| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike |
u proceduri
|
Hvala predsedavajuća.
Ovde se zaista, bar posle svega ovoga ili posle nedelju dana zaista je trebao da pojavi gospodin Dačić.
Gospodine Dačiću, bez obzira što niste ovde obratiću vam se putem medija. Vi ste lično postavili Veselina Milića na čelo beogradske policije. Da li ste ikada kroz službene izveštaje operativnog saznanja ili upozorenja bilo koje državne službe dobili informaciju o njegovim mogućim vezama sa organizovanim kriminalom? Ako jeste, zašto je ostao na toj funkciji, a ako niste, kako je moguće da takve informacije nisu došle do ministra unutrašnjih poslova?
Drugo pitanje. Da li je Veselin Milić te večeri bio u restoranu u privatnom ili službenom svojstvu, ako je bio privatno, po kom osnovu je koristio policijsko obezbeđenje koje finansiraju građani Srbije? Ako je bio službeno, po čijem nalogu, kojim povodom i sa kojim zadatkom je načelnik beogradske policije bio prisutan na tom mestu?
Treće pitanje. Ko je imao pristup snimcima, video nadzora iz restoran i okolnih objekata u prvim satima nakon pucnjave i da li su ti snimci odmah izuzeti, kao dokazni materijal ili je postojao vremenski period u kojem su mogli biti izmenjeni, uklonjeni ili uništeni? Takođe, da li postoji službena evidencija o tome ko je i kada je pristupao tim snimcima?
Četvrto pitanje. Tužilaštvo, naglašavam tužilaštvu u naredbi o sprovođenju istrage navodi da je načelnik policije telefonom kontaktirao žrtvu i pozvao je da dođe na sastanak bez sopstvenog obezbeđenja. Ako se ti navodi pokažu tačnim ko je komandno i politički odgovoran za činjenicu da je prvi čovek beogradske policije posredovao u organizovanju sastanka koji je neposredno prethodio ubistvu?
I peto pitanje za ministra Dačića. Predsednik Republike nakon 14 godina apsolutne vladavine izjavio je da pojedini policijski službenici, citiram – čuvaju ljude iz podzemlja, što bi reko Bata Stojković - ma ajde. Načelnik beogradske policije je uhapšen pod sumnjom za povezanost sa organizovanim ubistvom. Gospodine Dačiću, da li nakon svega osećate političku odgovornost i da li smatrate da građanima Srbije dugujete ostavku?
Na kraju i pitanje za ministra odbrane. Jedinice Vojske Srbije angažovane su u potrazi za telom na teritoriji AP Vojvodine. Ko je izdao to naređenje, po kom pravnom osnovu su resursi Vojske Srbije korišćeni u policijskoj potrazi i zašto Narodna skupština, da vam ne podvlačim da ona odobrava upotrebu vojske, nije o tome obavešten? Ustav jasno propisuje kada i ko može da angažuje vojsku.
I još jedan podatak da znaju građani Srbije, a to je činjenica da Ministarstvo unutrašnjih poslova ima tri puta više ljudi nego Vojska Srbije. Vojska Srbije koja kuburi sa brojnim stanjem ne sme biti angažovana u ovakvim situacijama. Ovo vam je već drugi put da brukate vojsku nakon Kanjiže. Molim vas ovo je zaista prevršilo svaku meru. Hvala, najlepše.
Hvala, predsedavajuća.
Moje prvo pitanje, naravno, odnosi se na Ministarstvo odbrane, a usko je vezano, gospodo predsedavajuća, za ovaj dom i za lično vas, a to je – iako po godinama pripadam ovoj najstarijoj grupi poslanika, a po stažu najmlađoj, ja sam postavio Ministarstvu odbrane od 15.10. do 17.04. osam pitanja. Znači, od tada ni jedan jedini odgovor.
3/1 MT/MO 10.20 – 10.30
Ne radi se ovde o meni, niti o „Srbija centru“, mojoj stranci, već se radi o domu i o nepoštovanju Narodne skupštine, jer, priznaćete, osam meseci da neko ne odgovori na pitanja je zaista, zaista neprofesionalno, pogotovo na pitanja Narodne skupštine.
