zakon može primenjivati samo na one postupke koji su nastupili nakon usvajanja ovog zakona takođe smatramo nepotrebnim zato što su najveću težinu i borbu za ove izmene izneli upravo ljudi koji su već bili u postupku.

U 2025. godini, početkom 2026. godine, obeležen je veoma velikim brojem otpuštanja građana, posebno na jugu Srbije, usled zatvaranja pogona i odlaska iz Srbije stranih firmi tako da veliki broj građana ostaje bez posla, umanjuje im se finansijska mogućnost izmirenja obaveza, kako komunalnih tako i kreditnih, tako da su ove izmene i pomoć ovim građanima neophodna. Neophodno je pomoći ovim građanima da barem ako su izgubili posao imaju mogućnost da u slučaju pokretanja izvršnog postupka zaštite svoj dom i krov nad glavom za sebe i svoju porodicu.

Predlažemo stavljanje ove tačke na dnevni red i usvajanje ovih izmena predloženog zakona. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 30 narodnih poslanika.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
13/2 JJ/LjL
Narodni poslanik dr Tatjana Marković Topalović predložila je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Evo već drugi put imamo isti predlog izmene zakona, o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Meni je jako žao što vi niti pratite niti čitate ove izmene, mislim da su jako konstruktivne i da predstavljaju boljitak, pre svega govorim o ovima koje se tiču obrazovanja.

Znači, mi smo predložili izmenu člana 116. odnosno drugačiji format upravnog odbora škole. Do sada je upravni odbor škole imao devet članova, tri iz redova zaposlenih, tri iz reda roditelja i troje iz lokalne samouprave. Predložili smo drugu matematiku, da četvoro ljudi predstavljaju zaposlene, troje da predstavlja roditelje i dvoje da predstavljaju lokalnu samoupravu. To bi smanjilo zapravo politički uticaj i omogućilo jedan relaksiraniji vid autonomije škole, jer mi smatramo da je autonomija škole neophodna da bismo imali neku vrstu intelektualnog progresa.

Druga stvar koja je vrlo jasna i oštra i mislimo da je prava, predložili smo izmenu člana 119. stav 1. tačka 7. Ideja je da zapravo upravni odbor škole izabere direktora, da to ne radi ministar prosvete, jer je najčešće za ministra prosvete direktor škole osoba koja je iks-ipsilon i najčešće, odnosno skoro uvek, je to politički podobna osoba. Mislimo da je potrebno da se izabere osoba koja će pre svega biti stručna, koja neće biti vezana za politiku i da je nedopustivo političko kadriranje direktora u školama. Škole ne smeju da budu prostor političkog delovanja jer u škole idu i naša i vaša, dakle, sva deca Srbije.

Takođe smo predložili izmenu člana 177. Kod utvrđivanja socijalnog statusa deteta trebalo bi isključiti ili eliminisati čime se bavi roditelj i ostaviti samo najviši stepen obrazovanja. Recimo, ja uopšte ne razumem zašto ovo ne usvojite? Znači, treba da se izbaci jedan nepotreban podatak jer roditelji menjaju radno mesto i nemoguće je ažurirati u bazama podataka sve što roditelj može da promeni kao radno mesto. Njegov najviši stepen obrazovanja ostaje. Znači, ne mislim da ste uopšte ušli u razmatranje onog što vam nudimo i što vam predlažemo, a što jeste boljitak za obrazovni sistem Srbije.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja je živ organizam. On treba da se menja i trebalo bi da se prilagođava trenutnoj situaciji. Mi smo svedoci, pre nekoliko dana smo čuli da je jedan visoki funkcioner, gospodin Glišić rekao da je merna jedinica za tečnost kubni litar, to je decimetar na deveti. Znači, to je merna jedinica koja se radi u trećem, četvrtom razredu osnovne škole, u šestom, u prvoj godini i to iz tri predmeta: iz fizike, matematike i hemije. On toliko nije savladalo da je javno otišao u prostor, da ne poznaje SI sistem. Eto, to je vaša slika o obrazovanju, odnosno neobrazovanja. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 28 narodnih poslanika, ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslani, prof. dr Dragan Delić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o lekarima.
Da li želite reč? Izvolite.
13/3 JJ/LjL

Stranka Srbija centar – SRCE predlaže jedan zakon koji Srbija nema od 1946. godine, imala ga je 1931. godine. Taj zakon postoji u susednim zemljama, postoji u evropskim zemljama, nema ga u Srbiji.

S obzirom na značaj lekarske profesije, ali govorim bez elitizma, s obzirom na upliv naše profesije i našeg rada, kvaliteta, kvantiteta, efikasnosti, bezbednosti, zaista svi ostali sistemi u našem društvu ističemo značaj te profesije i pokušavamo da ovim zakonom, a to je 102 člana u tom zakonu postoje, da regulišemo u potpunosti status naše lekarske profesije, po pitanju obaveza i po pitanju prava. Po pitanju odnos lekar – pacijent, lekar – lekar, lekar – porodica pacijenta, lekar – učitelj njegov. Znači, tamo gde postoje problemi, mi smo ih skenirali i pokušali sa tim zakonom da to uvedemo u neke normalne tokove.