Moram imati jedan mali uvod kada je reč o moja sledeća tri pitanja, a to je ako me sećanje dobro služi, a čini mi se da me dobro služi, čini mi se poslednjih pet godina intenzivno slušamo obećanje i zamlaćivanje građana Srbije o uvođenju vojnog roka, a sve je počelo od vašeg vrhovnog komandanta, znate čoveka, koji je platio 270.000 evra ne bi li se bilbordi po gradu „Kada se vojska na Kosovo vrati“. Koliko će platiti ove bilborde nove, odnosno ova švrljanja po gradu gde piše da su blokaderi ustaše, to će verovatno platiti ponovo nekoj svojoj agenciji, preko koje će Šapić oprati pare.
Zatim, tu je u propagandu, odnosno bar jedno dva puta godišnje se uključio i gospodin Vulin koji je dao šlag na tortu i služio 15 dana vojnog roka. Naravno, sticajem okolnosti znam da je on služio 12 dana i posle 12 dana je povukao crtu i prekinuo, jer mu je verovatno dosadilo. Zatim, tu je i ministar Stefanović, ministar koji me je lično tužio zato što sam objavio da je koristio službenu vilu i dva službena automobila i da je kupio vilu u Atini, naravno, proces je izgubio. Tu je Vučević takođe, govorio i najavljivao stalno služenje vojnog roka, pri tome, čovek koji je direktno u kamere rekao i izvršio to da će uništiti Vojni sindikat ne bi li mogao da kontroliše i angažuje Kobre za lično obezbeđenje njega i njegovog sina dok je obilazio štandove SNS.
Na kraju, tu je i Gašić, odnosno Bata Santos koji je takođe sada momentalno zauzet u Bujanovcu, jer ima NATO vežbe sa svojim drugom Mojsilovićem, ali Mojsilović nije bio NATO general, nije bio četiri godine u Briselu nego je bio četiri godine u Kosovskoj Mitrovici i pomagao za organizaciju Banjske.
Šta smo na kraju dobili gospodo? Na kraju smo dobili da za vreme vašeg mandata 15.000 ljudi napusti vojsku, a da vojni budžet bude sveden na nulu, vojni budžet, odnosno sredstva namenjena za uvođenje vojnog roka. Naime, vojska je skoro tri miliona evra prebacila Ministarstvu sporta i Ministarstvu kulture. Jel to ponovno zamlaćivanje naroda i građana Srbije i poreskih obveznika? Zato je moje pitanje, odnosno moja sledeća tri pitanja su vrlo jednostavna.
Pre svega, ko je odgovoran što planska aktivnost za koju su određena sredstva nije izvršena? Da li su gospodin Gašić i gospodin Mojsilović svesni šta u vojsci znači kada ne izvršite naređenje vrhovnog komandanta? Zna li se kakve su posledice toga?
Moje poslednje pitanje je ko će garantovati građanima Srbije i poreskim obveznicima da te pare nećete dati sportskim klubovima, navijačima, da umirite navijače i da platite ponovo navijače i kapuljaše da biju ovaj narod? Hvala najlepše.
Hvala, predsedavajuća.
Srbija centar ima svoje resorne odbore ne samo za zdravstvo nego njih 17, i zaista u njima rade vrhunski profesionalci, ljudi dokazani u svojim profesijama, a naročito kada je reč o Vojsci.
Naše izmene i dopune su zaista u interesu profesionalnih vojnih lica, vojnika i uopšte ljudi zaposlenih u sistemu odbrane.
Naravno, ono što meni nije jasno, a to je da vi to ne vidite i da propuštate jednu priliku da to usvojite, jer istini za volju ne bi se to nama pripisalo nego vama koji donosite to ali vaše prilike su kao i uvek propuštene.
Ovom prilikom mi smo govorili o aktivnoj rezervi.
Da vam objasnim. Ukoliko bi aktivirali aktivnu rezervu, o pasivnoj ne bih želeo sada da govorim, i omogućili im da imaju socijalno osiguranje i siguran povratak na posao za razliku od naprednih zemalja koji im daju niz benefita, jer ću vas takođe podsetiti, Vojska ne živi od plata nego od benefita, kada im omogućite povratak na posao, kada im omogućite dobar ugovor, kada im omogućite da pored toga što ste ih angažovali u mirovnoj misiji čeka ih sigurni posao pravnika i inženjera kada se vrate ne bi imali problem sa pobunom Vojske.
14/3 JD/JG
Takođe, vi govorite o robotima, vi govorite o dronovima, svesni smo rata u Ukrajini i tog silnog angažovanja. Bezbednost nije više u fizičkom prostoru, gospodo, ona je i u sajber prostoru i informacionom prostoru.
Vi, čak ne želite da u Vojsci uvedete ni te specijalne službe koje bi bile posebno plaćene i imale poseban benefit, jer ću vam reći da i vaš sajt Vlade i sajte predsednika obezbeđuje 24 sata Vojska, pa platite, ljudi, za to što rade, a to ste sada imali priliku.
Na kraju da kažem još jedan detalj, a to je jačanje demokratske i civilne kontrole. Mi smo nekada u početku dvehiljaditih godina, zaista imali civilnu kontrolu, priznaću, sve do dolaska gospodina Vulina koji kada je shvatio i koji kada mu je prvi general capnuo i rekao – razumem, gospodine ministre, to je sve otišlo dođavola.
Mi smo ovoga puta tražili da uvedemo i Zaštitnika građana u civilnu kontrolu i da uvedemo DRI da bi znali gde se troše pare i koliko ti rafali koštaju.
Hvala najlepše.
Hvala. Da pojasnim, znači kada je reč o standardnom sporazumu u slučaju da nisam bio jasan. Znači, upravo zato što je standardan, gospodo, nema ni jednog jedinog razloga da se krije šta je iza tog sporazuma. Drugo, govorite za bezbednosti- Da kažem da mi ne tražimo operativne tajne, nego političku odgovornost za ono što će građani Srbije da plate. I još jedna stvar.
Što se tiče ovoga zakona i prava, to što je nešto formalno po zakonu ne znači da je politički prihvatljivo kad se kontrola svede na formalnost i vezano za ljude koje sam pominjao. Znate, ovaj, nije moral ono što vi pričate, nego je moral granica koju ne prelazite i kad možete i kad imate koristi od toga. Hvala najlepše
Hvala predsedavajući. Ja se pre svega moram složiti u potpunosti sa koleginicom Marinikom i sa kolegom Radovanovićem, jer mi je zaista žao Marka Jovanovića. Iz prostog razloga, nije ovo samo vruć krompir, nego činjenica da ovde, evo preko puta mene sedi general koji je bio načelnik Uprave, profesor Fakulteta bezbednosti. Moja malenkost. Znači, ljudi koji se itekako razumeju u ove stvari.
Tačno je ovo što je gospodin pukovnik Nikolić pravnik rekao da je ovo uobičajeno. To nije, to nije sporno, ali na kraju da kažem da je ovo za nijansu bolja stvar nego da ste nam poslali Predraga Bandića. Ipak se bar o tome vodilo računa. Eh, ja vas nisam prekidao, gospodine Nikoliću. Znači, ovaj opšti bezbednosni sporazum sa Izraelom kao pravni instrument nije problem.
Problem je sve ono što stoji iza njega, a što ovaj odbor nije dobio. Vlada nas ponovo hitno stavlja u ulogu institucije koja ne odlučuje, već postaje notarska overivačka institucija. Gospodo, ja ne radim na šalteru da udarim pečat. I to sve nas, da je sreće a nije, mora ozbiljno da zabrine. Vi ste doveli do toga da je Narodna skupština kao pečat što sam rekao, a ne kao kontrola.
Vlada traži saglasnost za sporazum koji je već napominjem u privremenoj primeni, a pre ratifikacije. To znači da razmena tajnih podataka već može da teče, ako već i nije, a da su razgovori o konkretnim nabavkama mogli da započnu pre nego što je odbor dobio bilo kakav uvid. Dakle, mi ovde ne odlučujemo, nego samo potvrđujemo. Gospodo, mi znamo okvir, ne znamo ništa što je važno. U obrazloženju piše da je sporazum potreban za nabavke iz Izraela, ali ovaj odbor nije dobio odgovore na ključna pitanja.
Koji sistemi su predmet potencijalnih nabavki? U javnosti se, naravno, pominju bespilotni sistemi, raketni sistemi, sredstva elektronskog ratovanja, da ne govorim o špijunskim i tako dalje U kom finansijskom obimu, gospodo? Pominju se ugovori vredni stotine miliona dolara, pa i znatno više. Ko je vodio pregovore i po kojim kriterijumima? Žao mi vas je, gospodine Jovanoviću, ako ste vi to vodili.