Drugo, što je veoma bitno u svemu tome, mi smo u ovom zakonu podigli značaj Srpskog lekarskog društva, starog 154 godine, a koji polako zbog nekih stvari, polako se gubi sa naše scene što je nedopustivo, a pokušali smo da Lekarsku komoru Srbije uvedemo u neke demokratske tokove i proaktivne tokove.

14/1 JD/JG 12.10 – 12.20

Pokušali smo da rešimo sve te probleme sa tri cilja. Znači, želimo sa ovim Zakonom, sa ta 102. člana Zakona da poboljšamo efektivnost, efikasnost i ono što je veoma bitno bezbednost zdravstvenog sistema Srbije.

Drugo, želimo da lekar bude siguran, obezbeđen sa svih strana i da ima maksimalnu satisfakciju za svoj posao, za ono što uradi.

Treće, ono što je veoma bitno, a što se oseća u svakodnevnom radu lekara i zdravstvenog sistema, a to je gubitak poverenja i poštovanja između lekara i pacijenata. Sa ovim Zakonom želimo polako korak po korak da vratimo to izgubljeno poverenje i poštovanje između lekara i pacijenata.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 34 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik prof. dr Dragan Delić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Delić.
Izvolite.

Prijavio sam se više puta.

Stranka Srbija Centar – SRCE, tj. Odbor za zdravlje stranke predložilo je novu zdravstvenu politiku Republike Srbije. U toj novoj zdravstvenoj politici Republike Srbije izneli smo oko 200 mogućih rešenja za poboljšanje funkcionisanja zdravstvenog sistema.

I u oblasti finansiranja, i u oblasti potrošnje, i u oblasti organizacije zdravstvenog sistema, rukovođenja zdravstvenim sistemom, sadržaja rada zdravstvenog sistema i kadrovske politike, od upisne politike na fakultete do odlaska u penziju.

Elem, da bismo sve te ideje, predloge, rešenja mogli da realizujemo neophodne su neke promene. Naravno, potrebna je politička volja sa vaše strane, koja ne postoji, nažalost ali potrebna je i promena Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o osiguranju.

Zato ćemo mi u narednom periodu da predlažemo neke izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji stvaraju preduslove za primenu ovih mogućih rešenja u zdravstvenom sistemu Srbije.

Ono što prvo predlažemo, to je da se u zdravstvenom sistemu Srbije uvede potpuno nova zdravstvena ustanova. To je banjsko-klimatsko lečilište. Banjsko-klimatsko lečilište ne samo kao ustanova za lečenje i rehabilitaciju, nego pre svega za promociju zdravlja i za prevenciju.

Verovali ili ne 85% smrtnih ishoda u Srbiji vezano je hronične nezarazne bolesti koje su manje-više preventabilne. Jedna trećina oboljenja u Srbiji vezano je za uslove radne i životne sredine, preko 20% - 25% naših stanovnika uzima lekove za smirenje, mi smo 10% u Evropi.

Sa druge strane, mi imamo oko 300 različitih lekovitih voda, imamo lekovite gasove, imamo lekovita blata – peloide, imamo lekovite klimate. To nedovoljno, stručno koristimo.

Znači, mi predlažemo da se stvori ta nova zdravstvena ustanova, da se postojeće specijalne bolnice koje imaju odličan kadar i dobre uslove nerasprodaju, nego da te bolnice pređu u banjsko-klimatsko lečilište, da ostanu u zdravstvenom sistemu Srbije i da budu dostupne svakom građaninu ove države.

14/2 JD/JG

Drugo, ono što mi predlažemo i znamo da je funkcija ustoličena, praksa v.d. direktora u zdravstvenom sistemu Srbije je elementarna nepogoda. Mi predlažemo da na svakom konkursu, svaki kandidat se pojavi sa planom i programom rada u narednom mandatnom periodu. Da taj plan i program, tačno ćemo definisati šta on mora da sadrži, a to je potpuno jasno, mora da se iznese i da se obrazloži stručnom kolegijumu te zdravstvene ustanove, šefovima, načelnicima odeljenja, pa zašto da ne i glavnoj sestri, te recimo klinike itd.

Tek tada stručni kolegijum predlaže Upravnom odboru jedan do tri predloga za direktora. Znači, mora struka da stane, ne samo zbog stručnih kapaciteta, nego i zbog procene socijalne kompetentnosti te osobe da bude direktor. Veoma je teško biti danas direktor u bilo kojoj ustanovi, pogotovo u zdravstvenoj ustanovi.

Ono što treće predlažemo i time završavam, predlažemo promene Zdravstvenog saveta Srbije.

Zdravstveni savet Srbije je najviše stručno i savetovano telo u sistemu zdravstva Srbije, čine ga akademici, čine ga profesori, čine ga primarijusi.

Najveći problem koji sam ja imao kao predsednik Zdravstvenog saveta Srbije od 2009. do 2014. godine, to je što smo mi naše ideje, a bilo ih je mnogo, razne elaborate slali Ministarstvu zdravlja, a Ministarstvo zdravlja nam nije odgovaralo zbog toga što u zakonu ne stoji koga savetuje Zdravstveni savet.

Mi predlažemo da to bude Vlada Srbije, a da se predlozi, elaborati, ideje šalju Ministarstvu zdravlja i Vladi Srbije, a da oni imaju obavezu da na to odgovore u roku od mesec dana. Hvala.