Da li je postojala konkurencija ili je izbor unapred određen? Ovaj odbor odlučuje o pravnom okviru bez uvida u sadržaj na koji se taj okvir odnosi. Da budem potpuno jasnan, to je o-to onda nije, gospodo, nadzor. To je na slepo potpisivanje obaveza u ime građana Srbije. I sad još jedan detalj.
Ustal-ustaljeno ponašanje ovog režima je suverenitet u retorici, nedoslednost u praksi. Ova vlast, ko o čemu svaki put o suverenitetu i nezavisnoj politici, da ne kažem vojska o skraćenjima. Istovremeno, produbljuje bezbednosnu saradnju sa državom koja je priznala Kosovo. I svi znamo okolnosti pod kojima je do toga priznanja došlo. Da vas podsetim, hoklice iz Bele kuće i fizionomije i face čoveka koji voli sebe da naziva vrhovni komandant kad je video u trenutku šta je potpisivao.
Gde vam je sada suverenitet i nezavisna politika? Ovde me nema ni objašnjenja ni odbrane Da li ste vi svesni da je ovo ulazak u zavisnost, ovo što ste mu vi objašnjavali bez strategije? Da pojasnim. Ovakvi sporazumi otvaraju vata-vrata naprednoj tehnologiji, ali dugoročnim obavezama. U praksi to često znači da ključni elementi sistema, softver, nadogradnja, održavanja i logistike ostaju vezani za dobavljače.
Zaključani su gospodo. Čak i resetovanje ne možete da uradite bez njih i tako dalje. Zato pitanje nije da li, da li sarađivati. Pitanje je šta Srbija iz ove saradnje dobija kao trajnu vojnu operativnu sposobnost, a šta o-ostaje trajna zavisnost. Ovaj odbor na to pitanje nije dobio odgovor.
O političkim aspektima i posledicama je govorila koleginica Marinika. Sad kada je reč o privremenim primenama, to nije taktički detalj. To je član ovaj šesnaest, koji gospodin Jovanović pominjao. Privremena primena znači jedno od dva. Ili postoji hitnost koja nije objašnjena ili postoji odluka koja se ne želi odvor-otvoriti ovde u ovom domu za raspravu.
U oba slučaja rezultat je istiNarodna skupština, gospodo, nije uključena kad se odlučuje, nego kad se odluka već sprovodi. Zato da bi ovaj Odbor zauzeo stav kakav treba, opet se vraćam na proceduru. Potrebno je uraditi sledeće, a to je dostaviti listu planiranih i potencijalnih nabavki iz Izraela sa finansijskim procenama; informaciju da li su pregovori o konkretnim ugovorima već u toku i kada; analizu realnih industrijskih koristi za domaću odbrambenu industriju koju ovde niko ne pominje; obrazloženje za privremenu primenu i konkretan razlog hitnosti; procenu dugoročne tehnološke i operativne zavisnosti i plan njenog smanjenja. Bez ovih odgovora svako glasanje o ovom sporazumu nije čin kontrole. To je legitimizacija postupaka koji unapred isključuju kontrolu.
Građani Srbije će ovo platiti, toga ste svesni, ali ne znaju šta plaćaju. I na kraju, nije sporno da Srbija treba da modernizuje vojsku. Niko nije protiv toga. Sporno je što se to radi na način koji slabi institucije i isključuje kontrolu Narodne skupštine. Zato pitanje danas nije da li Srbija treba da sarađuje sa Izraelom, nego da li je Narodna skupština još uvek mesto gde se odluke donose ili mesto gde se odlukama samo daje datum i pečat, što je poražavajuće za instituciju ovakvog značaja.
Hvala najlepše.
Hvala. Ja se moram složiti sa koleginicom Slavicom kada je reč o informisanju, odnosno obaveštavanju, a uostalom i vi ste, uvaženi predsedavajući, upravo o tome i govorili, odnosno na jedan način potvrdili. Uvažene koleginice i kolege, da budemo potpuno jasni, danas mi ne raspravljamo o namerama. Namera ovog zakona siguran sam da je bila dobra, ali zakon se ne meri namerom, zakon se meri posledicom i zato jedno relevantno pitanje da li ovaj zakon u ovom obliku garantuje zaštitu žrtve? Naš odgovor je jasan.
Ne garantuje. Hoću da kažem da Srbija centar, moja stranka, Bogu hvala, ima sedamnaest resornih odbora i mi smo spremili niz amandmana na ovaj zakon. I zato je naš zaključak još jasniji, da ovaj zakon u ovom obliku ne može da ide dalje u proceduru. Ovo jeste pokušaj i to niko ne spori sistemskog iskoraka. Uvodi moderniji pristup, širi katalog prava, formalno se približava evroskim standardima, ali suština je u sledećem.
Ovo je istovremeno institucionalno neuravnotežen i operativno nesiguran model. Normativno, on izgleda dobro, praktično nosi ozbiljne rizike, a zakon koji je rizičan u praksi nije dobar zakon. Problemi nisu sporedni, oni su sistemski i svaki od njih ima direktnu posledicu. Mi smo ovom prilikom izdvojili šest problema. Prvi problem: definicije bez granica.
Ključni pojmovi su napisani tako široko, da se gotovo svaka situacija može podvesti pod trgovinu ljudima, ako nekome to odgovara. To nije gospodo fleksibilnost, to je pravna nesigurnost. U praksi to znači da organ koji postupa nema jasna pravila, odlučuje se po sopstvenom nahođenju. Znači, danas nešto jeste, sutra nije. To nije pravo, to je improvizacija.
A kad je sve moguće, onda ništa nije sigurno. Drugi problem: koncentracija moći bez protivteže. Znači, na vrhu sistema, svi znamo, nalazi se bezbednosni aparat bez stvarne institucijalne ravnoteže. Gospodo, to nije slučajnost, to je konstrukcija i to znači da sistem koji treba da štiti žrtvu može vrlo lako početi da štiti sebe od nečinjenja ili činjenja. Zato ovo mora da se kaže bez uvijanja, ovo nije tehnički propust Ovo je politička odluka.
Kad je nešto politička odluka, onda je i odgovornost politička. Treći problem: odgovornost koja ne postoji. Zakon nabraja institucije, ali ne definiše ko odlučuje, ko koordiniše i ko odgovara. U praksi, odgovornost se rasplinjava dok ne nestane. Svi učestvuju, niko ne odgovara.
Žrtva ostaje između institucija. Sistem formalno funkcionište-funkcioniše, suštinski ne radi. I to nije greška, to je model bez odgovornosti. Četvrti problem: prava koja zavise od dobre volje od bonafidesa. Ne, prava žrtava nisu jasno garantovana.
Nema rokova, nema obaveze, postoji pro-prostor da se sve uslovi kapacitetima, pod znacima navodnja. To znači da pravo postoji ako sistem odluči da može, a pravo koje zavisi od mogućnosti nije pravo. Peti problem: zaštita koja može da nestane. Žrtva podnosi prigovor i u tom trenutku može ostati bez zaštite. To je suština ovog rešenja.
Sistem kaže, možda jesi žrtva, ali dok ne odlučimo, snađi se. To nije procedura, to je odustajanje od zaštite u najkritičnijem trenutku, trenutku kad podnosi prigovor I šesti problem: bezbednost podataka, najopasniji deoOvaj zakon uvodi centralnu evidenciju sa najosetljivijim podacima identiteta žrtava, lokacije sigurnih smeštaja, a ne uvodi stvarne mehanizme zaštite. Bez kontrole pristupa, bez tehničkih organizacija, bez jasne odgovornosti. U takvom sistemu curenje podataka nije incident. To je direktna opasnost po život.
I zato, da budemo potpuno jasni, ako se to dogodi, to neće biti greška sistema, to će biti posledica zakona koji ste vi usvojili. Dakle, ne govorimo o pojedinačnim propustima, govorimo o zakonu koji je nejasan tamo gde mora biti precizan, slab tamo gde mora biti strog i bez kontrole tamo gde je kontrola ključna. Podneli smo amandmane. Kada morate da ispravljate trećinu zakona amandmanima, vi ga ne popravljate, vi ga rasklapate. Zato je naš stav ovaj predlog zakona mora biti povučen iz procedure i vraćen ponovo na izradu, ne da se šminka i da se krpi, nego da se napiše kako, kako treba.
I to da završim potpuno jasno. Ovaj zakon, ako usvojite odgovornost neće biti apstraktna. Gospodo, odgovornost će bići-biti apsolutno vaša. Hvala.